Književne novine

"Ty" at } NLO BO

JEDM. TMAJNA MAKEDONSKA KNJIGA.

| Dan 26 decembra 1948 pwinebit | u Makedoniji posvećen'Sveprod, Ob M Wroroslavi četrđesetpetogo'Snjje od, 3 laska knjige Krste Mirkova »,

KRJIŽEVNEINOVINE

„SUMNJEVO.

O pretstavi Akademskog pozorišta njive i nepoželjne, to je u prikazu o

ževni makedonski jezik i pravopis. »Napisao sam je na centralnom make

donskom narečju — kaže za nju Misirkov — koje od sađa na dalje irha da ~

je Makedonija i mi smo Makedonci«—-K Piše 1875 godine Đorđe Pulevski, A nešto kasnije, živeći u Bugarskoj on se Jada: »Od Azijata nasilje, a u tuđini

LICE«

ju uši«, stavilo se čitanje telegrama u

i e

aaa [a adi kai a ) 1778 0

| | | |

0 borio, u kome je prdašenjem Kru-

makedonskite raboti« 2. dot skim stvarima«). Ta senjiga pojaviu Ja u vreme neobično bno Za rnajE

donski narod,

D makedotukor. U

Snazivaju nas posle indenskog Uma...

y tuđoj zemlji je nelagodno tuđini nas svi gledaju mrgodno i nesnosnim prišipetljaMakedonci setite se makedon-

stanka 1903 godine. O U mnogomekog junaštva. Bolje da izginemo u

i nosi pečat burnih dađaja” se tada odigrali u Moedoniji,

| Ustanak, u kome sdarod herojski

&..“

| najobiči je istoriski proces, sličan

_- ževske republike daoidnog izraza O

svojim stremljenjimaža slobodnom,

| __demokratskom makonskom đdržavom, — bio je ugušće Hiljađe su po-

ložile živote »za crrzemja robinka,

za kleta Makedonijz— kako se peva u narodnoj pesi I u to vreme

0 kada su se krvavoimila makedon-

“

ska zgarišta, kad stradanja makedonskog naroda nafila na tako živ odziv kod narodnimasa bratskih ju žnoslovenskih narc. — nije prestajalo ono, suroviminizmom prožeto cenkanje hegemoričkih izroda oko toga koliko komeeba da pripadne, po »pravu« istoriji od makedonskog plena. Dok je gor Kruševo na plamini, mesto u ke je makedonski narod, iako samo nekoliko dana, ostvario san o SvdO Slobodi, patentirani naučnici veDbugarskog i velikosrpskog naciorZma nisu prestaja-

li da dokazuju f»pravo« svoje bur-·

žoazije da upreg U svoj jaram makedonske seljak raspravljajući pri tome i o tako /anim pojedinostima kao što je pitar da li se jedan glas u Makedoniji ,ovara sa malo više ekspiratornog | eksplozivnog elementa. U takvom mentu javlja se Misirkov sa svo knjigom, dižući glas u zaštitu santalnog života makedonskog nari, ustajući protiv pokušaja hegemista da ga razjedine ı podele meisobom. Ispunjena pro testom protiVega toga, ova knjiga pretstavlja ti mah prvi poduhvat da se na ši osnovi ocrta put razvitka makešhske .nacije, da se odbrani pravajenog slobodnog života među drug južnoslovenskim nacijama, da postavi pitanje makedonskog Jurnog razvitka, a u prvom redpitanje stvaranja Književnog jez. Sve to zaista opravda” va pažnjuoja se pojavi ove knjige poklanja naš u NR Makedoniji.

Ne zdržijući se na potpunoj oceni knjigelisirkova, istaći ću ovde samo onqo je u njoi od bitne važnosti, k neposredni i snažni izraz makedon! nacionalne svesti, Misir-

kovu je) svojstven istoriski pogled ·

na razvi: nacija, što mu je omogućilo — i je bio daleko od marksističkog vatanja istorije — da se u osnovne pravilno orijentiše u pitanju fniranja makedonske nacije. »Pormiije Makedonaca u zasebnu slovens nacionalnost — kaže on —

proćesibrazovanja bugarskog i srp· Wkohrvkog narođa od nekađašnjih Južnih ovena«. Ali ono što mu je najvišemogućilo da izrazi istorisku istinu, ije činjenica da je Misirkov spontanizražavao svoje „nacionalno ošećanjđakedonca, ono što se u na– rođu vebilo začelo — makeđonsku nacional svest.

