Književne novine
. si KN X
| Osvrti na knjige
2 piti: OE ar
Y.
—–
ON. O OPLL EA AL M O i MO yu adi aj 40 OPA O
„Lirika iz borbe i obnove”
. S \ • ji ” pre. Izdanje „Prosvete“ Beograd | ON . y i _ Poezija stvarana u narodnooslobo- ~ je Oton Župančić kao pesnik ispod stvarnosti, jasno bi se pokazalo da
dilačkoi borbi zauzima značajno me-
___sto u našoj savremenoj naprednoj | __Kknjiževnosti, Kao nastavak naše - predratne napredne, borbene poeziji,
_: Tona je u velikim danima istorije na+ ših naroda dobila nov sadržaj i nove \ 'akcente, inspirisana. herojskom bor:: bom naroda protiv fašizma i inspir!» _____Šući narod za oslobodilačku borbu, j_-i „izražavajući najplemenitije u njemu, - otstičući ga i ukazujući mu na plodove pobede. Poezija stvarana U FG 'oslobodilačkoj borbi odjekivala je u _I srcima boraca. odzvanijala je ma Ssanom bojištu. Pojedine pesme recitoMane su i pevane između {uriša | u | samom jurišu. Po završetku oslobodilačkog rata, u novoj državi, ta poeija je postala sastavni deo života nn___Be omlađine kojia učestvuje u sociiaa Jističkoj izgradnji zemlje, inspirišući WO Si niene podvire dajući joj primere he| ___Toizma i veličine, . | _ Ova tako uticaina poezija, koja neOm ostvarenjima dostiže najbolje E što je u našoj naprednoj poeziji stvomeno, đosad nije bila sabrana u jei___nom zborniku. Bilo je pokušaja da ___se stvore zbornici repwbličkog zna· Čaja, no mnoge su pesme ostale u odđeljenim zbirkama pojedinih pes?nika ili čak i neobiavljene u zbirci, Još nijedan opštejugoslovenski zbornik naše savremene poezije nije ____Objavljen. Naročito je bilo korisno - ___da se iđeino i moralno političko jedinstvo naših narođa u oslobodilačkoj borbi, izraženo u najboljim delima naše poezije za vreme rafa, prikaže poetski našoi omladini u novoj državi koja je sagrađena na temelju toga jedinstva. Zbog toga se pokušai sabiranja ove poezije „u. zbornik od strane izdavačkog preduzeća »Pro&vete« i frud njegovog ređaktora Tanasija Mladenovića moraju istaći. No upravo zbog značaja koji ta poe= zija o *lavnoj oslobodilačkoi borbi Tarođa ima za isto tako slavnu borbu za izgradnju zemlje, takav zbornik pretstavlja vrlo odgovoran rad. Pošto je ovo prvi zbornik, te na njemu mogu da se steknu iskustva za druge slične zbornike, moram konstatovafi da rađ na ovom zborniku nije dobro pripremljen i metodski izveden. | %- U napomeni, koja je đata na kraju ” Movog zbornika, rečeno {ie da se re» daktor »prilikom odabiranja rađova rukovođio principom da pesme koje ulaze u ovu knjigu treba, po svojoj sadržini, pre svega da deluju vaspitno, pa makar, s druge strane, i ne bile ono što je najbolje u dosadašniem stvaralaštvu pesnika«, Taj princip, nerazjašnjen i neođbranjien u napomeni, pokazao Je na delu svoje krupne nedostatke. On je đoveo dotle' da je književho merilo pri sastavlinnju zbornika postalo u velikoj meri proizvoljno, da se izbor vršio bež pouzdanog merila, a u nekim slučajevima i od oka. Ako poezija borbe i obnove ima taj zađatak da deluje vaspitno, ona bi to nesumnjivo bolje postizala da se u zbornik unelo »ono što je najbolje u dosadašnjem stvaralaštvu pesnika«. Nema razloga da ono što je najbolje izostane i bude zamenjeno slabijim. A to se pokazalo pri građenju ovog zbornika pesama pesnika svih naših naroda, gde je sastav bio stavljen iznad izbora.
