Književne novine

"i oder aHa ay 0 - RE OM, „PROSI OC O =a -E KOV AN.SJ O WO OMe 4 JJ MO Pra pi i vrani 4 ra M, Mat: MVA Po KO ON JIM iy ar M-= A HO AMM a Fi OMA BB HG Mat aza -|OTFJ era Ji ı| e : · ka i | IAA . |S yi ya } a , y ba orla OMR NON VAMA POR RIR ONA TU OPM NASU Ma BROJ 46. | ———— kNJIžEVNENOVINE = |

TU ”

JEDAN VEK

: Ovih dana je Beogradski univerzitet proslavljao sto i deset godina

svoga postojanja. Ustvari, i strogo od-

| merujući datume i njihov. pravi zna| čaj, ova proslava bi se mogla uzeti

- kao

| Wvećivanja

| u Srbiji. I štaviše, ako bi e, u ovom vidu, hteo da proslavi jea impozantan vremenski period ___Wraženja viših oblika prosgećivanja u | __jednoj mladoj i politički tek osamo· Wtaljenoj državi treba istaći da se te____ŽŠnja za uspostavljanjem više prosvete _ i pokušaji da se to i učini već javljaju

| još u samom toku trajanja nacionalne ___revolucije Srbije, u toku samog nje___nOg Ustanka 1804-1815. Velika škola | Dositeja Obrađovića, koju on osniva u tek oslobođenom Beogradu još 1808 ___ godine, nesumnjivo i neporecivo je _ „početni datum u procesu višeg pro| _Svečivanja u Srbiji. Ali njena kratko| trajnost — svega pet godina života -___i prazan period od tri decenije do O-

'#.,

snivanja Liceja u Beogradu, prekida- ·

_ __ ju kontinuitet u tome procesu i u · izvesnoj meri otežavaju da se on, kao celina, sagleda u svih sto i četrdeset · godina svoga trajanja. Prema tome, e se može govoriti da od osnie: vanja Liceja u Beograđu, 1838, permanentno traje proces uspostavljanja M organizovanja više nastave u Srbiji, što će reći traženja i postupnog nalaženja univerzitetskih oblika nastave. I taj proces od Liceja, preko Velike škole, koja se osniva 1863, pa do 1905, kad se ostvaruje i Univerzitet, samo tako se i vidi tesmo povezan sa današniim Univerzitetom u Beograđu, koji, prema tome, s pravom danas proslavlja sto i đeset godina njegova trajanja. Treba udariti glasom na činjenicu da se taj proces nije završio 1905 formalnim osnivanjem pravoga Univerziteta. Toga datuma je u suštini samo Velika škola proklamovana Univerzitetom, ne menjajući skoro ni u čemu svoju dotadašnju bitnost. Drugim rečima, proces borbe za ostvarenje, pravih, sadržajnih, narodu celishodnih oblika višeg prosvećivanja i više nastave, nije u tome trenutKku prestao. Težak i borbeni napor da se osvoje i obezbede pozicije za nauku na srpskim višim školama traje i dalje. Ustvari, on se sve više komplikuje ukoliko se sve oštrije sukoblja=– vwvaju suprotnosti koje ga i uslovljavaju. Još od samoga početka, još iz Dositejeva vremena, u sukobu su, S jedne strane želje, potrebe i nužnosti da se postave temelji višem obrazovanju u mladoj Srbiji, i nepoverenje i strah prema nauci i kulturi koje, & druge strane, sve jasnije i sve odlučmije manifestovano pokazuju vladajući krugovi. Te suprotnosti su uočljive i u samoj srpskoj buržoaziji, ko= ja, u svome usponu, spontano i zakomito nužno teži većem ılturnom ospošobljavanju, ali ukoliko se ekonomski i politički sve jače ovlašćuje. te želje i potrebe i suzbija, sputava i ograničava. U krajnjoj liniji sve to rezultira u stalnome i oštrome naporu vlađajućih krugova da se više škole, pa i Univerzitet kad je iz njih proizašao, podvrgnu interesima vladajućih i pretvore u režimske institucije. Beogradski Univerzitet, od 1905, pa sve do sloma prve Jugoslavije, imao ~“ Je da izdrži najtežu i najsuroviju fazu toga procesa. U periodu bezobzirnoga „monarhofašizma, režim se upinjao da Univerzitet pretvori u duhovnu tvrđavu reakcije. Napori od mnogo decenija da se kroz više škole obezbeđi samostalna nastava nauke i da | Be univerzitetskim obrazovanjem proe kulturni horizonti narodu, koji u toku tog širokog razdoblja,

