Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

125

своју продавницу, па тргуј даље. На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.

Трговац оде трчећи у своју продавницу.

Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали „случај. Тамо су све врсте народне музике одјгкивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи. На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало · исто тако као и медовина, вино и пиво.“) Варило се и пекло и продавало и других јела, која су, као про-

мену своје свакидашње хране, у сласт трошили.

На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре. Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју · су давали љубитељи у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали. Гу се, на послетку, надстрељивало. Међу другим стварима било је и стре· љање кроз прстен јабуке. Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а " према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему; на исто ј висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико. широк да је кроза њ стрела могла једва проћи. Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку - с копља скинуо. И ту је, у том крају сабора, била не· описана врева гледалаца и учесника.

Други дан панађура, виђало се по продавницама _ доста околне властеле, која су изашла била да виде

панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.

Тако је Драгош, који је за време панађура био

#) У оно врење домаћа производ, нешто другојачији од данашњега пива. :