Književne novine

BROJ 16

Karikatura kao kritika društvenih i društveno-političlih pojava, kađ služi interesima narodnih masa, postaje ne samo korisno vaspitno sredstvo, već i oštro oruđe u borbi protiv unutrašniih i spoljnih neprijatelja radnog naroda. U uslovima naše narodne demokratije, karikatura je našla plodno tle za svoj brzi i svestrani razvitak. Prva izložba jugoslovenske karikafture pokazala je da mi imamo znatan broj talentovanih umetnika koji se posvećuju ovoj naročitoj vrsti umetnosti i da su niihovi radovi. i po kvalitetu i no izboru teme, na vi= sini zadataka koji se postavliaju naprednoi političkoi karikaturi. Povodom fe izložbe. mislim da će biti korisno učiniti neke primedbe opšteg karaktera, pre svega u vezi sa pravilnim TWkorišćenjem fematike koiu damns obrađuje napredna ·'.olitička karikatura.

Tematika karikature obuhvata sva savremena društveno-politička zbivanja, a ta su zbivanja u tesnoj uzročnoj vezi među sobom. KarikatuTista. ako je sposoban da sagleda tu uzročnu vezu, neće uzimati izolovano pojedine pojave i događaje i samo na njih uperiti oštricu svoje kritike, već će u Sšvakoj pojavi — koja mu se učinila karakteristična i zato vredna pažnje — tražiti da otkrije unutrašnju tendenciju koja je vezuje za opšti istoriski razvitak i da tu tendenciju naglasi, ili bar učini da se ona lako nasluti. On će se truditi da kroz pojedinačno izrazi opšte. Ako to postigne, karikatura dobija svoi puni vaspitni mnmačaj: ona uspeva da kroz humor nagoni na razmišljanie., Ako to ne postigne, karikatura ostaje površna, anegdotična i zato po pravilu ideološki neispravna. Kao primere za ovo, navešću nekoliko savremenih, najviše korišćenih tema.

Naša karikatura najičešće se obazire na đogađaje međunarodnog „značaja. Ona uglavnom pravilno „obrađuie teme kao što su: imperiijalizam, fašizam, rat. Ono što ponekad ne naglašava dovoljno (na primerima gde je to potrebno i sasvim mogućno naglasiti), to je tesna uzročna veza između te tri pojave — i koja od njih čini ustvari jednu jedinstvenu temu. Nije težak izbor u nizu savremenih događaja pogodnih za karikaturu i koji jasno ilustruju činjenice: da je rat neminovna posledica imperijalističkih suprotnosti, — da je za imperijaliste drugi svefski rat bio samo obračun sa opasnim suparnikom u borbi za tuđe teritorije, — da danas, zato što ne mogu lako da savladaju sve veći otpor eksploatisanih i ugnjetenih masa u metropolama i kolonijama, imperijalisti (šaka finansiskih oligarha) prelaze na metođe političkog banditizma, čiji je najizrazitiii oblik fašizam, — i najzad, da će fašizma i agresije biti dokle gođ postoji impe= rijalizam. U istoi meri kao i dobar novinarski članak, dobra karikatura na svakom konkretnom primeru, posređno ili neposredno, može da osvefli sve ove činjenice, koje čine suštinu savremenih svefskih zbivanja. U vezi s tim pomenuću d? je, na primer, nepravilno i dan-danas crtati odvratne fizionomije Hitlera i Musolinija kao iedine simbole fašizma. Osta=vimo da to čine oni koji imaju interesa da tvrđe kako je s pobedom nad fašističkom Nemačkom i Italijom — nestalo fašizma u svetu. A mi za simbole savremenog fašizma možemo bez mu-– ke naći druge fizionomije žive i ne manje odvratne.