“ det = aa a

__On mora zato... đa pozmBje njegovu profesiju, koja pretstavlja prenosni Kaiš što spaja njega sa celom socijalnom mašinom...

beskrajno prostran, i ja u tome vidim neizmerno povećanje sredstava naše umetnosti, što će se izraziti pre svega u nicanju novih boja i oblika, EBituacija i melodija, nepoznatih ju| čerašnjem umefniku:.

| Nikada se još nred umetnicima nije | nalazila tako &ložena, bogata, dina___ mička stvarnost, i zato se još nikada | Mmije osećala tako oštra potreba za ko| lektivnim kKnjiževničkim sporazume___yanjem rađi stvaralačkog razumeva–

ovo kolektivno umetničko proie socijalističke stvarnosti imao u Gorki, kada je udruživao ke oko takvih svojih poduao što su »Ljudi dveju peto-

yrrki je hteo da stavi stvar

kog proučavanja života, no-

> vo em , na ozbiljna, dđuboku, ke at osnovu. Gorki je učio pisce i } da duboko studiraju " činjenice ta, da ih uopštavaju

_ »prevođeći« ih u kategorije estetike i

ničkog Wtvarala-

ijoga da po svo“ n čko proučavanje

sanjao još Čehov, koji ima ve-

fVii naučnog i umetničkog mišljenja

{ o njihovoj buđućoj sintezi. Ova sinW. teza, objasnio je Čehov, pretstavljaće” buđućnosti snagu kojoj neće biti

jedno-stolećni jubilej višeg pro-

teresantnu primedbu o srod-

VIŠEG PROSVEĆIVANJA

· U SRBIJI

i pored političko-reakcionarnih prepreka nisu ostali bez ozbilinih rezultata, imali su u ovoj zadnjoj fazi da budu definitivno slomljeni. MonarhoTašistički režimi nasilno su hteli da sa Univerziteta izgone svaku autonomiju nauke, da zabrane slobodnu i samostalnu naučnu, misao na njemu, da ovu načine apolitičnom, što istovremeno znači i reakcionarnom, da je zatvore u tamnicu idealizma i mistike, što bi je automatski načinilo službenicom regresa i mračnjaštva, a sveukupno najviši forum za narodno prosvećivanje pretvorilo u antinarodnu instituciju,

Napredne snage narođa, međutim, ustale su u odbranu svoga Univerziteta. Kroz mlade svoje generacije koje je slao na Univerzitet da se u njemu osposobe za kulturmu i naučnu narodnu službu, narod je na samome Univerzitetu poveo borbu za slobodu i čistotu nauke, za naprednu naučnu misao. Vodeći oštru, tešku i krvavu borbu protiv zarobljavanja nauke, protiv nesavremenosti i mračnjaštva u nauci, za njenu samostalnost, čistotu i progresivnošt, napredni studenti, pravi sinovi naroda. neizbežno su pretvorili tu borbu u izrazito naprednu političku akciju.

Borba beogradske napredne studentske omlađine između dva svetska rata revolucionarnog je karaktera, jedna od onih prethodnih revolucionar– nih borbenih faza preko kojih je Komunistička partija Jugoslavije kalila našega čoveka da se osposobi za veliki čin Narodne revolucije. Ta borba je daista jedinstven primer kako napredni stuđenti mogu da brane i da odbrane slobodu i progresivnost nauke i kako im se u toj borbi pridružuju i svi čestiti naučni radnici, Ako ih u onom trenutku na Univerzitetu nije bilo mnogo, dokaz ie da ih režim tamo nije hteo da ima. Ali ukoliko ih je bilo, našli su se na strani studeneta u njihovoj borbi za pravo napredne nauke, za pravo naroda da se služi naukom, za narodna prava uopšte.

