Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

812 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

момка. Онда се одреди место где ће се нови пријатељи састати. Место састанка је неутрално, код којега заједничкога. пријатеља. Ако се погоде, даде момков отац новаца и дарове и одреди се дан кад може отићи своме новом пријатељу са својима и све то однети и помирити се. Ако се не измире судиће се, најпре код духовних па после и код грађанских власти, и тамо ће много више потрошити обе стране.

Има случајева препрошавања девојке или, док је била пајена за једнога други је завео п ти случајеви, из ината и поноса, повлаче дуга парничења. |

Кад се удаје пи жени „сас арно“ свадба се тера на обе стране.

Кад се приближи дан свадбе, код момка се вешти кум, старејко, девер пи младожењски момак, одреде се месарије и достојници. Кум, старејко и девер зову се законици. Они се бирају као и у другим, околним и даљним областима у којима живи Српски народ. Напомињемо да девер бива и момак и дете и ожењен човек. Највише бива ожењен човек. Ожењен бива увек ако има да се иде далеко по младу јер ће он млади помагати да се пење и скида с коња и придржавати је на њему на целом путу. Тај се девер за разлику од мужевљеве браће зове ручни девер. Младожењски момак бива само млад, ожењен човек, и то или блиски сродник или интимни пријатељ младожењин. Он иде увек уз младожењу и поучава га реду којега овај треба да се држи на свадби. Младожењин момак учи младожењу и за прво опхођење са младом. Месарије су девојке из родбине или суседства које се ангажују да раде, да месе п готове за време свадбе. Месарија има по три четири и више, како је која кућа у којој се прави свадба. Месарија више нема свуда у области; сада се за тај посао узимају за паре амлшика пили самија. Достојници су мушкарци опет из родбине који ће достојавалим, послуживати на свадби. Сада ни ових више нема свуда у области. Месарије и достојници се напослетку веселе на свадбама. Њима онда достојавају млада, младожења пи сами кућани.

Девојкини кане за свадбу само родбину и суседе и све куће у селу у којима има девојака. Девојачка свадба почиње у суботу од подне и зове се из шале дрварски вечер. Момкови кане с шупаном (бубњем) и картом вина. Позива сам младожења са младожењским момком. Они позивају у суботу и на сам дан свадбе у јутру. Свадба код момка почиње тек у недељу пре подне. Кад се дође у кућу честита се речима: „Срећан радос да Бог да; до године да дочекалав ш на сина (ако се дошло девојкиној кући), иначе на ћерку птд. Кућани: отац или мајка или ко други, одго-

=