Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

он

ство, ни на тријатељство, а за познанство ни= ко џ не мисли.“ 'То су биле добре речи и световања; али Овечка, као човек самовољне ћуди, не пазаше на то, већ им је често говорио претећи им, да ће их нагнати на мртве шибе и оглобити их.

Не лези враже, догоди се збиља једаред у пролеће на Благовести у вече, кад је Тадија на унци на Сави е Марком товарио кола са еспапом из оне стране, затече их Овечка изненада у томе послу, повикавши им: „сад сам. вас добио, сад сте долијали.“ Кријумчари се нису нимало препали за се, као што јен Тадија и говорио: „Није,“ вељаше, „латов ни иаговорио честито, а већ га је Марко био зграбио за тур и пође да га. баци с брега у Саву да се утопи, а ја му недадо повикавшми му: „куд ћеш, болан, с човеком, зашто да погине ке: невоље“ А Марко ми рече, држећи га у рукама, да је боље да он погине, него да сва стража страда, што је на стражи на чардаку, кад латов тужи, те до суда дође. Ја сам му се на то насмејао и рекао, да латову неће нико веровати, већ да га веже само у квргу. И тако га онда везана пребаци преко Саве и тамо га на српском брегу о дреше, пак пусте нека иде куда зна. Овечка отрчи у Остружницу царинару српском и каже му све, како је и шта је било. Овај, знавши за заповест кнез-Милоше-