Književne novine

· Osvrti na knjige

Ve S (LS0NR Ia ya JNa A

:1 NLUBN JNA eo ay O Ta ale 404. SARA. Vie, a aa ta : : \ MLS i

| OTO BIHALJI-MERIN: „DO VIĐENJA

» A Li \ i O. 7 |) Posle oslobođenja objavljeno je ne” _ koliko dnevnika veoma značajnih kao dokumenata i svedočanstava o borbi naših naroda protiv fašizma, Ovi | ___dnevnici su dali materijal koji može _ i piscima u sadašnjosti i piscima u budućnosti pružiti masu veoma životnih i karakterističnih podataka o držanju naših naroda i naših ljudi u najezdi fašizma. Sami događaji i fakti izneti u dnevnicima nose u sebi patos i veličinu dramatičnosti i epičnosti borbe

naših narođa i našeg čoveka,

__ _Herojski, dramatični i tragični doživljaji iz oslobodilačke borbe još su _ vrlo sveži i živi u nama. Još mi ima| mo mnogo da pričamo o onome što smo doživeli i tek smo počeli da pričamo. U našim pričama još je to sve u fragmentima, u epizodama i anegdota– ma, još se mi zadržavamo na onim tač____kama na kojima su nas doživljaji naj___više impresionirali u borbi. Još nam je ____teško da sintetično i u celini govorimo ___ o onome što smo sami doživeli i onome __što smo čuli od drugih učesnika u bor___bi, još nam je teško da damo ono što _ povezuje obilje raznovrsnosti doživlja_ __ja koji su se sa velikom brzinom, dinamikom, dramatičnom i emocional-– nom snagom smenjivali jedan iza drugih, — u jedno celo. Još smo mi aktivni učesnici u tim događajima i težimo da damo neposredna svedočanstva o onome što smo lično doživeli i iskusili. „Stoga valjda i naš savremeni pisac, i tada kada stvara delo koje bi po svojoj literarnoj obradi trebalo da bude pripovetka ili roman, daje za sada još uvek najviše dnevnik lično proživljenog, još uvek saopštava najviše šta se njemu lično dogodilo, još mu je teško da se objektivizira i da preko drugih pruži sliku o celome, da obuhvati one velike istoriske događaje koji su povezivali razne sektore i razne pozicione tačke borbe. Još je uvek pisac u događajima, a nije nad događa– jima, još je uvek njemu lični doživljaj najvažniji, najznačajniji u spletu zbivanja.

To možemo istaći i kao osnovnu karakteristiku romana Ota Bihalija »Do viđenja u oktobru«. To je prvi pokušaj romana o savremenoj temi izišao u srpskoj i hrvatskoj književnosti za ove tri godine. U tome donekle leži i njegov značaj. I Bihalji je ustvari pre dao dnevnik nego roman, mnogo više beležnicu ličnih doživljaja u borbi, nego epos o borbi naših naro= dđa koja je svugde bila živa, aktivna, događala se ona na frontu ili u koncen= tracionim i zarobljeničkim logorima, ili u akcijama u pozadini. Roman »Do viđenja u oktobru« je romansirani i literarno obrađeni dnevnik o zarobljeničkom logoru kao jednom od sektora narodnooslobodilačke borbe protiv fašizma, sa umetničkim pokušajima da se sa lično doživljenog. pređe na umetnički uopšteno.

Tamo gde je dao lično doživljeno pisac je najviše i uspeo. On je najživotniji, najubedljiviji i najzanimljiviji tamo gde je ispričao doživljaje sa ljudima koje zarobljenici dobro znaju, u kojima mogu prepoznati konkretno i autentično ljude sa kojima su živeli u zajednici, kojima prema onome što je Bihalji ispričao o njima mogu utvTrTditi identitet. Bihalji je i umetnički najslikovitiji i Životno najuverljiviji kada prikazuje one događaje iz života zarobljeničkog logora u kojima je on aktivno učestvovao, koje je neposredno osetio na sebi.

