Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

426 JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Козјаку. Све друге старе цркве и манастири задужбине су незнано чије односно до сада још непозна-

тих личности у историји. Већина од њих је допрла.

донас у рушевинама да се ни по чему не може ништа. позитивнога сазнати ни о стилу и кубетима, ни о карактеру архитектонске орнаметике, нио стубовима, фризама и консилама.....

Ово све важи само за оне цркве код којих се по остатцима види да су биле велике и лепе грађевине. А већина је од њих и првобитно била без свих оних архитектонских особина које споменусмо. То су пркве које су или првобитно као своје задужбине подизали поједини приватни људи пли су после каквих бурних времена за турске владавине у овој области обнављане на место пређашњих већином и лепших задужбина појединих људи из народа.

Највише је споменика ове врсте пропало пу овој области приликом колонозирања Турака после инвазије турске после познатих ратних догађаја 1689 и 1690 од сеобе Српскога народа из ове области, после колонизирања и продирања Арнаута у српска и хришћанска села у овој области, као п после покрета Српског народа у Београдском Пашалуку почетком NIX Beka. Ове су споменике доста оштетили и Грци и Бугари. Први, разумемо црквене поглаваре од укинућа Пећске Патријаршије више не бригом за одржавањем и обнављањем цркава и манастира, а други од 40 година на овамо ништењем свакога трага који је показивао српско порекло дотичних цркава пи манастира. (О овим ћемо се модерним варваризмом бугарских агената у овој области на више места срести.

Немало је ништио ове споменике сам наш народ. — „Кене нероткиње, као и оне којима се деца не држсе пли оне којима млеко не иде имају обичаја одлазити старим црквама и по њима стругати мал тер и боју са живописа, то растапати у води и пити — да добију млека ! |

Исто тако је многи запис и натпис пропао по многим овим старинама тражећи подземно благо. —

вд