Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

а

се то гради, и поче га братимити и кумити да натера неимаре да кажу, јесу ли попу сенку зазидали, па да се растури оно камење, те да ће јој се поп опростити мука, што га могу у раку отерати. Буљукбаша као и она брже боље отиде тамо зиду с њоме заједно, те упита, где је поп стајао, кад су му сенку зазидали; зидар беше паметнији од њих, пак му рече: „прођи се буљукбаша лакрдије, ево овако је стајао.“ То му рече па стаде на оно исто место, где је поп стајао, а момцима рече да му зазидају сенку, и ако је зазидају да ђе им дати дукат.“ Момци меташе камење на његову сенку, а сенкаму се пењаше повр, камења, те на то се насмеја мајстор неимар и опет рече буљукбаши: „ето тако ти је и с попом било као и са мном, нити то може друкчије бити, већ се само свет надлагује.“ Потоме се уверио буљукбаша, али пикако попадија, већ лелечући кући оде.

Не прође дан два, ал ти пуче глас, да је умро поп, што му је сенка зазидана, па ће се повампирити, те може сва чаршија страдати, ако пође по вампирском обичају људе гушити и јести; пак двојица од најбољЉих грађана поседоше своје коње и отрчаше кнеза Милошу, те му се замолише, да поруши онај зид и да опрости попа, да им се не повампири.