Književne novine
k
-
—– · ere
' Odlukom vlađe Narodne Republike Slovenije januara 1948 godine osno~-
· vana je Slovenačka filharmonija. O-
Snivanje Slovenačke filharmonije ima
___veliki kulturno umetnički značaj. Nji-
me su kod nas udareni temelji jedne jedinstvene muzičke institucije novog tipa. Organizacija muzičke reprodukcije postavljena je potpuno na novu
___osnovu, koja odgovara našoj društve-
noj strukturi i široko omogućuje da
najbolja muzička dela budu pristu-
; pačna narodu.
· Zanimljivo je đa je Slovenačka fil-
__harmonija kao naslednik slovenačkih
muzičkih ustanova koje su joj prethođile druga najstarija institucija ove vrste u svetu. Za skoro 250 godina svog postojanja Academia Philo-Harmonicorum, osnovana 8 januara 1702 godine, prošla je mnoge faze i njena dstorija je veran odraz socijalnih, na-– cionalnih i političkih đogađaja u toku dva i postoleća. Filharmoničari, članovi Acađemje Operosorum koja je osnowana 1693 gođine u Ljubljani, priređivali su stalne koncerte, oratoriske i crkvene, a kasnije kamerne, horske i orkestarske, Njihova dvorana nalazila se na istom mestu gde je i danas. Počasni članovi Filharmonije bili su Hajdn (Haydn) i Betoven (Beethovem) koji joj je 1808 gođine poslao prepis svoje »Pastoralne simfonije« i svojeručno zahvalno pismo, '
Pre 90 gođina, u doba slovenačkog nacionalnog preporođa, kada je slovenački narod bio izložen pojačanim germanizatorskim težnjama austronemačkih porobljivača, Filharmonija je prešla u nemačke ruke. 'Tađa su slovenački muzičari osnovali svoju posebnu nacionalnu muzičku ustanovu »Glazbenu maticu, koja je 80 godina usmerivala razvoj slovenačke muzičke delatnosti kako na reproduktivnom polju, tako i u oblasti originalnog muzičkog &tvaralaštva. Pod Matejom Hubađom, koji je slovenačku muziku proslavio širom Evrope, i dirigentima Vaclavom TaTichom 1 T'ricom Rajnerom, MPilhar= monija je postigla svoj najviši uspon u godinama pre Prvog svetskog rata.
U staroj Jugoslaviji Filharmonija ne nailazi ni na kakvo razumevarije i podršku #ađašnjih vlasti, oslonjena samo na požrtvovani rad svojih članova, nije mogla u punoj meri ostvariti svoje zađatke. Tada ie ma njenom čelu stojao jedan od najsjajnijih &lovenačkih muzičkih stvaralaca Niko Štri-. tof.
Osnivanjem Slovenačke filharmo=nije slovenačka muzika stupila je u novu fazu svoga razvitka. Pred Slovenačkom filharmonijom stoje veliki i časni zadaci. Prvi zadatak je da Kvalitativno i kvantitativno podiže nivo muzičke reprodukcije svojih kolektiva: simfonijskog orkestra, mešovitog hora i ostalih ansambla. Dmrmigi njen zadatak sastoji se u tome da što većem broju slušalaca u što širem obimu učini pristupačnim koncerte i druge muzičke priredbe. Poznato je
da su nekađa kvalitetne umetničke .
pripredbe praktično bile dostupne samo jednom uskom, privilegovanom sloju ljudi. Danas one moraju postati
vlasništvo svakog našeg radnog čoveka, i to ne samo u Ljubljani već i u čitavoj Sloveniji. U ovom, dru-
PIN PAS 0D
i
|
MUZIČKI ŽIVOT
Marijan KOZINA
gom zadatku leži bitna razlika ižmeđu današnje Slovenačke filharmonije i pređašnjih filharmonija u Sloveniji. :
. Samo se po sebi razume da je izvršenje ovih zadataka omogućeno zahvaljujući razumevanju i širokoj pomoći od strane narodne vlasti, koja je obezbedila sva potrebna materijalna sredstva, vodeći pritom brigu o pravilnom „razvitku naše muzičke kulture.
Kako je organizovana Slovenačka filharmonija i kako ona ostvaruje svoj program?
