Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

29

грла. Онда им он опет рече: „кад тако направите рачун са ефендијом, а ви добро утубите, како је који говорио, да ми знате онда казати.“ 'Гурци му се поклонише до црне земље и љубише га у екут и у руку и отидоше сваки својој кући.

Кнез се Милош свему томе послу чиња. ше и невешт, јер је знао, да је везир и да је ефендија његов, пак му није требало боља помагача. А кад ефендија сврши по жељи кнежевој тај рачун са Турцима спахијама, онда дође кнезу Милошу, те му верно каза, како је Србија срећна и како ни осетити не ће, а опростиће се давања десетина од свога годишњега имања. Да је кнез Милош око те преважне ствари потрошио сто хиљада дуката то је истина, али шта је то према једном десетку од године дана у свој Срби ји 2 Ефендија је као и везир добро напунио џепове, а и диванлије на порти примили су добре поклоне, што се то све на порти одобрило, и у Србију опет везиру повратило, да он тај откуп од кнеза Милоша крене и да спахије исплати. Јао мајко турска, кад везир зовну спахије преда се, па кад им рече, шта је порта судила, као да их посече све листом, тако клонуше и повикаше у гњеву и у једу: „волимо нека буде јешинлук и вакуи, но да остане Србима џаба“. Али их везир дочека речима другима упитав-

| 4