Književne novine

BROJ 8

Časopis »Književnoste stupio je u četvrtu godinu svoga izlaženja, Vreme je da se učini kritički osvrt na njegov rad, da se pregleda njegov udeo u razvoju naše književnosti, da se ispita pred kojim se problemima i preprekama nalazi njegov razvitak, napredak i uspon. Kritički osvrt koji ćemo ovde učiniti u osnovnim linijama zadržaće se na radu časopisa u protekloj godimi i početku njegovog rada u ovoj go= dini, . |

Ono što se može najpre konstatova=– ti u pregledu toga rada, a što se konstatuje i kod drugih časopisa, to je da je »Književnoste donosila u prošloj godini i da donosi takođe i u novoj redakciji uglavnom priloge pisaca koji su već poznati, koji se redovno javljaju u našem kulturnom životu. Isti saradnici smenjuju periodično jedni druge na stranicama časopisa, Oni daju kvalitetne radove, razvijaju se i sami ovom saradnjom koja označava doprinos književmosti, ali njihov broj ostaje gotovo uvek isti, Književni časopis po svojoj funkciji treba da daie stvaralački impuls književnosti, da ie osvežava novim snagama. Jedan od njegovih krupnih zadataka je da stva–ra uslove za pojavu novih pisaca i da ih formira,

Taj zadatak još uvek stoji pred časopisom »Književnost«, jer u Drošloj godini nije dovoljno ispunjavan. Rriliv novih saradnika je prilično ne= znatan, ma da je redakcija imala u jednom periodu u pogledu kriterijuma težnju da ide više u širinu i da altti=' vira one pisce koji se vrlo retko javljaju sa novim rađovima. Časopis se redovno u svome izlaženju spoticao O problem proširenja saradnje. Tai problem je vrlo gorući i za novu redakciju koja pokazuje da se takođe nije snašla u njegovom rešavanju. Problem proširenja saradnje neće se u časopisu »Književnost« rešiti ako ga urednik rešava sam, bez stalne pomoći svojih saradnika i njihove aktivne zainteresovanosti za život časopisa, ako se uređivanje časopisa prepusti stihijnosti i čisto individualnim naporima, ako se ne održava uži kontakt sa saradnicima, ne samo lični, već radni, na organizacionim sastancima, organizovanom korespondencijom, ako &e ne obrati pažnja na pojavu i razvitak mlađih pisaca po omlađinskim časopisima. Časopis »Književnost« je od svoga izlaženja imao ispravnu tendenciju da upoznaje svoje čitaoce sa književnim stvaralaštvom pisaca iz drugih republika. Ta tenđencija se pokazuje jače ispoljena u poslednjim brojevima, naročito u odnosu na slovenačku književnost koja ie malo poznata srpskim čitaocima. No pokraj svega ii Dokraj ovih vrlo korisnih i pozitivnih mera, ne pokazuje še jača povezanost časopisa »Književnošte sa gsivaralačkim snagama narođa,

. Vrlo značainn je pomoć.časopisa saradniku piscu koji je u razvoju svoga književnog stvaranja. Ona se izražava au diskusijama, razgovoru i korešpondenciji, s njime, u direkinom delovanju na uzdizanje njegovih književnih radova. U, časopisu »Književnost« bilo je te saradnje između saradnika. i urednika. Mo ono što je primetno ne Bamo kod „pređakcije »Književnošf«, već i kod redakcija drugih časopisa, to je da im ne uspeva đa budu stalno, kontinuirano radne, đa ne okupljaju oko sebe saradnike, da ne diskutuju sa njima po pitanjima uređivanja časopiša, da ne pronalaze u zajednici sa njima nove oblike učestvovanja u književnom životu, da nisu u stanju

đa se emancipuju od takozvane »krize saradnje«.