Ovom zborniku nedostaju kompovicija i celina. A to je zbog toga što u njemu otsustvuje jeđinstvo Kkriterijuma, kao i jasan, određen, dosleđan metođ po kome bi se pesme birale prema svojoj književnoj vrednosti, sadržajnosti 1 iđejnosti, značenju i važnosti, i prema. tome rašspoređivale u zborniku. Ostalo je nejasno da li je ređaktor zbornika hteo da pokaže pesnike ili por:ziiu. Tako je učinjeno izvesno otstupanie. nedodovoljno moftivisano, u odnošu n3 vremenski period stvaranja borbene poezije kod nas. donošeniem i pesama koje su napisane i objavljene pre oslobodilačkog rata. Alco se uzimalo u obzir pesničko stvaralaštvo pre r rata — a u predratnoj poeziji je ce| volucionarni momenat bio jak onda se to moralo učiniti u potpunosti, jer se đelimičnim izborom ne može prikazati pređratna napredna, borbena poezija. A napomena redaktora ne ide sa pesmama u omladinu, ona ostaje u knjizi. e _ Ovako neprobran zbornik lirike oslo___bodilačke borbe i obnove ne daič vernu sliku ni njene književne vređnosti, ni njenog istoriskog niti nje_ nog vaspitnog značaia. Odnos pesničsnaga u zbomiku potpuno je proizvoljan. Dok je poezija Rađovann Zogovića, najsnažnija, najosobenija u Tevolucionarnosti, najpoetičnija u | kom stvaralaštvu kod nas. za-
t pesama. TI sam izbor Zogovićevih ama nesiguran je, iako treba priti da su najbolje Zogovićeve peie u celini objavliene tek posle završene redakcije zbornika Poezija Otona Župančića zastupljen je samo | jednom pesmom. i to u prevođu. (gleda da je redaktor pri sastavljanju zbornika imao dva kriterijuma, jedan uži i jedan širi, pa, je ove kriterijume primenjivao kako kad, ne mereći odnos vrednosti, a kod pojeđinih pesnika držeći se svoga principa đa u zbornik ne mora ući »ono što je najbolje u stvaralaštvu pesnii Rka« rukovođeći se usko shvaćenom | temom. i _Nesumnjivo je đa »Dan svih živih« | nije jedina Župančićeva pesma sa> držajno i iđejno vezana za oslobodl-
lačku borbu naših narođa, đa ih Žu-
| pančić ima i više, i bližih i boliih od ___nje. Kađa su se donosile pesme druBu pesnika na slovenačkom jeziku, | ___nerazumljivo je zašto i druge pesme ___Otona Župančića nisu unesene u ___zbornik pored ve jedne, preveđene.
al ako omladinac, koga treba da vaer Sava ovaj zbornik, steći će utisak da
Đora, Kajuha, Mohoričeve. a što ja još važnije, lirici »borbe i obnove na taj način se oduzima nekoliko poetskih dela visokog kvaliteta.
Taneli smo primer Otona Župančića iz ovog zbomika, jer je on naj|rečitiji. Ako bismo pošli sadržajem, morali bismo se zaustaviti kod gotovo svakog pesnika sa pitanjem na koje ređaktor freba da dš ubedljiv odpovor. Zašto iz poezie Čeđomira Minderovića nisu odabrane pesme iz niegovog ciklusa posvećenog borbi Ššopnskog narođa. koje su po svojoi sadržainosti. idejnosti i poetskoi izTnžajnosfti izmad »Pisma u decembrnu«? Zašto redaktor u slučaju poezije Radovana Zogovića nije prekršio pravilo kao i u slučaju Župančića i {oš nekih fe doneo i pesme pisane pro rata. a koje se ističu svojim poetskim kvalitetima i pokazuju kontinuitet naše napredne borbene poezije? Zar one nisu vaspitavale borce za oslobodilačku borbu? Zbog čega je pesništvo Gviđa Tartalie pretfstavio brojem pesama kao najitaknutiju poeziju s tematikom obnove i izgradnje. i gotovo jedinu u toj vrsti? Zašto je poeziju Oskara Daviča uveo u zbornik u takvoj nesrazmeri prema pesmama nekih manje značajnih pesnika? Ttd. itd. Pitania bi se nizala sve kon kretnija kađa bi se uzele u analizu pesme koje'su objavljene i one koje su izostavljene. A na rezultatima te analize, uzimajući u obzir kako kvalitet tako i značai i vaspitnu ulosu lirike »borbe i obnove« u formiranju čoveka naše nove društvene
je redakcija zbornika izvršena s no-
dovoljno plana i metođa, bez sigurno? -
kriterijuma i koncepcije celine.
Sve ove kritičke primeđbe činimo da bi ih buđući redđaktori ovakvih zbornika, pa i ređaktor ovoga zbornika za drugo izdanje, imali u vidu. Ovakvi zbornici vaspitavaju ne samo čitalačku publiku. već i mlade pisce. Zatim. po prirođi svoje velike praktične upotrebe i po svoji vaspitnnj nameni. oni zalaze duboko tr radionice učionice u mase. Velika odgovornost leži na njima. Tzdavačka preduzeća i redakfori moraju imati na umu fu sugestivnu vaspifnu moć ovakvih zbornika i da pristupe njihovoj redakciji sa više studioznosti, kritičnosti, s principom MWoii će ići zn tim da se na ovaj način iz svega što je objavljeno donese ono najbolje, najživlje u našoj poezi{ii.
