Književne novine
RAS "8, |-U} Sl .
SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!
KNJI
BROJ 13 GODINA TI
Adresa uredništva 1 administracije:
!
Francuska 7 — Telefon: 28098
EV
ORGAN. SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE
LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJN o
Ia kvalitet u većem kvantitetiu
Uoči prvomajske smotre postignuća naših trudbenika i davanja zaveta za nova ostvarenja, izvršena je jedna šistoriska smotra prilikom pretresanja novog opštedržavnog budžeta u Narodnoj skupštini. Zakon o dovršenju
nacionalizacije velikih preduzeća do- :
punio ju je. Budžet naše narodne države nije administrativno-finansiski račum i predračun. On je jedna vrsta
ogledala u kome se u brojkama izra- . žavaju svi uspesi u prvoj godini Peto-
godišnjeg plana, ocrtavaju konkretni okviri zadataka u drugoj godini, odražava čitav naš prvi Petogodišnji plan izgradnje socijalizma, čitava naša državna politika, napori i potencije naših ponosnih trudbviika. Budžet Je merazdvojno, organski i stvaralački vezan s operativnim planom i rukovodstvom, on govori o onome što je već konkretizovano a projicira ono što će biti realizovano. Ekspozei i diskusija o budžetu bacili su svetlost na sve ono što se ostvaruje svesnom VOljom naših ljudi, što se ostvaruje za njih, što je proželo njihov živct.
U svome ekspbzeu drug Kardelj je rekao: »Naučili smo već — a u praksi se to pokazalo kao pravilno i neophodno — da na svaku etapu koju smo prošli pogledamo ne samo sa štanovišta njenih kvantitativnih wgezultata nego i sa gledišta kvalitativnih promena, uspeha i neuspeha, grešaka i sla= bosti. To nam je potrebno ne samo za* to da bismo sprečili ponavijanje slabosti i grešaka u našoj budućoj prak= si, nego i zato što smo mi dužni pro= veravati našu praksu teoretskim postavkama „marksizma-lenjinizma, jer se bez takvog proveravanja neizbežno dolazi u praksi do skretanja s pravog puta. Mi smo se uvek borili protiv suhog prakticizma u našem radu, i uspesi koje smo postigli između ostalog su i rezultat činjenice što su naše praktične mere donošene posle ozbiljne teoretske pripreme i u okviru jasne perspektive razvitka socijalizma u našoj zemlji. Rezultati praktičnog rada, međutim, pokazuju nam koliko su teoretske pretpostavke i naša opšta cri-
.jentacija bile pravilne...« |
A drug Kidrič, u svojoj analizi naše privrede kroz budžet i zadataka pro-' izvodnje u drugoj godini plana, istakao je: »Borbu za povećanje produkcije, za povećanje prinosa, borbu za kvalitet proizvoda treba, takoreći, razvijati u pokret tesne međusobne soliđarno” sti radnog naroda. Svojom produkcijom pojedini delovi našeg radnog naroda pomažu jedan drugom...«
Iz ekspozca ıiukovodilaca i iz debate o badžetu, koji se zasniva na realnom računu s povećanim i stalno sve većim narodnim dohotkom, ističu se kao najvažniji zahtevi: poboljšanje
. kvaliteta proizvođa uz kvantitativno
*
povećanje proizvodnje, rekonstrukcija seoske privrede, usavršavanje aparata distribucije, uklanjanje ostataka prošlosti u odnosu prema rađu i u rukovođenju, otkrivanje i iskorišćavanje rezervi, maksimalno korišćenje postojećih sredstava i racionalizacija rada, poboljšanje evidencije i već „uspešne kontrole, podizanje standarđa života radnih masa, unošenje sve više kulturnosti u rad, u poslovanje, u trgo” vinu, u ophođenje, razvijanje brige o ljudima, o njihovim potrebama i o njihovom kulturnom usponu. Jer ostvaivanje zadataka Plana, čiji su rezultati osnova za puni kulturni život, ne= razdvojno je povezano sa stručnim usavršavanjem i sa kultumim uzdizanjem. Soliđarnost s rađnim mašama, koje ostvaruju materijalne uslove za puni kulturni procvat naše zemlje, naši kadrovi na kulturnom frontu mogu i treba da pokažu i dokažu davanjem maksimuma svoga priloga kulturnom uzdizanju naših radnih masa.