Časopiš, ako nije savremen, 8 teškom mukom može đa se održi u dinamičnom revolucionarnom „preporodu nmarođa. Gođina 1948, puna teških borbi i krupnih pobeđa za narođe u novoj Jugoslaviji, malo se odrazila na časopisu »Književnoste, kako u njegovom beletrističkom delu, tako i u njegovim kKritičkim pregledima i hronikama. Politički život naroda nove Jugoslavije ne prodire punom snagom u časopis, Časopis se više zadržava na registrovanju događaja nego na njihovom analiziranju, tumačenjima, književnim tretiranjima onih problema koji su veoma značajni za život narođa, Časopis »Književnosf« još uvek nije dovoljno političan u pogleđu ređigovanja pojedinih brojeva, a u poslednjim brojevima pokazuje se i tendencija estetskog prilaženja političkim i kulturno-političkim pitanjima, Tako je u 10 broju prošle godine, povodom Svetskog kongresa intelektualaca za odbranu mira, umešfto izveštaja naših pisaca koji su učestvovali na tom kongrešu, objavljen u časopisu članak Tlje Pronburpa, ı kome su prećutani i nova Jugoslavija i njena Književnost. Vodeći idejnu borbu protiv pokušaja oživljavanja buržoaskih tendencija u književnosti i umetnosti kod nas, časopis »Književnost«e ukazuje na imperijalističke akcije u kulturnom životu zapadno-evropskih zemalja, otkriva njihov metod, izobličava njihove deformacije. No onošto se oseća kao krupan nedostatak ideološkog rada u časopisu, to je nedostatak diskusija po onim književnim pitanjima koja su vrlo aktuelna kako u odnosu na kulturni razvitak naših naroda, tako i za borbu protiv svih ostataka buržoaske estetike i ideologije. Problemi koji se nameću časqpisu »Književnost« danas za diskusiju, to su problemi apolitičnosti i bezidđejnosti, estetizma i objektivizma,

Raščišćavanje ovih problema doprinelo bi razvitku stvarnije, pozitivnije i plodonosnije književne kritike u časopisu. Časopis »Književnost« nije od svoga osnivanja imao na SVOjim stranicama književnu kritiku koja bi redovno, aktuelno i meritorno pratila razvitak Književnog života kod nas. Naročito je otsustvo Književne kritike bilo veoma primetno u beleškama, Osnivanjem »Književnih novina« časopis je jedno vreme ostao gotovo sasvim bez književne kritike, Obnovom ređakcije oživela jie književna kritika u časopisu. Beleške koje su bile samo informativne, jednim delom kulturno-istoriske i bibliofilske. DOstale su kritičke recenzije. No i tu se pokazuje nedovoljna organizovanost pomoći od strane saradnika. neraznovrsnost po žanrima i indiviđualnostima, a nejednoobraznost po principijelnim stavovima. Sve ocene u njima su najvećim delom u zavisnosti od ličnog mišljenja, ličnog ukusa. i ličnog suda urednika časopisa koji je tu najalttivniji recenzent., .

Gotovo potpuno otsustvo književne kritike u velikom Yrazdobliu protekle godine učinilo je da se časopis »Književnoste u velikoi meri oltstrani od književnog života kako Srbiie tako i drusih narodnih republika u okviru nove Jugošlavije. Veći kritički, prikazi piktaelnih književnih pojava. i novo izišlih knjiga bili su vrlo retki i malo uticajni na Književno stvaralaštvo. Mogao bi se lizdvojiti iz tog razdoblia po korisnosti, analitične studioznosti i konkretnog suda prikaz Čede Min-

O ČASOPISU „KNJIŽEVNOST.

derovića nag beletristiku časopisa »Mladost«. Nova redakcija (urednik Eli Finci) posvetila je veću pažmju kritičkom praćenju književnih pojava, prelazeći i okvire Književnog života Srbije. Ona je takođe posvetila više kritičkog interesa i pozorišnom životu Beograda. U kritičkim pregledima u poslednjim „brojevima časopisa »Književnost« ispoljava se težnja za aktuelnijim, življim, borbenijim praćenjem književnog i pozorišnog ŽživOta, Ta tendencija, koja ima svojih pozitivnih osobina, sadrži u svojim dosadašnjim rezultatima i negativnosti na koje treba odmah ukazati. Recenzent