Misirk je duboko uočio proces sa zrevanja. svesti zaostalog naroda, proces kće razrušiti sve. špekulantske podvate šovinista po pitanju

ajJa koji SU sšoj miloj otadžbini, nego da ovako

eđamo sve zločine«. Ipak do MisirVa, kao što smo već rekli nije niko a» tako punog izražaja makedonskoj \Monalnoj svesti, s težnjom da se u \unosti izjasni nacionalna sadržimakedonskog narodnog „pokreta. ito nikakvo čudo, kada se imaju

„ P. Misirkov

u vidu priu Makedoniji, zaostalost makedonslnaroda, kada se ima u vidu da se\gova malobrojna inteligencija foBu susednim zemljama, i u mnogoučajeva odnarođivala. Tako je MiSv imao prava da tvzđi da su njegGpogledi imeti u knjizi »O makedom stvarima« korak napred u ražZu samosvesšti makedonskog nar/

Jedna od oynih zasluga, Misirkova, koje je olikao svojom knjigom jeste razrađiV, pitanja o makedonskom književni jeziku. To je pitanje postavljeneć i ranije. Šezdesetih godina proj; veka razvija se u Makedoniji po} za uvođenje makedonskog jezik škole, izdaju se u tu svrhu i nelklžbenici, raspravlja se oko toga i se sastavi opšta makedonska gratika. Ipak je Misir kov prvi koji 2 prišao sa znanjem i zamahomyjegova knjiga je, pored ostalog im#a cilj da u prak” si pokaže kakav ba da bude knji-

bude za mene književni makedonski jezik«. Pitanju jezika on posvećuje i posebni članak u svojoj knjizi, pod naslovom »Nekoliko reči o makedon-

· skom književnom jeziku«. Tu je o”

brazložio svoje poglede o tome na kojoj osnovi treba da se razvija makedonski književni jezik, rezimirajući ih u ove tri tačke: »1. Prilepsko — bitoljsko narečje treba da bude književni jezik, kao pođjednako udaljeno od područja srpskog i bugarskog jezika,i centralnou Makedoniji, 2. Uvesti fometski pravopis sa znacima upotrebljenim u ovoj knjizi i sa malim ustupcima etimologiji i 3. Rečnički ma terijal đa bude sakupljen iz svih ma kedonskih narečja« Dalji razvitak makedonskog književnog „jezika zaista je potvrdio' i opravdao ove poglede Misirkova, koje ie on izneo u vreme kada u Makeđoniji kmjiževnog života skoro i nije bilo.

Knjiga Misirkova izašla je u Sofiji. Ona je ođmah posle svoga izlaženja bila zaplenjena, kao opasna za stvar velikobugarskih šovinista. Tim nasiljem

_ bilo je sprečeno da se ona raširi među

makedonskim narodnim masama i da tako doprinese delu njihovog nacionalnog osvešćivanja., Srećom, ostalo je ipak od nje nekoliko primeraka koji su je spasli za makedonska po” kolenja, Ta je knjiga bila poznata Kosti Racinu, jednom od osnivača sa vremene makedonske književnosti. Vidi se fo po brižljivo ispisanim citatima iz nje, koji su nađeni u Racinovoj zaostavštini. Ona je bila poznata i Koletu Neđelkovskom, koji je uspeo da je izvuče iz neke sofijske bi-

· blioteke, Pesnik nije mogao da je U-

množi jer je uskoro, u ranu jesen 1941 godine poginuo.* Tako se progonjena reč Misirkova ipak ulila u mladi potok makedonske književnosti, Tek posle oslobođenja knjiga je doživela

svoje novo izdanje, svoje istinsko us-

krsnuće i prvi put je dospela u ruke naroda koji je danas čita i proslavlja.