Roman »Do viđenja u oktobru« opisuje život zarobljeničkog logora u Nemačkoj u koji su smešteni aktivni i rezervni oficiri vojske stare Jugoslavije. Zarobljenički logor pretstavlja u malome teren naše zemlje pod okupacijom. U njemu je generalštabno voćstvo vojske stare Jugoslavije, ono koje je bilo jedno od močnih stubova re-= alccije, nasilja nad narodom i eksploatacije od strane kapitalista, ono koje je korumpirano i prodano pripremalo slobodan put u našu zemlju fašističkoj najezdi. To neslavno voćstvo nastavlja svoju izdajničku akciju i u zarobljeničkom logoru, okuplja oko sebe jedan deo starijih i mlađih aktivnih i rezervnih oficira, onih koji su vaspitani u šovinizmu ili su politički i moralno iskvareni služeći raznim mo=-

| _narho-kapitalističkim diktaturama _ stare Jugoslavije, Sa druge strane formira se u zarobljeničkom logoru organizacija koja je u vezi sa borbom narođa protiv fašističke okupacije. Tu su okupljeni slobodoumni, napredni i pošteni ljudi, istinski patrioti, najbolji i najveći deo od onih koji žive u logoru. I dok izdajnička grupa oficira — koja pretstavlja mračno, glupo, zločinačao, beskarakterno, uhodničko, — živi niskim, polironskim i ulizičkim, stvarno životom ropskim u stavu i odnosu prema svojim fašističkim gospodarima, dotle organizacija u sastavu narodnooslobodilačkog ___ pokreta sve čini da se herojski i mo__ralni kvaliteti naših naroda ispolje i | u logorskoj zajednici, da se ne klone duhom, da se ostane slobodan čovek i u bodljikavim žicama, da se u podvizima, ne obzirući se na žrtve omo| Kuči veza zarobljeničkih logora sa ___Oslobođilačkom borbom, da se u zarobljeničkim logorima stvori front te borbe protiv fašizma, Ova organizacija je imala da vodi dvostruku borbu. S jedne strane sa fašističkim neprijateljem, sa gospodarima i čuvarima logora, s druge strane 5 njihovim saveznicima, ili tačnije rečeno 5 njihovim slugama, nažalost svojim zžemljacima, koji su živeli unutra u logoru, motrili na rad organizacije, dostavljali patriote Gestapou, vršili ono - što su radili i izdajnici u/zemlji, uništavali svoj sopstveni narod, Ova organizacija je imala da pobedi i onu čamotinju koja je pretila da demora– liše preko tuge i brige za svOJima,

IZDANJE „PROSVBTA”

nostalgije prema zavičaju i preko jednoličnosti i skučenosti života koji je lišen slobode, U zarobljeničkim 1logorima vodila se žestoka borba koja je imala svoju intenzivnost, a takođe svoju spociličnost, odvijajući se na uskom terenu među bodljikavim žicama.

Oto Bihalji postavio je sebi zadatak da verno opiše tu borbu, i on je uglavnom uspešno svršio taj zadatak. U njegovom romanu su opisi ove borbe snažni, uzbudljivi i impresivni kada prikazuju akcije ilegalne organizacije koje se javljaju u punom razmahu dramatičnosti u drugom delu romana. Vodi se borba na život i na smrt oko radio aparata, oko pribavljanja i skrivanja oružja, oko štampanja vesti s fronta, stvaranja veza sa drugim logorima. I u toj borbi odražava se naš čovek požrtvovan, durašan, životno iskusan, okretan i inventivan, priseban u opasnostima, Živoi dramatično su opisana i bekstva zarobljenika, sa doživljajima koji su zahtevali puno zalaganje žive inteli-

gencije, zdrave pameti, vitalnosti, čvrstine i živaca. Punom #W8yrealističkom zahvatu u

prikazu oslobodilačkog pokreta u logoru smeta to, što se pisac donekle ograničavao na uži krug ličnosti, a nije umetnički produbljeno prikazao kroz fabulu sam pokret kroz najtipičnije likove i situacije.

