Književne novine

O MRANA?Ž

~ U poljskom nedjeljnom književnom ___listu »Odra« objavljen je (u broju 39

} | od 29 septembra) prikaz · zbornika | P»Današnja Poijska« koji je izdalo | ___Društvo za kulturnu saradnju Hrvat_ | __Ske sa Poljskom u Zagrebu, u redak. _oiji Julija Benešića. Psac prikaza ___Viktor Bazjelih govori o ovoj knjizi | ___vrlo opšimo i u superlativima. Na "kraju svoga članka osvrće se i na ne| ___gativnu ocjenu te knjige u »Književ_ ___nim novinama« (broj 18 od 15 i broj 19 od 22 juna) smatrajući tu ocjenu Uwneukusnom« i tvrdeći da je »samo | _neka čudna intelektualna „aberacija | __mogla da dovede do ovako bizarnog ___zaključka« -— što znači do našeg za_ : ključka: da to što Julije Benešić da__nas u zborniku Hrvatsko_poljskog Da društva bilježi u svoju aktivu, kao ; Svoj prinos djelu saradnje sa slaven___Skim narodima — izdavanje knjiga ___Dpoljskih' pisaca u ustaškoj »državi« : | ištampanje poljskih književnih prilo___ ga u glavnom ustaškom nedjeljnom li___Stu »Spremnoste — pretstavlja zlou___potrebu kulturne saradnje sa slaven___skim zemljama, (Naš list se u toj kritici zalagao za «„istinsku kultur| nu saradnju). Bazjelih se ne slaže 8 tom našom ocjenom pa kaže: »Mi to mišljenje ne djelimo«, nego | naprotiv mi smo Benešiću utoli_ ko više zahvalni što je čak sa strani_ ca li sljedbenika našeg najogorče. nijeg neprijatelja omogućio d,„ naša poezija i proza govore njegovim sui cima.«

_ U Jugoslaviji nema čitalaca kojima bi još trebalo objašnjavati kako je, | bilo kakva kulturna djelatnost na o_ _ kupiranoj teritoriji, saradnja u okupatorovim i kvislinškim listovima i _. časopisima, saradnja u izdavačkim |- preduzećima okupatorskih slugu pret_ stavljala otvorenu podršku okupato_ . ru ne samo protiv svog vlastitog na-– rođa, nego i protiv svih demokrat_ skih i slobođoljubivih naroda koji su se bilo gdje borili protiv fašističkih osvajača. Nikoga nema u Jugoslaviji kome ne bi bilo jasno da je svaki ta_ _ kav saradhik okupatorovih i kvislinških listova ,pa ma prevodio on i naj_ bolja djela poljskih pisaca u ustaškim novinama, isto tako »najogorčeniji neprijatelj« poljskog naroda kao što – su bili sami hitlerovci kojima su ra_ škošno opremljene knjige Žeromskoga ili Prusa u izđanjima ustaškog Hrvatskog izdavalačkog bibliografskog za_ voda, grafički dobro opremljeni bro_ jevi »Spremnosti« i sveske ustaškog književnog časopisa »Vienca« (čiji je urednik ođ prvog do posljednjeg broja bio Benešić) služili kao legitimacija, kao svjedočanstvo o tobožnjem nesmetanom razvitku polj_ skog i hrvatskog narođa pod okupacijom, o tom kako su Osvjencim i Ja_ Benovac samo izmišljotine, kad, eto,

kulturni život cvate u obje zemlje. Sve je tok kako rekosmo, potpuno jasno jugoslavenskim čitaocim,„ i za_ ista ne bi trebalo. koristiti prostor »Književnih novina« pišući o ovakvim mislima g. Bazjeliha. Ono što nas je potaklo da napišem ovu. bilješku je to, što nam je g. Bazjelih u svom oduševljenju za Benešićevu »kulturnu« aktivnost pod okupacijom pružio sam primjer koj! objašnjava taj rad. Ba_ zjelih ističe kako je PBenešić pored Knjiga prevedenih s poljskog u Pavelićevoj »nezavisnoje (a koje je on s ponosom zabilježio u knjizi »Današnja