Slovenačka filharmonija ima svo} simfonijski orkestar, koji danas broji 15 članova i koji će u doglednom vremenu biti znatno povećan i popuniemn. Simfonijski orkestar ređovno daje koncerte, a pored toga učestvuje u rađio-emisijama i snimanju za film. Moncerti simfonijskog orkestra priređuju se ne samo u Ljubljani nego i u svim drugim večim mestima Slovenije, kao i u fabrikama. Za vreme letnjih meseci predviđen je niz kon„cerata pod vedrim nebom u krajevima gde nema velikih dvorana i gde će narod prvi put čuti simfonijsku muziku. Program tih koncerata biće prilagođen nivou publike i redovno praćen uvodnom reči koja će slušaocima tumačiti sadržaj i oblik izveđene muzike. Slično je i sa mešovitim zborom koji raspolaže sa 60 pevača i pevačica. Pevački hor je OSsposobljen da nastupa bilo u kompletnom sastavu, bilo kao poseban muški i žemski hor, ili u obliku vokalnih kvinteta. Taj način organizacije horskog rađa omogućava priređivanja većeg broja priredbi istovremeno u raznim mestima. Inače, hor je profesionalan i radi dnevno po 3 do 4 časa. Uskoro će hor u svome reper-
· toaru imati nekoliko stilskih progra~
ma. Istovremeno radi se i na tome đa hor brojno ojača i da se osposobi za najteže zadatke, za interpreliranje đela koja se mogu izvodđiti samo 8 dobrim i brojno jakim horom.
Poređ ova dva velika izvođačka kolektiva, Slovenačkoji filharmoniji priključen je veći broj manjih ansambla i solista s kojima se mogu davati priredbe skoro u svakom mestu Slovenije. Prototip klasičnog partizanskog mitinga podignut je na viši umetnički stupanj organizacijom muzičko –literarnih večeri. To je priredba čiji program ispunjuje kolektiv od dese= tak umetnika (na primer, dva pevača, vokalni kvintet, recitator, konferansije). Svake. nedelje priređuje se po nekoliko, redovho veoma dobro posećivanih koncerata i u krajevima gde inače ne bi bio mogučan nastup Vvelikog muzičkog kolektiva.
Sav taj obimni koncertni program tehnički planira i izvodi Koncertna apentura koja posluje kao deo Slovenačke filharmonije. Za 1948 godinu planirano je 350 koncerata koji će se održati kako u Ljubljani tako i u svim krajevima Slovenije. Taj plam biće ne samo ostvaren, već po svoj prilici premašen.
U domen rada Slovenačke filharmonije spada i notografija. Planom
|V 3! ai „laž
Slovenačka fiharmonija
je predviđeno redovno izđavanje simfonijskih dela, partitura i orkestarskog materijala: prva dela već se nalaze u štampi. Isto tako predviđena je. publikacija dela koja spadaju u laku, zabavnu muziku, kao i izdavanje periodičnog slovenačkog muzičkog časopisa.
Simfonijska muzika, \koja je dosađ bila pastorče, nije se kod nas mogla razviti.u onoj meri koja odgovara mogućnostima i kvalitetu našeg muzičkog stvaralaštva, jer kompozitori nisu imali ni dovolino novčanih sredstava da dođu do partitura i orke= starskog materijala, niti su nalazili mogućnosti da plasiraju svoja dela, sem na jednom koncertu u Ljubljani. Treba takođe podvući da kompozitori nisu bili dovolino nagrađivani s obzirom da stvaranje simfonijskih dela pretpostavlja naporan i dugotrajan stvaralački ·rad. To stanje je sada iz korena izmenjeno — kvalitetni radovi biće štampani i time će se proširiti maogućnost njihovog izvođenja.
Takođe, ne mali značaj ima publikovanje takozvane lake, zabavne muzike. Naši mali orkestarshki ansambli dosađa su skoro isključivo bili upućeni na inostronu produkciju, iako u domaćoj muzičkoj literaturi imamo dovolino takvih lakih, svakom pristupačnih kompozicija, koje bi mogle da ispune veliki đeo programa · raznih sindikalnih, zabavnih, salonskih orkestara. Mugički časopis ireća je redovna publikacija koju će izdavati Slovenačka filharmonija u najtešnjoj saradnji sa Društvom kompozitora Slovenije. sa reproduktivnim umetnicima i sa PFolklomim institutom. Muzički časopis treba da izlazi četiri puta godižnie sa muzičkim prilogom i redovnim rubrikama.
Slovenačka filharmonija, dalje, namerava da organizuje centralni mu-– zički arhiv, u kome će se čuvati slovenačke kompozicije kao i one koje se još uvek nalaze po raznim fijokama i koje dosad nisu mogle da budu izvođene. Zadatak arhiva je u tome da sve te kompozicije buđu dostupne izvođenju. Tako će arhiv postati neka vrsta ustanove koja će reproduktivnim umetnicima i muzičkim Kkolektivima iz unutrašnjosti pozajmljivati note i partiture, davati im savete prilikom sastavlianjia programa i brinuti sa za što češće izvođenje.
Time bi ukratko bila skicirenma organizacija Slovenačke filnarmoniie 1 naznačeni njeni zadaci. Za izvršenje tih zadataka postoje svi preduslovi: obezbeđena je najpunija podrška i sva potrebna pomoć narodnih vlasti, i ostvarena je najuža sarađnja 85a svima udruženjima i institucijama koje dđeluiu parslelno .sa SlovenačTom filharmonijom, kao što su Društvo kompozitora Slovenije, Udruže= nje reprođuktivnih umetnika, Narodna prošveta, radio-stanica, Državno izdavačko pređuzeće Slovenije itd.
