Kako se hranimo

према потреби давала топлоту на нашим огњиштима. Како је сасма друкчије са топлотном енергијом! Дивимо се кад смо у Ретџаг-овој боци, „термос“, успели да неколико сати сачувамо топлоту каквога напитка, док је сасвим природно да се хемијска енергија одржала нетакнута у хлебу и сланини које смо понели у торби. Прекоатлантски пароброд носи у боксвима својим потребну хемијску енергију, у виду угља или нафте, без икаквих тешкоћа да би се та енергија сачувала. Било би немогућно понети такву резерву ма којег другог облика енергије. Хемијска енергија је дакле изабрани облик кад треба енергију похранити и држати на стоваришту. Осим тога хемијска енергија се налази у великим количинама везана за релативно малу масу материје. Може се рачунским путем доказати да се ниједан други облик не може везати за релативно тако малу запремину или тежину као што је то могућно са хемијском енергијом. Најзад оно што даје хемијској енергији изузетну практичну вредност јесте срећна околност да при њеноме извлачењу из реакција оксидовања и сагоревања, други члан тих реакција, кисеоник, налази се свуда распрострањен на површини наше планете, тако да његово прибављање не поставља никакав нарочити задатак. Кад би пароброд поред горива морао понети собом и потребну количину кисеоника, тада би на три тоне угља морго понети око осам тона кисеоника. Та је срећна околност необично важна не само по нашу индустрију већ и по наш живот, јер уз храну не морамо понети собом и кисеоник који је потребан да та храна у нама сагори.

Хемијска енергија се изражава у калоријама, т. |. у количини топлоте коју може дати. Стога кад се вели да какво гориво или каква храна садржи извесну количину калорија, не треба сметнути с ума да то значи да та тела стварно садрже хемијску енергију која одговара поменутој количини топлоте.

М. ТОПЛОТНА ЕНЕРГИЈА

То је облик у коме сва она енергија што ју је храна унела у организам (хемијска енергија) напушта тело пошто је одиграла у њему разне своје улоге.

Топлста је нижи облик енергије. Она вреди за добивање рада само уколико је у концентрисаноме стању, т. 1. на високој температури према температури средине. Топлота се може претварати у рад само падањем са више на нижу температуру. То падање се природно врши само од себе, док је пренос температуре са нижег нивоа на виши такође могућан, али је то вештачки процес који увек мора бити надокнађен на другој страни процесом супротнога правца: да би се произвела хладноћа треба утрошити топлоте, као што је случај у индустрији хладноће.