Književne novine
~
| F__ RRDOZ ČASOPISE Fri 1 48% ee |
ae ji od nekoliko ranijih brojeva, naro___ čito u beletrističkim prilozima. Od ___|Svih naših časopisa »Letopis Matice _______Srpske« ulaže najviše truda da ostva| Tri saradnju književnika iz drugih re____publika, Nedavno je časopis posvetio ___broj proslavi godišnjice Otona Župan= | čića, a u ovom, aprilskom broju zastupljeni su svojim prilozima književ_ nici iz svih naših republika (sem Ma| kedonije), i bugarski pisac Ljudmil Stojanov. Poređ ostalog, objavljen je | ___i odlomak »U' šumama oko Kladnja«, iz druge knjige »Zapisa iz Oslobodi-
____lačkog rata« od Rodoljuba Čolakovi_______ Ća. Među pesmama štampanim u ovom ___ broju ima nekoliko neveštih i pesnički
M 4 1 nezrelih radova nekolicine sasvim
___ mlađih pesnika-početnika.
7 U rubrici prikaza knjiga, Đuza Ra” dović dao je osvrt na novi roman če Hamze Huma »Adđem Čabrić«. Trudepa 136i se da obrazloži svoju nepovoljnu i | 1 ocenu OVOg romana, koji doista zaslu-
_____Žuje oštru kritiku, pisac osvrta usvojio je način prikazivanja u osnovi tuđ ciljevima i metodu savremene kritike. On piše kritiku nekim Ježernim, kozerskim tonom, sasvim neprikladnim za ovu vrstu književnog posla, s pretenzijama na duhovitost tamo gde za · njom nema potrebe, svodeći svQqj prikaz đobrim delom na ironično prepri-
ji; Matice | O. Najnoviji broj »Letopisa Matice | Srpske« donekle je življi i raznovrsni- ·
| HETOVE
Aprilski broj „Letopisa
srpske”
čavanje i parafraziranje romana (»Ci-
taocu ne ostaje ništa drugo nego da... ·
I pošto je upamtio, čitalac za trenutak pribira sve svoje znanje iz istorije... Citalac, silno ainteresovan, nastavlja da čita roman... Upamtite, to nije Safija, j»r pisac voli da, radi izoštravanja pamćenja svojih čitalaca...« itd.). Neki nonšalantan, pokroviteljskofamilijaran stav kritičara prema piscu izražava se u pojedinim Radovićevim mišljenjima, koja više liče na aluzije (»Mi ne zameramo piscu ba njegove simpatije (ma da se u izvesnim slučajevima i to mora raditi), niti tražimo da on ne voli ono što mi ne volimo. Ima pisaca... 'čije su simpatije bile na drugoj strani... Pisac ovih redaka ne poznaje izbliže život Hamze Huma...«). Naš čitalac, koji od kritičara, danas više nego ikad ranije, očekuje ozbiljan, odgovoran i nedvosmislen sud o svakoj knjizi, može se samo naći u zabuni ili čudu pred ovakvom vrstom kritike, koja pretenduje da bude primer slobodnog, esejističkog načina pisanja, a ustvari se svodi na samozađovoljnu egzibiciju rečima. Takva vrsta kritike, koju još uvek ponekad sretamo i u drugim časopisima, neprihvatljiva je, naročito kada se radi o knjigama koje, kao »Adem Čabrić«, zahtevaju odlučnu i oštru kritiku, principijelan i argumentisan sud. Z. M.
e · Nastava na mađarskom jeziku u Vojvodini
Aprilski broj časopisa Mađara u Jugoslaviji »HID« donosi članak Lasla Kevago o problemima mađarske nastave u Vojvodini.
U samoj Vojvodini (i u Međumurju postoje škole s nastavom na mađar–-
\ skom jeziku) ima 635 osnovnih škola sa mađarskim nastavnim jezikom, Preko 30.700 učenika pohađa ove škole, a nastavu vrši 519 učitelja, od kojih 315 raspolaže stručnom spremom, a 204 su takozvani pomoćni učitelji. U staroj Jugoslaviji beogradsku mađarsku učiteljsku školu završilo je svega njih trinaest. Od oslobođenja do danas oko 160 mađars!l:ih učitelja ospoBobljeno ·je, a nastava na mađarskom jeziku pada skoro isključivo na njih.