Temu o istinskoj i lažnoj demokra= tiji, karikatura može obilno da koristi — i ona fo čini. Međutim, ne treba ostavljati utisak, kao što iz nekih karikatura proizlazi, da se u lažnim demokratijama volja naroda redovno izigrava nekakvim izbornim falsifikntima i »nepoštovanjem zakona« (koji sudeći po tim karikaturama, inače mogu biti i »dobri«. Mora biti jasno postavljeno da se u formalnim

———— kNIIŽEVNE:NOVINE

POVODOM IZLOŽBE JUGOSLOVENSKIH K ARIKATURISTA'

O KARIKATURI.

dđemokratijama, zato što je tamo vlast u rukama klase čiji se interesi su protstavljaju interesima većine, ta vlast »neizbežno prefvara u prevaru i ugnjetavanje te većine«, da se iza toliko hvalienoga mnogonartiskog šistema isto tako nejmbežno krije diktatura šake finansijskih oligarha i da zbog te neizbežnosfi u unutrnšnjem sistemu kapitalističkih zemalja vladajuća klasa naičešće nema nikakve potrebe da primenjuja metod grubog falsifikovania izbornih regultata, Ona to čini samo u krajnjoj nuždi. kad sistem popusti i kad razne građanske i malograđanske političke stramke na koje se oslanigz nisu u stanju da zavaraju volju naroda.

U vezi sa raftnohuštkačkom pbropapandom i provokaciinma protiv maše zemlje. naša MWarikstura zahvafila je domaćeg repkciomnra i izdajnika koji potajno priželikuie stranu intervencjju, — ali nije zapazila drugog. istinn refloc više lom'čnmna nego ozbiljnog, ali isto tako štetnog pojedinca: — malođušnog građanina. A ovoga je potrebno, na isti način i istom merom kao i prvog žigosati i ismejati, jer on, ma kakav inače bio, ne stoji daleko od ofvoremogp reakciomara i mepYiinfelin mnrođa.

Malodušnost pred gangsferskim pretniama imperijalista znači nemanje vere u Sopstvene smage: znači neuviđanie činjenice da su mas ošlobodilački pokret u ratu i naša demohratiia posle rafta' spojili i ujiedinili s naprednim slobodoliubivim s&truiama u svetu. koje svakoga dana jia= čaju; znači neverovanje u snagu mira i demolratije. sa Sovietshim Snvezom na čelu. Karikatura treba dna šiba po ovom malođušnom građaninu i da time snaži naš movi jugoslovenski pa= triotizam, da učvršćuje bratstvo i jedinstvo naših naroda, (koji počivaju

jednog”

na pravilnom rešenju nacionalnog pitania, — a to nije naše lokalno pitanis. već karika u lancu suprotnosti koja

obuhvata ceo svet) i da suzbija sve

pojave uskog nacionalnog šovinizma i partikularizma. .

Iz sredine domaće reakcije naša karikatura s uspehom je obradila nekoliko karakteristični> tipova. Ali i ovde je nužno još više naglašavati

uslovljenost svih pojava i povezanost celokupne reakcije. Gradski i seoski špekulant (koji nije samo

neizlečivi pramžljivac), potajni »opOzicionar« (koji nije samo naivni fan= tasta). varoški »frajer« (koii nije snmo glup i smešan) — različite su pojave jednog istog društvenog procesa: borbe naprednih snaga naroda protiv ostataka eksploatatorske klase, borbe koja se završava potpunom pobedom

narođa, Potrebno je ne gubiti iz vida:

prvo, specifičnost tog procesa, koji ima svoj koren u nacionalnom izdanjstvu, u vreme rafa i pošle rafa, celokupne đomaće reakcije ( a primer jugoslovenske reakcije samo je klasičan primer za opšte pravilo) i — drugo. zaoštrenost borbe usled sve otvorenije povezanosti domaće i strane reakcije. Ma u kom vidu se pojavio (špijlum. sabmnter ili prosti špelulamf) reakcionar nije izolovano lice. Obiekfivno, om uvek pripada izdđainičkom frontu neprijatelia marođa i zaslužuje jednaki i mnepoštedni postupak. Veliki izbor fipova iz ovog neprijateliskog tabora stoji na raspoloženju karikaturisti. Oni nisu svi iskorišće=ni. Danns se oni mogu ioš naći. na primer, u seoskim narodnim odboTima u kojima još nije završena bitka protiv uticaja reakcionarnih “snmnpa. Karikaturisti su ih nalazili, i još ih nalaze, i među popovima (ali ie noprešno gzauzimati, po ugledu na liberalno-masonski antiklerikalizam, ied-

