Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

98

мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност. Касно је било, да одмах тада к њојзи "иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путећ који је скретао на страну од Гвозденовићева па Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег. Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена. Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да превезе ближе кућби. Иначе се за обичну кулну потребу служила сухајрцима, које би сама по шуми купила и ломила. За ту је шуму она увек говорила да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају. Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу. Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга. Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама. Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати. Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине: неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три „ножа; стрела с тулцем и стрглама Шанинога покојног мужа; (једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај. У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомплама и повешано у плетеним кесама. Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава. Огњиште је било на средини. У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај затре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане. Шани је могло