Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

— од —

мртвој стражи и чувамо ли добро и дигне сабљу горе па каже нама: који се с тог ме“ ста крене, тог убијем одма пушком. Наше. среће, оде до врага та војска натраг, није. ударила на нас. Ја сам дошао, госнодин по-“ па, да вам кажем, ви сте наш попа, ви не знате, како је то страшно било, све наше чакшире, све тако: трака, трака, а пушке смо тако хтели да бацимо из руку, како наша срца: играј, играј! 'Тако је то страшно било. Дакле ја сам сада дошао ко вама, господин попа. да вас молим, јербо ви“ сте читали ону кламацију у варошкој кући, што дође из одбора, па заповеда нама љ

дима, да идемо у Карловце на стражу. Ја“ разговарам са мојом женом Лизом: идем да молим господин попу, да ме не шиље више на мртву стражу; и ја вас молим, да ме не шиљете више на мртву стражу. Ја каже мојој Лизи: ако ме опет потера господин попа на мртву стражу, ја не идем, ја волем да дође онај брат серФијан у м.

јој авлију, па да ме убије из пушке ил да ме закоље овде, волем и то трпитин да идем на мртву стражу.“

277. ЈЕ

До 1848. год. беше међу угарским Румунима неки Мургу на гласу као вођ народ румунског у угарским земљама станујућег,