Ovakav zbornik ne sme proči samo sa napomenom. On treba da ”adrži objašnjenja i podatke o stvaralaštvu pesnika uvrštenih u zbornik, jer omladina, kojoj je u prvom ređu na– menjen zbornik, treba da se upozna bliže sa pesnicima, sa njihovim književnim likom i njihovom stvaralačkom aktivnošću.
Ovaj zbornik ukazao je na greške koje se ne smeju ponoviti. Primedbe koje smo učinili treba da koriste kako redaktorima ovog fako i redaktorima novih zbornika — a ti zbornici su veoma potrebni.
Velibor GLIGORIĆ
Prevodilac neveran piscu ı Jeziku
U izđanju Nakladndg zavođa Hrvatske izišao je nedavno iz štampe zamašan roman jugoslovenskog pisca Ervina Šinka »Četrnaest dana«, koji je u originalu napisan na mađarskom jeziku. U romanu se, u obliku vešto komponovane hronike, na publicističko-književan način prikazuju istoriski trenuci 1932 godine u mađarskoj prestonici, kada je najcrnja reakcija, povezana s nemačkim nacizmom, otpočela sistematski organizovane provokacije i napade na radničku klasu, da bi što lakše i uspešnije sprovela, svoj fašistički beli teror.
Nakladni zavod Hrvatske pravilno je postupio kađa je u svoj izdavački plan uvrstio ovo delo našeg pisca, koji pripada đomaćoj mađarskoj manjini. Prevod ovog dela, koje je
zahtevalo ozbiljnu književnu obrađu, poveren je HEnveru Čolakoviću, koji očigledno nije dorastao zađatku koga se poduhvatio. Pušteno u štampu bez ikakve redakcije, đelo »Četrnaest dana« vrvi svakovrsnim logičkim, gra= matičkim, stilističkim i jezičkim greškama. Na mnogim mestima, pod vidom hrvatskog jezika i stila, proturaju se nakaradne ustaške stilističke i jezičke ekshibicije Sem toga, delo je puno i štamparskih grešaka.
Ostavljajući iscrpan prikaz romana za jedan od narednih brojeva našeg lista, za sada samo beležimo ovaj slučaj kao neodgovorni književni postupak jednog velikog republikanskogz državnog izdavačkog preduzeća, koji je za najoštriju osudu.
E. PF.
„JAMNICA“ od Prežihova Voranca
(izdanje »Kulture«)
Među delima slovenačkih književnika koja su prevedena na srpski ili hrvatski, izdavačko preduzeće »Kultura« objavilo je roman »Jamnicu« od Prežihova Voranca. i
Svoju književnu delatnost počeo je Prežihov Voranc zbirkom novela »Povesti«. Zatim je štampao putopis »Od Kotelj do Belih Vod«, kao i dva roma-– na »Požganicu« i »Jamnicu«. Nedavno su izišle i njegove novele »Samorastniki« (»Samonikli«), koje spadaju među najbolja dela slovenačke literature.
Roman »Jamnica«, koji je prošle godine nagradio Komitet za kulturu i umetnost, daje široki prikaz života koruških seljaka između dva svetska rata. Koruška, dotle nedovoljno poznata u slovenačkoj literaturi. progovorila je ubedljivo kroz plastične likove Prežihovljevih seljaka.
Bez centralne radnje, kroz niz dobro uočenih slika, Prežihov opisuje kako je u Jamnici postepeno došlo do ekonomskog propadanja jamničkih seljaka, prikazuje borbu oko nasleđa,
tešku sudbinu razbaštinjenih i bezemljaša koji osvešćujući se sve više pođ pritiskom vladajućih odnoša u društvu, postaju nosioci naprednih strujanja na selu. : Kroz sveži i snažni stil Prežihova Voranca, koji je svojim knjigama, uz neke romane Miška Kranjca, na nov, realistički način prikazao život slovenačkih seljaka, došao je u znatnoj meri do izraza narod, odrazile su se klasne borbe na selu i nagoveštena problematika toga sela.
»Jamnica« obuhvata život koruškog sela u svoj njegovoj socijalnoj problematici u razdoblju od 1921 do 1941, prodiranje kapitala preko banaka i starog eksploatatorskog za· družnog aparata, vrtloge ekonomskih kriza stare Jugoslavije i postepeno raslojavanje i propadanje sela.