Osim osnovnih škola postoje 29 progimnazije, koje pohađaju 3.089 učenika Mađara, a tri potpune i 20 nepotpunih gimnazija pohadaju 7.724 učenika, U Visoku pedagošku školu upisano je svega 36 učenika Mađara, što je nedovoljno. Potrebno bi bilo da se mađarska omladina Jugoslavije u većem broju javlja na Visoku školu.
U svom referatu Kevago ističe i nedostatke materijalne prirode (školske knjige, instrumenti, školske zgrade), ali, istovremeno, ukazuje na činjenicu da još nikada dosad — ni u staroj Jugoslaviji, ni u bivšoj Mađarskoj, a još manje za vreme okupacije — nije bilo u Vojvodini takve masovne nastave na mađarskom jeziku.
U svom književnom prilogu časopis donosi pesme Jura Kaštelana, Kongstantina Belimonta, fragmenat iz reportaže Oskara Daviča »S Markosovim partizanima« i napise mađarskih KMnjiževnika Vojvodine.
U kritičkom delu naročitu pažnju gaslužuje prikaz novog ·Kmjiževnog leksikona, koji je nedavno izišao u
Najboljim svojim delima mladi maKedonski pesnici mogu već da se postave uz Racina i Venka Markovskog. Već ta činjenica nameće nam dužnost đa upozorimo na neke osnovne slabosti koje mlađi makedonski pesnici moraju da savlađaju da bi napredovali.
Pre svega, treba odbaciti đaleko pomisao đa su mladi, onim što su dosa2 da stvorili, već široko prokrčili sebi put sebi u, književnost. Dosta se po'stiglo, ali još više ostaje da se postigne do one zrelosti pesnika koji ima
šta da saopšti značajnog.
Dve osnovne slabosti imaju se savladati — neđovoljna ideološka izgrađenost i nedovoljna književna kultura. U ___»Pesmi o suncu« od Goga Ivanovskog “i: osnovna ideja je izražena evo u ovim _____Btihovima:
Minutite koga nastanaa teški %. 1 trgnaa ordi so železen marš, · ne plisna vo lice so zracite Žžeški, 1 sloboda što e ne nauči nas,
| Ne nauči, Sonce, da ljubime denot
- i mrazime tle što posevat mrak ne nauči kako da stasame bregot, "kaj najblisku greeš so svetliot zrak.
Iz ovoga, ništa marje, izlazi da je
sunce bilo glavni faktor u osvešćivanju naroda i u njegovoj borbi protiv onih »što posevat mrak«. Razume se, jedan ____ ovakav primer govori o neizgrađenoj ___ riisli, o nedovoljnom ideološkom obrazovanju pesnika. A ovakvih primera može se naći i više i kod drugih naših pesnika. Neke od njih je naša kritika pravilno uočila kod IL. Karovskog (pesma »Putokaz«). za Iz neđostatka književne kulture pro. izilazi kod „mlađih makedonskih pe___ snika nesigurnost književnog kriteri: juma i nedovoljno poznavanje tehnike stiha. Mogu se naći za ovo primeri koji ·govore o početništvu i u isto vreme ____O nekritičnosti prema onome što' se jednom napisalo, Pesma »Pismo« od Slavka Janevskog počinje ovim stiho' wima: " Koga stasa v svetot na oblaci beli ko put mlečno utro, utro živa strela,
majka pismo primi kraj jagodi zreli »Bosna« žig na nego, od nekoe selo.
e Da bi se saopštio prost fakt da je 7 majka primila pismo, upotrebilo se to|___liko visoko-poetskih izraza, koji uosta=__ Jom nikako ne stoje jedan uz drugoga. Što je najvažnije pesma bi mogla da bude sasvim bez ove strofe i bila bi
Budimpešti. »HID« oštro i strogo osuđuje sastavljače leksikona, koji su se služili starim, nepouzdanim podacima. S potpunim nepoznavanjem govori se o jugoslovenskoj književnosti, pa i o mađarskim Kknjiževnicima Jugoslavije. Od jugoslovenskih pisaca pominju se u leksikonu samo isključivo reakcionami, profaš“tički pa i fašistički književnici, a nema ni pomena o Milanu Bogdanoviću, Radovanu Zogoviću, Čedomiru Minđeroviću, Dešanki Maksimović, Jovanu Popoviću, Oska=– ru Daviču, Joži Horvatu, Ivu Ćaće i drugima. Od Čehoslovaka zaboravljen je Ivan Olbraht, od Rumuna Mihail Io, a od Mađara Tančič Mihalj, prvi mađarski socijalističk* pisac,
Oštru kritiku »HID«-a delom je preneo peštanski list »Szabad Nćp«, a i sam izdavač leksikona priznao je da je kritika »HID«-a stroga i oštra, poučna i bezuslovno pravedna.« K, G.
