Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

мр

јевац за војнике довођени, морала се коса 9стрићи. Кад се глас по народу разнео, да се деци њиховој коса одсеца, би са свију страна кукање и опште незадовољетво, почеше проклињати кнеза Милоша, називајући га тираном; на више места од самих старешина, могаше све чути: „та тај покор “ поругу не Турци нису чинили,“

Једном између доведених новака један међу осталима највише се одупирао тој наредби, да се коса сече, казујући да ће он пре главу дати одсећи него косу, и сва дружина сагласи се с њиме у томе.

Чувши за то кнез Милош дође једно јутро и запита: „који је тај, који се противи мојој замовести, нека изађе да га видим“ На овај позив изиђе пред њега један уочит лепога стаса момак и одговори: „господару, ми смо готови за тебе гинути, као што су налим оцеви с тобом против Турака гинули крвавили се; ми смо готови на твоју заповест у воду и у ватру насрнути, заповеди нам само и“ видићеш да ћемо те слушати, ал нам у косу не дирај, ако Бога знаш.“

Кнез Милош на ове речи ућути и оде из касарне. Још тај дан заповеди, да се ујутру порано пред касарну искупи војничтво, које је већ било униФормирато, чланови великога суда, чланови полиције и одабрани грађани, заповеди још, да дође војничка банда и берберин.