Ovim svojim romanom, poređ zbirke novela »Samorastniki« (Samonikli«) Prežihov Voranc pretstavio se kao jeđan od najznačajnijih savremenih jugošlovenskih pisaca.
BIBLIOGRAFIJA –
Rađovan Zogović: Na poprištu. Zbirka
teoretsko-principijelnih eseja, Kritika i književno-publicističkih članaka. Izdanje »Kulture«, 1947.
Rađovan Zogović: Prkosne strofe. Zbirka pesama i poema, ođabranih iz petnaestogodišnjeg periođa pesničkog rada. Izdanje »Kulture«, 1947.
Branko Copić: Ratnikovo proljeće. Zbirka novih pesama, prvi put objavljenih u zbirci. Izđanje »Novo pokolenje«, 1947.
Ceđomir Minđerović: Oblaci rađ Tarom. Povest iz Oslobođilačkog rata. Izđanj» »Prosvete«, 1947.
Oto Bihalji-Merin: Doviđenja u oktobru. Roman o životu i borbi zarobljenih jugoslovenskih oficira po logorima. Izdinje »Prosvete«, 1947.
Branko Copić: Armija, odbrana tvoja. Poema za omladinu o narođnoj Jugosloven= skoj armijl. Izđanje »Prosvete«, 1947.
Vjekoslav Kaleb: Brigađa. Sest pripoveđaka iz Oslobodilačkog rata. Izdanje »Nakladnog zavođa Hrvatske«, 1947.
Milan Dedinac: Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211. TIzđanje »Prosv :te«, 1947.
Lirika iz borbe i obnove, Zbornik pesama
pesnika svih narođa Jugoslavije, Uredio Tanaslje Mlađenović. Izđanje »Prosvete«, 1947.
Na pruzi, Zbornik pesama i proznih crtica đvađeset trojice književnika Hrvatske, s dva crteža. Uredili Marijan Matković, A. R. Boglić i Grigor Vitez, Izđanje »Nakladnog zavođa Hrvatske«. ;
Sandor Petefi: Pesme. 25 romantičnin i revolucionarnih pesama i spev »Apostol« Prevodi Jovana Jovanovića-Zmaja, Blagoja Bramčića, Jovana Popovića, Bogđana Ciplića ı Mlađena Leskovca. Izdanje »Budućnost« Novi Sad, 1946. Ž i
N. G. Cerniševski: Šta đa se r»di? Poema o novim ljuđima iz revolucionarno-
demokratskog pokreta Ruslje šezdesetin godina, Knjiga 'koja je Vaspitavala genera-
clje revolucionara ! đanas nađahnjuje svojim moralnim patosom. Prevođ u ređakciji R. Boškovića, predgovor V. Kirpotina. Iz• đanje •Kulture«, 1947.
ol M. 0 89
Boris Poljevoj: Povest o pravom čoveku. Roman o sovjetskom čoveku, junaku Otadžbinskog rata, oličenju sovjetske istrajnosti. Prevod Natalije Lukić. Izdanje »Prosvete«, 1947.
Z. Ordžonikidze: Put jednog boljševika. Zivot i borba Serga Ordžonikidzea. Izdanie »Kulture«, 1947, u nizu izdanja u čast '-idesetogodišnjice Oktobarske revolucije.
Peter Jilemnicki: Komađ šećera. Roman o“ borbi radnika i seljaka u Čehoslovačkoj. Prevod sa slovačkog Antona Šimčika. Izdanje »Matice hrvatske«, 1947. -
· Ivan Olbraht: Ana proleterka. Roman o borbi radništva u Čehoslovačkoj 19820. Pr=vod sa češkog Ljudevita Jonke. Izdanje »Kulture« Zagreb, 1947.
Tćgl4Ak, barAzdđ4k (Cigle | brazde). Prvu antologija pesama i proze mađarskih knijiševnika Jugoslavije. Izdanje »Hid«, 1947.
Skica P. Milosavllevića
|pii a
>? # A PP 080 77 ” 7 PO DD TJ x. Ž7 4 276 # # / 2 2 „ Ž“ ##2“ ŽŽ Ž2 Š i, 007 UO 0002 ı „00000. |
rg: ur pegm DE in naperipr papine ri IU DIAIIOA DI uruuumIuIUAr imun uraniIpiIUJEK TS ru unum uu muI IIC III rietr uuu tr uuu BIAIIJE iIniitsi"rrIiaiirii ENI iri ri III umu IA: ir Ei=0rB,
L]
o O
,
„D
Časopis »Djelo« koji ima nameru da nastavi tradicije naše predratne progresivne i borbene publicistike, doneo je u prva dva broja nekoliko priloga koji već sada ocrtavaju njegovu fizionomiju. Ističu se članci i radovi: Ante Fiosmenga »Seljačka buna godine 1573«, Rikarda Langa »Američki monopoli i njihova uloga«, Hrvoja Morovića »Kraj normanističke teorije o postanku stare ruske države«, Ivana Brihte »Naučno istraživanje i izgradnja naše zemlje« i dva priloga o politici Vatikana od Milana Stanića. Neki drugi radovi bez pofrebe su razvučeni.