'Izložba karikatura Antonina Pelca

'wU Čehošlovačkoj čitaonici u Beogradu otvorena je 26 ovog meseca izložba radova češkog karikaturiste Antonina Pelca, koji je izložio peđesšet osam svojih karakatura. Još jedno istaknuto ime koje pretstavlja značajan sektor čehoslovačke umetnosti, još jedan korak bliže upoznavanju i zbliženju dva bratska naroda,

U prisustvu većeg broja zvanica izložbu je otvorio Pjer Križanić, koji je osvetlio ličnost Antonina Pelca i značaj njegove umefnosti u bgcrbi protiv fašizma. U ime čehoslovačke ambasade govorio je kulturni ataše Jirži MajsneY,

Poznanstvo sa umetnikom Peleom nama je dvostruko prijatno. On nam je, pre svega, blizak i drag kao nepomirljivi dosledni borac protiv fašizma i reakcije. Njegovo srce u raznim fazama borbe odzvanjalo je i na drugome kontinentu na potpuno isti način kao i srca svih naših ljudi boraca protiv istog zajedničkog zla, Pored toga, Pele zaslužuje punu pažnju kao nesumljivo talentovan umetnik, koji je među prvima sve svoje sile stavio u službu narođa,

Izložba prefstavlja lepu kulturnu umetničku manifestaciju, koju ne treba propustiti.

B. &.

Demaskirana reakcija u Cehoslovačkoj Republici

Rudć Priavo — Prag ·

nak, unapređ određen stav prema 8šva– kom svešteniku — pojedincu, jer takav stav ne odgovara odnosu naroda prema crkvi). A i van fronta reakcije naći će se više tema za obradu. jer pored česta obrađivanja birokrate u aparatu narodne vlasti i u preduzećima, — ima i drugih vrsta štetočina. Naša karikatura niie ničim sputana i ona kao sredstvo kritike i samohkritike može ogromno da doprinese opštem napretku, Petogodišnjem

planu i izgrađnji socijalizma, To povlači za sobom i veliku odgovornost karikaturista i nameće im ozbiline obaveze. Za ispravno tumačenje savremenih društveno-političkih poja= va njima ie možda više nego svakom drugom umetniku — 3potrebno. kraj nadarenosti, i široko. teoretsko obrazovanje, što znači solidno poznavanje zakona koji određuju društveno-ekonomski razvitak.

Viadislav RIBNIKAR

MOĆ SMEHA"

Osobenošću svog munjevifog osvetljavanja prilika. događaja i razvoja, satira i karikatura imaju, u književmosti i slikarstvu naročiti značaj za buđenje i idejno-kulturno uzdizanje narodnih masa.

Veštim i ubedljivim dokazivanjem, satira i karikatura mogu često da postignu šire i brže dejstvo nego jedna dubokoumna naučna rasprava. To leži u slikovitosti i upečatljivosti njihovog načina izražavanja. Smeh je oružje progresa ako odjekne na pravom mestu i u pravo vreme.

Dela onih velikih karikaturista iz prošlih epoha, koja su nam u ogledalu svetske satire osvetlila istoriju, pokazuju da vic i smeh imaju svoj koren u zbilji i u osećanju odgovor» nosti. f

Za Vilijema Hogarta, najznačajnijeg engleskog buržoaskog karikaturistu i društvenog kritičara rečeno je da je »grobar komike«, jer je u njegovom smehu' bilo toliko prizvuka tragične kritike.

Satirična olovka · „najsnačajnijieg francuskog karikaturiste, velikog realističkog crtača i slikara Onore Domijea svako jutro je izazivala narod Pariza na razmišljanje koliko i na grohotan smeh. '

Istina, objekti njihovog kritičkog prikazivanja obilovali su grimasama, što je umetniku omogućavalo da re= flektorski osvetli vicem svu šupljinu, iskvarenost i nemoral engleske reakcije, ili nenarodne polutanske juliške kraljevine u Francuskoj.