Uporedo s dekretom o osnivanju postavljeno je i umetničko rukovodstvo Slovenačke filharmonije. Upravnik je kompozitor Marijan Kozina, dirigenti filharmonijskog orkestra su Jakov Čipči i Samo Hubad, a dirigenti hora Rado Simoniti i dr Valens Vodušek. ·
Jadan slikarski rad Badoja Domonovića
Samo najužem krugu poznato je đa se Radoje Domanović, veliki srpski satiričar, bavio crtanjem i da je pokušavao đa slika i bojom.
Po svršenoj maturi Domanović je želeo da studira slikarstvo. ali njegov
otac Miloš, stari učitelj, nije dopustio_
da mu sin bude »mazalo«. Ipak i pored očevog negodovanja Domanović je stalno crtao, olovkom i tušem. Skicirao je prijatelje i poznanike, a najradije je radio skice junaka iz narod. nih pesama: Kraljevića Marka, Milo=ša Obilića, Ljuticu Bogdana, srđu Zlopogleđu i druge.
Njegov roman »Iz škole u Žživot«,
neobjavljen, čiji je rukopis izgubljen za vreme prošlog rata, bio je ilustrovan sa oko dvadeset crteža, koje je sam Domanović izradio, · Roman, ukoliko je poznato, bio je ustvari duhovita satira na život profesora u palanci. U svom delu Domanović je prikazao gimnazijsku kancelariju u Pirotu i život profesora, od kojih su neki i danas živi. Kako je roman iznosio negativne strane društvai aludirao na ondašnji režim, nije mogao da bude objavljen.
. Porodica Rađoja Domanovića seća se čitavog niza njegovih pejzaža iz rodnog mjesta (»Bunar u Jarušicama«, | »Crkva u Jarušicama« »Kuća u Jarušicama«) koji su svi bili rađeni olov-
| kom,
Na žalost, njegovi mnogobrojni crteži i skice, koji su se nalazili u porodici, propali su za vreme prošlog rata, a zajedno ,s njima i rukopis neobjavljenog romana. Samo je sačuva. na jedna slika, portre žene u profilu (veliki 23 X 30) rađen masnom bojom na platnu. Na ovoj slici, dole u dnu, celom širinom, nalazi se krupnim slovima ispisan potpis: Rad. Domanović. I to je danas jedini dokumenat o slikarskom talentu Radoja Domanovi. ća.
Ovaj portre, iako nosi elemente diletantizma, ođaje prefinjen ukus za tonsko rešavanje u slikarstvu. Slikan je; izgleda, po sećanju, bez modela, i otuda možda nedovoljna čvrstina u crtežu i formi, ma da je široko shvaćen. Tehnički, OJ, POPORRD Praa
iama katkad nedovoljno povežaOt aHBnd tehnici slikanja kod slika, ra Stevana Aleksića. Ali u celini plat. mo je rešeno tonski vrlo harmonično. Tevesnom mekoćom i širokim zahva-– fom ono prijatno deluje na gledaoca.
! da da je Radoje Domanović DpoWB slika dok je još bio na studi-
jama, na univerzitetu, do odlaska u Minhen 1903 godine. Posle Minhena, po svemu sudeći nije se više bavio slikanjem,
Domanović se mnogo družio sa Čika-Savom „Marinkovićem iz Šapca, starim i doživotnim opozicionarom i buntovnikom, sudijom i advokatom, kome je glavno zanimanje bilo slikar. stvo, naročito u doba kađa je bio jzbačen iz državne službe zbog svojih članaka pisanih u »Samoupravi« protiv Obrenovićevaca. Domanović je ve. rovatno pored Save Marinkovića i počeo da slika.
Slikar Bora Stefanović, koji je bio Domanovićev. „pnerazdvojni prijatelj, priča da je Domanović u Minhenu vrlo rado i često posećivao galerije i muzeje, da je mnogo crtao i da je imao vrlo razvijeno osećanje za dobru sliku i valer boja. Umeo je — kaže Bora Stefanović —<Ntačno đa zapazi šta je dobro a šta loše na slici i da donede objeklivan sud. To isto tvrđi i slikar Dragomir Glišić, dođajući da je Đomanović naročito voleo slike i portrete rađene realistički.
