Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

128

Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша. =

— На страну, шта се ти ту мени мешаш»

Драгош трже мач такође и повика:

— Вежи се! У тамницу. Ја овде говорим у име власти. Отмице не сме бити на манастирском тргу. __Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити. Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.

— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.

Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића. Неко додаде конопац, те га везаше и По це у манастирски затвор.

Драгош се врати к своме друштву.

— Па ти, синко, можеш на свашта наићи. Чувај се, по Богу! Јуди има свакојаких, рећи ће му мајка.

— Молио ме отац Калистрат да му овога панабура држим ред. Зар сам му могао отказати»

— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија. Какав је рђав. човек, могао те је и обранити.

— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.

Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.

У том звона зазвонише на вечерње. Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама. Коло стаде и народ пође лагано к цркви. Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.

После вечерња народ оде да настави весеље. Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак ку-