I tek se danas, godine 1948, može govoriti da je proces razvoja višeg prosvećivanja u Srbiji proces stvara-

i N )

nja | ošposobljavanja Univerziteta u

. Beograđu da postane u punoj meri narodna velika škola nauke i znanja, pobedonosno završen, To je posledica pobede Narodne revouMcije i socijalizma koji je ona uslovila, a koje su, među drugim revolučinarnim snagama pod zastavom Komunističke partije Jugoslavije, pripremali kroz svoju borbu i beogradski napredni studenti. Tako se ustvari Beogradski univerzitet aktivno povizuje sa Narođnooslobodilačkom boMmom i Narodnom revolucijom, da tek u socijalizmu, koji se iz njih riđa i danas izgrađuje, postane u Pinoi meri i u punoj sadržini 'univezalni narodni rasadnik prave nauke.

Glavni akcenat proshve stodeseto- .

godišnjice Beogradsko; univerziteta tu je i udarao. Iz svih jubilarnih govora i napisa isticala s. jedna osnovna misao: Beogradski univerzitet i svi naši univerziteti. kio univerzitetske institucije u socijaističkoj stvarnosti treba što brže i šb potpunije da otklone i poslednje trsove nezdrave naučne prošlosti na njina, da se oslobode svake apolitične, {dealističke ili mističke naučne ba punije i pouzdanije u nauci primenjuju neoborive nane principe marksizma-lenjinizma. leogradski univerzitet, i svaki unierzitet naše zemlje ,treba da neguju socijalističku nauku, preko 'koje će mo moći da budu aktivni pomagači izgradnje socijalizma, planski učesn}i u njoj. Ali oni isto tako preko socinlističke nauke treba da odgajaju mrodu naučni i kulturni podmladak, loji će uspostavljati i utvrđivati socijalističku kulturu u našoj zemlji. Dni to đanas doista i mogu da ostvari jer narodna vlast u zemlji koja osthruje šociializam pruža kulturi i naci, njihovim

institucijama i njihovim poslenicima, sva materijala sredstvada plođonosno dejstvuju do maksiralnih dostignuća, Ta misao se nameđ kao osnovni i vrhovni zaključak p lepe i če stite proslave jednoga veja višeg prosvećivanja u Srbiji. | Milan BO(DANOVIĆ

Naši iseljenici u Australiji svečmo su proslavili Dan Republike.

U Sidneju su jugoslovenski iseljenici na svečan način proslavili naš na– rodni praznik 29 novembar, Po svome obimu i programu ova proslava imala je većeg uspeha od svih ranijih priredaba koje su organizovali naši iseljenici u Australiji.

Uoči Dana Republike prikazani su đokumentarni filmovi iz života nove Jugoslavije, Ova priredba izazvala je veliko interesovanje australiske javnosti i naših iseljenika.

Na dan 29 novembra otvorena je izložba jugoslovenske umetnosti, narodnih rukotvorina i knjiga, koja je trajala dva dana, Izložba je postigla veliki uspeh.

Istoga dana u prostorijama Okružnog odbora Saveza jugoslovenskih iseljenika u Sidneju održana je svečana proslava jugoslovenskog narodnog praznika, kojoj je prisustvovao veliki broj naših iseljenika. Svojim prisustvom na proslavi i oduševljenjem koje Je među njima vladalo naši ise-

ljienici još jedanput su Bikazali 5VOju visoku svest i ]ljubavbprema svome narodu i svojoj rođno,zemlji.=>

O O CO RO. MM CPM ERI PRIPREME ZA PR)SLAVU STOGODIŠNJICE HRISTA BOTEVA U NAŠO ZEMLJI

Kulturno društvo Jugoavija—Bu-– garska priprema svečanuakademiju povodom stogodišnjice rođaja velikog bugarskog „revolucionarni pesnika Hrista Boteva. Pored akadmije u Beograđu, koja će se održati)rvih dana januara meseca, proslava d se održati u svima, glavnim graddima naših republika: Zagrebu, Ljubhni, Skoplju, Cetinju, Sarajevu, i ea Sadu. | r