NOĆ
Bkica Rađ Lj. Ivanovića
scrrrerm eri 20 Een Vai
bolja. Na neke slabosti ove vrste, u inače dobroj pesmi A. Šopova »Oči«, upozorio je Dimitar Mitrev. Nije potrebno navoditi još primera. Važno je, na ovom mestu, konstatovati da nedovoljna književna kultura i neizgrađenost književnog ukusa pretstavljaju osnovnu smetnju koju mlada make=donska pesnička generacija mora da ukloni na svome putu. Novije stvari naših pesnika svedoče da se u ovom pogledu ne tapka u mestu.
\
Pored već pomenutih slabosti, potrebno je istaći i — ograničenost tema. Naročito je upadljivo ponavljanje jednog motiva kod Sl. Janevskog i L. Karovskog. To je motiv o žrtvama u borbi. Oba pesnika posvetila su tome motivu dve veće stvari — »Krvavu ni, zu« i »Krvavu blokadu«, a, osim toga, još neke pesme. Stvar je u tome što, zasićene u velikoj meri sentimentalnoBšću, i po svome tonu te pesme potse= ćaju jedna na drugu i pretstavljaju ustvari varijacije na istu i na isti načim shvaćenu temu. Ako je pesnik napisao jednu proživljenu pesmu o Žžrtvama fašističkog terora, i ako zatim to isto samo na različne načine varira — on prepevava sebe a ne opeva život, nadđahnjuje se pesmom a ne Ssamim životom. S druge strane, deklarativnost koja se susreće u ižvesnim pesmama kod naših mladih pesnika, ukazuje isto tako na ograničenost kruga njihovih opažanja. Oni moraju više da uče od stvarnosti, jer će jedino tako obogatiti svoju tematiku. Razume se đa u ovom smislu treba ih svestrano pomoći. Stalno se postavlja pitanje: kako pomoći mlađim piscima, i naročito kako im dati vremena i mogućno” sti za njihovo kulturno uzdizanje i bogaćenje životnim utiscima,
Uz pomoć, uz pravilnu, iđejno usmerenu HMritiku, uz pažnju koju zašslužuju da se pokloni njihovom radu, mlađi makedonski pesnici nesumnjivo će brzo uspeti đa savladaju slabosti u švojoj poeziji i da doveđu do većeg izražaja dobre strane u njoj. Oni ulivaju puno poverenje da će to postići i da će tako stvoriti novu etapu u razvitku makedonske poezije.
Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska, broj ? — Štam parija »Borba«, Beograd, Dečanska, 31,
KNIŽEVNEINOVNE
Beč l „Rusko pitmmje” i»
Neđavno je Republika Austrija pustila u promet nov kovani novac od jednog šilinga, koji, sam po sebi, nije mogao da napravi najbolji utisak na građane, koji su morali za novi kovani novac da daju u zamenu po tri stara papirna šilinga.
Pored ove činjenice, pažnju austriske javnosti pobudio je i lik na novokovanom novcu. Anonimni medaljer, kome je bečka vlada poverila ovaj posao, izabrao je za model čoveka na
* novcu, poznati lik »Sejača«, rad au-
striskog slikara Albina 'Bger-Linca,·
koji je bezbroj puta reprodukovan u nemačkim ilustracijama, kao primer . dobre, a istovremeno tragične stare seljačke idile, Po oranici stupa seljak sa semenjem u pregači i širokom: kretnjom blagosiljanja seje plemenito zmo u zemlju. Odmah za njim, korak za korakom, stupa đavo u liku golog, krepkog, žilavog džina s jedva primetnim rogovima na čelu i snažnim pokretom seje za njim kukolj. Nepoznati medaljer setio se tog »Sejača« i došao na ideju, koja će se besumnje svim 'dobrim · poznavaocima numizmatike učiniti neobična: za .simboličan lik na novom austriskom šilingu nije uzeo seljaka, koji baca žito u oranicu, nego lik đavola koji seje kukolj. Ljudi dobre volje u Austriji, dali su odmah ovom novom kovanom novcu ime: đavolov šiling. I kako taj novi šiling nije doneo zadovolistva već ni u pogledu zamene, tako mu se O za budućnost ne proriče bolja sudna. Ta đavolja spodoba na novom austriskom kovanom novcu nesumnjivo je svesna ili nesvesna podvala. U oba slučaja je karakteristična za iđejne i društvene tendencije koje se u savremenom austriskom kulturnom životu bore međusobno.
