Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

110

"шао у манастир, ишао би да чита оно што је готово и

с наслађењем би гледао како његов калуђер ради. Ужи-

вао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и независти.

Како |је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама Рајске лествице, која је за Њ преписивана. Прост инок скот словесан, писаше у оном тексту, послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштоМУ Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив гласолати не вест. Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери. Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему. Према оцу Калистрату он то не би: осетио. Али отац Калистрат неће бити ту до века. Он је стар човек. По вољи Божијој њега часом може нестати. Доћи ће други, и ко зна какав бе бити. Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита. И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање. Како ће он пристати да буде словесан скот и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити и до заклања 2 Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у | без; тврде дисциплине > Он је видео како и у држа самовољство и непослушност властеле квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало. На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина. Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију. Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње. пеш: ин те