U okviru:·proslave, kultujo društvo Jugoslavija Bugarska „pprema i knjigu posvećenu Hristu Bievu, u izdanju »Prosvete«, iržavnog! davačkog preduzeća Srbije. |

veći ili manji stepen naučnosti u karakteru njegovog proučavanjia sštvarnosti. Kolektivno proučavanje života u.naše doba, nesumnjivo, treba da

| Naš pošao postaje, na taj način, pretstaylja sintezu naučnog i umet-

ničkog boljševičkog, partijnog mišljenja. Gorki je hteo da Savez pisaca postane centar takvog naučno umet„ničkog, partijnog proučavanja života, hteo je da rekonstruiše na odgovarajući način sav rad, ceo život naših književnih organizacija... Ovo književničko proučavanje stvarnosti treba da se, po mišljenju Gorkog, vidi u stalnom. i rađnom najprisnijem stva-

ralačkom jedinstvu sa stručnjacima, naučnicima i praktičarima mnajrazno-

vrsnijih oblasti naše izgradnje. Rad književnika na stvaranju zbomika »Ljudi dveju petoletki« imteresovao je Gorkog ne samo u vezi s objavljivanjem tih zbornika već, pre svega, zbog toga što je taj rad doprinosio tome da se kod književnika odgaja navika napregnutog, pažljivog proučavanja života, ljudi, njihovog stava prema radu, što je obogaćivao živim utiscima, zapažanjima, stimulisao pojavu umetničkih dela koja hvataju novo u našoj \stvamosti, Gorki je hteo da stvaralačke diskusije o književnim temama postanu zaista stvaralačke, da Književnici pretresaju književna pitanja i kao pitanja maj-

_ stomstva, i kao pitanja živog života, »„ da diskutuju, 8a poznavanjem stvari,

o tome šta je baš glavno, stvarno ka-

- rakteristično u ovoj ili onoj konkretnoj njen ci, poja , procesu izgradje komu ni: na, kal o

SD M: U a dsie| go AP FOR O“ metnička tema, kakva su izražajna sredstva a najpod esnija za. ofleni er van nje te teme. Yi | PE

Savez pisaca treba da ma novoj,

snovi obnovi ove gorkovsk trađicije zbližavanja književnosti sa stvarnošću, iđejno-političkog vaspilnja književnika. Samo ovo može d udahne zaista nov i zaista stvaralški život u rad sekcija, komisija, svi organa Saveza pisaca. ||

Savez pisaca treba da posine naučno-umetnički istraživačlri, centar svoje vrste, koji radi u stalnm rađnom kontaktu s raznim naudim institutima, ministarstvima, wvenim organizacijama, fabrikama, plhozima, — centar koji obavlja svi istraživački rad po planu koji rarađuje sekretarijat Saveza zajedno * stvaralačkim sekcijama i književnrumet-= ničkim časopisima.

Mi ćemo dobiti snažan stv{alački stimulu&s za stvaranje novih dd, prisno vezanih za borbu za stijinske

petoletke, za živofne proble izgradnje komunizma. Književnisredđi"na biće pravi idejno-stvaralači fak-

tor za književnike, i novi pid, kad uđu u ovu sedinu. neće višeEubiti - ono najvažnije s čime ulaze u kjiževnost i što često gube kad profesionalci: vatreno, Strasn pozavanje naše stvarnosti. I onh neće već biti mogućndsti za pojdu otkinutih od života, sholastičkih pšeu. doronfantičnih i drugih Sei konstrukcija. Književnost i njda teorija sve će aktivnije prodiratit sve oblasti našeg života, otkrivajuc utoliko dublje njegovu herojsku wWolucionarnu romantiku, ukoliko neljnije bude poznavanje čitave balne svakidašnjice, veličanstvene

obražava Svet pod nadđahnutim _ vodstvom Partije Lenjina-Stalj}a. PF 'MOiNN O:

. da Što pot-.

tanu

„SVOBODA“ — NOV MESEČNI CASOPIS KORUŠKIH SLOVENACA

U Celovcu je počeo da izlazi mesečni časopis »Svobođa«, politička i kulturna revija koruških Slovenaca. Za časopis je napisao pozdravnu pesmu Oton Župančič, a pozdravne reči napisali su mnogi drugi poznati slovenački pisci. Časopis, koji izlazi na 32 strane, donosi članak o 29 novembru, danu postanka nove Jugoslavije, zatim govor Bdvarda Kardelja: ključenje Slovenačke Koruške JugoSlaviji bilo bi u interesu mira i dobrih suseđ:kih odnose između Austrije i Jugoslavije«, članak dr Mirka Cvitera: »Stogodišnja borba za slovenačke škole u Koruškoj« članak dr Franka Cvitera: »Za ravnopravnost našeg jezika« itd, Časopis posvećuje jedan članak tridesetogodišnjici smrti Ivana Cankara i donosi, pod naslovom »Velika ofanziva«, reportaže o naporima jugoslovenskih naroda za osivarenje Petogodđišnjeg plana.