U svome ekspozeu drug Đilas DOokazao je kakvi su uspesi postignuti na kulturnom polju materijalnom i moralnom brigom narodne države, kulturnom politikom koja se vodi u našoj zemlji uz inicijativu samih masa.
Sem onoga što država čini dajući materijalne mogućnosti i sredstva za razvijanje i uzdizanje naše narodne kulture, postoji oblast neposredno neobuhva+tljiva Planom, oblast u kojoj je briga i pomoć države jedan ostvareni uslov, ali u kojoj dolazi do izraza eno što zavisi od samih kulturnih mudnika, — a to su stvaralački napori u svim oblastima kulture.
Naše novo društvo, naša država, koja je izraz samog naroda, ima ogrom-
mih potreba za novim, kvalitetnim umetničkim delima, za naučnim rado-
vwJima, za Svim plodovima kulturnog
štvaralaštva. Ne samo što naše društvo očekuje kvalitelna književna 1 umetnička ostvarenja koja izražavaju velika postignuća i projiciraju potencije naroda, koja opevaju heroizam, istinito prikazuju život i ukazuju na sagledanu sutrašnjicu vaspitavajući narodne mase, — ne samo što stotine
pozorišta traže nove drame a hiljade
horova pesme, — nego i sasvim praktično država naručuje slike, ukrase
novih građevina, koje se kod nas dižu
\iše nego igde, skulpture, spomenike, We ono što život trudbenika čini puRaijim, bogatijim, lepšim i kulturnijim. dražnja je veća nego produkcija, na-
„proizvodnje: što pravilnije i racion: ! nije primene snage, ocenjivati koji
' Jovan POPOVIĆ
ročito ako je reč o kvalitetu produkcije. U oblasti likovne umetnosti i arhitekture radi se čak o praktičnoj i konkretnoj tražnji, koju arhitekti i likovni umetnici delimično zadovoljavaju. No ne manja je potreba društva za dobrim romanima, dramama, filmovima, simfonijama, baletima, operama, masovnim pesmama i koračnicama, Razume se da u oblasti književnog i umetničkog stvaranja ne može biti istih proizvodnih planova i obaveza kao u materijalnoj proizvodnji i distribuciji. Umetničko stvaranje je osobene, i može postojati veliki kvantitet produkata a da ipak nema dela, jer ispod jednog određenog nivoa kvaliteta prođukti nisu umetnička dela i ne postoje. (A kriterij za taj nivo kod nas postaje u narodnim razmerima sve viši,) Niti se umetnička proizvodnja može određivati po normama i rokovima. Zato i planovi udruženja i saveza književnika i umetnika ne mogu imati meke ciframa izražene morme, količine i rokove, — sem gotovih rezultata. Ali u radu tih udruženja i saveza može i mora biti plana, iđejnog i stvaralačkog, rukovodstvenog plana, plana koji iđe za tim da se poveća kvalitetna produkcija književnika i umetnika.
'U jednoj oblasti umetničkog stvaranja, gde je ovo povezano 8 ma-=. terijalnom proizvodnjom, u oblasti filma, vidimo da se predviđena količina filmova, koje naša filmska industrija svojim „kapacitetom može proizvesti, može stvoriti jedino aBkO postoji potreban broj dobrih scenarija i ako ima odgovaraju“ih umetničkih kadrova. U ovoj oblasti, u kojoj postoji konkretni proizvodni plan, ta činjenica još više pada u oči nego u ostalim oblastima. No to ne znači da smo u oblasti umetničkog stvaralaštva prepušteni „&stihijnosti, nemerljivim snagama, slučajnosti. I ne znači da smo uvek pravilno koristili one snage koje mogu da stvaraju kvaliteina dela. I ovde dolazi do izraza princip koji se istakao i u oblasti materijalne i racional-
su od mnoštva zadataka, što padaju na pojedince, najvažniji, usredsrediti pomoć i organizaciski rad ma Botsticaj onim stvaraocima koji su dokazali sposobnost za stvaranje kvalitetnih dela, — i na razvijanje mlađih maga, Mlađe, nove snage javljaju se i javiće se, no njihovo formiranje Je proces u kome treba uložiti mnogo
rada. ?