. Eli Finci, urednik časopisa, pokazao ie

izvesnu sklonost ka preterivanjima kada je oštro istakao slabost »Večere« Skendera Kulenovića, zanemarujući pozitivne osobine tog dela. Kritički sud u belešci koja je posvećena redigova– nju pripovedaka Branimira Ćosića je nabačen, nije potkrepljen argumenktima i zbog toga nosi obeležie improvizacije, Improvizacije ima i u ocenama režijskog rađa na tekstu »Večere« Skendera Kulenovića i u ocenama igre glumaca, kao na primer Joze Laurenčića i Božidara Drnića, u inače vrlo studioznom i sadržajnom prikazu »Ljubov Jarovaje«. Književna i pozo= rišna kritika u časopisu mora biti dobro promerena, obrazložena i opravdana, jer časopis ima vaspitnu ulogu, vrlo odgovornu u socijalističkom dru: ŠtvuU. :

Časopis »Književnost« je u protekloj godini objavio nekoliko književnih Oogleda koji znače znatan doprinos savremenoj književnoj kritici, naučnom osvetljavanju naše kulturne istoriie, kao i književnom uzdizanju čitalaca da pravilno shvate aktuelnu književnu problematiku, kao i probleme našeg kulturnog nasleđa. To je ogled Eli Fimcija povodom dčetiristogodišnjice izvođenja Držićeve »Tirene«, u kome se otkriva realistička životna sadržina tog dela i odbranjuje se od nekadašnjih wWkolastičko-formalističkih i nebuloznih tumačenja. To su i ogledi Borisa Ziherla o sedamdesetogodišnjici Otona Župančića, Jovana Popovića o Silviju Kranjčeviću, Radovana Zogovića o pesmama Tihonova. posvećenim Jugoslaviji, Marksistička kritika, koja je došla do jakog izraza u ovim ogledima, nesumnjivo proširuje vidike i obogaćuje čitaoce idejnošću i zrelošću rasuđivanja u književnim pitanjima. |

Časopisu »Književnost« nedostaje filmski pregled u kome bi se kritički pratilo izrastanje našeg domaćeg filma, analizivali i procenjivali filmski scenariji, produbljeno govorilo o režijskim i glumačkim ostvareniima, davale sugestije rukovođiocima filma. Isuviše malo je u časopisu praćen i život naše likovne umetnosti, iako je baš u foj oblasti važna principijelna kritika i pomoć umetnicima koji se bore sa stvaralačkim problemima, Muzički život je praćen redovno u časopisu »Književnost«. Prikazi Stane Đurić-Klajn odaju lepu muzičku kulturu i težnju za objektivnim ocenjivanjem muzičkih ostvarenja. No u njenim prikazima još nije pobeđena ona pro= fesionalna obzirnošt koja vlađa u našem muzičkom svetu, koja često čini da se kriterijum izgubi iza konvencionalnosti, štedđljive čuvarnosti održavamja dobrih odnosa,

Književna kritika me prati sa dovoljno pažnje izlaženje čašopisa »Književnost« ni u »Književnim „novina-

NASTAVNIK NA RADU 1 ODMORU

Nema profesora ni učitelja kome ljudi drugog zanimanja nisu za Vreme semestarnskog ili letnjeg odmora dobacili zavidljivo:

—Vi opet imate odmor!

Davno sam želela da kažem što o ovom mnastavničkom odmoru i o rađu nastavnika, o njihovom sedmorukom i sedmosrcem udđarništvu,

Svet obično samo zna za to da nastovnik drži časove u školi i zami-

šlja ga &lobodnim čim vidi da uče-

nici izlaze iz škole, ili se na više dana raspuštaju, lstina je, glavni je posao mastavnikov pređavanje, ali on i pored toga ima još sedam Dposlova. Pa čak i ta predavanja o kojima građani nešto znaju, oni zamišljaju tako kako su nekad ponegde bila — da nastavnik sedne za katedru i izgovori učenicima šta je naumio. Međutim zahtevi nove škole, prave šlcole, sašvim su drukčiji. Nikad dobar pnnastavnikov čas nije smeo biti samo pedagoško delo, već ji psihološko i umeiničko. Dobar nastavnik nikad ne &aopštava činjenice sa katedre, kao što to čine obični

avači, već mora pošto poto navesti učenike da sami do njih dođu,

mora učiniti da se u njihovoj glavi

„ma kao da je skre

e.