Portre »Žene u profilu«, koji objavljujemo pokazuje da je Domanović imao utančano osećanje za sliku i pri ličnome radu. On nije mnogo slikao, nije imao rutine. Ali osećanje za boju
»Portre žene u profilu«
ovde je primarno, a čisto slikarski efekat preovlađuje nad diletantiz
mom. Zora Simić Milovanović
Gostovanje Kulturno-umetničkog kolektiva Okružnog
sindikalnog veća iz
Članovi umetničkog kolektiva, Okružnog sinđikalnog veća Sofije priredili su u Beogradu 29 maja svoj prvi koncert narodnih pesama i igara u našoj zemlji, Najbolji kolektiv bugarskih trudbenika, u svakoj, tački programa, pokazao je ozbiljne rezultate, unoseći u interpretaciju pesama i igara oduševljenje i ljubav. Pretstavnici naših sindikalnih foruma, predajući poklone bugarskim ftrudbenicima, izrazili su radost radničke klase Jugoslavije što može u svojoj sredini da pozdravi drugove, koji u Bugarskoj vode veliku bitku za socijalizam,
Gostovanje radničkog „umetničkog kolektiva Bugarske u našoj zemlji pomoći će upoznavanju kulbkurnih napo=ra i dostignuća radničke klase Bugarske, a naš »Abrašević«, koji će uskoro vratiti posetu bratskoj Rupublici, pokazaće bugarskoj publici naše napore na istom polju. /
Prvi koncert bugarskih trudbenika u Beogradu pretvorio se u oduševlje-
Sofije u Beogradu ·
ne manifestacije bratstva naših naroda. GOSTOVANJH BEOGRADBKRE DRAME U SKOPLJU
Članovi drame beogradskog Narodnog pozorišta gostovali su od 25 do 99 maja u Skoplju, gde su prikazali komediju »Šuma« od Ostrovskog. Prva pretstava priređena je u čast, delegata Kongresa Narodnog fronta Makedonije i Kongresa Saveza boraca, koji su tih dana održavani u Skoplju. Članovi Đeogradskog pozorišta posetili su i Zavod »Maršal Tito« u Gorče Petrovu, kao i fabriku duvana u Skoplju, gde su dali posebne priredbe za radnike. Komedija »Šuma« prikazana je i za borce Jugoslovenske armije.
Prilikom svog gostovanja beogradsli umetnici posetili su grob Goce Delčeva, gde su položili venac, kao i prob poznatog skopskog glumca Pere Jovanovića, koga su Nemci na dan svoga povlačenja mučki ubili. i
LICNE) O 3 Dai OaMiadm | Oki aCA POR SNE JS A Paja aj NOIEA UTVAOONIO M
KNJIŽEVNE NOVINE a _————————
WBG7 PmSWBBD
Novi omladinski časopis
Na svome neđavnom savetovanju, održanom u Zagrebu, mladi književnici i književni početnici Hrvatske doneli su, pored ostalog, i odluku o pokretanju svog književnog časopisa, Znatan broj među njima sarađivao je i do sada u časopisima i listovima, u »Mladosti« i »Republici«, zatim u omladinskim listovima »Omladinski borac«, »Studentski liste i »Srednjoškolac«, Pokretanjem časopisa »Izvor«, čiji je prvi dvobroj ovih dana izišao u Zagrebu, stvorena je šira književna platforma hrvatske omladine, sa koje će moći još potpunije da se izrazi ona živa aktivnost i ljubav za književnost koja postoji kod velikog broja mladih početnika i koja se tako vidno ispoljila na njihovom prvom savetovanju u Zagrebu. »Izvor« je naš četvrti omladinski književni časopiš, pokrenut do sada (pc:ed centralnog omladinskog časopisa »Mladost«, 5lovenačke »Mladinske revije« i sarajevske »Zore«).
Časopis »Izvor« okupio je u prvom dvobroju znatan broj saradnika. Nekoliko darovitih mladih pesnika, koii su u ovom broju objavili svoje stihove, još uvek su u traženju SVOE, individualnog izraza, ponekad su pre= terano smeli u fežnji za slikovitošću, ponekad skučeni u izrazu i kratkog daha. Ostaci formalizma ogledaju se mestimično u pesmi Ante Zemljara, na primer, u iskidanosti rečenice i misli, u nasilno traženoj sažetosti stihova (koji su najčešće bez rime), u bizarnosti metafore. U proznim sastavima ima dosta zrelosti u idejno-tematskoj obradi motiva iz naše nove stvarnosti, i pored vidljive neveštine u umetničkoj transpoziciji događaja.
Peljton časopisa »Izvor« Živ je i raznovrstan. U prvom broju još nema
temeljnije i zrelije obrađenih priknza i recenzija; utisak je da su mnogi prikazi pisani nebrižljivo, naročito u pogledu jezika i stila. Zapaža se, me=
đutim, da saradnici »Izvora« već od prvog broja budno i sa dosta književnog znanja i kritičarskog dara prate književne i društvene pojave i na njih pravilno reaguju.
