Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

60

Како је покојни кнез Милош Обре. новић у својој кући и породици био штедљив и чуваран, показаће нам ова приповетка:

Дођем ја једне године у Беч баш на наш велики петак. Оместивши се у стану дођем у походе покојном Вуку Караџићу; он ме позове, да му будем гост првог дана Ускрва, казавши ми, да ће ме сремачки почастити. Лицем на тај дан дођем пред подне и Вук ме одма послужи са сремачком шљивовицом. Кад смо за стол поседали да ручамо, изнесе се говеђа чорба, после те чорбе ћајија са свињским месом; онда се донесе на стол говеђе месо са куваним реном; после тога дође кисео купус са шунком и свињским месним кобасицама; и после тога искрену на стол печено прасе; и на послетку прекрилише стол сами ерпски колачи и црвена јаја. Ручак је приређивала госпођа Вуковица са мојом покојном сестром Милицом Стојадиновић.

Вино смо пили раковачку салаксију из подунавља сремачког. После ручка уклони св из трпезарије женскадија, и сами нас двојица, цвркутајући салаксију, разговарасмо о свачему, понајвише о народним стварима. Некако се истакну разговор о кнезовима српским Милошу ч Мистанлу Обреновићима, који су онда обојица били у Бечу, и Вук стаде преповедати: „кнез Михаил брао је од оца, кнеза Милоша, годишњих 6000 дуката; али је та