Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

пуна. Не само да се није крало онда по Орбији, него је и најмања изгубљена ствар одма донешена била среском или окружном старешини. Стигурност личности била је таква, да су путници волели спавати на чистоме зраку лети, него бити на преноћишту у каквој хрђавој гостионици.

Џутни листови кнез-Милошеви тако су по целом турском царству били уважени, да су Бошњаци, Бугари, Маћедонци и сви они, који су се бојали какве напасти од Турака, молили често српеку владу да им путни лист даде, говорећи, да им је кнез-Милошев пасош најсигурнија обрана од насиља турског.

= = %

Кад је покојни кнез Михаил Обреновић изашао био из Србије, пак се једном десио у Риму, дође му један калуђер из Бугарске, па незнајући, да је кнез Милош ван Србије, јер је одавно из Бугарске изишао, и замоли га, да му даде на свога оца Милоша Обреновића писмо с препоруком, да може добити путни дист у случају, ако би «се решио у своје отачаство повратити, уверавајући га, да није никад тако био сигуран у Турској, као што је пре неколико година кад је имао путни лист од кнеза Милоша.