Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 389

Јутре ден жена му рекла на мужа си: „Ако си муж, иди зајци сас руке да ги ваћаш а не сас овија пцета. Дај да ги затворимо кучиња па ти зајци, ако си муж, сас руке да ги ваћаш.“ Ама теј ден нејеоћаја па он да отпде на лов. Оставија за. јутредњн. А вук па дошја при њумај и договориле се како да му га предаде на брата си. Оестра му рекнала на вука: „Ти дојди после кед отиде муж ми у реку да поји кучиња, ја ће те закопам у огњиште у пепел, па по вечеру после да излезеш из пепел и огњиште, и удави га,“

Момче си отишло да поји кучиња а жена му га запрећала брата си вука у пепел. Ама Смисли-ме рекнала на Три-гора-тежи: „Распршкај малко пепел и туј да спијеш ноћеска, Разви-гора ће до ноге а ја ћу више главу.“ И такој легнев они покрај момка и вук неје могја да искочи и да га удави.

Јутре ден затвориле кучики па си момче отишло на лов. И ву« му се задаја у поље откуде неке тополе и момче ти побегни на тополу. Вук докле (јједну преједе, момче се на другу преврљи и салте вика: „Смисли-ме, Омисли-ме, куде си; Разви-горо, Разви-горо, куде си; Три-гора-тежи, Тригора-тежи, куде си2“ М такој кучики дотрчив и удавив га вука. Момче се више невратило куде жену тики си отишло куде мајку...:.

(Карабичане). 2 Божин К

2. Овчар и змија

Бија (јједн овчар и имаја си своје овце, па у буку имала змија, ma Ty вапалија овчар буку а змија молила му се на овчара да гу извади, а он седи до буку и свири сас кафал. „Молу ти се овчаре, пружи кафал да искочу одовде залшто изгоре(х); ће ти кажу на света, коњ, вол, маче, вук, све на свет што знаје да говори, све ће ти кажу.“ А он ву на змију одговора: „Отра(х) ме, ће ме уједеш.“ Она му се куне не бе га уједе и он пружија кавал та гу извадија.

осле, она му дала ништо та изеја и почеја да знаје сви језици. Овпа заблеје, он знаје зашто је заблејала; вук почне да вије, он знаје зашто вије онј вук; врапче процврчи, он знаје зашто; јагње заблеје, он знаје. После он биднаја веће домаћин и обогатија се, па ценија дво(/јица овчари. Пошле, сас жену си, ће идев на гости; она узела да јаа (јаше) ждребну кобилу а он коња, па он отишја подалеко од жену му, а кобила завиштала и вика му на коња: „Чекај ме,“ а коњ ву вика: „Ајд оди“. А она му вика: „Не можу, ја носу четири душе а ти носиш две“ А онј муж знаје што му кобила вика. на коња па се скине от коња та ву даде њојзе

50: