Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

388 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

„Оћеш ли да ни роди млого, млого, шлие се Ћу да те тпо-

сечем...“ п онда се веже крстић сламом. Тако се обреди све дрвеће. У неким се крајевима области ово врши тек први лан Божића.

Пред вече донесе се слама и жито и поспе се свуда.

по кући; по том се уноси бадњак и полаже на ватру уз стереотипна благосиљања као и у другим крајевима у По-

морављу и Повардарју. Те вечери краду се столице у кући.

и кудеље и вретена.

На Бадњи дан скупе се сва сеоска деца и у једној или две (ако је село велико) групе, преко целога дана иду из куће у кућу и вичу: „коледе, коледе“. Како дођу у коју кућу сва уђу унутра и њихов предводник — старешина —

иде огњишту и штапом буричка по жеравици и виче: „Вали

ви се годинава сас здравје wu сас Олег жеивош, сас голем берићет, сас млого дечиња и“ јагањчиња...“ Онда свако дете добије по један колач у виду геврека, који сем месе нарочито за њих.

Тога дана и девојчице, које могу бити најстарије до 10 година, месе од теста хужле (лутке) и шаљу једна другој.

4. Божић. Још у зору овога дана уђе овчар у кућу и носи у руци гранчицу шуме и честита Божић уз стереотипна благосиљања. Где нема овчара улази најстарији слуга или домаћин.

Ако има цркве близу, чим се дође у јутру из цркве, иначе чим се раздани омрсе се сви кућани врапцима. Преко поста ватају се врапци и суше у оџаку. Ваља да су лаки на послу као врапци. Младим женама даје се обично срце од врабаца. Олама и жито што је посуто на Бадњи дан у вече, у северо-западним крајевима ове области купи се првога а у неким крајевима трећега дана Божића. Слама и жито и троје (перове) — мрве од хлеба — са трпезеин друго баца се у један круг у дворишту који је ограђен конопцем и ту се сазову кокоши; то се чини да кокоши не носе јаја ван дворишта, по суседству. a

Недеља од Божића до Нове Године зове се Глува или Миросана мли Нечиста недеља.

5. На Нову Годину. На овај дан искупе се сва одрасла деца п младићи у селу, изберу себи старешину који ће их предводити и у једној или две гомиле иду по селу и вичу: Сирова, сирова п певају разне песме и свирају у гајде; они сем зову Сировари. Они иду из куће у кућу и тамо певају разне песме. За њих је спремљено у свакој кући: масла, сира, меса и друго. Они све то купе и носеу једну одређену за то

кућу и сутра дан им сетамо готови ручак и сви се искупе,.

ручају и веселе се. На ту гозбу Сировари зову и госте:

ан пи трермааитттен