MORALNE ABERRCIJE GOSPODINA BAZJELIHA ~

Poljska) izdao 1943. godine još i zbirku 885

»nije se kolebao« đa na čelo te knji_ | nislava Krakova, iako je iz bilješke u

ge stavi parolu »Još Poljska, nije pro_ pala«, Bazjelih, vjerovatno, nije imao tu knjigu u rukama, jer bi inače znao

da se ona zove »Kritike i članci«, i

jer bi se lako uvjerio, pregleđajući je, da su je ustaše štampali zato što se u njoj idealizira i slavi stara, panska Poljska, Poljska Jozefa Pilsudskoga, država koja po čitavom svom duhu, a naročito po upornom i dosljednom antisovjetskom stavu nije bila daleko od Hitlerove Njemačke, a ne slobodarska demokratska Poljska, koja se u to đo_ ba hrabro borila protiv Nijemaca./ Svoju pravu boju, svoje simpatije pokazao je Bazjelih otvoreno, zahtijevajući na kraju svog članka u »Odri« da se prevede na poljski i ot-

štampa »u cijelosti kao vanredno za-,

nimljiv i uzbudljiv dokaz iskrenog i nekoristoljubivog prijateljstva« izvještaj o predratnom rađu »poljskih prijateljas u koje on ubraja, među ostalim, člana šestojanuarske monarhofa-

»Književnim, novinama« broj 19'mogao da pročita, ma da u par riječi, ja

snu karakteristiku te gospode.

Za posljednja tri mjeseca/ poljska komunistička štampa potbuno bez o> snova tvrđi kako se danas u Jugoslaviji vođi neka neprijateljska kampanja protiv Poljske... To je jedna od mnogih neistina koje se danas pišu o Jugoslaviji. Mi, naravno, pretpostavljamo da Bazjelih nema nikakve veze s demokratskim snagama Poljske i njegov napis mi ne identifikujemo '8 mnogim neshvatljivim „napadima koji se u demokratskoj poljskoj štampi javljaju protiv Jugoslavije. Ali činjenica da Bazjelih objavljuje ovako čudovišno profašističke ocjene upravo u isto doba kad i demokratska poljska štampa vođi besprincipijelnu i klevetničku kampanju protiv nove Jugoslavije pokazuje koliko je ta kampanja opašna i kakve šve zle duhove ona budi. M. J.

Žena iz Zagore

Sepija F. Šimunovića

Profesionalnom „književniku u Americi — ako nema nekih prihoda s druge strane ilj nije imućan toliko da može da se bavi samo književnošćuveoma je nesigurna egzistencija. I istaknutom književniku u Americi izdavač neće štampati đelo za koje u-

__Bapred nije siguran da će se đobro _ prođati. Kađa ostane bez izdavača, | književnik, ako je u mogućnosti, štampa delo o svom trošku. Ali za profesionalne književnike veliki po| rezi na prihode preistavljaju mnaj____oOzbiliniju smetnju. ___ Međutim, kako javlja američki neđeljni magazin »Njuzvik« (wNewsweek«), pronađen je nov način zarađe _ za američke pisce. Da bi se na. pisa| nju zaradio novac. potrebno je, 3; odležati neko vreme u 8zafvoru, Za

.

|

ı i. i J

"vreme iz vanja kazne u zatvorima Nju Džersija — piše »Njuzvik« mnogi pisci i drugi zatvorenici, na| Klonjeni stvaralačkom radu. zaradili Bu znatne·sume od svojih književnih Š vođa, jer su za to vreme, dok su ___Ježali u zatvoru. bili oslobođeni pore| e na svoj književni ra, ___Tako je F. Lovel Biksbi, pretstav___nik komesariiata za popravku, otkrio da je neki Edvin J. Beker, profesionalni pisac. za vreme izdržavonja kamne na kažnieničkoj farmi (lepši iz| raz za koncentracioni logor) pisan članke za magazine i za „poslednje dve gođine zarađio 35.000 dolara... | Posle otkrića F. Lovela. donesen je

Sr“ KI

Fi x. |

novi propis, kojim se u buduće za-

| branjuje ovakva -praksa Tim povodom »popravitelj« gospodin Love] Bik | Ssbi, čovek koga je teško prevariti. __jronično je izjavio: | »Mi smo ipak bili svesni toga da nam je bilo nemogućno đozvoliti našim dečacima u zatvoru da zarađe više novaca nego siromašni pisci napolju, koji moraju da plaćaju porez na svoje prihode«.

