Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

434 ове ЧАД ВАСИЈЉБЕИЋ

= а 5 ~ а 5 ee

чајући АЕ Данило, даље, како је краљ Стефан Урош Милутин многе задужиине својих родитеља и прародитеља обновио, а многе од „основанија“ подигао, између осталих спомиње и: „црвковћ Бллговљштешх првскетвие (Богородице) пже зепнсколим грлдњулинуњскх... Н цровковљ скеталго Георгија илгорнускалго ...“ 16 На месту где АЕ Данило описује догађаје из године 1330, читамо о цркви овој како краљ Стефан Урош Дечански: „+ .HMBI св вон свонмн прннде вв мопхетифђ свон књ скетомој моууеннкој хрнстовој Георљгн:о Нагорнувскомоу;... a на месту, опет, где АЕ Данило прича о погребу бугарскога цара Михаила читамо: „...н тако сћ увстио поквелк (Краљ Стефан Урош Дечански) пренесеноу Бмти твлоу сего улрл (Михаила), н положеноу Бмтн Вљ црбкен CRETAATO мохтвинкх хрнстоква Георљгнта КБ МЋСТЋ рЕБОМЋМБ Нагорнуљскалго 7... 15

То су, по времену, најстарији помени о Нагоричину и црквама у њему у српскоме периоду, а после њих долазе и помени, без мало, у свима домаћим родословима и у њима је на различите начине сачуван тај помен: н оу Магорпунву пл Жеглигово црљкокњ ске-

таго моутеннка Георгина... .. « или „....6њ Нагорнунне Геортих....“ п тако даље,“ а у карловачком родо-

слову на месту где се ређају „М. велнун манлстнрн (које) страни Стефлиљ Оурош Милутнињ,“ читамо да је саградио манастир иу „Илгорнунно скетомој Гноргићо. “=9

и тако даљев и т. Д.

Ово су помени из ХТУ и доцнијих векова и они нам доста показују о цркви или о манастиру овом, али о самом Нагоричину ништа нам не показују. Ми данас имамо у нагоричком крају два села истог имена, Старо п Младо Нагоричино, пи оба су једно до другога; у растојању су пола до три четврти часа. У оба се села находи по једна стара црква, (у Младом На-

18 Стр. 188.

17 Crp. 181.

18 Стр. 159.

19 Споменик Сри. Краљ. Академије 11 98, 125, 181, 189, 146.

20 5мамк, Рата у 61.