Blaže KONESKI

PISM, ICANA CANKARA

(Tri knjige, Ure, rzidor Cankar. Izdala Državna založba Slovenije, Ljubljana, 1948)

ličnjice smrti Ivana Cankara DržaW založba Slovenije izdala je tri Mge Cankarevih pisama. U ovim kn\ma prvi put je sabrano gradivo od mne vrednosti za proučavanje G+vyenih odnosa u kojima je živeo dio veliki jugoslovenski književnik.\ednost tih pisama leži naročito u ie što otkrivaju uslove pod· kojim& stvarao Cankar, kao i opšte socijš& prilike u kojima se Cankar borio z&oj hleb

gradila, kako su stare zamisli i figure

zamenjivane novim, savršenijim. Mnoštvo literarnih podataka iz Cankare= vih pisama korisno će poslužiti književnom istoričaru. Pored podataka o postanku pojedinih dela, u kare= vim pismima jasno se ispoljava i njegov stav prema slovenačkoj književnosti i umetnosti uopšte, njegovi revo= lucionarni pogledi o društvu i političkim pitanjima njegovog vremena, o ideološkoj nadgradnji, o slovenačkom

»Sumnjivo licc« koja je nagrađena na Omiadinskom festivalu vođene su diskusije, objavijeni prikazi i kritike. Akademsko \mladinsko pozorište je postupilo po /zvesnim kritičkim priı medbama (spirednijeg značaja) i izišlo sa nešto lorigovanom pretstavom 13 ovog mepeda. d

»Sumnjivo ice« spada u ona dela Branislava Nišića u kojima se ovaj popularni konediograf uzdigao u znat noj meri do sitire. Nušić je u toj komediji satiričio prikazao vlast iz vremena policiskih režima Obrenovića, stavivši u cenar satire policijsku haj ku tih vremna na svakog slobodoljubivog čove:a u Srbiji., Nušić je ismejao primiivnost, zaslepljenost, pod lost, karijeriam fadašnjih okružnih i sreskih kaptana koji su vladali gru bom silom i brupcijom, bili nepismeni, osioni, a , opasnosti strašljivi za svoj život. Luiavi, podli. prosti, dembeli na radu, ,pijanice i proždrljivci, gazili su u smovlašće često samo radi toga da biunosili »strah i trepet« u PrađanstvoNušić je radio svoje delo po modđeluGogoljevog »Revizora«. No on je uned u nju uobičajeni u nje govom komeđpgrafskom radu vodviljski zaplet.

Akađemsko omladinsko „pozorište nije pristupil »Sumnjivom licu« kao satiri. Za njga nije bio važan realistički prika: kroz satiru političkog doba terora |nasilja jedne istoriske epohe, koji jeu biti teksta ove komedije. »Sumnjb lice« poslužilo mu je, uglavnom, dsod njega stvori komad koji će razvieliti publiku parodiranjem glupost prostote, primitivnosti, pijanstva. Do je maha karikaturi, gruboj poruzliismejavanju, u kome se pokatkad nijirazaznavalo da li se ne ismejava i mo delo, i sam pisac. »Sumnjivo lIb« je već bilo predmet tretiranjia ka.lakrdije od strane raznih pozorišni trupa u prošlosti. To tretiranje vrmo je po jednom istom orfeumsko-uweliačkom šablonu. A-

kademsko ofadinsko pozorište SsVO-

jom pretstavn oslobodilo se najvećim delom tog šlona, ali je tretiranje »Sumnjivog ca« ipak ostalo blisko lakrdiji, u diu orfeumsko-uveseljačkom. |

Ono osnov što se u »Sumnjivom licu« ima kaziti poblici, a to je satirična sli policiskog samovlašća i proganjanjilica sumnjivih tom samovlašću, govo je sasvim izbrisano

iz prikaza rademskog omladinskog

pozorišta. Iad toga u prvom planu stoje smešn radnje iz vodvilja, iz zapleta oko ubavi načelnikove kćeri i ljubavnih Deležaka koje su nađene kod »sumnj?g lica«. Sa »sumnjivog lica« škinut? potpuno satirični značaj pretstaanja policiskih progon=· stava koja prevršila svaku meru. Ono je u paazu Akademskog omladinskog pozžšta postalo predmet za šaljivi skečabavna karikirana atrak cija u vodjskoj zabuni,

Nosioci wti prikazani su svi u jednom istć stilu krajnje gluposti i krajinje bleyosti. Vlast koja je sva u zloupotre sile, zatucanosti, sva u dostavama ntrigama, ilustrovana je

'bična dečja igračka kao u pozorištu lutaka. Prikazivanje policiskog samovlašća od strane Akademskog omladinskog pozorišta u prikazu »Sumnjivog lica« nije išlo za onim što je izbijalo iz Nušićevog humora da se u smehu pokaže realno lice brutalnosti, divlje primitivnosti policiskog terora, već. se karikiraniem i lakrđijašenjem postiglo suprotno tome đa je takva vlast prikazana kao nemoć vlasti, lišenja sile, vlast ne u kurjačkoj i lisičijoj već u zečjoj i magarećoj koži.