Iz kulturne prcblematike treba zabeležiti u prvom broju članak Miroslava Krleže o našem dramskom repertoaru. U rubrici »Bibliografija i kritika« urednici nisu pokazali dovolinu i doeslednu kritičnost, o čemu svedoči nekoliko primera. (O netačnom prikazu značaja Colakovićevih »Zapisa iz oslobodilačkog rata« progovorićemo posebno u jednom od narednih brojeva.) Kritikujući doista skandalozan prevod knjige ser Džemsa Džinsa »Svemir, zvijezde i atomi«, bilo je pofrebno da recenzent, dr Josip Torbarina, naznači pored ime= na prevodioca, i ime izdavača knjige, koji je isto toliko odgovoran koliko i prevodilac. U prikazu prevoda knjige Anatolija Vinogradova »Tri boje epohe«, kaže se između ostalog da vwvrvi početničkim griješkama, iskrivljavanjima, neoprostivim pogreška-
preko tako grubih grešaka u prikazu kao što ie tvrđenje o »hladnom, nepristranom« slikanju građanskog realizma ili preko konfuznih rečenica o socijalističkom realizmu »u kojem su ciljevi sredstva (?) umjetničkog izražavanja uvjetovani onim za ĆČIm socijalizam u ljudskom društvu l teži« (str. 167). I u prvom i u drugom broju časopis donosi niz zanimljivih beležaka iz ekonomskog i političkog života, što svedoči da je list uspeo već sada da olupi priličan broj saradnika. Po svom opsegu, »Djelo« je jedan od najvećih časopisa u Jugoslaviji (preko 5 tabaka velikog formata, dvostubačnog teksta).
SAMOKRITIKA U ČASOPISU »MLADOST.«
U dvobroju za januar i februar časopisa »Mladost« objavljen je rezuliat konkursa za najbolje pesme, pripovetke, jednočinke i likovne priloge. Nagrađeno je dvanaest pesama sa po dve hiljade dinara i šest pripovedaka sa po tri hiljade dinara. Za jednočinke nije dodeljena nijedna nagrada. Za likovne priloge dodeljena je jedna prva nagrada (2.000 din.), dve druge (po 1.000 din.) i tri treće nagrade (po 500 dinara). .
U ovom, prvom ovogodišnjem broju »Mladosti« zapaža se težnja redakcije da otkloni neke ranije nedostatke časopisa Naročito je zastup-
=, ćasopis za politička, ekonomska i kulturna pitanja |
naših najmlađih pisaca jednim đužim osvriom na neke pojave u poeziji mladih. Ovu diskusiju trebalo bi svakako, kako je to i naglašeno u napomeni redakcije, proširiti i na catale grane književne delatnosti mladih pisaca, koji su se, iz svih naših republika u priličnom broju okupili i u ovom časopisu. 5
NAŠA KNJIŽEVNOST KOD NAŠIH ISELIYENIKA |
veliki nedeljni list naših iseljenika u Argentini »Jugoslavenski iseljenički vjesnjk« (»Vucero de los Inmig= rantes Yugoeslavos«), koji izlazi na našem i na španskom Jeziku u Buenos A!resu, posvetio je u svom broju od 5 januara punih osam strana našoj književnosti. List je donco ove priloge: Milovan Đilas: »Mrtvo selo«, Radovan Zogović: »Prkosne strofe«, Ivo Andrić: »San«. Vladimir Nazor: »Petru Zoraniću i »Sini sunced, Miroslav Krleža: »Književnost danas«, Čedomir „Minderović: »Na granici«, Otokar Keršovani: »O Šenoi«, Rodoljub Čolaković: »Na zgarištima istočne Bosne«, Oton Župančić: »Izgnaniku«, Šime Balen: »Bitka na Kozari, Josip Pavičić: »Griškin osmijeh, Gvido Tartalia: »Odlomci iz zapisa«, Božidar Kovačević: »Uvek se smeSsl1oć, Antun Babić: »Ssliačka buna u Hrvatskoj•, Josip Barković: »U susret susretu«, Vladimir Popović: »Uz Sto-
ma« (str. 86). Zanimljivo je što fo ljenn u većoj meri nego ranije omla- · „godišnjicu „»Gorskog vijenca«, M priznaje sam odgovorni rukovodilac dinska problematika. Panić-Surep: »Braća« Uz književne “izdavačkog preduzeća koje je knjigu Zanimliivost feljtonskog dela sa «radove list donosi reprodukcijs ra-~
izdalo. ali bi bilo korisno da su sve te greške ispravljene pre no što je knjiga štampana u nekoliko hiljada primeraka. Ne ulazeći u suštinu prikaza Josipa Barkovića o knjizi »Četrnaest dana« Ervina Šinka ističemo da redakcija lista nije smela da pređe
stalnim rubrikama (omladinska pitanja, prikazi knjiga, pozorište, film i dr) daje ovom broju živost, koja uglavnom neđoslaje drugim našim časopisima.
