Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 455

У олтару су живописани редом: Св. Јован дЗлатоуст, Аксентије, ћирил (Александријски), Теодосије, Николај, Василије, Игњатије, Дионисије Ареопагита Григорије, Алакаматур (2) и др.

И у олтару има доста записа разних походника. Тако има запис ових знаменитих Дубровчана :

(h)anibal Gherva

·Jokenz

Као у Грачаници, и у овом олтару има једно одељење као ћелија. Широко је два метра а дугачко колико и олтар. На вратима на која се у ово одељење улази, налази се на зиду лепо мастилом записан некакав запис али је искварен честим додиром рукама и ми нисмо могли никакав смисао ухватити.

Испод овога записа могли смо прочитати само: „Рафаил 7517.“

Одмах према пркви, преко пута на 20 корака, на ходи се испосница Ов. Прохора Пчињског. У народа онамо постоји предање да се Св. Прохор најпре овде испаштао па пошто је приметио да се приближује време кад ће Турци и у овај крај да дођу оп се онда склонио у Козјачке пустиње. У испосници се јоши данас указује на трпезу на којој је Св. Прохор ручавао и вечеравао и показује се на трагове других његових покрета.

Први и најстарији помен о овој цркви у писаним споменицима налази се у нашим домаћим изворима. У туђим изворима, између којих разумемо и бугарске, и нема никаквога помена ни трага ни о Нагоричину ни о овој цркви. Архиепископ Данило, причајући у својим „ливотима српскиг краљева и артиспископа“ о задужбинама које је подигао краљ Стефан Урош Милутин прича и о Нагоричкој цркви (манастиру): 5 • о НО ЕЋ ДАЉ те отуСстЕнх сволего многе мопастнфе вожњетењињие от слмого основжата књљудкнже....“ > При-

15 (тр, 138,

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 28