= _Lurd još uvek u mođi

Švajcarski list »Le Courrjer đe Ge| neve« objavio je nedavno izveštai O putovanju švajcarskih katolika, koji su išli na hodočašće u Lurd, gradić u Francuskoj, čuven po svojoj pećini, gđe se na »čudofvoran« način isceljuju bolesnici, U kitniastom stilu. koji je obično u upotrebi prilikom sastavNjanja ovakve vrste proze, kaže pisac MManka: pi ::Procesije „Svetog Sakramenta u

(AM350) 3307, ZATVOR KAO NOVA MOGUCNOST PISACA

ZA ZARADU

Lurdu, kao, uostalom, i sve tjelovske procesije u zemljama koje su ostale katoličke, izazivaju uvek noeirecivo uzbuđenje. U takvim prilikama čuda

se najčešće događaju. Procesija, koja,

se u ovom frenutku ođvija pred našim očima, ne da se opisati običnim 'rečima. Dok se. bolesnici u masama postrojavaju na trgu, biskupi, prelati i ostali klir zauzimaju svoje mesto u pećini, kraj baldahina. Na čelu povorke, iza crkvenih barjaka. stupa dugačak red »Marijine dece«, pokrivene belim velovinfa, za njima idu ljuđi, mlađići. sveštenstvo, i na kraju. iza balđahina, mnogobrojne kaluđerice i nepregledna masa hodočasnika.

»ProcesijJa se lagano miče, savija oko trga uz zvuke pesme »Lauda Sion«, da bi najzad izbila pred ogromnim četvorougaonim prostorom. gde leže bolesnici gđe je rasprostrta patnja ljudska, katkada grozna da se pogleda, ali preklinjajuća, ozarena i UZvišena... »Onđa sveštenik sa putirom 'napušta baldakin. zaustavlja se pred 'svakim bolesnikom, blagosilja sa, dok se svuda razležu glasovi prekl:njanja, nateruiun nam suze na oči.

»Još jedan poslednji blagoslov silazi na gomilu koja kleči, blagoslov božji, i bolesnici se vraćaju, noseći u svome srcu božanstveno skrovište sVoOje patnje, svoje nade i svoje neizmerne ljubavi«. ! ,

»Uzvišene patnje« lurdskih hođočasnika... »Božanstveno skrovište njihovih patnji«... Da li ie Zola, kada je pre više ođ pola veka pišao o tim divljačkim običajima. pomišliao da će se oni i do danas očuvafi »u zemljama koje su ostale kafoličke?«

. Filmske kompanije u "borbi protiv napredne kritike

_ Filmska kompanija Metro-goldvin Majer osuđena je u prvoi instanci zbog jednog klevetničko# pisma upućenog preko Inendrenske radio_stanice filmskoj kritičarki E. Amot Ro_ bertson. U pismu se kaže da kritike, koje piše E. Amot Robertson poka_ zuiu, »da ona ne oseća ukusi zahteve filmske publike« i zmkliučuje se »da je niena kritika u celosti vrlo štetna za filmsku industriju« Naravno. kom panija Metrogoldvin Majer nije bila voljna da plati Mil Arnot Robertson ofštetu od 1500 funti ma koju je osu.

