Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 389

Од Сировара ваља крити лаке покретне кућне ствари јер они краду што нађу пред кућом, и то није грех!

Сировари из различитих села суревњиви су једни на друге и ако се случајно сретну и побију се.

6. Џамалари. Негде на два три дана после Сировара, између Нове Године и Богојављења, а негде одмах с вечери Нове Године почну да иду Џамалари. Џамалари су ожењени млади људи. Као и Сировари, и они иду у групи али само у једној и свирају по селу и певају. Од Џамалара се двојица, тројица обуку у женске хаљине које представљају бабе. Иду од куће до куће и певају кућанима. Они представљају војску и једни друге, ако се сретну са онима из другога села, заробљују и не пуштају заробљенике до сутра дан. Догађа се да се Џамалари из разних села и крваво потуку међу собом. Као и Сироварима, и њима се даје масла, меса, брашна, и они се сутра дан госте на заједничком ручку. Џамалари су у неким крајевима области потпуно маскирани и свисуу женским хаљинама. Џамалари иду све до у очи Богојављења.

Последњих година власти строго забрањују ове обичаје, али се они ипак врше.

7. На. Ботојављењу. Богојављење се зове Водице. Као свуда у Поморављу и Повардарју и у овој области се чека у очи Богојављења до по ноћи да се небо отвори те да се искажу жеље о срећи и да се постане срећним. Том приликом причају се многе шаљиве приче, шта се коме некад тог вечера догодило. На пр. неко некада промолио главу кроз мали прозор па кад је спазио како се небо отворило, у забуни, место да тражи од Бога шиник пара он рекао: „Дај ми Боже шиник-главу; п Бог му дао главу као шиник те су морали после разваљивати прозор и зид да, сиромах, увуче своју шиник-главу у кућу...

Али од тога се одваја овај народни обичај:

Водице се у овој области зову и девојке које тога дана иду по селу и иерају војску и певају. На неколико дана, пред овај дан све се девојке у селу скупљају и вежбају у певању. Обично изберу једну између себе која ће на Богојављењу изнети ведро са водом из цркве да се вода освелим пред црквом. Обично се бира за то она девојка која је најбистрија и која најбоље уме да изводи песме које ће се певати на Водицама. Та се девојка негде зове капетан, а у јужним крајевима, области зове се старешина. Она носи на глави тепелук искићен карагрошима и по томе се зна да је она капетан, односно старешина. На Богојављењу све девојке дођу у цркву и стоје у цркви у групи. Одређена девојка нанеће из цркве ведро с водом, па ће све одатле поћи по селу и ићи из куће у кућу и певати песме кућанима, Песме