Na našem kulturnom frontu još jar ko osećamo medostatak đobrih kadrova, naročito srednjih, jer su društvene potrebe porasle i neprekidno raštu. Zato je objektivno nužno da.se izgrađeni kulturni kadrovi koriste gde god su preko potrebni, pa i tamo gde će njihov posao kasnije preuzeti solidni srednji kadrovi koji se izgrađuju. To je slučaj i Jednog broja književnika, koji često bolje obavljaju posao koji inače obavljaju specijalisti, jer je kod nas potrebna teoretska izgrađenost i široka kultura, špošobnost pravilne primene naučnih prin= cipa i nalaženja novih rešenja u specifičnim prilikama, — a raniji stručnjaci često nisu dorasli. No pojedine organizacije i ustanove ne ocenjuju uvek pravilno ulogu i dužnost Kknjiževnika, ne poštuju i ne razumeju uvek dovoljno stvaralački Kknjižekmi rad za koji je potrebno sazrevanje i
' koncentracija, nego upravo od onih
književnika koji najviše osećaju potrebe društva, traže da se rascepkaju
u zađovoljavanju svakodnevnih kul-.
turnih potreba društva, da se takoreći utope u praksu. S druge strane, pak, jedan broj književnika, i to naprednih, pogrešno nastoji da se izvlači ispod društveno-političkih obaveza, suviše se odvajajući u svoj kabinet, To dovodi ne samo do nejednakog opteterećenja „književnika u društvenopolitičkim obavezama, nego je štetno i za same te književnike, jer ih izolovanje od društvene prakse oširomašuje kao stvaraoce. Književnik mora biti i javni radnik, društveni trudbenik, ali on mora biti pre svega
stvaralac Književnih dela. Važno je ·
da sami književnici pravilno organi'zuju svoje vreme i svoj rad, i da smišljeno dele društveno-političke dbaveze, kako bi zadovoljava]li i društvenopraktičnu i književničku dužnost. Kod nas se ponekad dešava da se od pojedinih književnika traži da izvrše i ono što bi uz bolju organizaciju mogle da izvrše pojedine ustanove, a književnici | umetnici se ponekad prosto brojčano trebuju za razne akcije i priredbe predviđene po planu neke organizacije ili ustanove, Po trebno je da svi naši istinski kulturni radnici učestvuju u čitavom kulture
nom životu, u kulturnoj politici naše zemlje, da svakodnevno budu povezani 8 narodnim masama. Kod nas
pravi književnici, umetnici i naučnici .
i jesu duboko povezani s narodnim masama. No rađi se o tome da se pronalaze najbolje forme tog svakodnevnog kontakta, da se vidi šta je u kom trenutku i u dužoj perspektivi važnije i korisnije, a od stvaralaca tražiti me samo da zadovoljavaju neposredne dnevne potrebe, nego da stiču što više materijala za obrađivanje { koncentracije za rad. Potrebno je naći pravu meru i koristiti kadrove po Spo= sobnoštima i značaju.