Ono što je slikovito u opisivanju i pričanju Ota Bihaljija, to su ličnosti i odnosi među ljudima. Bihalji ima dobro posmatračko oko, uočava karakteristime crte kod ljudi, kao portre= tist koji je udubljen u studiju individualnih osobina svoga živog modela. Bihalji je uspeo da naslika žive ličnosti, naročito one koje su iz njegove najuže okoline, i koje su ga zainteresovale svojim ličnim i osobenim životom. Zarobljenički logor je davao mogućnosti za slikanje raznovrsnih i vrlo karakterističnih likova, jer su ljudi u njemu bili skupljeni sa raznih strana, raznih krajeva naše zemlje, i raznih profesija i društvenih slojeva. Bihalji je s dosta uspeha dao portrete nekih ličnosti koje su tipične za život stare Jugoslavije: onog bivšeg potpretsednika beogradske opštine, na primer koji je sav oportunist, frazer i licemer, ili onog logorskog filozofa koji svoju strašljivost i besprincipijelnost skriva u psevdofilozofiju, u intelektualistička i eruditska zanovetanja. Bihalji je kao pisac zanimljiv i uverljiv kada prikazuje odnose među ljudima koji žive zajednički u logoru pod teretom ropstva, Gestapoa i bodljikavih žica. U tome je jako ispoljen njegov živi interes za čoveka, njegovo staranje da priđe ljudima otvoreno, iskreno i intimno. .

Roman ne pokazuje te vređnosti kada pisac hoće u njemu da opiše proceš unutrašnjeg razvitka ličnosti, sazrevanje ličnosti ili njen unutrašnji moralni preobražaj, ili njene psihičke i duševne krize. Izrastanje ličnosti preko duševnih borbi sa onim što je stečeno u vaspitanjima, a naročito u vojnoj obuci, postupni izlaz iz zabluda, iz šovinizma ili iz političke neutralnosti, postupno prelaženje na stranu organizacije narodno-oslobodilačkog pokreta u logoru, gde je bilo mesto svakom poštenom i pravom TOdoljubu, to nije izrazito, psihološki motivirano i delima ilustrovano, prikazano sa životnom i umetničkom ubedljivoštu u romanu Bihaljija. Tome doprinosi i to što je roman pre svega dnevnik, što je kao dnevnik iskidan epizodama i reportažama Veoma ilustrativnim za život lo ora, što u njemu nedostaju takve ličnosti koje su romansijerske osovine oko kojih se zbivanja okreću. To nisu ni Buljooki koji je dnevnički postavljen, to nije ni Ženja u razvijanju čijeg lika ima romansijerske procedure, ali koji je pokraj sveg staranja pisca ostao nedovoljno plastičan, nedovoljno izražen, ne utiskuje se dublje u interes

čitaoca.

Razlika je osetna u romanu između onoga što je neposredno doživljeno i onoga što se opisuje po pričanjima drugih. Ono što se opisuje po pričanjima drugih nije više toliko životno, toliko uticajno, ne deluje tako da se čitalac zaboravi da je u literaturi. Prvi deo romana, kada još ilegalna organizacija nije stala na noge, kada bolji deo logora još nije politički povezan, ima mnogo delova u kojima je literatura više zastupljena nego život. T'ome velikim deloni aoprinosi ı to Što je pisac kao politički emigrant dugo živeo van naše zemlje, što nije potpuno srođen sa našim seljacima i radnicima, sa čovekom naše sredine, sa događajima koji su prethodili upadu fašističkih napadača u našu zemlju. Sva ona pripre= ma slobodnog, gotovo neometanog ula= ska fašističkih hordi u našu zemlju, petokolonaštvo, manifestacija narodne volje i narodnog stava prema fašizmu 27 marta, upaa okupatora, — to je kod Bihaljija više dato anegdotski u duhu reportaža nego romansijerski sa DOostoljima nacionalnog eposa u životnoj i političkoj stvarnosti, Odnos naroda prema ratu i vojsci koja je izdajom stavljena pred kapitulaciju, metež kapitulacije i pad u zarobljeništvo, od velike važnosti za ovaj roman, obrađeni su fragmentamo i u velikoj meri letimično,. sa tragom činienice da se pisac vratio u zemlju ukratko pred rat. Nedostatak obrade padanja u zarobljeništvo reflektuje se na osnove formiranja života zarobljeničkog logora i na vezu logora sa domovinom. Manje je

