Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

93

јатеља из детињства. Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и

да је то некоме тетка његова говорила. Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља. Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића. Стаменијин разговор показивао би као дасу у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним пли незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада, и да од такве свадбе ништа бити не може. То бизначило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.

Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после пова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу. готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним пизгледима свога живота и своје младости, с којима

су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе! Којадину је криво било и на своје родитеље. Што се они мешају у тај посао 2 Он је био такође тоносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом. Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица 2 Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немилаг Зашто да се та дружбг за цео живот изложи случајностима, где би