U rađu raznih udruženja književmika i umetnika bilo je dosta, istina dobronamerne, mehaničnosti i stihijnosti, užurbane rašcepkanostii to često na štetu upravo onih književnika i umetnika koji su i u bivšoj Jugoslaviji i u toku oslobodilačkog rata i u izgradnji nove zemlje bili u prvim redovima borbenog i kulturnog fron=ta. I u ovoj oblasti treba &• vremena na vreme proveravati forme 1 sadržaj rada, ispitivati uspehe i neuspehe, iznalaziti bolje mogućnosti za povećanje kvalitetne proizvodnje. A stvoriti dobar roman, dobru dramu ili scenario, kao i stvoriti dobru simfoniju ili zidnu &liku ili podići veliku monumentalnu skulpturu, značajno je i za današnjicu, i za budućnost, za razvitak kako naše kulture tako i na= šeg društva, Samo što u ovoj oblasti produkcije individualni talenat stvara kvalitet a bez kvaliteta proizvodnja ne dolazi u obzir. Naša narodna država ukazuje „majveće priznanje i daje nagrade za najbolja dela, Potrebno je i u ovoj oblasti rasmotriti sve okolnosti i činioce da se, iako je tu proizvodnja drukčija nego u oblasti materijalne izgradnje, ova naizgled nemerljiva i planski neobuhvatljiva oblast merljivo i planski obogati većim kvantitetom „kvalitetnih „ostvarenja. Napori su utoliko veći, što se kulturni život intenzivira u šest republika. ' Naša nova kultura po karakteru i tada a ada. u najnaprednije kulture današnjeg &veta, razvija se ma marodnoj osnovi. a vođena je principima marksizma-lendinizma, a neuporediva je sa dekadeninim buržoaskim kulturama. No u našem životu još ima ostataka buržoaske »kulture« a i nekulturnog masleđa iz bivše Jugoslavije, koja nam je, pored ostalog, ostavila i
ogroman broj nepismenih. Izgradnja.
&ocijalizm,a u našoj zemlji mora se Vršiti uz neprekidno prodiranje nove, napredne kulture u sve pore mašeg društva, uz neprekidno (kulturno uzdizanje i onih najizdignutijjih i onih ranije najzaostalijih masa naroda, Zato su, pored &vakodnevnog praktičnog rađa na kulturom uzdizanju masa meophodna i mnoga visokokvalitetna, idejno i sadržajno istinita a formalno savršena dela iz svih oblasti kulturnog stvaralaštva, koja će a&lužiti kao, norme mašeg kulturmog stvaralaštva. 'Kvalitet najboljih ostvarenja kojih već imamo, obavezuje na podizanje te norme.
Na to obavezuje i sama naša napredna &tvarnost i stvaralački radni polet u njoj,
UTORKOM
i ——_-— — –—-- —I 3 DINARA PRIMERAK
Film u službi naroda
Kulturni preobražaj naše zemlje dao je več znatne plodove i na polju filma. bilm je danas kod nas pristupačan na” rodnim masama, on služi interesima naroda i mjime mase mogu široko da se koriste. To je moglo da se postigne zahvaljujući pre švega ftome' što proizvodna i projekoiona materijalna sredstva filmske umetnosti nalaze u rukamn naroda, što su postala narodno vlasništvo.
U bivšoj Jugoslaviji nije postojala filmska proizvodnja u bilo kakvom ozbiljnijem opsegu, a danas već &e prikazuje u mašim bioskopima preko 160 domaćih nedeljnih filmskih žurnala i republičkih mesečnika, preko "0 dokumentarnih filmova i dva prva na–
ša velika domaća umetnička filma, Sve ·
je to ostvareno sopstvenim snagama za nepune dve godine u našim filmskim ateljeima i laboratorijama, uz obilnu podršku i pomoć naše nove države i preko požrtvovanog „zalaganja naših filmskih radnika: reditelja, snimatelja i ostalih stručnjaka koje iziskuje filmska industrija, Na tome se, naravno, neće ostati. U radu se nalaze nove desetine dokumentarnih filmova i osam dugačkih umetničkih filmova, a istovremeno proizvodna filmska sredstva brzo se umnožavaju, tako da će naša zemlja još u ovoj Petoletki imati materijalnu bazu koja će na polju filmske umetnosti zadovoljavati potrebe naše nove kulture.