U OKTOBRU"

ubedljiv pisac i kada daje epizode 1 ličnosti iz ilegalne borbe naroda u domovini, i }

'U romanu se pokazuje velika književna kultura pisca. Bihalji je video veliki broj kulturnih centara, živeo u njima, učestvovao u književnim pokre= tima i naprednim demokratskim borbama između prvog i drugog svetskog rata. Znanja i iskustva. umetnički ukus Ota Bihaljija odražavaju se i u ovoj knjizi. Kaaa Huljooki u svome

bekstvu kroz Nemačku uzaludno traži ·

fragove one demokratske Nemačke u kojoj je proveo deo mladosti do vlasti fašizma, oseća se koliko se dubok obrt političkih događaja koje je preživeo nemački narod kosnuo pisca. On ne stoji pred nemačkim narodom s potpu= no uopštenom mržnjom. On očekuje da će se survavanjem fašističke vlasti ofvoriti tamnice i da će nemački narod naći put demokratije i napretka. Iako u romanu pisac svoj interes u velikom delu posvećuje Jevrejima, on se uzvisuje nad tragedijom Jevreja uzetih posebno i sa jedne ispravne, visoko uzdignute političke platforme posmatra svet u budućnosti. Roman »Do viđenja u oktobru« je i politička knjiga, delo borca koji je i teoretski i u praksi aktivan učesnik u izgrađivanju revolucionarne. avangarde.

Kompozicija romana je dnevnička i hroničarska. Zbog toga što su događaji opisivani fragmentarno, i to oni svede= ni na vrlo uzan teren, poglavito na teren jednog odeljenja u barakama logora, to je celina romana prilično iscepkana, a u tom vidu ni život zarobljeničkog logora tu nije celovit. Hroničarsko sužavanje na jedan deo logora ometa i davanje potpune, duboko zahvaćene slike antifašističkog pokreta u logoru. Uvek se tokom stranica romana stavlja pitanje: šta oni drugi izvan odeljenja u kome Žive opisane ličnosti rade, čime su oni preokupirani, kakvi su kod njih sukobi. Kada čitamo ovakav roman o zarobljeničkom logoru, nas interesuje život zarobljenika u svima vidovima. A pri lektiri romana »Do viđenja u oktobru« opravdana radoznalost u tom pravcu nije u svemu zadovoljena. Nas bi na primer mnogo interesovala ona aktivnost u zarobljeničkom logoru na podizanju kulturnog nivoa zarobljenika, diskusije povodom predavanja. ftai'život logora u kome se odražava vitalnost boraca narodno-osloboailačkog powreta koji neprekidno kuju svoj duh, bogate svo= ju misao i znanja za stvaralačke i revolucionarne akcije. Ni delovanje putem umetničkog života na svest i duh zarobljenika nije dovoljno pokazano u romanu. Jedan fragmenat iz te delatnosti je iznet u romanu, ali više kao zaleđe veoma živo i uzbudliivo ispričanom pocdvigu uzimanja dokumenta iz. sobe Gestapoa. Takođe je u romanu više pričano o grupi izdajnika nego što je ona pokazana u akciji, u propagandi, delovanju na ljude, smutnjama, kon. kretno prikazanim lažima i mahinacijama koje su joj bile svojstvene, u ličnom životu. Roman je skiopljen od vrlo živih i umetničkih slikovitih ilustracija koje su hroničarski izložene, koje ne povezuje jedinstvena akcija, fabula, jer je romanu jedna od glavnih svrha da opiše »istinite i mnogima poznate događaje«, da bude za one čitaoce koji su doživljavali to isto što i pisac u zarobljeništu u sadržini verodostojan i autentičan. Pisac ie na kraju romana obavestio svoje drugove zarobljenike da »iako ova roman opisuje istinite i mnosima poznate događaje — on slobodno povezuje stvarnost i maštu«. U mnogim svoyj.m delov.ma roman acluje kao filmski scenario, onaj scenario koji se pravi na stvarnim događajima i istinitim prikazima života. Više stvaralačke mašte dovelo bi do idejno dubljeg poniranja u stvarnost,

'U romanu »Do viđenja u oktobru« Ota Bihaljija dobili smo veoma ozbiljno i sadrižajno knniiževno delo. Sektor narodno-oslobodilačke borbe u zarobljeničkim logorima njime je bogato osvetljen, Mnogima će pomoću njega biti jasno da život u zarobljeničkim logorima pripadnika naših naroda nije bio samo tamničarski uparložen, već borben, aktivan i stvaralački, da je oslobodilački pokret jugoslovenskih naroda i u samim logorima bio svetao primer.