Realni likovi pretstavnika vlasti koji su u Nušićevoi komeđiji vrlo živi i duhoviti pretvoreni su u prikazu Akađemskog omladinskog pozorišta u nerealne lakrdijaške karikature. U prikazivanju karaktera u Akađemskom pozorištu išlo se ne od bitnih crta koje su vrlo plastične u fekstu ' satire, već od sporednih podataka koji su dati u dopunu bitnih crta. Tako je, negde u tekstu rečeno da je sreski kapetan bivši poštar i to u cilju da se pokaže nestručnost nosioca vlasti, a u Akademskom omladinskom pozorištu uzme se taj podatak kao bitan, osnovan i na njemu se izgradi lik okružnog načelnika. Na sceni smo dobili poštara koji se igra vlasti, a ne sreskog kapetana koji svojim karakfernim osobinama jarko ilustruje tu vlast. Tako igrano, poštar kao sreski kapetan, morao je postati vodviljska ličnost, moralo se u njegovoj ličnosti izgubiti sve ono što je bilo realistički fipsko za sve sreske kapetane u Obre novićevoj Srbiji.

Isto se ponovilo i u karakterizaciji drugih ličnosti. Policiski pisar Vića po jednom podafku iz teksta liči na petla, U interpretaciji sve je usretsređeno na potcrtavanje te sličnosti kao osnovne slike fizionomije policiskog pisara Viće. To što je policiski pisar Vića podli gad, lupež, pokvarenjak, beskarakteran karijerist, spreman na svako zlo, to je sve nestalo u ekspresionističkom ftumačenju njegove spoljašnosti, On u interpretaciji Omlađinskog akademskog pozorišta liči na petla, kicoš je i budala, I on, kao i okružni načelnik, koji su najbrutalniji pretstavnici vlasti. opasne štetočine za život naroda u interpretaciji su klovnovski objekti za lakrdijašku sprdnju. Smejemo se njihovim postupcima, kao što bismo se smejali veseljacima koji na kakvoj novogodišnjoj zabavi izvode svoje kalambure namenjene izazivanju smeha po svaku cenu. Jedini realni lik u toj interpretaciji je lik pisara Žike koji se po svome realističkom stilu izdvaja iz igre ansambla zahvaljujući talentovanoj glumi R. Markovića koja je snagom svoje darovitosti upućena realizmu.

šupu, u kojoj pretstavnici policiškog samovlašća većaju potpuno panično o ratnom planu kako da uhvate »sumnjivo lice«, Rešenja se nisu tražila, dakle, u satiričkom delu teksta, koji je bio potpuno nevažan za Akademsko omladinsko pozorište, već se, gubeći iz vida taj tekst. otišlo sasvim suprotno satiri, tamo gde ona mora biti pokopana, gde uslova za njenu

-egzistenciju više nema. Kađa se vide —

pretstavnici vlasti kako većaju u šupi ,mora se doneti o njima zaključak da su to magarci koje može jahati ka ko ko hoće. A Nušić ih nije video tako bezopasne i tako luckaste i pored toga što ih je stavio u humorističke vodviljske situacije. a

Akademsko omladinsko pozonište · Baji nešto što je suprotno realističkoj glumi, Glumci govore, hodaju neprirodno. Stilizuju se izvesni pokreti do te mere da se ima pred sobom pretstava ne živog stvora, već reke mehaničke karikature koja teži da frapira nesimetričnošću i deformacijama, To nije ništa novo kao metod rada u glumi, To je bilo i u starom pozorištu pre nego što je ono izraslo-.u realistične interpretacije glume, kada je ono, naročito u komedijama teaterskim groteskama i kalamburskom igrom ijzazivalo smeh u publici, Na primer, saslušavanje »sumnjivog lica« koje se u interpretaciji Akadem= skog omladinskog pozorišta vrši 6a drastičnom prenaglašenošću u prika= zu panične sPihoze, potseća na metod rada nekadašnjih orfeuma koji su lakrdiju plakatirali ekspresivnim efektima, potcrtavajući do apsurdnosti ono što je burleskno. Publika se tu smeje radnjama kao cirkuskoj atrakciji. a tu tekst više nema svoga smisla ni značenja.