Ništa manje značajni, iako mamje poznati našoj široj javnosti, nisu plodovi kultumog preobražaja u oblasti filmske projekcije (materijalna sredstva za prikazivanje filmova).
U bivšoj Jugoslaviji bilo je 8vega 413 bioskopa sa 132.346 sedišta. Danas imamo wu zemlji 687 bioskopa &a 204.915 sedišta, ne računajući aparatu, re za projekciju filmova na uskoj traci, kojih ima oko 200, dok ih u staroj Jugoslaviji uopšte nije bilo.
Ovi brojevi, međutim, ne govore 8Vve. Alko se uzme u obzir da je neprijatelj prilikom povlačenja iz mnaše zemlje uništio ili opljačkao preko 50% bio" sškopa, onda nam se postignuti rezultati u stvaranju materijalne baze za filmsku projekciju ukazuju kao
ko su se svi bioskopi u staroj JugoSlaviji nalazili u rukama privatnih lica, njihova se koncentracija neizbež“ no vršila u većim gradovima, tako da su naši siromašniji krajevi, a naročito selo, bili potpuno lišeni bioskopskih pretstava. Po istoj liniji ličnog profita stvarao se i filmski repertoar. Uvozili su se filmovi koji su mogli da zadovoljavaju isključivo uvek istu blaziranu i besposličarsku publiku, tako da radne mase ni u većim gradovima nisu posećivale bioskope, ne nalazeći u njima čime da utole svoju žeđ za kultarom. |
Sasvim se drukčija slika dobija otkad su bioskopi prešli u državne ruke i u ruke masovnih organizacija — otkad su postali narodno vlasništvo,
Danas se izgradnja novih bioskopa, blagodareći najširoj inicijativi, vrši prvenstveno u krajevima koji su u tom pogledu bili najviše zaostali, tako da je broj bioskopa u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu i Metohiji više nego uđvostručen prema
predratnom broju.
se ·
još, | TrnOgo mačajniji, S druge strane, ka~
| Aleksandar VUČO
Selu se također poklanja sve veća pažnja. Sedamdeset i dva bioskopa sa pokretnim aparaturama za normalni i uski film, prikazuju filmove uglavnom po selima, i to u svim krajevima naše zemlje.
U pogledu filmskog repertoara izvršen je iz osnova preobražaj. Umesto filmskih »šlagera« i čitavih serija bezidejnih i bljutavih filmova koji su uglavnom sačinjavali bioskopske repertoare u staroj Jugoslaviji, danas se na našim filmskim platnima prikazuju najvećim delom filmovi koji su bliski narodu po sadržaju, duhu i karakteru. U domaćem repertoaru, u našoj filmskoj hronici, u našim dokumenftarnim i umetničkim filmovima oseća se težnja da se pruže svedočanstva našeg velikog preobražaja.
Po sebi se razume da še ni u pogledu materijamne baze za filmsku projekciju meće ostati na današnjim re” zultatima. Naš Petogodđišnji plan predviđa da se do kraja 1951 broj stalnih bioskopa u mašoj zemlji popne na 1.500 što znači da, otprilike, na svakih 10.000 stanovnika dobijemo po jedan bioskop. Paralelno sa bioskopima za film normalne širine predviđena je i izgradnja bioskopa za uski film koji će se u toku Petoletke otvoriti i u svim našim zadružnim domovima kulture. Širenje bioskopske mreže ići će horizontalno; vodiće se računa da ista srazmera pre” ma broju stanovništva bude osigurana i u gradovima i u selima širom čitave naše zemlje.