Velibor GLIGORIG

| »GLAVA DEVOJČICE“

»Glava dđevojčiceć, ođ Uroša Predića, jedna ođ prvih slika starog majstora, rađena 1878 gođine, izložena je na Izložbi savremenih vojvođanskih umetnika u NO» vom Sadu. Ovaj svoj rađ Uroš Pređić nedavno je poklonio galeriji Matice srpske.

[408 {

W

20 OD

Š pa SON 88 o Reed O 2 | | RDU7 CASU

Osvrt u časopisu „Djelo“ na neke probleme , našeg muzičkog života a

Časopis za politička, ekonomska i kulturna pitanja »Djelo«, u svome martovskom broju, pored većeg broja članaka i osvrt O političkim i privrednim problemima, objavljuje i duži članak Slavka Zlatića »O nekim problemima muzičkog života u Hrvatskoj«. oslobođenja do danas u našoj zemlji postignuti veliki uspesi na područiu muzike: muzička umetnost postala je svojina celog radnog naroda. Ali ističući uspehe, potrebno je isto tako ukazati i na greške i nedostatke, i uložiti napor da se oni pronađu i uklone. Pisac članka konstatuje, na prvom mestu, da naši kompozitori kvantitativno još uvek nedovoljno stvaraju, naročito na tematiku iz savremenog života, zapostavljajuči pored ostalog, i neke muzičke oblike koji su đanas od velike potrebe (ma-– sovne pesme, kompozicije za hor). Kod nekih muzičkih stvaralaca još uvek ima lutanja u raznim formalističkim pravcima. koii idu od primi tivizma do konstruktivizma. U po gledu delatnosti naših reprođuktivnih umetnika, Slavko Ježić konstatuje da se zapaža nedostatak plana i pravilnog kriterijuma pri sastavljaniu koncertnih programa. Dela domaćih autora, pa i kompozitora drugih slovenskih zemalja, retko se izvode. Pisac članka konstatuje da se ne ulaže dovoljno truda na omasovljavanju muzičke umetnosti, na izgrađivanju nove koncertne publike. Potrebno je češće i sa više sistema organizovati koncertne priredbe u sindikalnim organizacijama i domovima kulture, nastojati da programi budu pristupačni širem krugu slušalaca, davati tumačenja muzičkih dela putem konferencija i komentara. U članku se takođe konstatuie da je muzička izdavačka delatnost u Hrvatskoj nedovoljna i neplanska. Pisac zatim navodi nekoliko primera neodgovorne i nepravilne muzičke kritike, kakve se ponekad objavljuju u našim listo-

U članku se ističe da su od ·

vima. On ukazuje zatim na izvesne nedostatke prozrama zagrebačke radio-stanice, ističući kao pozitivnu pojavu rad naših kompozitora na muzičkoj obradi narodnih pesama, koji često nailaze na nerazumevanje jednog dela publike, naviknute na predratnu, »kafansku« narodnu muziku. Na kraju članka ističe se potreba otvaranja instituta za narodnu umetnost (folklor) u Hrvatskoj, kakvi već postoje u drugim našim republikama, potreba revizije nastavnog programa i udžbenika na Državnom konzervatoriju u Zagrebu i veće brige u VaSpitavanju novih muzičkih kadrova.

Dotičući se tako velikog broja vaŽnih pitanja iz oblasti muzičkog stvaranja i rada naših kreativnih i reproduktivnih muzičkih umetnika kao i delatnosti naših muzičkih ustanova, pisac članka je, uglavnom, dao nekoliko pravinih i korisnih konstatacija i načeo problematiku o kojoj bi inače trebalo podrobnije govoriti. Bilo bi korisno da i drugi naši listovi i časopisi, po primeru »Djela«, počnu diskusiju o problemima našeg muzičkog života, koji su uglavnom i u drugim našim republikama isti kao u Hrvatskoj.