DVOBROJ »KNJIŽEVNOSTI« ZA. MAJ I JUNI
Novi dvobroj časopisa »Književnoste znatno je življi i raznovrsniji od poslednjih nekoliko brojeva. Beletristički deo ističe se naročito broinošću i relativno visokim kvalitetom priloga, dok u rubrici prikaza i beležaka još uvek nema dovoljno saradnje. U svome članku »Povođom otvaranja Jugoslovenskog dramskog pozorišta«e Milan Dedinac dao je suviše opširan uvod, ne zadržavajući se do-. voljno na pozorišnoj problematici, članak o ovoj temi trebalo bi svakako da bude vezan za pozorišnu rubriku. Studija Velibora Gligorića o Jaši Ignjatoviću pretstavlja vređan i koristan prilog proučavanju naših klasika, značajan tim više što se u našim čatopisima kritika još uvek retko i sporadično bavi pitanjima našeg kulturnog i književnog nasleđa. Publicistički živo i emovivno napisan je članak Ota Bihaljia o Egonu Ervinu
Kišu.
U ovom broju »Književnosšti« naro- ”
čito je obimno zastupljena pripovedačka proza (pet pripovedaka, različitih po tematici). Među pesničkim prilozima ističe se duža poema hrvat= skog pesnika Vladimira Popovića »Brigada i zavičaj«, sa stihovima neujednačenog daha, ponegde usiljenim i mutnim, ali brižljivo obrađenim u pogledu forme, ispunjenim jakim lirsliim intenzitetom i misaonim sadržajem., . Z. M.
»NOVI SVEI« Najnoviji, četvrti ovogodišnji broj glovenačkog časopisa »Novi svet« po-
VJ 28
ale
(BROJM
ISE | LISTOVI
MIA [1] u
kazuje značajan napredak prema dos sadašnjim brojevima. To še naročito oseća u širini problematike koju za. hvata i većem broju kritika.
O stogodišnjici Komunističkog manifesta obljavljen je članak I. Regenta, Među književnim prilozima ističe se odlomak »Teška nedelja« iz neobjavljenog romana Cirila Kosmača. Težak život, patnje i borbeni optimizam do nedavno porobljenog primorskog seljaka izraženi su u ovom wodlomku sa stvaralačkom snagom i sa mnogo plastičnosti.
Da obeleži posetu književnika Srbije Sloveniji »Novi svet« objavio je u prevođu P. Golije nekoliko pesama Desanke Maksimović, Rađovana Zogovića i Čedomira Minderovića.
Nastavak studije F. Kalana »Kontu„ re istorije slovenačkog pozorišta« posvećen je A. T, Linhartu, pioniru slovenačke pozorišne umetnosti, črje su drame »Županova Micka« (prikazana prvi put 1789) i »Matiček se ženic (prikazana prvi put 1848) bile od pre« lomnog značaja za slovenačku pozo= rišnu literaturu i održale še na sšloves načkoj pozornici do današnjeg duna. Izražavajući napredne ideje, Linhart je u svojim delima istakao zahtev o stvananju nacionalnog pozorišta: da bude tribina slobođoljubive misli, da služi narođu u borbi protiv ugnjetača,
Književna dela nagrađena Prešer. novom nagradom za 1948 (Slodnjak »Pogine naj pes«, Levstik-Kreft »Tugomer« i K. Grabeljšek »Za svobodo in kruh«) prikazao je u rubrici kritike J. Kastelic, U članku o »Prešernovoj knjižnici« autor (tg)) ocjenjuje veliku i odgovornu ulogu ove popularne masovne naklađe i iznosi nedostatke u njenom rađu.
O pariskom muzičkom životu objavljena su zanimljiva pisma slovenačkog kompozitora IL. M. Škerjanca. Šteta je što ta pisma nisu pisana popularnije. |___ŽIVOT UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA | O nekim iskustvima sa književnih večeri
KC.
Naša napredna književnost, zahvaljujući smazi i bovbenosti radničke klase i progresivnim tendencijama širokih narodnih slojeva, raščistila Je uglavnom još prlje narodno-oslobodilačke borbe teoretski i praktićici osnovna pitamja i numšla svoj put. Na taj načim, izražavajući progresivna stremljemja marodmih masa, postala je već tada važan faktor u naprednom pokretu svoje zemlje. Tako Je mogla i onako {ragmentarna, pisana, takoreći, na koljenima između dviju altcija, odigrati značajnu ulogu za vrijeme same oružane borbe. S kulturnom revolucijom, koja se u našoj zemlji upravo odvija, uloga Književnosti postaje još veća i značajnija, ona raste do ranije mnezamislivih razmjera, do kojih može rasti jedino u soclijalističkom društvu i u zemljama narodne demokracije koje kreću u socijalizam.