Ali da li je ikad više nego danas bilo u istoriji jezivijih i narodu ne= prijateljskijih licemera koji pod plaštom mira i milosrđa, pobožnosti i demokratije „skrivaju „gramžljivost, vlastoljubivost, rasnu osionost, krvožednost i huškaštvo na rat? ı

Više no ma kad ranije, ove neprijateljske zavere koje se kuju u našoj sadašnjosti protiv narođa jesu ono što olovka karikaturiste poput hirurškog noža mora da sekcira i otkriva, Smeh će tako postati jedna pozitivna, bodreća snaga koja pokreće mase. Zahvaljujući vicu | satiri biće razgoljćeni savremeni lažni idoli.

Ne apsurdnost, irealnost ili slučaj,

već ono što je najbliže šivotu, što je neposredno i štvarno, to je objekt velike satire. Tome nas uče i veliki majstori safire u svetskoj književnosti: Rable, Svift, Volter, Gogolj, Saltikov-Šče= drin.

Među „današnjim karikaturistima meni se čini da ovu tradiciju produžuju pre svega Boris Jefimov i »trojka« koja crta pod imenom Kukriniksi. Nema sumnje da izložba jugoslovenskih karikatura, koja je ovih dana otvorena u Beogradu, svedoči o darovitosti naših umetnika. Izložba pokazuje da oni, u suštini, imaju pravilnu orijentaciju i da na zbivanja reagiraju brzo f' sa smislom za politička nijansiranja. Nije moguće u ovo malo redova dati analizu svakog pojedinačnog umetnika. Ima ih među njima koji vladaju samostalnim, du-

hovitim i izražajnim stilom u crtanju. Ima ih koji su dali karikature koje če nesumnjivo nadživeti brzu smrtnost dnevne štampe, i đugo, i uvek iznova, služiti kao ideja. dokument i umetničko delo za upoznavanje vremena, čije se lice odrazilo u iskrivljienbm ogledalu njihove umetnnsti Međutim izložba takođe pokazuje da pero naših satiričara još nema neposrednu preciznost, onu brzu ubistvenu snagu koja je potrebna. Naši narodi imaju izvanredno mnogo zdravog humora. Treba samo oslušnuti kako sam

r i

narod tumači savremene događaje. Iz toga se može izvući pouka. isto kao što je treba izvlačiti iz klasičnog nasleđa velikih karikaturista. Jer od plaćenih buđala na dvorovima berzanskih kraljeva, od „karikaturista buržoaske štampe mi se ničemu ne= mamo poučiti. Njihov je zađatak da izvrću istinu, da lažima izoblišuju stvarnost, da bolesnom perverznošću šire omrazu protiv onog pravog, protiv progresa. Smeh koji oni izazivaju to je gadni frivolni smeh mraka, voštano cerekanje smrti.

A smeh, koji stvaraju naši karikaturisti oslanjajući se na klasičnu realističku školu, ima da bude zvonak i osvežavajući, To se umnogome još" nije postig!lo. Meni se čini đa je skala smeha kod nas još uvek uska, Od jaTosne agresivne satire protiv nepri jatelja napretka, mira ! socijalizma do vedrog ismejavanja naših sopstvenih slabosti, rasteže se jedan veliki luk koji obuhvata ceo život.

Smeh nije' samo dobro oružje za žigosanje neprijatelja, već on unosi u stvaralački život snagu i bodrost.

Oto BIHALJI MERIN

SNAGA KARIKATURE

Reč karikatura — MWoja je postala od italijanske reči »caricare« što' će reći svesno preterati, preuveličati ili podvući neku osobinu, — već odavno dovoljno ne omačava složeni proces stvaranja karikature najrazličitijim umetničkim sredstvima i na raznim planovima života. Sama reč, uostalom, odnosi se više na njen likovno=umet= nički oblik, nego na idejno-politički ili društveni sadržaj. I zato kađa se u švakodnevnom životu pomene karikatura misli se na njen najprimarniji oblik, to jest na karikaturu izvesnog čoveka pojedinca sa njegovim psiho=

loškim ili fiziološkim osobinama. I u ~

tom obliku više ili manje nemilosrđne šale ona je smatrana veštinom pelivana da na račun objekta zabavi druge ljude. Kao takva, | pored visokih umetničkih kvaliteta koje je mogla da ima, ona nije izlazila iz uskog kruga zabave jednog određenog društvanca,