sudovi rode, mora fu, na licu mesta, 'zajedno sa njima izvršiti sintezu nji hovih zaključaka, Obično u jednom danu nastavnik održi takvih pet ča· sova, Činjenica da ih u istom danu ima i u prvom i u višim i najvišim razredima, njegov rad još više otožava. On mora menjati postupak i svu onu neophodnu glumu Živog, zanimljivog predavača. Sasvim drukčije radi na predavanju O mestu izgovora suglasnika, a drukčije na predavanju o Domanoviću. O OR j vreme mora bil E

EA KC SR tničar na asiĆu i na sceni. Kada u dvanaSa, e ikad pošto se sit nagOVoOrio, nahodao Do razredu, stotine i hiljade pojmova prevrnuo u Blavi, građanin „neupućen u OVaj pošaO, začudi se pri susretu:

— A vi održali časove! Ooilmor!

Taj građanin misli: W jeku tofikog rađa u

Sada na

»Kako to da zemlji ovaj

4

' dite da se vraća sa

profesor već u podne izlazi iz ŠkOle!« Istina je, izlazi iz škole, ali je sa sobom nosi. Idući ulicom razmišlja kako da dostojno proslavi dan Prešernove smrti, Kramjčevića, Vukovu stogodišnjicu ili Držića i Njegoša, On prevrće kod Ruće anitologije, traži zgodne recitacije, smišlja kome bi učeniku koju dao, Posle ovoga mora da pregleda dvesto peđeset malih dela, školskih zadataka, i da o njima donese sud, To, razume se, ne može da obavi savesno i dobro ni za pet poslepodneva, jer za živu glavu ne sme precrtati zapetu u jednom zadatku na mestu gde u drugom zadatku to nije učinio, Šta je pogrešna, nedokumentovana ocena kritičara-književnika prema profesorovoj pogrešnoj oceni! Učenik očekuje „od nastavnika „potpunu pravdu, u dlaku, i obrazloženje do sitnica, Malo li nas je puta upitao učenik: O

— Zašto ste njemu dali četiri, had ima isto toliko grešaka kao i ja i još se udaljio od teme?

I, ako nastavnik nije sebi dao dovoljno razloga zašto je to učinio, teško njemu na tom času i posle Uuvek u tom razređu, :

Ne svršavaju se dužnosti nastavnikove ni „pregledanjem zadataka. Svaki od njih je i razredni starešina, i pored svih svojih časova jednom „Bpmnedeljno se sastaje sa svojim razredom na razgovor o učenju i, vlađanju. U čas kad ga građanin zamišlja slobodnim, „nastavnik drži zasebne, dragovoljne časove slabim svojim učenicima, ili prisustvuje Omladinskim sastancima. Kad ga ViKalemegdana, pre će biti da je učenike vodio na izložbu, nego da je dospeo da se šeta. A sutradan ga svakako čeka važna, ali ne tako prijatna kao poseći-= vanje izložbe, dužnost đa prisustvuje učeničkom lekarskom pregledu.

Nekad se profesori među sobom progone ko je preopterećeniji: nastavnici stvarnih predmeta ili jezika ili društvenih nauka, Ustvari svi oni pored predavanja imaju još pu-

no dužnosti, svima njima je odmor ispunjen nekim radom, Nastavnik

prirodnih nauka mora u svojoj ško-

li da gaji sa Wučemicima malu bolaničku baštu u saksijama, „ponekad održava i akvarijum, Kad ga vidite na trgu da kupuje kakvu rasadu, nemojte mu reći:

— Blago tebi, vrljaš po pijacama!

On traži biljku potrebnu za školšku botaničku baštu, Ako predaje zemljopis, posle časova ostaje i radi geografske i reljefne mape koje sretate po školskim kabinetima. „Posle oQbaveznih časova su iscrtani i mnogi grafikoni po školskim hodnicima. Tada su Sstvorene radđionice ručnog rada kojih treba da ima u svakoj školi. Kađa vi pođete u posetu SVOjim prijateljima, i daleko iza sebe ostavite svoju Kamcelariju, nastavnik očekuje u školi posetu đačkih roditelja, da o Vladanju i učenju njihove dece s njima porazgovara. Da se često sastaju dokaz je to što iz gomile roditelja prilazi jedon i pita kako je njegova Milica, je li 8še popravila, i nastavnik za odmah o kojoj, od dvadeset Milica što im predaje, čovek pita, To je ona rumema, belotrepa, u trećoj klupi do prozora. On je toliko„sa svojim đacima blizak, da će i posle deset godina, kad