Poslednji slovenački literarni časopis koji je izlazio u Celoveu bio je »Kres«, koji je prestao da izlazi pre sedamdeset godina,

DELATNOST EKIPA POJEDINIH INSTITUTA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA

Naučne ekipe Etnografskog · instituta Srpske akademije nauka proučile su običaje naroda iz sela Markovca, LaBova i Novog Sela, upoznale se sa svadbenim običajima i prikupile materija! koji omogućuje poznavanje · pečalbarstva i narodne medicine u tim krajevima. Na bazi pođataka ovih ekipa omogučena je izrada išćezle narodne nošnje šumadđiskog i moravskog tipa. Prikupljen je interesantan materijal o seoskim naseljima i arhitekturi u selima i gradovima Vojvodine, o načinu gradnje srednjevekovnih građova i seoskih kuća u Šumađiji, zapadnoji i jugoistočnoj Srbiji. Kod Prizrena vršena su ispitivanja naselja i porekla stanovništva oVog kraja, a u oblasti Levče i Podgore prikupljeni su novi podaci o narodnoj poeziji i običajima, koji su među narođom ovih krajeva poznati pođ imenom »Lazarice«. Pkipe Etnografskog instituta prešle su granice svoje republike i izvršile etnografska ispitlvania na teritoriji Crnogor-

skog i Dubrovačkog primorja. Bogatu na- .

učnu građu iz slikarstva i arhitekture našle su ekipe Arheološkog instituta Srpske akademije nauka rađeći u manastiru Veluću. Poređ proučavanja starih rukopisa u Zagrebu i Ljubljani, naučni radnici ovog instituta ispitali su srednjevekovne tvrđave u Kruševcu, Paraćinu, Sokogradu Aleksincu i Skopliu. Za poznavanje slovenskih nakita od velike su vrednosti pođaci iz muzeja u Splitu. Podaci koji su prikupljani u manastirima iz okoline Prokuplja i Trstenika omogućuju dublje poznavanje našeg fresko-slikarstva. Arheolozi Instituta vršili su istraživania srednjovekovnog zamka u Gomjem građu u Beogradu.

— Članovi ekipa Istoriskog instituta za vre“ me boravka u Dubrovniku ispitivali · su đokumenta vezana za kulturu Dubrovnika od petnaestog do šesnaestog veka, za dubrovačke slikare, esnafe, njihove trgovačke veze sa Srbijom, Dalmacijom, Italijom i njihove međusobne uticaje. Iz Gradskog arhiva u Dubrovniku prikupljena je građa za privrednu istoriju Dubrovnika u vreme Francuske revolucije. Rađeći u Gradskom arhivu ma Cetinju, istoričari su se upoznali s odnosima Crne Gore i Srbije, dok je u ·Sarajevskom arhivu proučen istoriski materijal o revolucionarnim omlađinskim pokretima. U Zagrebu i Novom Sadu PrikuPligna je građa za naučni rađ: »Odjeci stare MBirčke književnosti u srpskoj i hrvatskoj književnosti«.

Članovi ekipa Instituta za proučavanje književnosti prikupili su pođatke o prepisci Petra Petrovića Njegoša s austriskim vlastima i o vezama velikog crnogorskog pesnika sa oslobodilačkim pokretima: u

Primorju. Naučni radnici ovog „Instituta

_ obišli su biblioteke u Zagrebu i Ljubljani

da bi popunili bibliografiju srpskih Mknjiga u osamnaestom veku.

MADARSKO NARODNO POZORIŠTE U SUBOTICI

Od oslobođenja do đanas Mađarško narodno pozorište u Subotici đalo je oko 450 pretstava pred više od 145.00 gledalaca. Naročitu aktivnost pozorište je pokazalo u organizovanju gostovanja za mađarsku nacionalnu manjinu po raznim selima i gradovima Vojvodine. Umetnički ansambl pozorišta, sastavljen uglavnom od članova mađarskih amaterskih grupa iz cele Vojvodine, postigao je u ove tri godine značajan napređak.