Da še ta borba vodi na područjima kulturnog i društvenog života Bvedo= či nam i primer neđavnog slučaja sa prikazivanjem »Ruskog pitanja« Kon-
stantina Simonova, kao i veliki uspeh koji je postigla u Beču ova sovjetška satira na savremene američke prilike, Poznato je da su američke okupacione Vlasti u Nemačkoj uložile u Bvoje vreme, protest kod sovjetskog visokog komesara protiv prikazivanja »Ruskog pitanja« u Berlinu. Taj protest je verovatno bio dovoljan potstrek bečkom magistratu, gde pored Dolfusovog i Šušnigovog još uvek ima dosta i hitlerovskog duha, da i sam odlučno istupi.
Direktor bečkog Folksteatra Ginter Henel, koji važi kao najnapredniji, idejno najdalekovidniji režiser današnje Austrije, došao je na hrabru ideju, da u pozorištu, koje je vlasništvo Gradske opštine, prikaže satiru Konstatina Simonova. Ali iz te ideje rodila se »afera«, koja je uzbudila sve kulturne krugove Beča. Direktor Henel dobio je odmah otkaz i s njim se i ceo ansambl našao, takoreći preko noći, na ulici, Ali Ginter Henel nije kapitulirao: bio je na ulici ali je nastavio da prikazuje »Rusko pitanje«. Sastavio je nov ansambl od glumaca iz bečkih pozorišta, prostudirao iznova komediju, pa sada daje pretstave u dvorani bečke Skale. I kako javlja bečka kritika, «Rusko Dpitanje« doživelo je veliki uspeh, Zaslugu za to, pored režije, imaju najvećim delom glumci, među kojima najpozna„tiji dramski umetnici bečkih pozorišta s Karlom Parilom (Smit) i Volfangom Hajncom (Morfi) na čelu. Slobodoljubivi kultumi radnici slavili su pobedu nad starom austriskom ograničenošću i novim profašističkim strujanjima, | ć
Zanimljivo je napomenuti da su austriske vlasti — u doba kada je Ginter Henel, izbačen iz jednog pozorišta, tražio zgradu u kojoj bi mogao da prikaže »Rusko pitanje«, — pustile na slobodu, iz »zdravstvenih razloga« bivšeg nacističkog upravnika Burgteatra dr Mirka Jelušića.
, L. MRZEL
Slovenačko pozorište t Trstu
Slovenačko pozorište u Trstu razvilo se iz Dramskog društva, koje je, osnovano 1860, priređivalo pozorišne pretstave u različitim dvoranama, pa i u tršćanskim pozorištima »Teatro Peniće« i »Teatro Karlo Goldoni«,
S razvitkom Trsta u drugoj polovini prošloga stoleća, kulturni život &lovenačkog stanovništva u građu toliko je postao intenzivan da se ukazala potreba za podizanjem „stalne pozorišne zgrade. I tako je u reprezentativnom Narodnom domu &šlovenački teatar dobio godine 1904 &voju stalnu dvoranu. Pored savremenih dela prikazivani šu tu, pored moder–mih, klasični komađi, u kojima su, 8 vremena na vreme, gostovali najbolji jugoslovenski glumci: Fijan, RužičkaStroci, Borštnik, Pred Prvi svetski rat, u sezoni 1912—1913, Slovenačko pozorište u Trstu prikazalo je dvadeset drama i komedija.
Neposredno posle Prvog svetskog · rata, godine 1919, pozorište je potpuno obnovljeno, ali već 1920 fašisti su zapalili Narodni dom i time one=
mogućili svaku pozorišnu aktivnost"
Slovenaca u centru grada. U toku narednih godina fašisti su nasilno prisvojili i sve ostale dvorane, vlasništvo Slovenaca, koje su bile pogodne za pozorišne pretstave, Postepeno, faši„zmu je pošlo za rukom da onemogući na tršćanskoj teritoriji svaku javnu kulturnu manifestaciju Slovenaca.
