Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

| [ | |

4

92

захорише се на ново ловачки рогови. Ловци су журно довршивали закуску. Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима која су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу. Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изађи. Он сам појаха коња и пође на своје место. Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити. Све је било весело у тај мах. Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем. Пси су весело лајали и подскакивали. Соколови су кликтали, и свак је са својим поуздањем полазио на посао, · у ком се није знало како ће кога срећа послужити. Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским.

МШ.

Разговор међу Којадином и Стаменијом који ; био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадннова. Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике. Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама. Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо н добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога при-