Mađarsko narodno pozorište u Subotici prikazalo je, pored ostalih dela, Nušićeve komedije »Sumnjivo lice« i »Gospođa ministarka«, komađe Konstantina Simonova »Ruski ljudi- i »Rusko pitanje«, zatim »Đavoljeg učenika« od Bemarda SŠoa i »Luđaš Maći« od mađarskog književnika Morica Žigmonda.

Pozorište će organizovati na proleće ve-

ću tumeju po Vojvodini i Slavoniji i po- i

setiće mesta i sela u kojima žive Mađari. Početkom januara sledeće godine oskOvaće se pri Mađarskom narodnom pozdori štu u Subotici dramski studio. Posle/ t; godine teoretskog i praktičnog rada iz fi. dija će izići novi kadrovi za pozorit | mađarske diletantske grupe u Vojvodi.

OTVARANJE SREDN;/! DRAMSKE ŠKOLE U SARAJEVU

Početkom januara 1949 otvoriće u Sarajevu srednja dramska škola. Tože biti prva škola ove vrste u Bosni i Hemgovini. ' Kao jedna od glavnih teškoća u adu Sarajevskog i Banjalučkog pozorišl osećao se nedostatak glumačkog i stmmog kadra. Sem toga, nameće se potreb što skorijeg otvaranja stalnih pozorišteu Mostaru, Zenici, Tuzli i drugim gradvima a s tim u vezi i potreba što bržef sistematskog uzdizanja novih pozorišni kadrova. Za razvitak pozorišta u Boini 'Hercegovini veliki značaj imaju dram:kesekcije kulturno-umetničkih društava, kfje u pojedi-

•nim „mestima nađoknaćuji „pozorišta.

Dramska škola u Sarajevi okupljaće i uzdizaće pozorišne umetnileu prvom ređu iz širokih ređova pozorišr} amatera Bosne i Hercegovine. a OUN kađar pozorišnih radnika oma će Wogućiti proširenje mreže pozorišta u bojoj republici, čime će sd istovremeno Olčati i rad ama-– terskih pozorišnih grupa. D

»Pri-

rba«, Beograd, Dečanska 31,

Pedesefogo j Josip

vih dana navršilo se pedeset g o umjetničkog rada splitsko kompozitora i dirigenta Josipa Hac koji je još kao učenik splitske real 1898, komponovao pjesmu Branka dičevića »Kad mlidijah _ umreki«. doba tuđinske vladavine 1 nas stvaranih razmirica među našim n dima, Josip Hace je pokazao slobodoumne te:Oje gy što je novao pjesmu ba onog S lesnika koji je prvi, počeo da narodnim jezikom i Izrazio na

težnje naroda.

Završivši muzički konserva Italiji, gdje mu je u Pesaru bio Pietro Maskanji, koji je imao vrlo dobro mišljenje, HN. vratio u Split, gdje je, pored dalničkog rađa, vodio najpozn OP matinsko pjevačko društvo i|gymir« (osnovano 1884), a kasj B-E beno društvo »Guslar«. PROS svjetskog rafa Hace je ko” Yi bj niz poznatih djela, od 'Kanštampane zbirke solo pjes 'Badatatu »Noć na Uni« (tekst Nalića) i »Exodus (tekst Vla{Td „ + zora); od instrumentalnih }a »2ei vu«, nekoliko prigodnih OEtpd dg i operu »Povratak« u jedqi Činu 5 intermecom, u kojoj je u dašnjih openskih motiva }eudalnog doba obradio motiv i života radnih masa.

Prvobitni uticaj talijae muzike — naročito verizma — F je u toku rada savlađivao, i u n)Vim djelima dolazi do izražajaja narodna melodika. Te njegove ime postale su popularne usvim knyima Jugoslavije. Između dva ratišla mu jel četvrta zbirka pjesamfalade »Lem Edim« i »Selim beg« st O Jovanovića-Zmaja) i neko] Zbirki kompozicija za zborove, al kompozitora se nalazi još niz ričkih obrada narodnih melodija, kg zbirka »Kroz moju otadžbinu«. U)m razdoblju nastala je i njegov)pera »Adel i Mara« po eposu Lu} otića, koja je prvi put izvedena Ljubljani 1932 godine. Bavio se i rjm na muzičkoj nauci. |