Novi odnos širokih narodnih masa prema umjetnosti od koje su u ranijem društvu bili masimo izolovane, kod mas se viđi na svakom koraku, jednako u ogromnom po-
„rastu tiraža naših izdamja, u pažnji i brizi
koju narodna vlast pokazuje prema umjetmosti, kao i u stavu našeg trudbenika prema umjetničkim djelima i njihovim stvaraocima. Ali nigdje taj novi odnos prema umjetmosti, u konkretmom slučaju prema narodnoj kmjiževnosti ne dolazi do Jzražaja tako očigledno i direktno kao kod brojnih knjiševnih večeri koje se gotovo danomice održavaju po svim našim republikama.
Sva maša dosadašnja iskustva potvrđuju me samo širolci i istinski interes, nego i sasvim novi stav i prema Nwjiževnim djelima i prema književnicima. Dvorane, teatri, kino-sale, domovi kulture u kojima su knjiševmici čitali evoje rađove bile su redovito dupitom pune, ne samo u takvim kulturnim centrima kao što su Beograd i Zagreb, nego i u malim gradovima kao što su, na primjer, Šibenik ili Križevci, ili Labin u Istri, Borba oko ulaznica bila je veoma česta, gotovo redovita. Ponovni pozivi iz mjesta u kojima je održama Jedna ili više književnih večeri, kao i iz manjih mjesta gaje naši književnici još nisu stigli, množe sa iz dama u dam. No ni to nije sve, A Traožda nije mi bitno. Pažnja i razumijevanje maše nove publike za književna djela i same autore, pravilno reagiranje na uspjeMja odnosno mamje uspjela astvarenja, govore još rečitije o tom movom odnosu, Ali iz dosadđašnjih iskustava znamo i to da su neki naši Mmjiževnici, zamišljajući valjđa
književne večeri po predratnom viznerlivadićevskom, penklubovskom uzoru, potcjenjivali njihov značaj i odnosili se skeptički prema toj vrsti aktivnosti, te su izbjegavali nastupe ili dolazili potpuno ne pripremljemi. Nastajale su improvizacije, nisu birane najbolje i najpogodnije stvari koje Bu se u danom momentu mogle čitati, samo čitanje je nerijetko bilo loše, a programi usljjed nedostatka zajedničke redakcije jednostrani ili nepovezani. Bilo je čak i takvih slučajeva da se nije vodilo računa ni o vremenu trajanja, pa su se u zadnji čas i nasumice, 5 brda s dola, umetale nove stvari (Mmjiževno veče hrvatskih knjiševnika u Splitu) ili sekraćivale za vrijeme samog čitanja (Opatija). Ukratko, pokazalo se da naša nova publika u svakom pogledu zaslužuje mnogo veću pažnju i da književne večeri moraju biti na mnogo višem nivou, alto treba u potpunosti da izvrše SVOju ulogu.
Na stranu u ovaj čas pitanje onog što Još nije a treba da buđe napisano, na stranu pitanje naše borbe za kvalitet stvaranja koja je upravo pred nama i uopće bpitanje duga maše književnosti prema narodu. Uza sav matno povećani kriterij slušalaca koji znaju pravilno kritikovati (kao na primjer u Splitu, ili u Varaždinu, gdje je publika pravilmo uporedđila veče hrvatBkih i srpskih književnika, itd.), dosadašnje iskustvo pokazuje đa i s ovim s čim danas raspolažemo možemo, uz pravilan odnos prema tom važnom našem zadatku, postići veliki uspjeh i tako pridonijeti još većem približavanju književnosti narodu. A. to nije pgpamo doprinos književnika kulturnoj revoluciji koja 6e kod mas odigrava, nego je to ga književnika i đragocjeno iskustvo, provjeravanje vlastitih ostvarenja u neposrednom dodiru s narođom.
Što, dakle, treba da se učini? Naravno ne mislimo propisivati neke neprikosnovene recepte, ali ima konstatacija na koje mas upozorava dosadašnje iskustvo. Te su konstatacije jednostavne, ali kako dosad nisu iz njih izvučeni praktični zaključci treba da se kažu, da bi se o njima diskutiralo ukoliko je to potrebno, a svakako da bi se uzeli u obzir u praktičnom rađu.
Budući da se književnici (osobito oni koji najčešće dobijaju pozive) ne mogu odazvati svima koji ih zovu, potrebno je, a to su neka udruženja činila 1 dosad, sastavljati plan za dalji vremenski period.