Tek kađ je Karikatura te svoje žrtve počela da tretira na planu društveno-političkog zbivanja, to jest, kada je od ismevanja pojedinca bez većih moralizatorskih pretenzija prešla na žigosanje ideja i događaja, izobličavajući čoveka ne više kao privatnu ličmost nego kao faktora važnog, a ponekad i sudbonošnog u javnom životu naroda ,ona je postala jedna od borbenih društvenih snaga. Karikatura sada već u komplikova=

nijoj kompoziciji, istim lapidarnim govorom linije, pronicljivim i duhovitim konstatovanjem životnih para= doksa, prikazivala je obmuti vid neke ideje, naličiec neke stvarnosti, čime je otkrivala vešto sakrivanu pravu istinu. Tako je karikatura od zabavljania malog broja ljudi prelazila u službu naroda,

Snaga njenog uticaja na javni život i razvoj događaja zavisila je od čistote moralnih pobuda autora, njegove umetničke sposobnosti da svoju ideju ubedljivo izrazi u slici, a pre svega od pravilnog idejno-političkog stava.„

U istoriskim periođima gde je kari-

· katura intimni i duboki izraz narođ-

nih težnji ona je postajala jedan od najaktivnijih boraca za narodne ideale.

Bilo bi, međutim, pogrešno posma– trati karikaturu samo kao umetnost ili samo kao političku i društvenu” alttivnost.

U svojim najboljim ostvarenjima u najpoznatijim primerima karikature u istoriji ona je visoko umetnički izra žavala naidublju psihološku i političku društvenu stvarnost.svoga naroda i svoga vremena.

To je otprilike ono što su i jugoslovemski karikaturisti na svojoj prvoj izložbi pošle oslobođenja u novim srećnijim uslovima hteli da pokažu.

Pjer KRIŽANIČ

Novi muzeji i galerije u našoj zemlji

Zamašaj rađa na kulturnom Uuzđizanju naših naroda naročito se viđi u oblastima koje zahtevaju savlađivanje složenih zadataka. Za formiranje i razvoj jednog muzeja neophodno je potrebno imati: veliki broj odgovarajućih muzejskih objekata, nekoliko sasvim specijalnih stručnjaka, naročito podešene prostorije i, najzad, sredinu zainteresovanu da prihvati i pomogne fakav muzej. A u svemu tome mi smo bili, a i sada smo, sasvim siromašni. Uz to, na stvaranju jednog muzeja treba raditi godinama. Pa ipak, od oslobođenja do kraja 1947 u Jugoslaviji je osnovano 2928 raznih muzeja i galerija. Šta to znači najbolje će se viđeti u poređenju s predratnim stanjem. U bivšoj Jugoslaviji značajnijih muzeja bilo jie svega 7, a oni su se formirali više od sto godina (od Splitskog iz 1821 do muzeja u Sremskoj Mitrovici Osnovanog 1939), To znači da smo za tri gođine života u novoj državi postigli na Ovom sektoru onoliko za koliko je ranije bilo potrebno najmanje 40 godina.

Od 19845 do 1947 u Jugoslaviji su osnovani sledeći muzeji |! galerije:.

Umetnički u Sarajevu, Dubrovniku, Karlovcu, Ljubljani i Zagrebu (galerija Benke Horvat); istoriski i vojno-istoriski u Sarajevu, Banjoj Luci, Ljubljani 1 dva u Zagrebu (Narođnooslobodilačke borbe i Muzej Srba u Hrvatskoj): gradski u Splitu, Koprivnici, Leskovcu, Bačkom Petrovcu i Titovom Užicu; arheološki u Jaši Tomiću; privredni u Majdđan-Peku (ruđarski) i Ptuju (vinarski); zdravstveni u Zagrebu; po• zorišni u Zagrebu; crkveni u Sremškoj Mitrovici; mešoviti (sa odeljenjima prirodnjačkim, arheološkim, etnografškim i istorisko-umetničkim) u Subotici, Velikoj Kikindi, Sremskim Karlovcima, Vukovaru, Vinkovcima, Petrinji i Senti.

Ukupno muzeja i galerija u FNRJ, po narodnim republikama, ima: u Hrvatskoj 47; u Srbiji 28; u Sloveniji 15; u Bosni i Hercegovini 4; u Crnoj Gori 8; i u Makedoniji 4.