Kada je naša vojska godine 1945 oslobodila T'rst, pozorište je odmah bilo obnovljeno. Vratili su se progna– ni glumci, rođeni na Slovenačkom Primorju, i otpočeli rad iznova, me=đu njima: Valo Bratina, Milan Košić, Just Košuta, Rado Nakrst, Angela Rakarjeva, Modest Sancin, Ema Starec, pod rukovodstvom Ferđa Delaka. Posle sloma fašizma, koji je četvrt stoleća uništavao Slovenačko Primorje ognjem i mačem, moglo se očeki-
vati da će angloamerička okupaciona vlast u Trstu pokušati da ispravi nepravde koje je prouzrokovao fašistički teror. Moglo se očekivati da će se u Skladu sa principima Atlantske povelje, omogućiti Slovencima MRulturni život i poštovati osnovna čovečanska prava naroda koji je sebi izvojevao slobođu.
Međutim, iako u Trstu ima više pozorišnih zgrađa, među njima gradđ&ko pozorište »Teatro Verdi«, na desetine velikih bioskopskih dvorana, nijednu od tih sala Slovenci nisu mogli da dobiju za svoje pozorište, U razdoblju od 27 septembra do 16 movembra 1945 rukovodstvo pozorišta bilo je trideset puta kod angloameričke uprave sa molbom da mu se, umesto spaljenog Narodnog doma, određi neka pogodna dvorana za DoZoOrišne preistave, Tek na intervenciju nekolicine engleskih parlamentaraca, koji su u to vreme posetili Trst, omogućeno je pozorištu da tri puta priredi pretstave u »Teatru PFeniće«, u zgradi, koja se, inače, upotrebljava za bioskopske pretstave i bokserske mečeve.
I docnije rukovodstvo pozorišta nebrojeno puta ponovilo je zahtev za dodeljivanje jedne od #Zpprikladnih zgrada, od kojih je izvestan' broj i danas vlasništvo bivših fašističkih ustanova, ali je sve bilo uzalud.
Pa ipak, uprkos svemu tome, Slovenačko pozorište u Trstu živi i radi već treću godinu. Prikazuje ono svoje pretstave po malim dvoranama, ali po čitavoj teritoriji Trsta. Njegov repertoar je na visini. Dosada je ono prikazalo Cankarova dela »Slugu Jerneja« i »Kralja na Đetajnovi«, Nušićevog »Pokojnika«, Goldonijeve »Ribarske svađe«, Šoa, O'Nila, Konstantina Simonova, a sada priprema komade Padejeva, Molijera, Šekspira,
J. PAHOR ·
„Ne natrag ka 1938, već napred | ka socijalizmu
piše Zdenjek Nejedli u časopisu »Var«
WU ređakciji dr Zdenjeka Nejedlia počeo je ponovo đa izlazi časopis za kulturna pitanja »Var«, koji je pod istim urednikom izlazio od 1922 do 1930 godine. -U io vreme, »Var«- je igrao značajnu ulogu u kultumom i političkom životu Čehoslovačke. U »Varu« — na kome su sarađivali mnogi napredni kulturni radnici, a između ostalih pesnik Jirži Volker i Julius Fučik — raspravljani su svi aktuelni politički i kulturni problemi. »Var« je upoznavao čehoslovačku javnost sa savremenom stvarnošću Sovjetskog Saveza i tekovinama Velike oktobarske revolucije i borio se od svog osnivanja za priznanje de jure mlađe sovjetske drža-. ve. Za sve vreme svoga izlaženja, »Var« je dosledno zastupao princip demokra=tizacije kulture.
U prvom broju obnovljenog časopisa, Zdenjek Nejedli ističe zađatke koje »Var« sebi postavlja. »Radi se o tome — piše Zdenjek Nejedli — kakva treba da bude naša kultura i kakvim putevima treba ići u njenom stvaranju. Sa idejom nove narodne i nacionalne kulture počeli, smo nov život u našoj Republici odmah posle oslobođenja. U program izgradnje naše nacionalne kulture u narođno-demokratskom duhu uneli smo jsti zahtev kao i u ekonomski i politički program: ne natrag ka 1938, već napred ka socijalizmu,
Međutim, u ostvarenju oVOg programa jako smo zaostali iza programa ekonomskog i političkog. Osim usamljenih izuzetaka mi nismo ni počeli da ostvarujemo program nove kulture u novoj republici, Velika većina i takozvanih levih umetnika vratila se ka 1998 i nastavila svoj rađ kao đa uopšte nije bilo velikog Dreobražaja izazvanog Drugim svetskim ratom. A oni koji su težili da stvaraiu novo, lutali su i lutaju, jer nemaju programa i, prema fome ni čvrstog tla pod nogama«.