Program ni jedne književne večeri ne bi smio biti sastavljen bez redakcije, odnosno ređaktora. Da li će ređakciju sačinjavati čitava grupa ili pojedinci iz nje (a i grupe treba sastavljati smišljeno, što se rijetko događa), zavisi od konkretnih prilika, ali je neophodno da se program sastavi promičljeno po određenom sistemu i sa određenog stanovišta. Pri tome je najosnovnije — naravno tz problem usmjerenosti pojeainog djela i cjeline — da se izbjegne jedpnoličnost motiva, tematike ili obrade, ali i necjelovitost i rasparčanost. Književno veče treba da bude jedna cjelina, da se odvija po određenoj liniji. Nisu, dakako, nevažna ni takva tehnička pitanja 'kao što je pitanje trajanja, reda nastupa pisaca, tempa (može se na primjer konstatirati da 6e sve naše književne večeri odvijaju pre~
. brzo, još nisu slušaoci uspjeli ni predahnuti
a već nastupa novi sa sasvim različitim motivom, doživljajem) itd.
Isto tako kao što se osjećao neđostatak uvodne riječi kod mnogih književnih večeri hrvatskih književnika, tako se prilikom nastupa srpskih književnika u Hrvatskoj pokazala njena opravdanost i svrsishodnost. Mislim da nije potrebno obrazlagati tu tvrdnju, pa zato samo upozoravamo. A sam pisac treba uvijek, kadgod je to potrebmo, da daje objašnjenja prije čitanja ili čak za vrijeme čitanja. Poseban je problem samo čitanje. Pokazalo sc da su mnogi naši Mmjiževnici loši čitači. Ali isto se tako pokazalo da Je loše čitamje prilično ozbiljna smetnja uspjehu književne večeri, a što je naročito važno, da je čitanje vještina (ovdje još ne možemo govoriti o umjetnosti) koja se s dovoljnom mjerom dobre volje dadđe i može postići. Ima pisaca koji su u ove tri godine išli toliko naprijed u tome pogleđu da bi ih bilo teško i prepoznati. Pisci'o tome svakako treba da vode više računa mego dosad.
Kao što vidimo, rađi se (izuzev možđa čitanja) o stvarima koje su relativmo lako rješive, a Ipak do danas nisu riješeme, iako Bu književne večeri i ovakve kakve jesu već postale značajan faktor ı mašem kulturnom životu. Nema sumnje da će one to biti u daljem razvoju još više. I baš zato ne treba đa ostanu ovakve kakve jesu, ne= go da se stalno dižu na Viši nivo po sadr= žaju i po formi,
M. Franičević
Konferencija mladih književnika i pisaca —
\
Ođ 22 đo % maja održana je u Ljubljani prva konferencija mlađih književnika i pisapa-početnika, Konferenciju su organizovali Društvo slovenačkih Književnika i Glavni odbor Narodne omlađine Slovenjje. Na ovom sastanku uzelo je učešća oko 150 omladinaca, članova literarnih kružoka na univerzitetu, po srednjim školama i radničko seljačkim prosvetnim društvima, kao i mladi književnici koji već sarađuju u književnim časopisima.
U ime Saveza književnika konferenciju je pozdravio književnik Mile Klopčić, koji je između ostalog, rekao;
»Uprava Saveza književnika Jugoslavije raspravlja na svakoj svojoj sednici o pitanju mladih, o brizi za pravilan razvitak mladih talenata. Naročito posljednji plenarmi sastanak bio je pretežno posvećen disku-> siji o pružanju pomoći mladima. Jedan od rezultata napora Saveza jeste i ova konferencija, posle koje će se održati svesavezni sastanak mladih pisaca iz cele zemlje.
Ni o jednoj mladoj generaciji do sada nije se vedila tolika briga, nijedno) geneciji nisu vrata bila tako široko otvorena ka obrazovanju i napretku na svim poljima kao vašoj, nijedna omladina nije živela u tako značajnom vremenu kađa se u punoj meri menja lice sveta. Imati takve mogućnosti i živeti u takvom vremenu Velika je sreća. Ali takvo vreme traži naravno i napore, rad i mnogo odgovorhosti, pa radio čovek na bilo kojem poslu, u fabrici ili za stolom, s čekičem ili 5 perom u ruci. A pošto književnici i ljudi od pera utiču masovno, to je njihova odgovornost pred društvom i pred samim sobom još veća. Svesni toga, učestvujte u kon{erenciji kojoj, u ime Saveza književnika Jugoslavije, želim najveći uspeh.«
U radnom delu konferencije održao je referat Ivan Bratko. Govoreći o problemima književnosti mladih osvetlio Je on najvažnije zadatke koje društvo stavlja pred Kunjiževnike našeg vremena,.u zemlji u ko-
. joj, posle pobedonosnog završetka narodno=
oslobodilačke borbe, vodimo bitku za izgradnju socijalizma. Književno delo treba da odražava život naroda, da prikazuje no= VOB čoveka, koji se do juče borio protiv neprijatelja a danas gradi novu državu. Po'trebno je ovladati marksističko-lenjinističkom teorijom i pomoću nje objasniti društvene događaje. O čemu treba da pišu mladi ljudi koji su bili u prvim redovima u borbu za novu Jugoslaviju i sad su prvi u izgradnji države? Pre svega o svom radu i o preobražaju koji donosi vreme. U na-
Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Pranouska, broj 7 — Štam parija »Borba«, Beograd, Dečanska. 31.