· lje da vrše sabotaže na

·

'đena. Viša sudska· instanca, kojoj se

kompanija obratila, „oslobodila je kompaniju od plaćanja ove „štete. Čim se ovo saznalo filmska sekcija Kružoka kritičara osnovala je fond koji će pomoći Mis Ammot Robertson da podnese žalbu najvišoj sudskoj instanci. Tom prilikom Din (Deane), sekretar Kružoka kritičara, dao je štampi sledeću iziavu: »U ovakvim slučajevima mi osećamo da je slobodna i odgo. voma kritika postala danas iluzija. Ova nainovija osuda ohrabriće sve one, koji vide u filmu samo svoje u_ ske trgovačke interese! i koji bi želeli da zaplaše ı unište slobodnu. kri_ tiku. Od toga će imati štete u prvom ređu publika, koja bi trebalo da se koristi krit:kom«.

A publika je zaista na strani poštenih kritičara. ier sa svih strana već stižu prilozi za fond.

Hitlerova milienica snima u Parizu

Leni „Rifenštal, poznata filmska glumica i režiserka, ljubaznica Hitlera, došla je u Pariz. Njoj je povraćeno njeno imanje uw Tirolu i ona očekuje đa joj se vrati tehnički materijal koji je sada pođ sekvestrom. Leni Rifenštal] sada pregovara sa jed~

nom pariskom firmom da bi zavr-

šila svoi film »Tifland«, čije je snimanje bilo prekinuto kada je propala hitlerovska Nemačka.

'

Mali događaji na »velikimć sastancima

Prilikom Internacionalnog savetova_ nja intelektualaca u Ženevi dogođilo se da je Bob Klasens, književnik i pravnik, jedan od gostiju iz Belgije, morao, napustiti Švajcarsku dva“ da_ na pre svršetka sastanka. Uzrok ove policiske mere je sledeći: Bob Klasens, posle jednog predavania održa. nog na poziv Radničke partiie Švajcarske, ispričao je u privatnom raz. govoru nekim slušaocima kako su u Dahau sovjetski deportirci. usređ logora digli u vazduh ijednu lokomoti. vu, Motivacija švajcarske policije

'Bglasila je: » Klasemsu se zabranjuje

boravak u Švajcarskoj zato što je u-

čio članove Radničke partije ove zem„_ žavnima

železnicama«a.

*% o roki

| Pripreme za Kongres ukrajinskih 0 književnika

Svoje poslednje redovno zasedahje Prezidijum Saveza sovjetskih pisaca

| Ukrajine posvetio je pripremama za

kongres ukrajinskih književnika, Re-

·ferat o dosadašnjim rezultatima pri. ' prema za kongres održao'je A. Kor.

nejčuk. | »Naši književnici dočekaće kongres beležeći velike stvaralačke uspehe,

PBRRRSVINOOA NT OP

rekao je u svom referatu A. Kor-

nejčuk. U divnim herojskim podvizima celog ukrajinskog naroda u toku velikog Otadžbinskog rata i na frontu rada leži i udeo njihovog nadah_ nutog stvaranja. Patriotsko junaštvo ukrajinskog seljaštva, sjajni uspesi radničke klase i radne inteligencije odražavaju se u delima naših knji-

ževnika. Sovjetska literatura izrasla .

je u klasnoj borbi protiv neprijateljskih ideologija. Najbolje knjige ukra_ jinskih sovjetskih književnika uži_

. vaju zašluženu ljubav ne samo ukra-

jinskih čitalaca, nego i. mnogomilioriske čitalačke mase cele naše otadžbi_

ne.

Bitka za žetvu u Ukrajini ove: go_ dine postala je svenarodna stvar. Ni književnici Ukrajine nisu stajali postrani. Oni su uzeli najživljeg učešća u toj borbi za.sreću i moć naše ptadžbine. Mi se ponosimo uspesima našeg narođa, uspesima, kojima. smo mi „književnici, dali krila i đuhovni potsticaj.« :

Dalje je Komejčuk govorio o plo. donosnom uticaju velike ruske Kknji_ ževnosti kao i književnosti bratskih,

· narođa Sovjetskog Saveza na, ukra-

jinsku Kmjiževnost. Gorki, Majakovski, Serafimović, Šolohov i mnogi drugi istaknuti pretstavnici ruske litera_ ture izvršili su veliki uticaj na razvitak ukrajinske sovjetske Književnosti. i