»Narod — piše đaljie Zdenjek Nejedli neće više da stoji ispređ hrama u kome sveštenici prinose kulturne žrtve samo šačici izabranih. Neće nl da ga opijlaju đa ne bi čuo 1 video. Ali i umetnici, naučnici i drugi kulturni radnici neće više da rađe samo za ski krug pojedinaca. Oni hoće da govore narodu onako kao što su to uvek hteli i govorili najveći umetnici, najveći naučnici, najveći majstori kulture. To je mogućno samo onđa, ako je kultura koiu stvaraju — životvorna. A fo je ono što đanas nazivamo realizmom. Realizam nikako mne isključuje
“7
maštu. Kako su divno realističke' naše narodne priče, iako su pune čuđa i bajnih ličnosti! Realizam treba shvatiti ne kao jednostrani umetnički pravac, već kao imperativ pravog stvaranja u svemu i svuda, kao uslov zdravog kulturnog života uopšte.
Doprineti fome, pokazivati put teoriskim raspravama i konkretnim analizama dela — to je glavni zađatak OVOg časopisa. Hoćemo da u našem socijalističkom društvu i socijalističkoj kulturi ne lutamo, nego đa idemo napred jasno ocrtanim putem koji nam pokazuju zakoni i razvoj stvaranja, putem kojim idemo u svim „drugim granama naučnog socijalizmae. .
BIBLIOGRAFIJA.
Miroslav Krleža: Hrvatski bog Mars, Zbirka poznatih Krležinih novela, koje su dosad doživele niz izdanja, Na kraju knjige objavljen je »Tumač domobranskih i stranih riječi i pojmova«. »Savremeni jugoslovenski pisci«, izdanje »Prosvete«. Beograd, 1948. Cena Din. 96.—
Stjepan Mitrov Ljubiša: Pripovijesti c}no= gorske i primorske, U ovim pripovetkama, koje obuhvataju period od XV. do početka XIX veka, iznesena su moralno zdrava 1 duboko narodna shvatanja seo-
skog kolektiva u crnogorskim plemenima
i ukazano na svu raznolikost i bogatstvo folkorne Književnosti i narodnog jezika. Pređgovor Viđa Latkovića. »Jugoslovenski stariji pisci«, izdanje »Prosvete« Beograd. Cena Din. 49.—. k
Joslp Draženović: 'Djela. Treća sveska sabranih dela hrvatskog realiste s kraja XIX veka. »Hrvaftski pisci« izdanje »Nakladnog zavoda Hrvafske«, Zagreb, 1948. Cena Din. 130,—
E. M. Forster: Jedno putavanje u Indiju. Roman o teškoj stvarnosti Indije pod britanskom dominacijom. »Savremena zapadna Književnost«; izdanje Prosvete, Beograd, 1947. Cena Din. 64.
· Mile Joka: Radnička klasa Francuske u odbrani republike. »Sindikalna biblioteka« izdanje Sindikalnog „izdavačkoštamparskog pređuzeća »Rađa, Beograd, 1948. Cena Din, 4.— ?
\ 4 x W 7. - 7: , f ž i / V i yt l 4
KROZ STRANE KNJIGE I | LISTOVE
DVIJE KNJIGE O JUGOSLAVIJI
»Prnać i »Četiri ned jelje u Jugoslavijić
| Međunarodni sporiski đan u Zenici
U izdanju Britansko-jugoslovenskog društva u Londonu izišla je nedavno iz štampe knjiga »Pruga« (The Railway) koju su priredili članovi Britanske brigade, učesnici u izgradnji Omladinske pruge Šamac—Sarajevo. Ova knjiga značajna je po svom iskrenom i Dpoštenom stavu prema novoj Jugoslaviji, po trudu da se naša zemlja objektivno prikaže engleskim čitaocima, kao i po tome što pretstavlja jednu od rijetkih svijetlih pojava u moru laži i kleveta koje o našoj zemlji i zemljama narodne demokracije širi jeđan dio zapadne štampe.