Po pretstavi »Sumnjivog lica«, a i po drugim ranijim pretstavama, mora se zaključiti da se u Akademskom omladinskom pozorištu ne vođi dovoljno brige o onome što je bitno u tekstu, o sadržajnosti i iđejnosti tek= sta. Time se ulazi u formalizam koji se mora radikalno odbaciti u svima manifestacijama kulture socijalizma. Formalizam je vrlo štetan u razvitku socijalističke kulture, jer nosi u sebi različite deformacije, uvođi u bezidejnost, dekadentnost, u sve ono što je protivno realizmu. Akademsko omladinsko pozorište moralo bi se osvrnu=ti sa jakom i oštrom samokritikom javno u omladinskoj štampi na svoj rad, a omlađina mora posvetiti punu kritičku pažnju tome pozorištu, ako smatra da ono može kao omladinsko da se javlja u kulturnom životu. U toliko pre, potrebno je pokloniti veliku pažnju ozdravljenju ovog omlađinskog pozorišta što ono ima daroviti glumačkih snaga, zrelih u s |

ty ps

LL San ajaaaN)

nota Ra ti a LOR a CL A a aaa i ai

e Saona

| E

nacionalnpripadnosti Makedonaca. i a 7 . i Oe | 97 ape | | »Moji peđi — kaže Misirkov — i u kojima su beđa i zapvljanje liberalizmu, o potrebi aktivnog učešća u prikazu Mkiranim strahom. Njena Akademsko . omlađinsko pozorište ostvarenjima, što u njegovom:režisk: Nata |) O ea novo i bez osnove, već su stalmo ugrožavali njegov rad\Doslo- ~ u političkoj borbi itd. sila koja je ćudi, samovolji, rezmet- tražeći nova duhovita rešenja za in- radu ima mašte, invenoije i duhs, Šš} orak na:d u dosadašnjem razvit davci — izdavači bestidnizrab- U svojim pismima Cankar dotiče svu ljivosti, dolena je u karikaturi do terpretaciju »Sumnjivog lica« pošlu- se u tom pozorištu osiobodilo VeHN"m

| gledišta: s »dišta da je to antagoni- mi ćemo se boriti za neobičnu žetvu, — i di!.. Ali iza svih tih S ž ži- ; | i S „ar č goni- e O , \la se radl:.. S f ka sa savremenošću. Međutim svi na= | | u, Btčki rad; što je u vezi s ovim, da · mi izlazimo na njive sa željom da po- nabušj reči osećamo takvu strasnu aridbyaM Bio fena bye aa : | ši najbolji književnici shvataju po| " je to rad ji nije još sebi stvorio Mažemo nešto novo...« I zaista, sto- ljubaVrmema Sakenu i Sakencima, · «6; | Pred književnošću stoji zadatak da “rebu kolektivnih oblika dubokog, sistvori dela koja ocrtavaju naš dana= sštematskog književničkog proučava=

ta ; i i Maa i i ; rad pita zabava, prosto zado dalekom Sakenu, izdvojenom sa svih Zbog ni da nam poštaje jasno lu- 55) : 2: CA vige sovjetskih ljudi. Nemamo još de- A. Fadej i ; TP OUN

kk: volis aaa a: ; , 7 34 \ č EM a ;: pe | Judi. oš de . Fadejev podvukao je da je »cela | prica kato to krajnje naivno, EO od sveta Ot CRO kavstvohih tih nežnih »grdnji«, OE oe O Ka la koja bi se mogla nazvati »Cemen= stvar u tome da se kolektivnim dva e. ; || mo ji i – ma, burnim a, Strmi ni- j ı Ča- PO USNI RIO VU :- ili » i i ROSA : i: | Zele, shvata, slobodan nama RasNoc JaB08 u ea ;RaiDPa nje a OE napo dio JeVauin0 valo IV OTO an čl i takKO,Tmajı šeg doba '_ Bea a{a BL 0drOD |O | et Hi dB: tepih da: Ta ROSO.