BROJ »KNJIŽEVNOSTI« BEZ KRITIKE

Povodom stogodišnjice mađarske revolucije, aprilski broj časopisa »Književnost« objavljuje članak Jovana Popovića o mađarskom pesniku Šandoru Petefiu. U članku je prikazan lik ovog velikog pesnika-revolucionara, i ujedno je dat i osvrt na smisao revolucionarnih zbivanja 1848 u Mađarskoj. Leskovčev prevod jedne od manje zna= čajnih Petefijevih pesama, štampan u ovom broju ne daje potpunu sliku umetničke i idejne vrednosti poezije mađarskog. revolucionarnoB pesnika. Na uvodnom mestu časopisa »Književnost«, kao osvrt na stogodišnjicu Komunističkog manifesta, štampan je članak Ota Bihaljija, previše kratak, ali živo i emitovno napisan. "'o su jedina dva članka u ovom broju »Književnosti«, i otuda pomalo »prigodna« fizionomija celog broja. Osvrti na značajne

' datume u istoriji književnosti i dru-

štvenog razvitka potrebni su i neophodni u jednom književnom časopisu, i »Mnjiževnost« je u tome pogledu ispunila svoju ulogu i dosada, posve= tivši cele brojeve proslavama godišnjice Njegoša, Vuka Karadžića, Svetozara Markovića i Maksima Gorkog. Ali članci takvog karaktera moraju stajati u pravilnoj srazmeri s prilozima o

savremenim književnim problemima t društvenim zbivanjima, kojima je tako bogata naša nova stvarnost. Tog živog, aktuelnog materijala iz našeg novog života, kritičkih osvrta na događaje i pojave u našoj zemlji i u svetu, nema dovoljno u časopisu »Književnost«. U poslednjem broju časopisa potpuno je otsutna književna kritika; nedostaju isto tako i kraći, kritički ili informativni osvrti na pojedine značajne pojave u našoj literaturi i društvenom životu, kao i duži članci, iscrpnije studije o piscima i (delima, o književnoj proble= matici, o društvenim „pojavama... Svega jedan osvrt Milivoja Ristića, napisan kao prilog diskusiji O pozorišnoj kritici, vođenoj u Udruženju književnika Srbije, govori koliko je, međutim, ta živa građa iz našeg života bogata i raznovrsna i dostupna svakom piscu koji i sam želi da učestvuje u našoj kulturnoj današnjici. Nedavno je u Udruženju književnika Srbije upravo pitanje saradnje književnika u časopisu »Književnost« bilo stavljeno na diskusiju. Ovaj broj. dokazuje da je to pitanje još otvoreno, da u »Književnosti« nema dovoljne i prave saradnje književnika.

U Sarajevu je pronađen originalni primerak čuvenog w .. [1] Nizamijevog dela „Hamsa

U četvrtom broju »Književnih novina« objavljen je kraći napis o uticaju koji je u našim krajevima, naročito u Bosni i Hercegovini, izvršilo. delo velikog azerbajdžanskog pesnika i mislioca Nzami'a, čiju su osamstogodišnjicu, prošle godine, svečano proslavili narodi Sovjetskog Saveza. Sarajevski mesečni list »Odjek« u svome poslednjem broju donosi vest, da je u Sarajevu, u jednoj privatnoj kolekciji kajiga i rukopisa na orijentalskim jezicima, pronađen originalan primerak čuvenog Nizamijevog dela »Hamsa« (»Pet riznica«). Ovaj primsrak »Hamse« prepisan je 25 januara 1583 godine i ima 9294 ispisana lista. Na jednom praznom listu ove Nizamijeve knjige nalazi se i veća beleška o prostranstvu pojedinih zemalja i narcdima koji nastanjuju te oblasti.