Pored komandanta Britanske brigade na Pruzi, EB. Pompsona, koji je napisao glavni članak, na knjizi su sarađivali još neki članovi Štaba brigade, kao i neki od britanskih intelektualaca i umjetnika koji su, zajedno s brigadom, posjetili Prugu. Sva njihova svje” dočanstva prefstavljaju tople izraze . divljenja prema našoj junačkoj omladini, njenoj požrivovanosti u izgradnji novog života u našoj zemlji, njenoj, visokoj patriotskoj svijesti koja se na Pruzi kalila, njenom duhu bratstva i jedinstva koje obuhvata sve naše narode, ali koje se širi i na 8ve istinski demokratske ljude u svijetu, kome god narodu pripadali.
Naši britanski prijatelji gledali su da, pored prikaza materijalnih rezultata izgradnje Pruge i prikaza rada i života, pokažu britanskim čitaocima naročito ono novo što ih je najviše oduševilo svuda u našoj zemlji: jedinstvo naših naroda, iskovano u teškoj Oslobodilačkoj borbi; njihovu nesalomljivu volju i samopožrtvovani truđ da izgrade sebi novi, bolji život, svijest koja je ostvarila masovni radni heroizam, Trudeći se da učine shvatljivim za svoje zemljake taj novi duh, kojim su i sami bili ne samo zadivljeni, već i obuhvaćeni radeći na Pruzi, oni na više mjesta u kmjizi polemišu s lažima zapadne štampe i predrasudama svojih zemljaka. Oni sa prezrenjem odbijaju laži strane štampe o »intemacionalnim brigađama za Grčku«, o »prisilnom radu« na Pruzi itd. Knjiga, koja uglavnom na reporterski način, iako veoma toplo, izlaže stvari, pretvara še na mahove u plameni plaidoyer za stvar naše omladine i naših naroda.
Dva članka u knjizi posvećena su grčkoj omladini na Pruzi i životu grčkih jzbjeglica u Buljkesu, kome su članovi britanske brigade učinili posjetu. Sa oduševljenjem govore engleski brigadiri o prijateljstvu koje se razvilo na Pruzi između njih i grčke brigade »Georgi Siamdos«. Engleski omlađinci obećavaju svojim grčkim prijateljima da će braniti njihovu pravednu stvar pred engleskim narođom, U Buljkesu, oni &#u bili zađivljeni sretnim i mirnim životom izbjeglica, njihovom kulturnom aktivnošću i ekonomskim rezultatima, Na jednom mjestu oni kažu:
»Vidjeli smo, kao kroz pavedrinu u oblacima, onakvu Grčku kakva će sigurmo izrasti kada mjesto. prijatelja Njemačke, koji su danas prijatelji Britanije i Amerike, dođu na vlast pretstavnici ovih ljudi i žena iz Buljkesa i još sedam miliona takvih ljudi u Grčkoj.«
Završavajući Knjigu britanski omladinci potvrđuju još jednom svoje visoko mišljenje o radnom herojstvu naše omladine, i izražavaju svoj ponos što su šudjelovali u tom velikom djelu. Dalje oni kažu:
»,.. neki misle da nije trebalo đa ođemo ma rad u drugu zemlju u vrijeme naše vlastite krize. Mi vjerujemo da je međunarodno prijateljstvo u ne manje Kritičnom stanju nego naša ekonomija i da jie ono ne manje stvar „od životnog interesa Za · naš narod. Vjerujemo đa bi Jugoslo-
Na gradnji Tempera Vilka Šeferova
Crtež Ronalđa Bearlea
veni, kad bi sličan projekt bio organi.
zovan u našoj zemlji, rađo oduzeli vre= mena od svoje vlastite obnove da pore gnu nama. Još više — mi držimo đa smod se vratili nađahnuti većom voljom 1 sa jasnijom idejom o tome kako treba rješavati naše probleme. Jugosloveni, sm BOS stalom i ratom poljuljanom ekonomijonma sigurni su u budućnost. Na našem te ku vidimo međutim kako se naša i sa svojom velikom. industrijom 1 teh obrazovanim „narođom, „ponižava pređ Amerikom i mwumlja čak i u to đa moa preživjeti.«
I ove riječi, i čitava knjiga, svje» doče još jednom o tome koliko je dubok trag ostavila Pruga u dušama njenih graditelja iz stranih zemalja,
· koliko su novih i značajnih iskustava
oni ponijeli sa nje u &voje zemlje.
Knjiga britanskih omladinaca o na= šoj Pruzi ozbiljan je doprinos širenju istine o našoj zemlji i daljem učvr= šćenju međunarodnog jedinstva demokrafske omladine i svih naprednih snaga koje 6e bore za mir i demokraciju u čitavom svijetu.