M. P-S.

PUTOPISNA HRONIKA

Neizmema širina mora sa ostrvima meke maslinove boje i bela vizija gra da ostavljaju neizgladiv i jedinstven utisak. Kako se samo izdiže iz mora ovaj grad s tvrđavom postavljenom na masivnim stenama, sa bedemima i kulama, pokrivenim patinom koja ble. Bšti na suncu! Ima li igde još takve harmonične usklađenosti između stena i arhitekture, mora i fantastičnog bilj= nog sveta? Kao kakva srednjovekovna geografska karta izgleda nam orna= ment koji su između stena i mora utisli blago izvijene kamenosive zidine građa. Crvenkasti krovovi od cigalja daju nežan ton opštoj slici: proleće, svežina vetra i laki šum talasa, koji, uz žubor udaraju o kamenu obalu. Na sunčanoj svetlosti prelivaju se mali talasi, koji se brzo i kao u žurbi prestižu i prevrću. Laste hitro proleću kroz zagrejani majski vazduh i iščezavaju u pukotine i otvore starih zidina, Brzinom strele njihova Krila prosecaju vazdušni prostor,

Dok ravnomerno i u ritmu provlači oba vesla kroz vodu, ribar nam kaže:

— Dva vetra duvaju oko grada: jedan s desna, drugi s pučine. Teško se vozi,

I ćuti, Samo njegove svetle oči živahno gledaju unaokolo.

— Lep, stari grad — kažem ja.

Barka polako klizi u malo pristanište Kašun.

— Stari su ovi zidovi — veli ribar. — Mnogo šta mogli bi oni da pričaju, o borbama, o brodolomima, o nesreći io nepravdi...

— A sad? — pitam ja,

Njegovo preplanulo lice postaje oštro, Uvukao je vesla i barku bez šuma priveo kamenom molu,

— Zadruga je stara reč — kaže on — ali sad dobija novi smisao, Zajednica ribara. I naši zidovi su stari, ali život između njih krenuo je novim putevima, More obliva obalu. Strpljivo bez žurbe, neumorno. Gledajući dugo u beskraj, duša se širi i uzbuđuje,

Dubrovačka melamorfoza

Opet se rađo okrećemo gradu, gde čeka delo čoveka: stilovi i epohe, grbovi i zgrade, zvona, slike i njihovi tvorci. Dućani, roba i cene. Vidiš istoriju onog što je bilo, što biva i što će biti sutra, E :{

Dubrovnik ne izgleda samo iz daljine kao okamenjeni san jednog davno minulog vremena, Ta iluzija ne menja se ni kada čovek kroči u grad: kao u snoviđenju ocrtavaju se kamene ogra– de krasnih mermeznih stepeništa, teški romanski svodovi, elegantni šiljati zavoji golskih prozora, harmonija otmenih renesansnih bunara i preobilje ukrasa baroknih portala. ~

Grad ima dva prilaza: na onom na Pilama, duhovnu stražu preuzeli su franciskanski kaluđeri, nazvani »mala braća«. Na drugoj kapiji, na Pločama, tu dužnost obavljali su dominikanci koji su svakom ulivali strah kao verni i ljuti »psi Gospoda« (domini canes).

Dve velike crkve sa samostanima i umetnički zasvođenim hodnicima svedoče o negdašnjoj moći i bogatstvu božjih zastupnika na zemlji. U raskošnoj odori ovih zidova nekada su cvetale nauka i umetnost. Još i danas ovde mogu da se nađu najstarije, po predanju, apoteke u Evropi i dragocene stare arhive, Nekada su ovde živeli i mislili umovi kao Ruđer Bošković veliki astronom, matematičar i filozof.

Lj * *

Na tvrđavi Lovrijenac uklesane su reči: »Slobođa se ne prodaje za sve zlato ovoga sveta«.

