Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

Еј а

онда он овако рече: „хала и била, браћо за велико ми је чудо, а бива, и за муку.ми је, што се ви толико тугујете, а међу вама није човека, да отиде ономе хрсузину у конак, па да га убије; вере ми моје турске, бива, да је мени нешто крив, па да наумим да му дохакам, ја би му одма кидисао“. На то му рече један стари Турчин Хаџи-Риџар: „не знаш ти шта говориш, да ти знаш, каквису момци у њега, неби ни помишљао да на њега пођеш, би ти краће ноге биле но у у миша, да их само поиздалека видиш,“

То је било Бошњаку уз косу, јер никако њему није пристало по његовој памети, да он не може учинити шта хоће. Смисливши нешто брзо рече им: „и баш, Турци браћо, бива, не смете поћи на њега, па баш ни један 2“ Хаџи-Риџад на то опет рече: „Али како, добар човечерг“ — „Ево овако,“ рече му Бошњак, па спустивши ноге с душеше у јеменлије доле, изађе из каване и отиде управо у јевремов конак и тамо дошавши упита | момке доле не авлији: „Ђе вам је господарг“ Момци му одговорише, да је горе у опаклији и пустише га горе уз басамаке, мислећи да је јапиџпија (грађар), па има зар дрва или грађе, да понуди господара, као што се то често догађало; али Бошњак узашав горе опази врата од оџаклије, те упаде у њуи нашавши тамо Телеша, главнога трговца и

6