· Milica i sama bude nastavnik, po-

znati je i setiti se u „času svih njenilr nestašluka. I ne samo da njemu roditelji dolaze u posetu, u školu, već i on, bar po jednom u godimi, mora đa obiđe domove svojih učenika. Ako ga rano, kad ste vi pošli na posao, sretnete negde u nekoj dalekoj ulici, ne presretnite ga sa rečima:

— E, što su ti srećni ovi profesori! Drugi na pdsac, oni u šetnju,

Oni su istina srećni, ali ne srećom na kojoj im se zavidi, Srećni su jer vole taj svoj posao, jer, i bez obaveze, žele da što dublje upoznadu život svojih učenika, da nekoga nešto nauče. Zar bi bez toga časove večernjeg odmora mnogi poklonili radnicima i vojnicima, držeći im kurseve. Koliko je radnika na ovim kursevima svršilo gimnaziju, po dva razređa u jednu godinu; koliko je vojnika i dficira dopunilo svoje obrazovanje! 8)

Ali među svima podivizima koje čini

spajajući

ma«, Ona bi se morala zađržati kako na smernicama tog časopisa, njegovoj ideološkoj orijentaciji, „Kkniiževnim tendencijama koje dolaze do izraza u njemu, tako i na značajnijim i interegantinijim književnim pojavama koje še pokažu u njegovim beletrističkim prilozima. Tako je književnoi kritici promakla nezapažena umetnički izrazita pripovetka Iva Andrića »Priča o kmetu Simanu«, koja označava izvestan prelom u realističkom prilačšenju pisca Andrića slikaniu života, koja ima veoma lepih umetničkih kvaliteta, a 83 druge strane i slabosti na xoje je trebalo ukazati. Kritika se morala javiti i povođom nekih Spor= nih pesama kao što su »Danas bih da govorim« „Tanasija »Zvučne povelje« Gvida Tartalie. Pesniku Tanasiju Mlađenoviću, koji u &vojim pesmama ima čistote i neposrednosti lirike, topline „osećajnosti, trebalo je ukazati na nevladanje temom u toj pesmi, na nedovolinu povezanost između sadržajinosti predmeta o kome bi hteo pesnički da govori i njegovog pesničkog raspoloženja, Takođe je trebalo ulkazati pesniku Gvidu Tuartaljil na nesklad artističkog tretiranja intenziteta i bogatstva naše današnjice Ba njenim.životnim i revolucionarnim izrazom u poemi »Zvučna povelja«,

Na pesmi Oskara Daviča »Iz poeme »Zrenjanin«, koja ie objavljena u poslednjem broju »Književnosti«, mora= la bi se književna kritika posebno i duže zadržati, udubljujući se u pozitivne kvalitete i u slabosti te nove pesme Oskara Daviča, u koioj je pesnik pokazao nove akcente svoje poezije, dajući lik poginulog heroja koji živi konkretno u socijalističkoj izgradnji, Časopis »Književnost« ne sme se ostaviti sam sebi. O niemu je potrebno diskutovati u »Književnim „novinamat, u Udruženju kn#iževnika. Redđakciji bi biho korisno da povodom svakoga broja ili povremeno organizuje sastanke saradnika, da se na njima učine kritički osvrti i da se ti kritički osvrti objavljuju u samom čašopisu.

Velibor GLIGORIC

Mladđenovića i

PRVI LIST BUGARSKE MANJIN

Pravilna politika | Komunističke partije „Jugoslavije po nacionalnom pitanju manifestovala se bezbroj puta do sada u svim oblastima društvenog života u-našoj zemlji — na ekonomskom, političkom i kulturnom polju, Zahvaljujući toj pravimoj politici, a pre svega zaslugom mašeg CK i posebno druga Tita, kroz Narodnooslobodilačku borbu i ma temeljima njenih istoriskih tekovina, pravilno je rešeno nacionalno pitanje u našoj zemlji.