Prelaskom bioskopa u vlasništvo na= roda, što je približilo bioskope najšinim marodnim „masama i ošiguralo filmski repertoar koji odgovara marođnim potrebama i zahtevima, ogromno se povećao u našoj zemlji interes za filmsku umetnost, što se odražava u neobično velikom porastu broja pošetilaca. Dok je broj bioskopskih poseti. laca u bivšoj Jugoslaviji iznosio oko 20 miliona godišnje, u 1946 on iznosi 31,520.877, a u 1947 godini 42,430.584. U prvom tromesečju ove godine broj bioskopskih posetilaca iznosio je 16,150.392, što dozvoljava pretpostavku da, će konačni broj posetilaca u 1948 godini ıznositi preko 60 miliona,
Ali nije uspeh samo u tome što se broj bioskopskih posetilaca u našoj zemlji utrostručio prema broju u bivšoj Jugoslaviji, već Je još mnogo više u tome što se iz osnova promenio socijalni sastav bioskopske rublike. Danas u mašim bioskopima ne srećemo više onu stalnu »odabranu publiku«, već smo svedoci da najšire narodne mase, a među njima velikim delom seljaci i oni koji ranije nikad nisu videli bioskopsku pretstavu. pune naše bioskopske dvorane. |
Navešćemo samo nekoliko primera ovog velikog interesovanja širokih na” rodnih maša za film
Devetnaest putujućih bioskopa, koliko ih sada ima u NR Srbiji, u prvom fromesečju ove godine dali su 309 pretstava u manjim mestima i selima Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije. Za to vreme filmove je gledalo 62.370 lica, većinom seljaka. Filmovi su pnrikazivani i u rudnicima i bolnicama. Posetioci su imali prilike da vide 22 50vjetsška umetnička filma i naš prvi do”
.. NISU ROD, AL SU SVOJTA
Na zasedanju zamenika ministara spoljnih poslova po pitanju jugoslovenskih
\ bar ~ Ali vi nam se, gnidige Prau, mikad ničim niste ni najmanje zamerili,
zahteva prema Austrjji, britanski delegat izjavio je
trati savezničkom zemljom.
\
(+
da se Jugoslavija ne može sma~
>
2
Karikatura „Z, Džumhura
maći umetnički film »Slavicu«, Pored, toga, prikazano im je devet naših i sovjetskih dokumentarnih filmova,
Pretstave su uglavnom održavane pod vedrim nebom, ili u nekoj većoj školskoj učionici, ili u sali doma kulture. U šiptarskom selu Žur, u Šarplaninskom srezu, prikazani su naši dokumentarni filmovi pod vedrim nebom. Tako je duvao hlađan vetar, či, tavo selo prisustvovalo je prikazivanju filma. Putujući bioskop obišao je za tri meseca i najudaljenija sela Kosmeta i dao 34 pretstave. Za to vreme filmove je videlo 8.000 ljudi, od kojih je skoro polovina prvi put u životu gledala bioskopsku pretstavu,
U prvom ftromesečju ove godine kroz .
bloskope Požarevca prošlo je preko 150.000 posetilaca, Na svakog stanovnika dolazi više od dve pretstave me-
sečno. U poređenju sa prošlom godi-
nom broj posetilaca se udvostručio. U mesecu aprilu prikazan je u oba požarevačka.bjioskopa naš drugi umetnič-
ki film »Živjeće ovaj narod«. Pretsta= .
vama je prisustvovalo oko 11.000 stanovnika grada i okoline. U požarevačkim bioskopima može se svakodnevno videti veliki broj seljaka, koji koriste svoj dolazak u grad da bi videli bioskopske pretstave. Svakog pijačnog dana pre podne daju se pretstave za seljake. Veliko interesovanje seljaka za bioskopske pretstave učinilo je da je Mesni narodni .odbor u Požarevcu rezervisao jednu aparaturu za putujući 'bioskop koji već godinu dana obilazi i najudaljenija sela.
Film sve više prodire | postaje kultuma potreba stanovnika Leskovca. Dok se u predratnom Leskovcu dešavalo da se pret&tave, izuzimajući retke prefstave sovjetskih filmova ı je šu
bile najposećenije, često otkazuju zbog.
nedovoljnog broja publike, sada kroz bioskope dnevno prođe nekoliko stotina ljudi, Najposećeniji film u 1947 " godini bio je naš prvi umetnički film »Slavica«, sa preko 8.000 posetilaca.