U novom broju »Mladosti« pokrenuta je diskusija o književnom radu
dova Anfuna Augustinčića: »Maršal Tito« i »Nošenje ranjenika«, Vojina Bakića: »Spomenik žrtvama fašizma u Bjelovaru«. Đorđa AndrejevićaKuna: »Prenos municije« i »Cika Vule« i Vanje Radđdauša: »Bombaš«.
e
KROZ INOSTRANE ČASOPISE I LISTOVE
JKon0enzrovana km
»Dajdžeste na engleskom jeziku označava proces varenja hrane. Ta reč u Americi služi kao naziv za raznovrsno sažvakano štivo sloaćeno i na trivijalan način obrađeno za najniži ukus publike.
Zašto bi bilo potrebno čitati u celini »Rat i mir«, »Don KMihota« »Božanstvenu Rkomediju«? — pitaju se američki izdavači. — To oduzima vreme, a vreme je novac. U dajdžestu se može na 20 strana dobiti suština i sadržaj svih tih đela. Za ono vreme koje je potrebno da se čitalac upozna u celini, recimo sa »Vašarom taštine« u originalnom tekstu, može se pročitati u skraćenom izdanju stotinu glavnih dela svetske književnosti.
Natpisi na knjigama »Dajdžest« privlače publiku, i ističu koliko je vremena potrebno, na osnovu tačnog predračuna, da se pročita ova ili ona
članci pođležu novom prekroiavanju.. G. Valas (vlasnik i glavni urednik časopisa) često ima poslednju reč u toj operaciji.
U procesu konđengzacije na prvom mestu se ofstraniniu pridevi i prilozi. Zatim se prinose na žrtvu reči i delovi rečenica označeni kao »retorički« ili »deskriptivni«. Posle jednog uvodnog pasusa, na.primer. „dolazi zakliučna rečenica' taj zaključak će iedino imati izgleđa. da preživi Prečišćen od Svega »suvišnog«, tekst se zatim vra– ća u život pomoću nekoliko vešto razmeštenih svezica. ·
Ako književnost može đa se kondenzuje kao mleko — u šta poneki veomn enmniaiu. čak i u »Dajdžesf« je bez sumnje postigao retku veštinu u tom poslu.
Ono što na prvi pogled pađa ı oči u člancima »Dajdžesta« fo sv naslovi...
Americi —
e e ~
Jizovrost
primetio da u sebi tiho ponavljam
ovu američku izreku. »Zanimliivo je · da se poseti, ali, ah! kako ne bih vo-
leo da tu živim!«
ENGLESKI KNJIŽEVNICI I. * AMERIČRE KONZERVE
Poznati engleski časopis »Horizont« neobično se vredno zalaže za angloameričku kulturnu saradnju, Tako: je, na primer, nedavno posvetio ceo jedamr dvobroi savremenoj američkoj Kknjiževnosti. U cilju produbliavanja tih veza »Horizont« je u svome poršlogodišnjem septembarskom broju oftštam-• pao i jedan tekst sledsće sadržine:
»NAS PROSJAČKI TAS PODNESEN AMERIKANCIMA. — Mi, Englezi, nismo nikad tako srećni kan kd se nalazimo u Škrinpen sn Puoweitente onmnmo razumevanja dodelilo nam je da retko kad moramo da navustameo naš omiljeni položaji. Đ ftoms» pnly91u ni-
i ; š et i ooo a ; le, avaj, lako pisati ili slikati, i može knjiga. »Čita se tri minuta, 55 sekun Razgleđajući sadržaje broieva usta- mo biti sigurni da, ma kskve teškoće di« ili »sedam minuta i četrđešet SeĆ- novio sam da se naslovi u »Dajdžes~ da nam pretfstoje, nlih neće biti pokundi.« tu« dele na četiri jasno određene ka- šteđeni umefnici i pisci.