Na političkom i Kkultumom polju pravilno rešenje nacionalnog pitanja ogleda se, pored ostalih kulturnih manifestacija, i u pokretanju velikog broja listova za naše nacionalne manjine, koje uživaju punu mogućnost političkog i Rkultumog žHyrazvijanja. Dovoljno je napomenuti da je prošle godine u našoj zemlji bilo 38 lista nacionalnih manjina sa ukupnim ti-

IIC, \PADHITE

B ROPOCA/AGVII03

CEMMMGQEH BECTHMHMK HA HAPO IHMH OPOHT

ražom od 1,466.279 primeraka, pa da se vidi kakav je zamah dobio kulturno-prosvetni i političko-vaspitni rad među našim manjinama, Ovih dana ovim listovima pridružio se još jedan list — list bugarske manjine u Jugoslaviji.

Na sam dan otvaranja Drugog kongresa Komunističke partije Srbije izašao je prvi broj nedeljnog lista »Glas Bugara u Jugoslaviji«, organa Narodnog fronta bugarske manjine u našoj zemlji, 7;

Bugarska nacionalna OT svesna svih svojih prava u Titovoj Jugoslaviji, aktivno učestvuje u političkom životu naše zemlje u okviru Narodnog fronta Srbije Pripadnici bugarske manjine uzeli su aktivnog učešća u izgradnji mnogobrojnih Oobjekata našeg Petogodišnjeg plana, omlađina bugarske manjine učestvovala je na izgradnji omladinskih pruga, Zajedno sa srpskim narodom u zajedničkoj borbi sa svim jugoslovenskim narodima za bolju buđućnost, bugarska manjina dala je svoj doprihog u izgradnji socijalizma u njihovoj domovini — PNRJ,

_——_— dd: qEEKNI- II S CSS IHqq}}H[)Cm— .(4<i–:- – ––. –––:––D>IIigi i 'iirci

naš prosvetni kađar u srednjoj školi, svakako mastava ruskog jezika spada mi najveće, Nastava svih predmeta sem ovoga imala je trađiciju u našoj» školi, trebalo je samo prilagoditi je zahtevima naše nove stvarnosti, Samo na našu žalost i na sramotu vetne politike stare Ju goslavije, ruski jezik se nije izučavao u našim srednjim „školama od početka Prvog svetskog rata pa do oslobođenja 1944 gođine, A uspesi upravo u ovom predmetu, udarništvo i ljubav koje su ovde i učenici i nastavnici pokazali zahtevaju da se široj javnosti kaže o tome.

Naša zemlja je posle oslobođenja uvela u srednje škole obavezno izučavanje ruskog jezika sa po pet ča-

sova nedelino, Bio je to veliki DOo-

duhvat sličan građenju kakve ogromne fabrike, kakvog važnog kanala ili željezničke pruge, Čovek se mora diviti kako smo skoro ni iz čega u foku četiri godine nastavu ruskog jezika podigli na nivo na kome nije bila nastava nijednog stranog jezika kod nas. Samo ogromnom ljubavlju prema svojoj otadžbini i prema Sovjetskom savezu i ruskom jeziku može se protumačiti ovakav uspeh. Država je, razume se, učinila sve što se za kratko vreme može učiniti da se nastavnički kadar osposobi za početak: otvorila je kurseve kroz koje su prošli svi oni što su se na njen poziv javili da predaju ruski, I tu se pokazalo naše divljenje ruskom jeziku i književnosti. Za predavače su Se prijavili ne samo oni što su jednom taj jezik izučavali na univerzitetu, nego i oni koji su/ga poznavali samo očima, čitajući, koji su Samo prevođili, koji su bili nekad u Rusiji i koji nisu bili a želeli da tamo odu, koji su samo verovali da dobro znaju, pa i oni svesni SVOg nedovoljnog znanja, ali sa ogromnom željom da pomognu zemlji u tom času. Jedan upravo takav čovek, inače nastavnik maternjeg jezika, rekao mi je tada nešto što me je neobično uzbudilo:

Želeo sam, otkako sam, da se ruski počne izučavati po našim školama, pa sam &e sad na oVaj poziv javio, iako ću ličiti ma one naše prve učitelje što samo za jedan korak izmiču od s&vojih đaka. Već unapred vidim učenika koji će me pitati za ime neke retke biljke koje ja zacelo neću znafi, već unapred „znam