T; \ · Oi ' * o ! lžć / ; pa Ja bi zila so- nik. na temu, da ?Ny | ad, na prim. rad kompozitora, u Sakenu, koje se kao orlovo gnezdo ponos zb, svog Sakena: to je isto- ali takajan u ovom svetu glašiće · cijaiističko takmičenje u našim da- · da je,bolje vidi i bolje je OSEVo Če |V wi

ku našegacionalnog osvešćivanja.« U toku X {vekaimamo niz manifestacija medonske nacionalne svesti, jako se ta tek vršio proces njenog izbiavanja, »Naša otadžbina

(Svršetak)

»Njega neodoljivo vukla želja da dela, da, bori, obuzimalo ga ono obilje živa koje se može nazvati srećom«. te reči, koje se odnose na jednog odinaka romana »Daleko od Moskve« , V. Ažajeva, mogle bi se

____6taviti kaepigraf romanu. One ka-

o Baa SVO) najboljih

ya 47

_ Takferišu »Ju umetničku atmosferu a, nječu glavnu temu. Osećanje Tadosti žita, osećanje sreće junaci

. Tomana dwljuju od punog ispoljastvaralačkih a u kctruktivnom, nađahnutom

\ Kaka joisao da »u istoriskim * Sima ra, kao ropskog, spahiOB, najahog, rad uvek odbija, uvek pretst:ja Tad po spoljašnjoj

rip Y prinuđdi, a ısuprot njemu nerad —

slobodu i s*u«, Ovo je tačno sa dva

re Ssubztivne i objektivne, da i bio privlan rad, samoostvarenje

yt) tajkvidue, šŠinimalo ne znači da je

fi LN ka ne kao

dig . ete Vrem vraški. ozbiljna stvar, jalnoj TZivni.napor, Rad u materiVaj kar ičVmji može da dobije oF 1) dat ter amo ušled. toga što je _ Što on njegovdruštveni karakter, 2) u isto „8 nični karakter, što je on J1Sto Vremeveopšti rad, napor Čoi ı izvestan način: dresiPrirodnenage, već kao SLOMA

ljivali poštenog umetnika. \ ONI

Iz niza pisama vidi se kako, ORC stajala Cankareva književna di ga ko ih je njegova neumorna fi. ija

skazanje ima ogroman, — za Sve svoj naročit, — značaj. Za umetnil kritičare, teoretičare šocijalističke | stetike osobito velik značaj ima Mar! sova misao da će"'rad „materijaln proizvodnje u socijalističkom dru\ štvu postati — po svom stvaralačkom,

ij ZA BORBENU TEORIJU KNJIŽNOS \

LEPO – TO JE NA,

ploblematiku &vog vremena i ukazuje na jedino pravilan put, put borbe za budućnost i slobodu: »U sam narod treba ići, ne bojati se borbe«,

ŽIVOT

trastu između skoro nestvarne, izvan– redne po svojim prirodnim uslovima, — po neverovafnoj geografskoj izolovanosti — udaljenosti Sakena od svih i svega, i jedimstva Onog života

kojim žive Sakenci, sa čitavim životom u zemlji. U tome se sastoji i

karakteru, po dubini, intenzivnosti lLizvor svetlog humora pripovetke. I u

punoći duhovnog samoostvarenja lič-

· nosti — jednak radu kompozitora, u-

metnika. On će davati i isto takvu punu infelektualnu i estetsku satisfakciju — postaće muzički, poetski. U pripoveci Georgija Gulije »Pro-= leće u Sakenu« kolhozni brigadist, bivši ratnik Kesou pred početak. prolećnih rađova drži mali govor: »Drugovi, — kaže on. — mi izlazimo na njive. To je velik događaj. Ali zašto velik? Zar se pre nas nije oralo, nije sejalo? I sejalo se i oralo. Ali

tinama i hiljadama godina »pre nas« ljudi su izlazili na njive da seju i oru, i to nije bio nikakav događaj, A u

prilepilo visoko u planinama — izlazak na njive postao je svečan događaj koji uzbuđuje ljudske duše, kao pred velik praznik, ili kao pred bitku. Želja da se »pokaže nešto novo«, da se izvrši stvaralački podvig, ono isto stremljenje ka punom »samoostvarenju« — punoj sreći svih i Ssva-–