Te reči uklesane u kamenu postale su zavet OVOg gBrada, koji je uspevao da svojom diplomatijom, zlatom, :na– gom svog naroda i svojih bastiona, kroz mnoge vekove očuva avoju relativ ı nezavisnost. Samo što je ta sloboda pretežno bila slobođa samo za vlastelu i velikoposednike, za krupne frgovee i bogate esnaflije, Običan narod morao je da obrađuje zemlju, da daje ljudsku snagu moreplovstvu, da

se preznojava u kamenolomima, da

bi se izgradili tvrdi bedemi i velelep= ne palate, Kule nisu uvek podizane samo protiv spoljnjeg neprijatelja. U njihovim mračnim i vlažnim lagumima čamili su često nezadovoljnici koji su se usuđivali da se pobune protiv svojih gospudara.

Vile izvan gradskih zidina i ponosne otmene palate u samom gradu govore

o moći i bogatstvu dubrovačkih patri-

cija.

Pred luksuznim, ponosnim zgradama Dubrovačke Republike, pred palatama sa skupocenim stubovima na harmonično zatvorenom trgu, na kome golubi obletaju spomenik pesnika Gundulića i na kome vreme izgleda kao da

je zaspalo, nama se čini da se preno= .

simo u prošlost i da slušamo kako ponovo odjekuju zvuci gracioznih dubrovačkih pastorala. Zar ne izgleda da to niz zavojne barokne stepenice — koje spajaju irg sa moćnom zgradom jezu itske crkve — ponovo šušte krute bro= katne odore svetovnih i crkvenjh knezova? Dok na kuli sat odzvonjava, dođe vam da sklopite oči i da se upitate: Koji čas, koji dan, koji vek otkucavaju ovi zvonici od bronze, pokrive” ni zelenkastom patinom? Je li to svečani čas kada zaseda Veliko veće, ili je to kobno zvonjenje, kada katastirofalni zemljotres ili kuga prizivaju smrt? Otkucava li to radostan čas uspelog lukavstva nad krilatim lavom sv. Marka? Ili onaj sudbonosni, kad su Napoleonovu trupe, nazvane od kaludera »bezbožni jakobinci«, piuolazile kroz kapije grada?

Napoleonov jzaslanik, · „guverner Marmon, izdao je nare nje 19 januara 1808 da se pročita poslanica o ukidan . Dubrovačke Republike, Napoleon ana, s, Jalo Je u njoj, »da u državi u kojoj je odavno mali broj imao svu vlast i sve privilegije, a većina samo dužnosti i obaveze, on zna da u takvoj državi ima dosta strasti da se uguše, dosta nepravdi da se isprave, dosta poniženja da se zaboravom izglade, dosta srdaca da se osvoOJe,.«

Napoleon nije mogao da osvoji srca Dubrovčana. Još manje su to mogli austro-ugarski okupatori koji su, posle Napoleona, došli da gospodare. Tek ka= da je slavna Narodnooslobodilačka vojska proterala italijanske i nemačke fašiste, nastala je prava i konačna na” cionalna i socijalna sloboda za dubrovački narod.

Dubrovnik nije samo muzej arhitektonskih dragocenosti. On ne živi 88mo od svoje prošlosti. Iza romansko-gotskih kulisa, ispod renesansnih fasada razvija se jedan nov intenzivan život. Kroz Lođiju i klasične portale put sa= da vodi u Sindikalno veće, Omladinski dom, u Narodnu biblioteku. Na me= stu, na kome Je nekad stojao grb Ve. likog veća, čitamo sada — Narodni odbor. Sa balkona ove zgrade, usred starih patriciskih kuća koje okružuju Stradun, slušao sam Prvog maja govore koje su trudbenicima Dubrovnika držali rukovodioci sindikata i Fronta, pretstavnici novog života, naše nove stvarnosti. Govorili su o Prazniku rada, o Planu i o rezultatima izgradnje, U gustim povorkama promicali su trudbenici grada i sela dubrovačke okoline sa zastavama, parolama i zna” menjima svoje radinosti. Prolazili su namešt»hici ugostiteljske službe, nose= Ći wmotnički izrađene pribore za jelo i jednu istinski pečenu ogromnu ribu. Oni sv pripremili svoje gostionice i hotele da dočekaju trudbenike iz cele zemlje, koji će provesti godišnji od“ mor u ovom lepom gradu na moru, Defilovale su ribarske zadruge, poljoprivredne, zadruge vinogradara, odgajivača duvana, povrtara koji gaje pomorandže, masline, smokve. Lepe. stasite seljanke iz Konavlja ponosno su

koračale u povorci., Prolazili su radnici

privrednih i industriskih preduzeća, kao što su Dubravka, Srdž, Budučnost i Solana u Stonu. Stari grad odisao je bodrošću i životnom snagom svojih trudbenika koji izgrađuju socijalizam. * * *