=

\

- rio Lenjin« I tako

kako će me biti stiđ pred onom polovinom razređa koja to neće razumeti — ali u ime ljubavi prema ruskom, u ime te pobede da ga možemo Slobodno izučavati, ja se javljam, Kad je, uglavnom ftgkav, nastavnički kađar sebe usavršio? Kad je uspeo'da svoje latenino znanje toliko aktivizira đa na ruskom predaje književnost, da govori o Bielinskom i Puškinu? Kako je on to sam savladao, kad su i najbolji nastavnici ruskog na univerzitetu pre rata predavali ruski govoreći srpski?

— Vi se opet odmarate! Čitate Tolstoja na ruskom!

Istina, nastavnik ruskog u časovima odmora stigne ponekad da čita i Tolstoja, ali mnogo češće mora da proverava akcente, da se udubljuje: u fonetiku, da pregleda zadatke odgonetajući po čitave minute onu Uučeničku zbrku srpskog sa ruskim i tek ftada počinjući da shvata kako ta sličnost jezika mnogo više odma-– že nego što pomaže,

Pre nedelju dana prisustvovala sam u Drugoj ženskoj gimnaziji jednom koncertu izvedenom na ruskom jeziku, Bila je to priredba tako lepa, da je škola mirmo mogla pozvati nekog sovjetskog gosta. Za učenike bi to bio ogroman potstrek, kad bi im takav gost sa uzbuđenjem čestitao uspeh. Međutim Rkoncerat je bio skoro anoniman, ođržan samo u prisustvu učenika, nastavnika i pokojeg roditelja. Za vreme priredbe u čudu sam mislila kad su mastavnici sa svojih dvadeset i pet i trideset časova i owlalih već nabrojanih dužnosti uspeli da program odaberu, da učenice upute u rad, kad su učenice pored redovnog rađa uspele da i ovaj savladaju. Ioliko je razgovora nastavnik morao imati Sa Uučenicom koja je spremila zrelerat »Karakteristika i zadaci sovjetske književnosti«, koliko je morao preturati dok joj nađe literaturu i koliko je morala ona, koja tek ulazi u jezik, raditi? Mnogo puta prekovremeno morali su se saslajati učoenici i mastavnici da nađu onako dobru tumačieu za »Pesmu o vesniku bure« Gorkoga ili za onu poznatu pesmu Majakovskoga gde om veli: »Kad bih ja bio Crnac, naučio bih ruski, samo zato Što je njime BOVOonda sa oduše-

Re u; 7 DOIN

U JUGOSLAVIJI ikad

~ STRANAS

bratskoj zajednici „Rlobodnih rav-

nopravnih naroda,

U uvodnom članku „prvog broja organa Narodnog fronta bugarske manjine ističu se zadaci lista, »Gla8 Bugara u Jugošlaviji«, kaže se u Uuvodnom članku poslužiće učvršćiva=– nju bratfstva između bugarske manjine i srpskog narođa i ostalih naroda Jugoslavije i doprinosiće zbližavanju i jačamju bratstva između naroda Jugoslavije i bugarskog naroda, Ne osvrćući se na mnogobrojne klevete — različite izmišljene priče da je današnje „državno i političko rukovodstvo FNRJ tobože krivo za teškoće i nesporazume koji su se pojavili na putu ka ujeđinjenju naroda Jugoslavije i narođa NR #gBugarske, mi znamo đa će istina pobediti i da nikakvi pokušaji ne mogu omesti i sprečiti istoriski razvitak tj. potpuno bratstvo bugarskog naroda i jugoslovenskih naroda,