Josip Hace, koji OON ovoga

u elj mu

vijeka komponovagbularnu borbenu pjesmu »Padajlo i nepravdo, narod ti je sudit |\n« (tekst Josipa Smodlake), koja snnogo pjevala u

toku oslobodilačkaata, prišao je u sudbonosnim dani narodnooslobo-

dilačkom pokret: decembru 1943 predsjedavao je hnferenciji kulturnih radnika i unnika na oslobođenom Hvaru, sa je je upućen proglas sa pozivomalifurnim radnicima da učestvuju ujlohodilačkoj borbi. Posle evakuaf_„Srednjedalmatinskih otoka Ha(ile S evakuisanim stanovništvom Bao najpre u Južnu Italiju, gdje suille neke jugoslovenske baze, a „u egipatsšku pustinju El Šat, g/ je razvio neumoran rad, sudjelujuu organizovanju kulfurmo-umjetno8 rađa u logoru naših izbjeglica. z/#odinu i po dana zbor pod njegoviWoćstvom izveo je oko stotinu konatta naših borbenih par= tizanskih ij/rodnih pjesama, o kojima je g pnanjem pisala saveznička štampaj, od kojih su neki snimi

dišnjica/mjetnkog rada

dilačke bobe Josip Hace je Wtvo- O rio nova mižička djela, »Dvije partizanske rukvVeti« i „zbipku obrađenih 30 partianskih pjegsa vratku u oslbođenu zemlju Hace je sa zborom islDio u mnogim gradovima Dalmacije a prije raspuštanja zbora i u Zafebu prilikom zagsjedanja ZAVNOH1a. j

Posle, osloboenja narod Splita iza“,

ma, Po po- |

i \ ' |

\ A l

brao je Hacea ta svog Pretstavnika i ON +),

narodnoj vlasti a Splitsko, Radničko kultužno-umjetiiččkko društvo »Jedinstvo« za predsjdnika. Josip Hace je posle oslobođenh napisao nekoliko

zbirki pjesama 3? zborove. zbirku od_

pet partizanskih pjesama, tri rukoveti obrađenih narodlih pjesama iz Ma-

kedonije, Korušh i Dalmacije, a O

vajsku vokalnu mitu, »Žetveni vijenac« i balet uz slo i zborno pjevanje. Pedesetogodišnjia rada zasluženog trudbenika na poli muzike i učesnika u oslobodilačkoi borbi svečano je proslavljena u Splitu, Kulturno-umijetničko društvo Ivan Lozica« izdalo je ukusno opremljenu spomenicu o životu i radu Josipa Hacea, Narodna fronta Splita priredila je, pod pokroviteljstvom ministra „Savezne vlade druga Vicka Krštulovića, svečamu pretstavu Haceove 'opere »Adel i Mara« u Narodnom kazalištu, Ovom proslavom naša zemlja odala je zasluženo ·priznanje Josipu Haceu, požrtvovanom frudbeniku naše muzičke umetnosti.

NARODNI UNIVERZITETI U VOJVODINI

Rađ narodnih univerziteta \ı Vojvodini iz dana u dan je bolji i uspešniji. U Vojvodini su prošle godine radile 52 narodna univerziteta. Pripadnici nacionalnih manjina” imali su Šest narodnih univeriteta (Mađa– ri 4, Slovaci i Rusini po jedin), U onim mestima gde je stanovništvV0 izmešano, pređavanja su održavana na smskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine tog mesta, Pored narodnih univerzileta prošle godine radilo je i 79 pređavačkhih sekcija.

Ove godine u Vojvodini radi preko 80 narodnih univerziteta i 92 predavatke sekcije. Najviše narodnih univerzitela ima u Bačkoj (u Bačkotopolskom srezu 9, u Novosadskom 7 itd.) U mnogim mestima uprave narodnih univerziteta nisu poklonile, dovoljno pažnje organizovanju tečajeva i pređavanja. Tako se u Subotici da ođa se rađ narodnog | univeyziteta oMraničio samo na tečajeve, dok u vremenu od četiri meseca nije održano nijedno predavanje.

Na narodnim univerzitetima u Vojvodini ove godine održanc je 1.27 popularno-naučnih predavanja, 280 predavanja o zadrugarstvu i 2.496 političkih pređavanja, Predđdavanjima je prisustvovalo preko 7.000 slušalaca.

——-_ SO LO

BIBLIOGRAFIJA

Tanasije 'ađenović: Pesme. Osim ciklusa »Srce}nja« (1937—38), ova zbirka obuhvata pee pisane tokom narodnooslobodilačke f/be i posle oslobođenja. Izdanje »Prosve/ Beograd, 1948. Cena 45 dinara...