početnika Slovenije
rodu se javlja mnogo talenata, o njima treba se starati u organizacionom pogledu. Omladinska organizacija mora im pružiti pomoć, kao što će im pružiti pomoć i stariji književnici preko svoje organizacije bilo lično, bilo svojim delima, koje treba proučavati, kao što treba proučavati i dela SVOE naprednih pisaca, naročito sovjetskih, Posle referata Ivama Bratka razvila se živa diskusija u kojoj su uzeli učešća pretstavnici iz svih krajeva Slovenije. Diskusija je pružila sliku rađa literarnih kružoka po raznim gimnazijama, u raznim omladinskim i kulturnim organizacijama, organizacione teškoće i napore.
Sledećeg dana održao je referat O »Mladinskoj reviji« pretsednik Društva slovenačkih književnika Miško Kranjec, koji se kritički osvrnuo na sve dosadašnje broje= ve toga omladinskog časopisa, naveo njegove nedostatke i uspehe, i dao osnovne smjernice. Među nedostacima napomenuo je uskost u pogledu privlačenja saradnika iz redova mladih.
Koliko je tačna bila primedba književnika Kranjca, pokazalo se najbolje na sastanku na kojem su mtnladi književnici Čitali svoje radove. Mnogi radovi mladih književnika koji do sada nisu objavili svoja dela u časopišu bili su daleko bolji od velikog broja sastava koje je »Mladinska revija« do sada publikovala.
U toku konferencije učesnici su se pode-
. lili u male kružoke, u kojima su početnici
čitali. svoje radove, a stariji Wnjiževnici ocenjivali svaki rađ i Geposredno i GRVaJi savete, U kružocima su odabrana po dva tri najbolja učesnika, ukupno 32, koji su zatim, pred čitavim sastankom, čitali šVOje pesme i novele.
Sa konferenci}e upućeni su pozdravni telegrami našim rukovodiocima i društvenim organizacijama. Književnik Oton Župančić, koji zbog bolesti nije mogao učesivovati u radu konferencije, uputio je mladim piscima pozdravno pismo.
Pozdravno pismo Otona Župančića glasi: Dragi mlađi drugovi!
Srdačno pozdravljam vaš sastanak i živo žalim što ne mogu biti među vama; reč izaziva reč i sigurno hih vam i ja poneku
„rekao, A ovako — šta bih vam uputio pored
pozdrava? Da ste svesni značaja književnog rađa svedoči već vaš sastanak koji će, znam,
~ čeg veštačkog,
uroditi đobrim plođom. Mnogo glava mnogo misli, mnogo srca, Mnoga oseća= Bja. Da, pisac mora, naročito u naše doba, mnogo da zamišlja, mnogo da seća; mora u sebi toliko stvari da raščisti kako bi mu na raju najzamršemije misaone niti po= stale jasne i prisne, da ih predaje drugima, da odvija Klupče, Umetnost ne trpi ni-
g reči nije potreban „nakit: drži se stvarnosti i tvoje maštanje biće pri« rodno, tvoji izraz jednostavan, čist i jasan. Budi svestan da si svoi duh obogatio iz obilne riznice ljudskog znanja i da sve Što stvaraš, vraćaš narodu, koji upravlja i čuva tekovine duha svojih sinova i kćeri iz veka u vek. Pored toga, budi radzstan što si se rodio u državi koja tvojim istinskim naporima pomaže, pruža ti čvrstu idđejnu podlogu i sve uslove za pravi zdravi razvitak tvojih sposobnosti.
sad vidim da vam je trebalo govoriti o Moraciju i Puškinu i o tome kako pisci sebi podižu spomenike, ali to ćete vi u ove dane najverovatnije u ovome ili onom obliku već čuti. Još jednom vam želi svu sreću Da putu u oblasti duha |
OTON ŽUPANČIC
Konferenciji su prisustvovali mnogi članovi i kandidati Društva književnika Slovenije, pretstavnici Ministarstva prosvete, pretstavnici sreskih odbora Narodne omladine, pretstavnici Akademije likovne umetnosti, Akademije plesne umetnosti, kao i pretstavnici štampe.
O konferenciji če izići specijalna brošura
sa svima referatima i diskusijom, kao i
odabrani tekstovi mladih pisaca koji su na • javnoj priredbi čitali svoje rađove.
ih URBDNICI: | Jovan Pepović i Milan Dećšnac .
PRETPLATA NA WNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci % đinara I na godinu dan 140 dinara. [ Za Inostranstvo: na 3 moseca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara i na godinu dana 200 dinara, Broj čekovnog ržzčuna 1-9060049 < Poštanski fhh 617.