Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 425

пркава и црквишта или цркава и манастира и манастиришта. Антропогеограф ће најпре по остатцима ове врсте старина наћи стари траг насељавања у овој области.

Карактеристично је и поучно да ово што рекосмо важи више за карадачка села у којима нема готово ни једнога више становника Србина већ самих Арнаута. У том крају ове области нема села, нема дубраве (жупе) нити у опште лепсга планинекога _ места у којем се још не познају остатци старих цркава и манастира. |

Не само по народним предањима и по самим овим остатцима већ сеи у писаним домаћим споменицима јасно види да све ове многобројне цркве и манастири у овој области датирају из српскога дрожсавнога осивота п изузимајући њих три које су, колико се данас види, византијеко-ерпескога стила, све друге носе чисто српски карактер. Њих су подизали српски краљеви и цареви (Старо-нагоричку цркву, Матејачки манастир), српски велемужи и други велики и богати људи из народа.

Треба споменути да су неке од главних цркава и манастира и у овој области подизане на место оних које су биле подигнуте још за време ширења хришћанетва у овим крајевима Полуострва, за време византијске државне управе. Таква је и сама црква Краља Милутина Св. Ђорђе у Ст. Нагоричину. То су оне цркве и манастири о којима животописац српских краљева и архиепископа вели да су многе (задужбине) обновили. А има и потпуно изнова подигнутих цркава и манастира, као манастир Матејча код кога пре његова постанка налазимо црквишта.

Према стању у коме су до нас допрле, у први ред задужбина ове врсте у овој области спадају задужбина краља Милутина црква Ов. Ђорђеу Старом Нагоричину, за тим задужбина царице Јелене, жене цара Стефана Душана црква ев. Богородице Матетачке, за тим задужбина севатократора Дејана црква св. Богородице у манастиру Карпини (стара Арљихевица) и до скора очувана црква у селу Добрачи у