Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 3

Момак се зове момче и (/јергенин; матор момак зове се у шали (7)ереен-деда. i

Пошто се кућани посаветују и већ измеркају девојку за кога свога момка, избере се ко, и то од својих пријатеља, који би отишао девојкином оцу и питао га би ли своју ћерку дао за тога и тога момка. Тај се човек зове намерник. Девојку бирају обично женске. Мајка утиче на сина, а снаје и сестре на девера односно брата да узме ову или ону девојку. Онаје и сестре обично знају коју он девојку воли и с којом се чита, ажо се чита с којом. Ове, оне, наврћу оца на ту девојку јер без његова пристанка ретко се кад девојка смем може довести у кућу.

Ако намерник успе да добије девојку од оца онда с момкове стране иде отац са још два три сродника или пријатеља, и то само мужи, девојкином оцу и с њим ближе уговоре о условима о свадби. То се зове „да тијев девојку; пиле гу.“ Таква девојка зове се пијена. „Тај и тај пијена за тога “ тога.“ Пијена девојка не иде никуда ван куће све до свадбе: ни на саборе, ни у цркву, ни на свадбу које рођаке и другарице и иде забрађена. Сад се на то више не пази као ранијих година. ·

И у овој се области девојка купује. Сад се не купују само на Овчем Пољу, а пре 50 година и тамо је тако било. Уговори се момкова страна са девојкином колико ће девојкином оцу дати у новцу и које дарове у стварима и колико ће сватова довести кад по девојку дође. И на једно и на друго строго се пази. За девојку се даје 30 (златних) лира. Најспромашнији мора дати барем две лире. За тим даде се девојкиним кућанима у стварима; кожуга (по два три), цио пела (по неколико пари) и тако даље. А девојкин отац се обвеже колико ће с ћерком дати бошчалука а у ковјачким селима и колико ће свата примити и угостити. Уговара се чак и о трсшенџимјама, колико ће њих бити.

Због овако тешких услова, девојке се у овој области удају више завојењем но „сас арно,“ свадбом. Девојке које отиду за момка без свадбе, зову се заведојке. То није отмица, јер не само што је пристала девојка, него у већини случајева девојка се заводи ш са знањем родштеља п кућана, само да се избегну свадбени трошкови. Али и кад се девојка. заведе има трошкова п погодбе. Онда се нови пријатељи мире и момков отад ако хоће „да се слагав за род“ мора да да девојкпном оцу извесну суму новаца и дарове; избегну се само свадбени тришкови. Мирбу тражи младожењин отац. Оп пошље свога човека девојктипом оцу и позива га на мирбу. Ако овај пристане, а не пристаје се само у случају ако је која девојка побегла из какве добре и честите у какву кућу ружнога гласа (турјачку) пили за извикана

24%