Kako se hranimo

15

живе као и вода која улази у склоп ћелије и без које се животни механизам не може обављати.

Беланчевине су хемијски врло сложена тела; то су управо најсложенија тела која постоје. Између њих и осталих органских састојака разлика у сложености је врло ве-, лика. Молекули беланчевина су врло крупни према молекулима масти и шећера. Док је целокупни склоп ових последњих тела добро познат, тако да се може изразити тачном хемијском формулом, а нека се од тих тела могу добити и вештачком синтезом, дотле смо још далеко од тога да бисмо могли написати фермулу молекула беланчевина. Ни њихова молекуларна тежина није тачно одређена. Велики је напредакучињен открићем да су беланчевине поглавито изграђене из простијих органских тела звана амино-киселине. Градња тих амино киселина је позната и може се претставити тачним формулама. То су тела која нису сложенија од глуцида, а нека су и простија. Амино киселине су доста многобројне, и сне су основно градиво из којих је саграђена монументална грађевина беланчевинских молекула. Врло је важно да се беланчевине при варењу у желудцу ицреву управо распадају у аминс-киселине из којих су саграђене. Тако да стварно у крв не продиру беланчевине већ разне аминс-киселине, и потреба организма састоји се у читавом низу разних амино киселина.

Беланчевине имају врло различне улоге у организму. Саставни су део протопласме и једра, рекосмо. Налазе се као резервна храна, у биљака поглавито у семењу, у животиња у јајету. Али беланчевине имају и механичке улоге; оне су опна животињских ћелија, оне су заштитне творевине као што су длака и перје. Интересантно је да сличне механичке и заштитне улоге узимају на себе у биљака глуциди: опна биљне ћелије је целулозне природе, дрво је главно механичко ткиво биљака; а целулоза и дрво су глуциди, саграђени из шећера: кувајући целулозу или дрво јаким киселинама, та се органска тела претварају у разне шећере.

Беланчевине имају изузетну важност у исхрани, јер су оне једини носиоци азота органског, без којега нема живота. Између осталих услова које храна мора испунити јесте и довољна количина органског азота у виду беланчевина.

4. Витамини.

Пре тридесетак година мислило се да организму никакве друге органске материје нису потребне кад у своме оброку има у довољној количини и одређеном односу беланчевина, масти и шећера. Међутим почели су се јављати тада експериментални докази, да ти састојци хране, кад су давани жи-