Mark/(ranješević: Velika smjena, Pjesme. ' zbirku unesene su, uglavnom,

pesme/pisane za vreme rata i posle oslo·bođen/Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena dinara.

Sinji Paunović: Pusta zemlja. Romah iz vnena okupacije u Prvom svetskom ratu.jzdanje Cena dinar,

»Prosvete«, Beograd, 1948.

OOU

Adam Mickjević: Dziady · (»Zadušnice«).

uveno dramsko delo velikog poljskog pesnika, protkano lirskim i epskim elementima, u kome je opevana ljubav prema slobodi i mržnja na „neprijatelje „narođa, »Klasično kazalište«, izdanje Nakladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948. Cena 3 8,50 dinara.

Petar Jilemnjicki: Neorano polje, Roman. jednog od najpoznatijih savremenih čehoslovačkih pisaca. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948, Cena 80 dinara.

PF. Hashačih: O mogućnosti saznanja sveta. Priručnik iz marksističko-lenjinističke teorije saznanja. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948, Cena 11,50 dinara. !

K. D. Ušinski; Maternji jezik u osnovnoj školi. Knjiga poznatog ruskog pedagoga iz druge polovine XIX veka, osnivača nauke o vaspitanju u Rusiji i smelog reformatora školske nastave. »Pedđagoška biblioteka«, Io »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 39

nara.

N. Vretenjikov: Volođa Uljanov. Sećanja

na mladost V. I. Lenjina. Izdanje »Pro= ,

sveteć, Beograd, 1948. Cena 12 dinara. Gvido Tartalja: Naše more, Pesme za pi'onire. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 15 dinara. Narodne junačke pesme o Kraljeviću Marku. »Knjiga za omladinu« izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 26 dinara.

– 3

A. S. Puškin: Bajka o mrtvoj carevoj kćeri i o sedmorici vitezova. Izdanje »Prosvete«ć, Beograd, 1948. Cena 8,50 dinara.

R. Kipling: Riki-tiki-tavi. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 6,50 dinara.

A. Kuprin: Bela pudlica. Knjiga za decu. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948, Cena 9,50 dinara.

—— —— —_— -— — C"—- –I–I g ~ _________. : Revizori i škole

U nizu primera nemarnog odnosa pojedinih revizora prema masturanju naše štampe, od kojih su nel već ižneti u ranijim brojevima »Književnih novina«, nalazi se i slučaj revizora Invalidskog podjetja »Jugoriklam« u Ljubljani.

Glavni grad Narodne Republike Slovenije — Ljubljana, kulturhi centar Republike, preko revizora Inyalidskog podjetja »Jugoreklam« dobija samo

220 primeraka »Književnih novina«. Međutim, Peta gimnazija u Ljubljani, nezavisno od tamošnjeg revizora, DOčetkom decembra pretplatila se na list

i prima 80 primeraka »Književnih no-

vina«. i

Primer ove gimnazije rečito govori o realnom tiražu koji bi trebalo đa bude postignut u Ljubljani, uključujući oštale gimnazije i mnoge druge kulturne ustanove grada. ; i

, A.P.

nnqneodnZRKRGkKFK drk. E=FCXKMFNKmKKII... —.

SAOPŠTENJE ADMINISTRACIJE

Obaveštavaju se pretplatnici | revizori da”

je promenjem broj tekućeg rana »Književnih novina« kođ Narodne banke i da će se ođ 1 januara 1949 godin, voditi pod brojem 1-9060378.

Mole se svi pretplatnici, koj, nisu obnovili pretplatu za 1949 gođin\, da pošalju movac putem čekovne Wlainice br. 19060378, |

e a o URBDNICI:.

„hd

fi?

\irue.

Jovan Popović, Čedomir,Minderović y ž

i Marijan Jurkgić

PRETPLATA ZA KNJIZŽEWE NOVINE Za našu zemlju na 3 mesća 35 dinara na 6 meseci 70 dinara i na godinu dana 140 dinara, F Za inostranstvo: na 3 mesca 0 dinara, na 6 mešeci 100 dinara i mi godinu Gana 200 đinara. Rukopisi se ne vržaju. Broj čekovnog računai-9060049 Poštanski fah 0, ||