II
Engleski novinar Džorž WBilenkim boravio je u Jugoslaviji mjesec dana, tokom oktobra 1946, za vrijeme pro= cesa Stepincu i drugim ustaškim zlo> čincima, On je posjetio maršala 'Tita, bio na procesu izdajnicima, obišao razne krajeve naše zemlje. O svom boravku napisao je knjigu koja je pod maslovom »Četiri nedjelje u Jugoslaviji« izišla u Londonu prošle godine. Knjiga je ilustrovana snimcima naših krajeva i portretima naših ru= kovodilaca. \
Napisana u obliku dnevnika, ona obiluje i beznačajnim „pojeđinostima, Ipak, pisac pokazuje simpatiju prema” herojskoj borbi naših naroda i nji-
hovom poslijeratnom radu. Pošto je ~
posjetio mjesta ustaških zvjersšstava i prisustvovao Stepinčevom suđenju, on se na više mjesta u knjizi zalaže za kažnjavanje svih ratnih zločinaca, za koje je vlada njegove zemlje pokazala tako malo volje da ih preda našim narodnim vlastima. Sem toga, pisac ustaje i protiv engleskih »umje= renjaka« koji žele da spasu i da sačuvaju nacističke krvoloke. On sa ne= godovanjem govori o zadržavanju na=ših brodova od strane Amerikanaca u Austriji i o stalnom miješanju ame= ričkih i engleskih pretstavnika u unutrašnje poslove naše zemlje, Piščev stav može postati jasan iz ovog odlomka: »Zašto je potrebno, pitao sam se, da vršimo pritisak na ovaj narod, da mu kazujemo šta rađi pravo a šta ne, kad ima toliko stvari koje treba da uradimo pred našim vlastitim vratima? Mislim, na primjer, na štrašne uslove stanovanja i rada na Jamaici i Triniđađu, na nedostatak bolnica u Malaji i Istočnoj Africi, na očajnu oskudđicu stanova u Glazgovu, na strahovite zdravstvene uslove u najvećem dijelu zapadnog krala Engleske... na siromaštvo »domova« u Lankeširu {i oko rudnika? Zašto ne bismo mogil wputiti takozvane eksperte da se brinu o svojim poslovima i da ostave Jugoslove=., ne da rade svoje kako najbolje mogu, ne vrijeđajući svaki čas njihovu slobođu?« .
Iako se pisac ne uzdiže iznad DpOoOvI= šnog posmatranja naših prilika, mile-= gove primjedbe svjedoče o iskrenom demokratskom iako ”#7medđovoljno prečišćenom stavu prema našoj movoj stvarnosti, Pisac še naročito ođuševljava našim ljudima sa kojima je dolazio u dodir, njihovim visokim sposobnostima, njihovom Mupormošću u radu,mepobjedivom voljom za život. To on ističe i u posveti kmjige koja
' je upućena »mojim prijateljima u Ju-~
goslaviji seljacima, piscima, mnošačima, profesorima, ministrima...
Na posšljednjim stranicama Knjige pisac govori o svojoj posjeti Trstu i Italiji, i iznosi razgovore sa tamošnjim gavezničkim komandantima, ne dajući o tome mnogo komentara. Karakterističan je ipak mjegov susret ma jugoslovensko-tršćanskoj granici, sa engleskim vojnikom koji mu kazuje
· svoja mišljenja »o Jugoslaviji«, Taj
razgovor jasno svjedoči o strahovitom radu reakcionarnih britanskih oficira u Trstu koji se trude da razviju kod vojnika lažne pretstave i mržnju prema Jugoslaviji i prema svemu što je napredno.
Uza sve nedoštatke, ova knjiga može korisno da posluži čitaocima zapadnih zemalja, pomažući da se kod njih razbiju pogrešne pretstave o na= šoj zemlji koje im nameće reakcionama štampa,
D. P.
UREDNICI: :: · Jovan Popović i Milan Dedđinao
" —- — — —— m ––đ - - —, ——_— PRETPLATA NA »ILNJIZEVNE NOVINE« Za našu zemlju na „3 meseca 35 dinara, na 6 meseel % dinara i na godinu dans : \ 140 dinara.
Za inostranstvo: ma 3 meseca 50 dinara, „na 6 meseci 100 dinara i na godinu đana . 200 đinara. -
Broj čekovnog računa 1-9060048
Poštanski fah 617,