Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

с сл O

ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Скривалилилае, место у пољу или планини где се скривају. „Туј има и скривалиште“ ;

Снебеси, „Он снебеси докле гу не најде. Вије оној куче вије та да снебеси. Вишти коњ, вишти та снебеси“:

Уттоеоњија, каже се кад се неко олади и готов је за смрт;

Устомси, каже се кад се дете улита. „Устожија си се“.. „Е, оно ти се устожило:“ каже се и кад се неко не може утврдити где, у кући или наимању: „Не устожише се,“

Уреди, каже се за дете кад се улита. „Уредија ли се, уредија се“; «

Уструпац, аду. устопице. „Коњ трчи уструпад“ ;

Устрел што и бутур „Устрел ли ти је та се не утрајеш>“

Уштуме, ућута, као да занеме. „Такој уштуме онј човек. Она се уштуме“;

Цибрастпо, лепушкасто ;

Цомбуђр, цвеће црнога лука са дршком;

Цикола, цичање. „Стана дикот“ :

Чамушљав, паметан, каже се кад се хоће да означи умни дефекат код кога. „Он неје 6ш чамушљав“.

Чеперак, — мера палцем и кажитрстом — „(уједан чеперак човек“;

Чотра, погрдно име за женске. „А, чотро (/једна“ :

Чмаша,. кад жваће п пљеска. „Што чматаш како шоп“! „Једе како пурјак: чмат, чмат да се чује на половин са(хјат“;

Штоша се, псмевати некога. „Он ми се шпота“ ;

Шега се, присмевати се некоме. „Он ми се шега“ :

Шљакна, погрдно име за женске: „Е, шљакно ни(јједна“:

Шљакатарник, житко блато. „Ама што је шљакатарник биднаја“ ;

штала, тишина. „Иде викот иде кавга, па тики тама“;

Џаса, у буквалном смислу значи нешто сецати. „Џасни га та нака одлети тамо.“ А у преносном смислу значи јеи ши некога, кињити „Џаса гу џаса докле не гу умре.“

Ж. Песме, историјска предања и лруге народне умотворине

У овој се области много певају народне песме; много више но у многим околним областима. То кумановцима признају и сами моравичани у прешевској Моравци п сви у Гњиланској области. Само се у Кривопаланачкој области пева много више но у самој овој области. И у овој су области признате аргатке из кривопаланачких села као песнопојке.

Нису ретки људи у овој области који су у стању