Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

330 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

ношење ручка аргатима и др. раде у задрузи жене — јетрве — наизменце по недељу, а девојке, ако се не ради у пољу. раде свој лични посао: преду, плету, тку, везу и тако даље. И жене чиј није ред у купи раде свој лични посао. У пољеким селима жена оне недеље док ради у кући зове се редуша; у већини козјачких села зове се свекрва а на Овчем Пољу нема нарочитог имена; тамо се то каже са „ред-и-је“ : „На Стојна реди је овај недеља.“ Редуша, односно свекрва ради преко недеље све домаће послове: меси, пече, кува, музе овце или краве код куће, кисели, мути, носи ручак на њиву илп у виноград итд.

Млађи (момци — слуге) сматрају се као своји: не двоје се ни од ручка ни од вечере. Они присуствују вршењу евих обичаја и церемонија у кући: резању колача. водосвећењу, светењу масла и тако даље.

Облик личне својине у задрузи — Башкал к. Ако која од жена у залрузи донесе од оца или од матере какав мираз то припада само лично њој и зове се башкалк. То је дошло од турске речи башка, што значи друго, одвојено (од општега — задругинога). Било да је то имање некретно или да су новци, и њима управља старешина задруге. Ако је имање, он га даје под закуп и прпбтра приходе и предаје их дотичној жени у задрузи. Ако су новци, он их даје под интерес коме хоће п приходе предаје сопественику. Башкалк постаје и личном тековином у задрузи. — Кад се млада доведе донесе нешто накита п нешто прибере бакшиша о самој свадби и тај новац да на приплод или, ако је сума већа а бива где по 100—150 динара — купи јој се каква. њивица или виноград и она то експлоатише. Свака свој башкалк троши како хоће. Према броју деце коју има, свака од јетрва у задрузи добива од куће и памука и шамија и друго што им треба из чаршије, а која има башкалк може се поврх тога од њега облачити и лепше, мимо остале јетрве.

: авина