\uvodu, koji svojim intonacijama pot\eća na lukavo skromne govore pče\ara iz »sela blizu Dikanike« i dalje, \ toku pripovedanja, — kakvim samo »čima pisac ne »ocrnjuje« svoj rodni \ken! On je i »proklet« taj đavol-

i Saken, i pisac ga se stidi, — za-

, bogu iza leđa! —i ne zna se na

We način, još u nezapamćeno

do) zalutao ovamo ·čovek, i šta ga je Oano privuklo, i nepristupačan je on, alen, i piše o njemu, tom Sakenu, ic samo zato Što se iu rodio,

takvu yovremeno i sinovsku i očinsku nepst prema njemu i njegovim

ljudima takav ponos zbog njega i

vremeno bonos zbog velike otadžbi-

ne; kojoi zbog ota koja

Sakenaca,

; Saken isto tako svoj i prisan kai piscu pripovetke, ( se materinski brine o Salnu, koja je umela da od i kada poludivljih, zabačenih i zab\avjenih od svih, učini ljude svesnei,mene, hrabre, širokog

zečje uplašssti od svakog šuma, od svakog šušn To nije više vlast koja hapsi koga)će, koja »pakuje« krivice, kod kojiproguta pomrčina« sum-

perijalistič} potpaljivača rata. Ne može se b uzbuđenja čitati divna scena u kd se iznosi kako Sakenci pretresaju lluke februarskog plenuma Centriog komiteta Partije i iz. vode iz nipraktične zaključke za se= be, Bratsl jedinstvo svih naroda SovjetskoSaveza u svepobeđujućem oslobođem radu, koje se tako jesno oseća i ivoj sceni i u celoj pripoveći Gecja Gulije, i čini »Proleće u Sakenvnačajnim, potrebnim čita"ocima SV bratskih naroda. |

U siću) čestici, u ovom »izuzetnom i pbnom« (zaista kao sasvim . »izuzetnć i potpuno »posebnom«, koje ne | ni na šta drugo!) ispoljava se o veliko zajedničko, zakoni našeg šta, njegov patos, njegovo munjevikretanje napred, ka komunizmu. to pripovetka o Sakenu postaje povetka o našem Savezu, o zakonimpijateljsiva i bratstva svih sovjetsknaroda. Što snažnija podvlaši pi izuzetnost, neobičnost Sakena, tiače osećamo njegovu pri:ad0vilokutbnorn životu otadžbine.

Velik} »veći nego, točak seljačke dolice« — mesec osvetljava noću Sn, »Odjednom, negde u

Ovo ste poetični lik Sakena, tako malu ogromnom svetu Saveza , republi} ali čija se pesma dobro čuje u m velikom svetu. Međutim, ovaj jet samo doetali velikog poetičnog a Sakena. Postojii drugi detalj. »Ra je zemlja kao Sa!« — kaže Kesou. Ponosan i nepribačan kao tvrđava,

pisce da prodru još dublje u naš

nepristupačna

žilo se i potpuno proizvolinim i neopravdanim · određivanjem mesta radnji. Da bi se ilustrovao strah pretstavnika vlasti od »zidova koji ima-

romantika. Koja 'buržoaska zemlja može da pruži umetniku takav poetičan potencijal, takve umetničke teme i likove? I ne čini li se, u poređenju s ovom veličanstvenom romantikom, malim i »provincijalnim« sav romantizam starog tipa, romantizam koji je pretstavljao »dopunu« proza-

' ičnoj stvarnosti?

Potvrđivanje lepote našeg života preistavlja, u prevodu s jezika estetike na jezik politike, potvrđivanje sovjetskog patriotizma, divnog bratstva i prijateljstva među narodima, rukovodeće istoriske uloge boljševičke partije, veličine socijalističkog ra= da, socijalističkog ftakmičenja, —tog komunističkog metođa izgradnje socijalizma, — potvrđivanje moralnopolitičkog jedinstva narođa, drugim rečima: boljševičke partijnosti naše književnosti.

