Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

==

кроз ађутанта дао питати, оће ли њему, па ако су ради пред њега изаћи одма их је позвао и питао шта оће, предузео би њихове тужбе и гледао би, да се како праведно тако и брзо, или бар без церемонија и ормалитета извиде и сврше, јер, рече, да људњ не дангубе и да се не троше. Више пути имао је обичај говорити: „видим да без науке п пвроводства не може се држава завести т народом утрављати; али се бојим, да ће ми кад се пискарање премножи, народ унесрећити; бојим се, да оно што смо ми као тростаци 6 рабошом стекли м основали, кад се јен преумноже, са пискарањем не поремети.“

У колико је кнез Милош Обреновић јако волио н:род и радо е њиме опћио, у толико је већма мрзио на светину, коју је он ритином звао, па је често говорио: „на риту св не треба никад уздати, јер оња иде за оним, који јој се кашње и боље јави. Ти донесеш сто ока ракије, а ја донесем две стотине ока ракије, па је моја рита,“

уп. Кнез Милош Обреновић раскида окове сујевјерја, изопачених установа, И управа из средњега века.

За првашње владе кнез-Милоша Обреновића, кад се зидао његов двор у Београду