Kornejčuk je pred pisce i. kritičare postavio zađatak da, pripremajući se za kongres i sumirajući rezultate 6VO_ ga štvaralačkog rada, ne gledaju na ukrajinsku Književnost kao na nešto odvojeno, već u njenoj povezanosti sa svima Književnostima sovjetskih narođa. v

Ističući kao rađosnu pojavu pri-

stupanje velike grupe talentovane O ·

mlađine u ukrajinsku Književnost, Kornejčuk je izjavio đa u delima tih

~ mlađih pisaca, kao i u najboljim de-

lima Književnika starije generacije, Ssocijalistički rad prefstavlja osnovnu temu.

Obraćajući se Kkritičarima, Kornej_ čuk ih je pozvao da nesmanjenom žestinom vođe borbu protiv pojava buržoaskog nacionalizma, kozmopolitizma i metanisanja pređ buržoaskom kulturom Zapada.

Posle referata, književnici J. Smolić, J. Dold, N. Šamota i drugi predložili su niz praktičnih mera u pri_ premanju Kongresa. |

Odlučeno je da se od 1—4 novem_ bra u svim oblasnim sekcijama SSPU održe sastamci književnika na kojima će se održati referati i izvršiti izbor delegata za kongres Svi pisci iz zapadnih oblasti Ukrajine i Zakarpat= ske Ukrajne biće pozvami na kon_ gres. U nizu industriskih i poljopri_ vrednih centara Ukrajine biće sazvane široke pretkongresne konferencije čitatelja, |

Vrše se pripreme za veliku izložbu ukrajinske sovjetske književnosti. Izložba će biti otvorena za vreme kon_ gresa. U planu je i izdavanje. posebne fimske reportaže »Književnici so_ vjetske Ukrajine.« -

Na kongres će biti pozvani gosti književnici svih bratskih republika Sovjetskog Saveza. )

NOVA IZDANJA DELA M. V. LOMONOSOVA

Dela velikog ruskog naučnika M. V. Lomonosova izlazila su u toku prošla dva veka u nekoliko izđanja, ali ni jedno od njih nije bilo potpuno. Sađa je preziđijum. Aleađemije nauka SSSR doneo rešenje đa se pristupi štampaniu novog izdanja sabranih dela velikog ruskog naučni. ka. U petnaest tomova novog izdaija biće ukliučeni i mnogi dosad neobjavlieni materijali I,omonosova —

naučni članci. beleške i niz autobio_ ~

grafskih dokumenata.

U štampi se već malazi prvi tom movog izdanja. On sadrži rađove M. V. Lomonosova o fizici i hemjji, napisane od 1738—1746. a među njima i čuvena »Razmišlinnia o uzrocima toplote i hladnoće« Za razliku od dosadašniih. novo izđanje sabranih đela Lomonosova „matnenjeno je me samo specijalistima, nego i širokim krugovima sovjetske inteligencije.

RUMUNIJA

NOVA ILUSTROVANA IZDANJA KNJIGA

Rumunska izdavačka preduzeća objavila su. niz knjiga sa ilustracijama rumunskih likovnih umetnika. Tako je Državno izdavačko „pređuzeće štampalo svesku stihova »Na sav glas« od Majakovškog, koju je svojim crtežima perom ihistrovao poznati rumunski slikar P. Perahim. »Kame_. ni cvet« Pavela Bažova objavljen je s ilustracijama u boji, a »Noći Šeherezade« sa crtežima u linoleumu; obe knjige ilustrovao je mladi rumunski umetnik K. Gusti. U državnom izda_ nju štampana su ji tri dela iz oblasti dečie literature sa ilustracijama sli'karke Valentine Bardu. U izdanju »Kartea rusa« (»Ruska knjiga«) izišla su autobiografska dela Gorkoga. koje je ilustrovala rumuhska grafičarka

· Ligjija Makovej.