MARTOVSKI BROJ ČASOPISA »MLADOST«

U martovskom broju »Mladosti«, omladinskog časopisa za književnost i kulturu, objavljeni su članci posvećeni stogodišnjici Komunističkog manifesta i Šandoru Petefiju, pesniku Mađarske revolucije. Časopis donosi i pesnički dosta neuspeo prevod poznate Petefijeve pesme o 1848 godini, »Zornjači naroda«. (Trebalo je naznačiti da je u originalu ova pesma pisana u slikovima).

U poslednjih nekoliko brojeva »Mladosti«, pa i u ovom, martovskom broju, može se, kao opšti utisak, zapaziti težnja nekolicine darovitih mlađih pesnika da u svojim, gotovo uvek vedrim i poletnim stihovima, progovore iskrenije, intimnije i toplije nego u ranijim, prvim svojim pesničkim pokušajima, u kojima je bilo dosta retorike, suve didaktičnosti i konvencionalne frazeologije (naročito u pesmama sa tematikom obnove i izgradnje). Truđeći se da nađu svoj, indiviđualan i emotivan pe= snički izraz, oni se, međutim, povode ponekad za spoljašnjom, traženom slikovitošću, gradeći stihove na razneženim, mekim tonovima, nagomilavajući metafore na štetu misaone konciznosti pesme, i, istovremeno, udaljavajući se ponegđe od savremene tematike. Otuda u nekim stihovima mladih pesnika više ima površne poetizacije stvarnosti i usiljene razdraganosti nego prave životne radosti i optimizma, pravog pesničkog sadržaja i misaone snage.

U zanimljiivoj i živoj feljtonskoj rubrici časopisa »Mladost«, pored informativno i recenzentski pisanih prikaza i beležaka o knjigama, pozorištu, filmu, omladinskoj problematici ističu se i pokušaji zrelijih, temeljnijih prikaza (kao što je osvrt na Đurovićev roman »Pre oluje«), zasnovanih na načelima i metođu prave, naučno obrazložene kritike.

NAJNOVIJI BROJ ČASOPISA »STVARANJE«

Mesečni časopis za Književnost i kulturu »Stvaranje«, koji izlazi na Cetinju. ima cilj da svojom tematikom odrazi pozitivnu težnju crnogorskih pisaca i javnih radnika da književno

~

Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska, broj 1? — tam parija »Borba«, Beograd, Dečanska 31.

oblikuju pojedine značajne teme iz prošlosti i novog života crnogorskog naroda, i da zabeleže važnije kulturne i društvene pojave u svojoj republici. Kao svoje saradnike »Stvaranje« okup= lja veći broj književnih, društvenih i kulturnih radnika iz Crne Gore, objavljujući povremeno priloge pisaca i iz drugih republika.

U svome poslednjem, martovskom broju, časopis »Stvaranje« objavljuje nekoliko članaka, pripoveđaka i pesama, kao i književni, naučni i pozorišni pregled. Neke od objavljenih pesama su pesnički oskudne, neuspele i u umetničkom izrazu, i po svojoj idejno-tematskoj osnovi. Tako u pesmi »Nova legenđa« Emil S. Petrović slika, u nekom starinskom, simbolističkom maniru, sentimentalnim i mekim tonovima, tamnovanje i umiranje trojice zatočenih „boraca-komunista, čija se smrt pretvara u neku mistično-religioznu apotezu:

T sunce, dđok mufnu Savu u crvenu kupa, Prodire kroz njihova providna tijela,

A ona kao da iščezavaju, kopne, čile

i nestaju u nebu od rumene sVile,

bez tamjana i bez opijela...

»Pjesma o tvojoj kosi« Radoslava Rotkovića, početnička i nevešta ljubavna pesma sa banalno-sta»inskom intonacijom, puna je grubih neukusnih i pesnički neadekvatnih metafora

i poređenja: 30 Nad

Već moji prsti dđobuju po tvojoj] kosi, i u nju rone. Vlasi se povijaju i zvone...

I prštim te svilene konce, strasno, ko tvrdica kad premeće novce,

Opet moji prsti u kosu tvoju rone, i vlasi zvone, zvone...

Potrebom i ispravnom težnjom redakcije da se omogući saradnja što širem krugu pisaca, naročito mladih pesnika-početnika, ne može se pravdati objavliivanje ovakvih bezidejnih i nepoetskih stihova.

| Z.M.