Na prilazu kapije na Pilama, prema franciskanskoj crkvi, tamo gde počinje Stradun, lepa glavna ulica grada u kojoj stoji bunar arhitekte i vajara Onofrija de la Kava, otvorena 'je Maj ska izložba dubrovačke oblasti na kojoj su prikazani plodovi rada u prvoj godini Petogodišnjeg pijana.

Kad sam kroz staru kapiju ušao u zgradu izložbe, meni se činilo kao da sam prešao prag jednog novog dooa, Govorili su mi da je i duh u ovom gra= du starinskih crkava i palata umno&ome pokriven prahom prošlosti, Ali, evo ovde, u svetlim i lepim prostorijama izložene su tvorevine novog ko” lektiva. i

To što gledam postignuto je u oblasti štamparstva i građevinarstva, u oblasti poljoprivrede 1 zadrugarstva, privrede i tehnike, sve je to plod mar” ljivosti i radnog elana, udarništva i novatorstva, Jedva je mogućno ovde ma samo i pomenuti obilje koje izložba pruža: salu koJa nosi naziv »Naša knjiga«, ukusno izrađene projekte i makete koji prikazuju kapitalnu gra= đevinsku delatnost, prostoriju koju zapahnjuje miris duvana i u kojoj se vide sve faze gajenja ove tako korisne biljke, od semena do razastrtih širokih duvanskih listov... Najlepša, rekao bih, deluje prikaz harmoničnog razvoja organizacije zadružne mreže primorske oblasti, Naročito je lep model izgradnja jednog od trinaest zadružnih domo. va koji će biti podignuti u Dubrovačkom kotaru u toku 19%). U jednoj je sali čarobni akvarijum živih morskih riba, rakova, morskih ježeva, morskih zvezda, sipa i sunđera. U susednoj

|| NT 100

Oto BIHALJI . MERIN

ođaji prikazano je državno gojilište. »kamenica« — čitav mali park za odgajivanje ostriga.

Turizam je važna privredna grana ovog kraja. To je takođe jedan od prijatnih prizora na ovoj izložbi: divne sunčane terase modernih hotela, mor> ska kupatila, plaže, muzeji i galerije, čak i bezbrojni motorni čamci koji spajaju pristanište grada sa ostrvima ozarenim suncem, sve je to pripremlje= no za gostovanje radnog naroda iz svih krajeva naše zemlje,

! * IM TM AB | Mui| v-+|B hm

Osvežuje nas laki jutarnji vetar, Izdaleka odjekuju ljudski glasovi, Mali čamci sa preplanulim gostima na le tovanju nišu se na talasima, Reklo bi se da se i ne kreću s mesta tako je maia ljudska snaga prema neizmernosti pu= čine. Ali ovi ljudi u čamcima nikud i ne žele da stignu, već su ovamo došli da prikupe radost i snagu za novi rad. Posle odmora i razonode oni će se vra= titi da se sa novoprikupljenom energi= jom pridruže kolektivnom naporu. A skupljena i celishodno usklađena ljud= ska snaga neizmema je kao more.

Letnji vazduh kao kakav veo leži nad pučinom, Kroz izmaglicu sunčane svetlosti pomaljaju se ostrva na mor= skoj površini, a duž obale talasi šume, razbijaju se o sten i kamenje. Mlađe akacije, sivkasto-zeleno olistale, pružaju svoje nežne korene u škrtu zem” ramen'"> obale. Čudno strče snaž=e ne agdave, široko lisnate | sa korom kao slonova koža; bodljikavi ktusii

4 ar EI.

lepezaste palme nižu se duž obale. LN LOM ?

Sunce se diže zenitu i njegovi zraci sada su jači — nema senki na pučini,

Dublja je svetlost morskog plavetnila i oštrije postaju komture bedema i

ovog grada koji teška srca osLavljamor 3

ONAJ a PLO 3 5 YO U i

~». L r Ta +t JD Ika