Uskoro će biti objavljen rumunski tehnički rečnik koji 'sadrži preko 40:000 tehničkih i naučnih izraza, objašnjenih na rumunskom. jeziku a prevedenih na ruski, francuski, engleski i nemački· Rađ na ovom rečniku organizovali su Glavni savez rumunskih inženjera i društvo »Politehnika«. Qvo delo odigraće značajnu ulogu u stvaranju jeđinstvene stručne

terminologije u tehničkoj i industri· Mhoj literaturi na rumunskom jeziku.

,

bor.

A. S. Puškin Bakrorez PF. D. Konstantinova

Puškin je pesnik čije delo u vre-. menskoji distanci · postaje još veće. Kod Južnih Slovena, koji su uvek imali divljenja za Puškinovo stvaralaštvo i shvatali veličinu njegova genija, to interesovanje bilo je vrlo živo i stalno: kod Srba jioš od dvadesetih godina prošloga veka, ubrzo i kod Hrvata, a nešto kasnije kod Slovenaca. Već za njegova života »Letopis Matice srpske« javlja (1826) da je »slavni poeta ruski Aleksandar Puškin iz dao neđavno jednu istina malu poemu no koja po jednoglasnom mneniju sviju kritika sva njegova pređašnja dela prevashođi; oma se zove: »Istoč. nik' Bakčišaraja«. To je prvi glas u

našim književnostima o A. S. Puškinu. .

Deset godina docnije, 1836, na godinu dana predđ Puškinovu smrt, javi“ će se i prvi prevod jednog Puškinovog dela; to je »Poltava«, objavljena u prozi, u četvrtoj svesci Stejićeva almanaha »Zabave za razum i Srce«. Ali ustvari prvi doista ozbiljan i kmji ževan pokušaj jeste, prevođ »Pikove dame« koji je Miloš Popović (brat Đure Daničića) objavio u zagrebačkom »Kolu« Stanka Vraza (1842) i u beogradskim »Novinama srpskim«. (1945).

Miloš Popović pokušaće i s prepevima; u njegovoj zbirci pesama »Mač i lira« nalazi se, za ono vreme. prilično uspeo, prepev Puškinove pesme »Karađorđevoj kćeri«. Zatim se, kroz ceo prošli vek i sve do danas, nižu sve novi i ponovni prevodi Puškinovih dela kod Slovenaca,· Hrvata i Srba (a takođe i kod Bugara).

"U naše dane mi viđimo kako Slo"venci izdaju jedan mali, ali reprezentativan izbor Puškinove lirike u prepevu Mila „Klopčića, a u Beograđu izdavačko preduzeće »Kultura« daje u novom prevodu sve pripovetke Puškinove i nekoliko važnijih neđovršenih fragmenata.

I u prošlosti je znatan broj pesnika i prevodilaca pokušavao, često s ambicijom i s. izvesnim uspehom, da pre sađi Puškinova dela. u naše Eknjiževnošti. Tako na primer, od hrvatskih i srpskih pisaca prevođe Puškina u stihu ili u prozi. Stanko. Vraz, Ivan Trnski, Jovan Jovanović-Zmaj, Stojan Novaković, Špiro Dimitrović, Đorđe Popović-Daničar, Jovan Hranilović, Iso. Velikanović, Dragutin Ilić, Milorad Mitrović. Mileta Jakšić, Rista Odavić, Nikola Đorić, Ante Radić, Tomo Maretić, M. Pešić, — da pomenemo samo poneke koji su' uložili truđa i pokazali da imaju smisla za, ovaj posao. Neki su to činili u većem obimu, kao Dragutin Ilić u svoje mlađe do.. ba, koji su prepevali više Puškinovih spevova, ili Špiro Dimitrović, Ivan Trnski i Rista Odavić, koji su prenosili na naš jezik »Onjegina«.