U prvom fromesečju ove godine pretstave u bioskopu u Gostivaru gledalo je preko 18.000 ljudi i žena, među kojima je bilo 50% lica šiptarske manjine. Najbrojnije je bio posećen film »Živjeće ovaj narod«, koji je za sedam dana gledalo 4.329 lica. Od tog broja više od polovine bili su Šiptari i Šiptarke, Ovaj film gledao je i veliki broj seljaka iz Banjice, Vrapcišta, Zdunje i Vrutoka, koji su dolazili u grupama od preko sto lica. Bioskop u Gostivaru daje ove godine 50 pretstava mesečno umesto 20, koliko je davano u foku prošle godine.
U Šapcu je film »Živjeće ovaj narod« za nedelju dana gledalo 11.000 }lica. Skoro polovina posetilaca bili su seljaci iz okolnih sela.
Za 11 đana u Novom Sadu film »Živjeće ovaj narod« gledalo je 34.374 lica. Često se sreću seljaci koji su iz obližnjih sela došli samo zato u Novi Sad da bi mogli da vide ovaj film.
U Šibeniku je film »Živjeće ovaj narod« za tri dana gleđalo 3.207 lica. Trećeg dana gleđali su film seljaci iz okolnih sela i sa ostrva. Među njima je bilo mnogo ljudi i žena koji su prviput u životu gledali filmsku pretstavu.
U Banjoj Luci gledalo je za 11 dana 23.087 lica film »Živjeće ovaj narod«. I staro i mlado u Banjalučkom srezu gledalo je ovaj film. i
U. foku prošle gođine prikazano je u Titograđu 90 umetničkih i dokumen= tarnih filmova, koje je videlo 98.300 gledalaca. Najveći uspeh imali su filmovi »Slavica«, »Kameni cvet« i »Zakletva«, Preko 300 seljaka i 6eljanki iz sela Vrčina, u Beogradskom srezu, gledalo je u Beogradu film »Živjeće ovaj narod«. Kolektivnu posetu organizovao je Mesni odbor Narodnog fronta Vrčina.
U Baru je u toku prošle godine po-
T i a O
j0L_EL „E
3 i |
setilo bioskop 28.100 gledalaca. Ruko- ,
vodstvo kulturno-prosvetnog rada u Baru i uprava bioskopa zajedno sa filmskom. sekcijom organizovali su prikazivanje filmova na selu. U toku pro= šle godine prikazana su 84 filma sa 183 pretstave. Najveći uspeh imao je film »Slavica«, a veliko interesovanje izazvali su i naši filmski žurnali.
Film »Slavica« imao je ogroman uspeh u svim mestima Crne Gore. Seljaci su pešačili po sedam časova da bi videli taj film. U jednom selu su omla= dinci zaustavili kamion putujućeg bio= skopa, i na njihovo navaljivanje pri" kazan je film još nekoliko puta izvan programa.
U Bosni i Hercegovini pulujući bioskopi dali su u prošloj godini 1.189 bioskopskih pretstava koje je posetilo 362.253 seljaka.
U Čajniču samo jednoj pretstavi prisustvovalo je preko hiljadu seljaka i seljanki, koji su sa velikim intereso= vanjem pratili pretstavu.
U Bosni i Hercegovini redovno sada rade pet pokre{nih bioskopa, koji svakodnevno obilaze i najudaljenija mesta i prikazuju seoskom stanovništvu najbolje naše i sovjetske filmove. U toku 1947 godine putujući bioskopi obišli su blizu 300 mesta koja nemaju stalnih bioskopa i dali preko 500 pretstava pred više od 150.009 gleđalaca.
Od januara do septembra prošle go= dine prikazano je 'u Marodnoj Republici Bosni i Hercegovini dvaput više
filmova nego u 10946, a nekoliko puta više nego pre rata, Broj filmova, prete”
stava i posetilaca svakog meseca zasigde
„ICON vilin Oi,
yo |
a: 0 . O SE