— ŽIVOT UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA

Godišnja skupština Društva književnika Makedonije

Sedmog aprila održana je u Skoplju redovna godišnja skupština Društva književnika Makedonije. Referat o potrebi ideološke izgradnje makedonskih književnika pročitao je Blaže Koneski, dok je sekretar Društva Dimitar Mitrev podneo izveštaj uprave o rađu u protekloj godini.

Društvo književnika, Makedonije, osnovano 13 februara 1947, za godinu dana svoje alttivnosti postiglo je nesumnjive uspehe u #„organizovanju književnog života Makedonije. Na skupštini se naročito podvukla važnošt redovnih nedeljnih sastanaka, koji su bili osnovna forma unutra= šnjeg društvenog rada. Na sastancima se diskutovalo o novim radovima članova i kandidata Društva, osim toga držani su referati o književnim temama. Sve je to doprinelo stvaranju atmosfere kritike i samokritike, kao i raščišćavanju osnovnih zadataka makedonske književnosti.

Živu delatnost pokazalo je Društvo u nizu književnih čitanja; u 1947 godini nije ostalo skoro nijednog većeg mesta u Makedoniji koje makedonski književnici nisu posetili. i

Naročito se treba zaustaviti na književnom radu u toku ove društvene godine. Izdate su sledeće stvari: Rastrele, pripovetke J. Boškovskog, »Raspeani bukvi«, pesme za decu SI. Janevskog; »Mice« i Školsko zvonče«, pesme za decu V. Nikoleskog, »Kr-

vava blokada«, pesme, i »Ovčarče« pesme za decu, od L. Karovskog; »Stihovi« G. Ivanovskog; prevod

»Gorskog vijenca« B. Koneskog. Osim

toga, pripremljene su za štampu pe-

sme B. Koneskog, SI. Janevskog, poema L. Karovskog, komad za decu od D. Bojadžiskog. Više je radova bilo štampano u časopisu »Nov den«, Važno je istaći da se u novim stvarima mladih makedonskih „pisaca oseća vidni napredak u odnosu na ono što su ranije izdali, ) Priznanje za svoj književni rađ u 1947 godini makedonski književnici dobili su time. što su im dcdeljene

savezne i republikanske nagrade. Saveznu su nagradu dobili B. Koneski za prevod »Gorskog vijenca« i SI. Ja= nevski za zbirku »Raspeani bukvi«, a vlada Narodne Republike Makedonije nagradila je J. Boškovskog za zbirku pripoveđaka »Rastrel« i D. Mitreva za njegov rad na kritici.

U diskusiji na godišnjoj skupštini Društva književnika Makedonije uočeni su i nedostaci u dosađašnjem ra= du koje treba ubuduće ukloniti. Pre svega, tu dolazi još uvek slabi kon= takt između uprave Društva i Save= za, kao i uprava drugih republikan= skih društava, Naročito se podvuklo kao negativno neodazivanje na sa= radnju u »Književnim novinama«. Diskutanti su ukazali na to da upra= va mora pokazivati više brige o materijalom stanju i uslovima života članova i kandidata Društva. U vezi s referatom Koneskog, prihvaćena je inicijativa da se unutrašnji rad Društva proširi u tome smislu što će Se sistematskije raditi na ideološkom uzđizanju članova i kandidata, a naročito na upoznavanju „napredne književe teorije.

Na kraju ie ponovo izabrana stara uprava Društva u sastavu: pretsednik — Blaže Koneski, sekretar Dimitar Mitrev i član — Slavko Janev-= ski,

Ee poje lui o dn Ra i a a au mu Te U DC UREDNICI:

Jovan Popović i Milan Dedinac _-—---—---—-— - — __ ___ _________ PRETPLATA NA »KNJIŽEVNE NOVINE« Za našu zemljiu na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci %0 dinara i na gođinu đana 140 dinara.

Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci I00 dinara i na gođinu dana 200 dinara,

Broj čekovnog račuma 1-9060049

Poštanski fah GH.

— _—-_C_-_— —____ —-–– — – — T —-- ——-

-