Sovjetski književnici osetili su radost i ponos što je njihov rad dobio visoko priznanje u referatu V. M. Molotova. Ova ocena obavezuje naše

šnji, posleratni život, stvaralački za= mah staljinske petoletke, radne pod-

nima, ono što je novo u stahanovskom pokretu, nov lik radničke klase, ubrzanje procesa utiranja međa između fizičkog i umnog rada — procesa koji je tako karakterističan za našu posleratnu izgradnju. Usbesi naše književnosti zasad su, uglavnom, vezani 6 temama Velikog otadžbinskog rata,

delom diletantizfta i što je fijegov ansambl pokazao privrženost stranu predanost “pozorišnoj umetnosti _Wižišbor “GLRGOR.GĆ Teoraneny a iTV — 1 Pace amuau__—_

đaja i rada ljjndi sG ske epohe, to je književnicima JEF'..je koliko je još mnoštvo likova „ema, oblika naše stvarnosti koji nisu još poetski »osvojeni« i koji očekuju svoje ovaploćenje. i

Teorija književnosti, socijalistička estetika samo će onda i zasluživati naziv teorije, nauke, kad ona postane aktivna stvaralačka snaga koja pomaže umetnicima da nalaze i otkrivaju poetske, romantičke mogućnosti i zakone naše Žive socijalističke stvarnosti. Zato naš teoretski Kknjiževni odred treba da pomogne Savezu sovjetskih pisaca i njegovom rukovodstvu da preurede rad na novim o= snovima, U centru celog života i rađa Saveza pisaca treba da bude Kkolektivno umetničko proučavanje naše složene, raznovrsne, stvarnosti koja se brzo kreće i menja. ~

Savez pisaca, njegovi organi, mnogobrojne sekcije i komisije dosad još

ne igraju aktivnu ulogu u sve prisni= _

jem i dubljem zbližavanju književni=

nja procesa žive stvarnosti. U jednom

svom govoru (još 1946 godime) drug —

umetnosti«. (i a

Leonid Leonov pozivao je pisce na zajedničko , duboko promišljanje i proučavanje novih problema koji se pojavljuju pred našom književnošću i estetikom. »Hajdemo da tražimo to

imo to zazvišenja novo... u praksi našeg svakodnevnog · E: dimo

rada, Hajdemo da ·

ES ia koga, koje insšpiriše rad liudi daleko horizonta, inj: a _ | a

ik e U Dpro, | : 257 i Š , htore velikih stvara- i. Saken „izuzev dela kao što su »Vitez Zlatne iedno: CROP ni

| ljuje ne MONI DO Oa0Ie ei o O ida OR OU iy. IO Rat su Od značaja za postaje Ode strahovitog po zvezde« »Proleće u Sakenu« i neka ioledinac No PJ zauzme .. 519

| ! način foyi 1 a: Dr oa ya ; JU_ umela da ih vaspi- neprijae, veličanstveno-surovog u druga. Ali i teme Oladžbinskog rata svih budućih ci

| obliku di ijranom obliku, već u „Sakenu, — takođe, reklo bi se. vrlo · ta kao gradioc a Need ioi pristupač i i a ga svih buđu: PF

| elafnci ; ; č 4 !OCkomunizma koji žud- #SVojoj pristupačnosti Saveza SoV Treba rešavati u organskoj vezi s i- | a

i} Prirodnim aaa Hola upravlja svim daleko i od Moskve. i od celog sveta. no apsorbuju \anje i kulturu, sva- ijefskih'publika, I ovo čini još ja- ~ storiskim periodom koji Oe E OCadalEa PNI budućnodti Čiji tt . Poetična lepota ove male povesti kim se danom\qižu na sve više ste- „“nijom"mu o jedinstvu malogi kživljuje. J LM Ula&, BROJ: d? divni! LEDA ep

Za ekonom 'filozo Omis la ovo Mik

* K, ekonomjiarks

sociologa, istoričara, sovo genijalno pret-

»(nove kritike političke » TUK(s 1857—1058 godine.

i. ) 0 ı * i } # 4 #} M

darovitog abhaškog književnika, njeno tanano, nestašno lukavstvo kojim je prožeta odprvog do poslednjeg reda,

Sastoji se baš u paradoksalnom kon--

pene duhovnoj

| ||

- sta. Pokazuje se da Sakenci, »otsečć, od celog sveta, žive JOOJ celog eta, vatreno diskiuvufu o borbi u Loneziji, o politici im-

skromt Sakena sa celom Otadžbi-

nom. | 30 | TakvVe poezija života naše soci-

jalistič Otadžbine, takva je njena

Na 5 Što su ozbiljnije zasluge i uspesi sovjetske književnosti na komunistič-

kom vaspitanju naroda, na otkrivanju idejnog smisla savremenih doga-

AMA

preobražava li morati

eta...