Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 829

би старешина задруге ручао или вечерао са таким тостом. Тако бива и о Слави ио другим задругиним | празницима и свечаним приликама. У свима тим приликама свако би чељаде у кући, сем мале деце, пришло госту држећи једну руку на прсима, поклонило би се и, ако је старији, пољубило би га у руку и поздравило би га са „добре дојде“. По том би се мало измакло и стајало или би вршило домаће послове. А у редовним приликама сви седе заједно и ручавају или вечеравају, и разговарају о чему ко поведе разговор, али се пази да се редом говори и да се не прекида лакрдија. Само у тим случајевима старешина има своје место у зачељу. Ако је старешина млађи, у зачељу седи најстарији брат, и ако он није старешина. Старешина задруге распоређује своје задругаре који ће на који посао ићи. И ако то нико не тражи, он сам полаже рачун пред задругарима о свима приходима и расходима задруге и договара се у кући о сваком послу и ван домаћих послова.

У случају дељења задруге обично најмлађи брат остаје у кући, у оној што је најстарија и која се сматра као матица — оџак — и код њега остаје мајка. У случају да се браћа деле док им је стари отац жив и он остаје код најмлађег сина; код овога остају и неудате сестре. А обично се чека да се сва браћа ожене и све сестре удаду па да се браћа деле.

Старешина задруге не зове се старешином, нити га други са стране тако зову. Тамо реч старешина означава само заповедника војске и чиновника. Старешина задруге казује се описом његовога рада у задрузи: „кој уредује; кој је први домаћин“ а често се каже и „кој заповеда, кој повеља“.

Задругари се зову наши, своје зову наше. Никад нико неће рећи моје. Моје се каже само за личне ствари: одело, обуло, волове које он тера те године у ралу а то с тога што он ове године њима оре а не да хоће тиме да покаже какву личну својину. Ни за опшкалк, нарочити облик личне својине у задрузи, неће се из скромности рећи „моје већ наше.

Опште домаће послове у кући; кување, мешење,