Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

109

"у књигама. У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек света што треба за преписивање: хартије, калема, н0жића за зарезивање, шила за шпартање, и Т. Д. Ту је био пи књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшене. Отац Калистрат је најрадије примао калуБере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није! Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје ногаре и све остало. Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер птреписач “би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту. Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књиама, кад би се калуђер одмора ради дигао. Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир. Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали повац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно. У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Ле«ствичника. „Рајска лествица“. У њојви се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришњанин може достојати раја. Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод. С тога се онда та књига била прочула свуда. За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св: Николе тај добар исправљени препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује. И кад би год до--