Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

28 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ.

рићет ртеко роџа Zeqligova (Gegligovae) doline Копортасе (С0nopnice)..“” — Да је Петанчић ударио овим путем, на Доброшане и Дургутов Кладанац, види се п по томе што не "спомиње ни Куманово село ни „развалине Жеглигова“ нити цркву у Старом Нагоричину. |

Други један непознати Венецијански путник из године 1559 спомиње на свом путу из Скопља у Ћустендил данашње село Доброшане. Он вели: „Пошто смо у Скопљу преданили тари дана и набавили друге коње 9. Јула стигосмо у једно село звано Доброшане (Побтезат, Dobrussan) миља 15.. ово је место лепо и са многим изворима.“

Овим путем и данашњи дан иду гурбетчије (печалбари) из Дебра, Горе, Гостивара п других Шарских предела, кад хоће у Бугарску п даље на исток. И кад се враћају са гурбета иду овим путем. Веле, да им је он остао од старине и у аманет. Они воде са собом читаве караване, који се састоје из 50 до 100 товарених коња, па којима носе свој алат и друге потребе. Овим су путем до скора ишле II ћетаје са чобанима п својим стадима, која су преко Скопља гонили за источне крајеве Полуострва.

Главни конак ових каравана у овој области био је у селу Стрезовцу, где је до скора постојао велики хан. (Види одељак ТУ).

Пут СОкопље—Куманово спомиње се и у белешкама М/арина Кабоге, изасланика Дубровачке Републике Султану Ахмеду, године 1706. Овај путник о овом путу бележи следеће: „Дне 10. (Авг.). Пођосмо од тога (Скопља) мјеста ти у 5 ура тешкога пута стигосмо у Каменово, гдје разапесмо шалиоре а чело ногу ецијаше нам поточић“. (А 10 ратшто да deto loco, et in S hore di ineomodo viagio pervenino а Катапоуо оуе spiegato ie padiglione a piede nostri leti ci andaya un rusceletto di acqua), или: „Дне 12. кренусмо из Камепова и путем сусретосмо Турчина, што су наши мислили да је кесеџија, јер питаше ко смо и шта носимо, 1 сумљњасмо да је ухода својијех другова, те не хтједосмо остати у Страцину. (Adi partimo da Kamanovo e per strada incontrassimo un Turco credutto dalla nostra scorta per chiesegia chi erimo e cosa portavamo, si diede sospelto questi poter essor spia delli altyi compapni onde non volsimo fermar in Strazino).?1

8. Паланачки Шу. Овако сеу Куманову и околини зове пут који води из Куманова у Криворечку Паланку и даље, п обратно. Као што смо п досада видели, овај пут је у прошлим вековима ишао неколиким правцима. Сада ma Кумапова иде између ЖКивкове Карпе п Кумановског Ка-

% Rad Jugoslovenske Akademije..... КЊ. ХИХ, 187.

2! Споменик Срп, Краљ. Академије Наука ХХХГУ 221.