Još u prvim brojevima, — a dosada je izašlo svega šest, — »Glas Bugara u Jugoslaviji« postigao je vidne rezultate, Pored bogatog materijala sa Drugog kongresa KP Srbije i odluka Drugog plenarnog zasedanja CK KPJ, list je doneo niz vesti i reportaža o životu bugarske. manjine U drugom broju lista doneti su govori drugova ita, Pijade, Kardelja, Rankovića i Stambolića u kojima se oni, pored ostalog, osvrću i na maše današnje odnose sa NR Bugarskom, »Glas Bugara u Jugoslavijie doneo je takođe i članke povodom 95-godišnjice smrti velikog Lenjina, stogodišnjice velikog bugarskog revolucionara i pesnika Hrista Boteva i stogodišnjice smrti Fran ca Prešerna. Pored toga lisb donosi bogat materijal iz naše zemlje, iz NR Bugarske i iz inostranstva, kao i komentare i članke iz naše štampe. Tehnički je lepo opremljen, a poslednji brojevi su postigli i bolje rezultate u pogleđu bugarskog jezika, jer je list, pored ostalih „zadataka, stavio sebi u zađatak i da doprinese da bugarska manjina i čitajući list uči svoj RKnjievni jezik, U tom pogledu postoji još niz cbjektivnih feškoća, naročito u pogledu kadrova, ako se ima u viđu da je bugarska manjina tek od oslobođenja počela đa uči slobodno svoj mater= nji jezik,

»Glas Bugara u Jugoslaviji« pretstavlja još jeđan mali primer u Ogromnom nizu dokaza pravilnog stava naše Partije po nacionalnom pitanju. Novom listu možemo samo zaželeti puno uspeha u njegovom radu na upoznavanju bugarske manjine sa njenim životom, sa njenom borbom i borbom svih narođa Jugoslavije za ostvarenje socijalizma u zajedničkoj domovini Jugoslaviji, u kojoj će bugarska manjina, slobodna i ravnopravna, živeti dokle god federacija između naših naroda i bugarskog naroda ne postane stvarnost »kao unutamje zdrava i čvrsta fe" deracija ravnopravnih republika Ju= žnih Slovena u opštem socijalističkom frontu«, (Kardelj), U tom pravcu lst »Glas Bugara u Jugoslavijić treba da odigra značajnu ulogu,

vljenjem ne bismo učili mi koji za to imamo hiljađu razloga srca i razuma! Vređelo bi učiti ruski i da čovek čuje onaj divni odlomak «iz »Zoje« od Margarite· Aligjer pred Zojino pogubljenje. Kad je učenica rekla: »Tišina, tišina...«. nastao je takav tajac kao da sva ta dvorana puna đaka umire zajedno sa Zojom, da i ne govorim o radosno-bolnom uzbuđenju koje je obuzelo hiljadu mladih đuša dok se recitovala pesma »Jugoslavijak od 'Tihonova. Koncerat je bio dosta dug, kako su fo obično đački koncerti. Recitovala se i popularna među omladinom pesma »Čekaj me!« od Simonova, i vedra »O nagradi« ođ Tvardovskog, i ođ Lebeđeva Kumača »Sovjeiski prosti čovek«, Bilo je i pesama ruskih i kao scena izvedena je dečja pesma Sergeja Mihalkova »A kod vas?«, Ali su učenice sa čudnom žeđu sve to slušale i mogle bi valjda još toliko, što je đokaz da su mnogo razumele, mogle pratiti, kao i da vole ruski slušati, pa ma im ponešto i ostalo muftno, onim, najmlađim naprimer,

I nije ovo bio jeđini ovakav koncerat., U istoj gimnaziji je održani jedan posvećen Puškinu, i jedan Njekrasovu, Taj običaj je zavela Nina Bramdajs, rukovodilac za nastavu ruskoga u Ministarstvu prosvete, dok je još bila nastavnik Druge ženske gimnazije. Po drugim gimnazijama se proslavljao Tolstoj i Lenjin, i ko zna koliko je još skoro anonimnih lepih uspeha bilo, a sve ostvarenih u ono vreme kada svet veruje da se profesori odmaraju.

Ali neka niko ne pomisli đa su O” ve mnoge dužnosti nastavniku teške, tojest đa su mu teže nego gseljaku kopanje, rudaru vađenje ruđe, glum» cu i književniku njihov' rad, On vo~

'li čovoka, i zato u OVOm odgovor“

nom poslu formiranja mladih. ljudi

može da bude sedmorđki i sedmoi kao. star o:

srci uđarnik. Zato se on i r čovek kad mu pomenete da ide u a penziju brani da još nije za” admar. Zato kad ga država \odlikuje čisto ne može da shvati otkud se io dogodilo, ne smatra da je činio nešto

izuzetno, Desanka MARSIMOVIĆ