Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

Драгош је остао још неколико тренутака код

чесме. - + -

Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Дрггош не бејаше весео. Тек му тада паде на ум ружан сан који та је прошле ноћи из спавања тргао.

Сањао је себе као дете у голубињаку. Као дете је веома волео голубове. Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена. Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили. Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега. Његови голубови је радосно поздрављаху. Грлица се диже да лети даље. Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем. Грлица само писну, и нестаде је с овог света. Драгош се у сну машаше стреме, које не бијаше. То га трже иза сна. Гако виде да је све сан и да нема ништа.

Тек се тада сети тога сна, на који је већ био габоравио, и чисто му криво би што је такав сан уснио. Чинило му се да сан ништа добро не значи. Поче мислити да ли је добар или рђав дан у који је с Миљом разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просилба или женидба његова свршити срећно или несрећно. Тада (се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити. Ствар није више била међу њима лично. Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива. Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности. Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села. М ма да дотле никад није ишао врачарама, поче

Калуђер и хајдук 1]