Najpoznatiji od američkih časopisa tegorije. . . »HORIZONT« PREDI.AZM SVOJIM — dajdžest. »Riders-dajdžeste, ima Glavno mesto zauzimaiu članci an AMERIČKIM „ČITAOCIMA, — Ako 0 3 i as ; ipriči a]igi og karak- vam se ove godine u •Horizontu« tiraž od 12 miliona. primeraka i, sem LOL AE izričito TOC E KID NEO: WVidRIG, Poošaljte autoru JedaH na engleskom, izlazi još na španskom, era: = anjimo njivu Gosp 3 paket sa hranom. Sok od pnmorandže, arapskom i kineskom jeziku. Za svaku · »Dvorište za živinu Gospoda«, »Kuća sok od paradaiza, buter, slanina, pi-
sagrađena molitvom«, »Jeđan novi rinač, čai. med i konzervirano meso
zemlju časopis se sprema ı naročitoj varijanti. U toku rata izrađeno je i francusko izdanje »Riders-dajdžesta«.
»Riders dajdžest« rezimira i propisuje za svoje čitaoce literaturu koja u svom novom obliku ne prelazi in~-
božii svedok«. itd.
Dolaze zatim naslovi za koje bih rekao da su lične prirod» »Ja volim fvorove«, »A da sam rekao ne?« »Video sam kako plače jedan komandos•.
naročito su poželini za umne radnike. Potrebno je dva meseca da ta stigne, zato biste mogli već sada početi sa slanjem. »Horizont• prima na sebe da se pobrine da svi pakefi upućeni pravim engleskim umetnicima, bez obzira đa li oni sarađuju u »Horizonftu« ill
je ai i: išni ; »Ispitujem svoju poćerku«. Ponetki po- ne, budu njima u ispravnom staniu
telektualni nivo 14-ogodišnjeg deteta, ~ Ju ž Lodbbidnčija obeid Maliegorl- uručeni. Molimo adresirajte na: »HO-
— ali, istovremeno, vodi i smišljenu Sta Je o ategori~ RIZONTT«,Lensđaun Teras 1, London ja: »Ponovo sam našao veru«. »Da li V. MK. I, Engleska.
propagandu, da postepeno osvoji ceo svet.
Bilo bi nepravilno misliti đa izdavači toga časopisa samo biraju i preštampavaju članke od opšteg interesa koje objavljuje američka štampa. Neki se članci i specijalno poručuju za časopis, a druge opet redakcija »Riders dajdžesta« sama plasira u druge listove da bi ih zatim odanđe Hrenela na svoje strane. U Americi ima preko dve stotine takvih časopisa.
Neđavno je sovjetski novinar NikoJaj Ivanović Popkov posetio Sjedinjene Američke Države i proveo jedan dan u redakciji »Riders dajdžesta«.
O svojoi poseti on piše: | »Po podne sam posetio rađionice u kojima se obnvlia proizvodnja.
U tvornici se. kao što sam rekao, fabrikuju dve vrste proizvnda: preštampani članci i članci DO porudžbini (u odnosu 40 prema 60%). Proces proizvodnje prvih sličan ie onome što sam već video prilikom posefa mnogobrojnim fabrikama „Jedđinn je razlika u tome što se ovde sve odvija u suprofnom smislu: ovde se ruši. umesto da se gradi, To prema našim marksističkim shvatanjima, prilično je teško nazvati »proizvodnioma.
Na člancima pročitanim u štampi ubeležavaju se ocene kao na školskim pismenim zađacima. Nekoliko desetina članaka zađržavaju zatim pomoćni uredđnici i podvrgavaju ih probnoj kondenzaciji. Taj posao ne obavlia se po nekim utvrđenim normama. Glavna je ipak briga da se otstrani što više teksta. Može se proceniti da u toj početnoj fazi članak biva sveden na četvrtinu svoje prvobitne đužine.
Po neki tekstovi — naročito oni koji sadrže veći broj Iđeja no golih činjenica — rđavo pođnose operaciju i umiru na uredničkim stolovima. Jedno pedesetak članaka uspeva ipak da se održi i dopre do glavnih urednika, Posle jednog ponovnog rešetanja, obično ih ne ostane više od dvanaestak, i ti
O | Odgovorni. urednik: Jovan Popović,Beograđ, Franouska, broj 1 — Btamparija »Borba«, Beograd, Dečanska" 81. |
biste dopustili izbor vere vašem detefu?« »Bio sam bezvernik sve do dana kad...« ;
Treći le komičnog ftipa'· »Raj noseva«, »Mikrobi ... po jelovniku«, »Ako vam je potrebno. ne uzimaite«.