KRIEVRENOVINE la a ————— AE — OBLO CU REVODJENJU PUSKINA KOD

__Pa ipak, Ovaj posao bio je toliko

| ne bi zadovoljio,

"njem Puškina,

“

BROJ 3

NAS

težak da gotovo svi prevodi Puškino. vih stihova i njegove proze umetnički

_ nisu ni iz daleka adekvatni originalu. · Od tri prevoda »Onjegina« na srpski

ili hrvatski jezik nijedan nas današ Hvaljeni prepev »Borisa Gođunova+ Ise Velikanovića, koji je posle pedeset godina, pre neli dan ponovo preštampan, mesumnjivo je mnogo bolji od Pisarevića (u »Stra_ žilovu« 1849), ali je ipak samo prilično fačan prenos teksta, dok po umet ničkoi vrednosti ne odgovara originalu. Čak ni zaista daroviti pisci koji su prevodili Puškina ne bi mogli damaš steći priznanja pred tikom. Može se govoriti samo o. po! donekle uspelim pokušajima, kakvi su Zmajev »Crni veo« ili »Selo« od Milorada Mitrovića (neuneseno u njegove »Pe-

· sgne«, nego zaboravljeno u jednoj sve

sci »Zvezde«).

TBaavyeći se proučavanjem i. prevođeviše prevodilaca u. prošlosti dolazilo je na misao da načine jedno srpsko izdanje celokupnih ili izabranih Puškonivih đela. U 'Drvi mah izgledalo je đa bi se to moElo izvršiti sakupljanjem i prerađiva njem, ređigovanjem ranijih prevoda, pošto je bar tri četvrtine Puškinovih dela u nas već presađeno, i to po nekoliko puta. Ali kad su upoređeni &ta Ti prevodi i prepevi, viđelo se da bi napor redđaktorski bio ravam ponovnom prevođeniu, a možda i veći.

Posle oslobođenja zemlje, kađa se naiširim masama sistematski pružaju kulturne vrednošti, kod nas'se često isticalo da našoj javnosti treba dati Puškina u adekvatnom prevodu, pošto i poređ tolikog broja prevođa velildi ruski pesnik nije dovolino mpretstavljen našoi javnosti. Kriterij prema 'kvalitetu veoma je poraštao. Na mnogim sastancima i sšavetovanjima postavjlalo se pitanje ponovnog prevođenja. :

Nesumnjivo, najbolje bi bilo kađ bi jeđam čovek preveo sva Puškinova dela, ali da se fo učini kako valja, bio bi potreban ceo ljuđski život. Kvantitativno, „Puškinova dela nisu isuviše obimna. ali kvalitativno i zato što su stihovana zahtevaju rađ kroz veliki niz godina i sve moći jednoga umetnika. Onaj kodi bi se usudio da se preda tome zadatku morao bi da napusti sve druge namere 1 svoje origi.nalno umetničko stvaranie. Sem toga Puškinov prevodilac u jednom licu morao bi biti i sam vrlo darovit pisac ođ velikog đaha.

Ostalo bi dakle da se srpski i hr-

vatski pesnici, koji osećaju da našem narođu treba dati sabrana Puškimova dela, — udruže. da podele posao i đa kolektivno izvrše ovaji zadatak. . Slovenački pisci već su uzeli na sebe da kolektivno prevedu i prepevaju Puškina prigođom sto i peđesete godišnjice od rođenja. Među slovenač kim prevođima bilo jie i ranije uspelih, a ovoga puta te dužnosti primili su se najbolji . današnji „slovenački pesnici. i

U našoi zemlji đanas še pređuzi-

-maju mnogi veliki poslovi hoji zah-

tevaju „kolektivne napore, Kađa bi jedan „kolektiv srpskih i hrvatskih književnika obogatio našu kulturu prenošenjiem Puškinovih dela u naš jezik, to bi bio veliki dobitak i'ujeđno velika čast za one koji bi izvršili ovo delo. Verovatno da neki naši pis·ci u svojim fijokama imaju po koji prevod ili prepev iz Puškina.. Možda bi se sem toga, pošle jednog ponovnog pregleda starih prevoda po čašo- '

\pisima „ipak moglo naći ponešto što

i danas, po strožijem kriterijumu, pristaje u izdanje Puškinovih dela. Božiđar KOVAČEVIĆ

POLITIĆKA BORBA OKO NEMAČKOG

JEZIKA U

U Austriji se sve više javljaju velikonemačke tendencije, To dokazu-

. je i sledeći slućaj, o kome saznajemo iz »Esterajhišes tagebuh«-a. Ne-.