Senzacionalni žanr ipak je majrasprostranjeniji. Naslovi fe vrste sastavljeni su tako đa na čitaoca deluju kao pravi električni udar.
Navešću nekoliko primera. »Učinite što vam kažem!«, »Srčana mana vreo vas«, »Nova. nađa za razroke lju-
c«.
'xUzimam nasumce nekoliko članaka ove posljednie vrste... Počiniem da čitam jedan članak sasftavlien ovako.
»Dobar dan. moje gospodiice! B. da, to sam opet ja! Da, ja. onaj gosondin koji vam se s vremena na vreme javlja. kako bi vam pomogao đa vas toalete i šeširi učine još privlačniiim u našim očima. Ovaj put imam da vas za nešto prekorime...
Ne znam zašto. ostavljam taji članak i čitam drugi:
»Tri moja suseda iz niu|orškos predgrađa predložiše mi neki dan da hranim svoju Wravu šećernim sirupom. Hrana se dopala Tlosii (kravi), Tako se, zahvaliniući MPlosiii, na jugozapađu damas hrane dva miliona goveda šećernim sirupom:.
. Okrećem nekolikn strama. ponovo naišao na loške prirnde!
„»Pre neki dan, u jednom laboratoriju. posmatrao. sam na rmadioskopiji unufrašnjost iedne dobro podgojene i savršeno srećne mačke«... ?
Prelisfavnm dalie. da bih se sudario sa sledećim ofkrivenjima. «Trebalo je da napunim četrđeset godina, pa da naučim da govorim“...
»Po čemu opažate da ste zaljubljeni?«... ~ ,
Svoj članak sovjetski novinar završio je ovim rečima: · ?
Možda „imam neko pređdubedjenje, ali, uveče, napuštajući svet »Rider3 dajdžesta«, iznenadio sam se kad sam
da bih jedan članak zoo-
a a —. R—
PREKASNA POMOĆ LAKO MOŽB | DA ZATEKNE SKAMBNJENA SRCA! | HVALA VA M! |
|
—~
Državna makedonska opera | dala ie prvu premijeru
U Narodnom teatru u Skop!ju već Je bilo ne'coliko operskih pretstava počev od kra=ja prošle pozorišne godine. Kavaleriju ru- | stikanu« od Maskanjiia prikazivalo je u Narodnom teatrm Društvo muzičara Makeđonije, sa ar..aterima | «vega nekoliko profesionalnih izvođača.) Premijera »Pajaca« ođ T,eonkavala prvo je istupanje Državne makeđonske . pere u Skopljiu, koja je ustanovljena kao novo timetničko telo, sa stalnin ansamblom. Operu j* režirao režiser Ljubljians · opere Leskovče, a dirigovao je direktor Skopske opere Teodor Skalov- | ski. U glavnin. ulogama istakle su se: BOgđanov-Kočko, Rusjakov, Grnčarovski. |. |
Početkom ove godine SMoplje je dobilo veliku novu rađio stanicu od 920 kilovata, „koja se čuje na celom Balkanu |! u delu is*nčme Evrone. Nova opera je dobit za mlađu reb»ubliku Makedoniju i uspeh kulturne politike PNRJ. Makedonija, koja Ima mnogo muzičkih i plesačkih talenata, zaslužuje mnaiveću pomoć u podizanju umetničkih kadrova.
| |
|
MODEBNA GALERIJA U LJUBLJANI
Početkom februara otvorena je u Liubljani godišnja izlo”ba likovmih umetnika Slovenije u novosagrađenoj zgradi Mođerne galeriie. Kao i izložbe priređene u Zagrebu, Beograđ: i ostalim kulturnim centrima. izložba likovnih umetnika Slovenije pokazala je ozbiliniie napore u umetničkom | savlađivanju savremene tematike, u nalaŽenju likovn: ı izraza za doživljaje Iz naše ~ | društgene stvarnosti. Z.:trada Moderne gale-— | rije, koi je ovom izložbom otvorena, Tr va Je mođerna zgrada te vrste u našoj | zemlji, građena i uređena po zahtevima 58 | vrcmene ehnike u svrhu priređivanja Teprezen' ıtivnih Iz!??bi ili otvaranja Stalne umetničke galerije. a z— - w —rYirı.W—.._____ ___ —Ž—
UREDNICI:
Jovan Popović i Milan Dedđinac a ZO IA A PRETPLATA NA »RKNJIZŽEVNE NOVINE« Za našu zemlju: na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 70 dinara i na gođinu dana
140 đinara.
Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na G meseci 100 đinara i na gođinu dana Me 200 dinara.
Broj čekovnog računa 1-9060049% Poštanski fah 617.