· mački rečnik za pravopis. izgovor i pravila o jeziku, koji ima najveći autoritet i koji se obavezno upotre= 'bljava u svim školama i ustanovama Nemačke — jeste takozvani »Duden«. Posle »Anšlusa« ovaj rečnik postao. je obavezan i u Austriji, jer se smatralo da austriski jezik ne postoji, tj. da je nemački književni jezik onaj koji se upotrebljava u Nemačkoj i da su austriski oblici nemačke fonetike, morfologije i sintakse. samo dijalekatski, Austrijanci nasuprot tome tvrde da imaju pravo da se u svom književnom jeziku koriste osobenostima austriskog gOvora i da za njih ne važe pravila »Dudđena«. |

Posle sloma Hitlerove Nemačke profesor univerziteta dr Volf objavio je da se sprema izdavanje jednog rečnika za austriski književni jezik »Esterajhišes Regel und Verterbuh«. „Međutim. izdavač je u strahu od finansiskog rizika postavio uslov dam se knjiga zvanično odobri i preporuči za upotrebu po školama i nadleštvima „Profesor Volf je podneo rečnik na odobrenie Ministarstvu prosvete koje je sastavilo komisiju stručnjaka da. daju svoje mišljenje.

Ta je komisija bila sastavljena iz »folksudeta« i »grosdojčera«, a pretsednik komisije bie e suđetskonemački dvorski savefnik dr Volman. Komisija je odmah stala na stanovište »da se feško izvojevano jedinstvo sa Nemačkom bamr nana jezičkom polju bezuslovno mora održoati«, i da se svakako mora sačekati šta će reći u Berlinu, gde će uskoro zasedati konferencija za reformu praVopisa. Dvorski savetnik Voiman izjavio je: »Mi pripađamo narodu od 80 miljona i moramo da izbegavamn sve što bi moglo ds naš odvoji od njega. Ovome stavu odgovara i njegovo

Mig. cii a a

. jednu miroljubivu Austriju i

AUSTRIJI

stručno mišljenje o rečniku profesora Volfa. , } ' Posle izvesnog vremena u štampi ·BSe pojavila vest da dr Volman sprema rečnik austronemačkcg jezika,

Protiv ove nelojalnosti bunila še napredna štampa znajući kakav bi 'bio taj rečnik koji izdaje Volman, tako da je Ministarstvo prosvete bilo primorano da izjavi da su oba poduhvata sasvim privailnog karak. tera i đa Ministarstvo ne pomaže ni jedan od njih.

Zatim se jedno vreme nije govorilo o austriskom rečniku Za to vreme. politički razvoj išao je svojim tokom. Imperijalisti Zapada pokušavaju da podele svet u dva neprijateljska tabora i da od pojeđinih zemalja stvore svoje vojničke baze. Taj Zapad se više ne interesuje za želi novi Ostmark. U toj atmosferi austrisko, Ministarstvo prosvete moglo je objaviti da će austriski rečnik, koji je izrađio dvorski. savetnik Volman, biti obavezan za sve austriske škole. Volman daje intervjue u ko. jima ističe princip po kojem je sastavljen njegov rečnik: »Da bismo sačuvali ujednačenost u pisanju, ne smemo se udaljiti od Dudđena«, On napominje da je u Berlinu održana konferencija svih nemačkib ministara prosvete, koji su izradili predloge koji važe iza Austriju i za Švajcarsku. |

Ova „kampania za sprovođenje velikonemačke ideološke ekspanzije nije naišla na opoziciju u štampi, te će Austrija dobiti ne austriski rečnik, već ostmarško izdanje »svenemačkog« »Dudena« koji će biti merođavan za škole, štampu, izdavač“ ku -delatnost i, uopšte, za kulturni životi,

Val