Književne novine
STRANA +
i
O PRERADAMA DRAMSKIH
. Jedno dramsko delo, za razliku od drugih književnih rodova, izloženo je mogućnostima prerada, doterivanja i kvarenja, dopuna i ispuštanja, kako izvesnih delova teksta tako i celih uloga i scena. Dok pesmu, pripovetku ili roman čitamo i primamo onako kako su oni napisani i štampani, pa Slagao se s tim čitalac ili ne, kritikovao on to posle ili ne, — dotle je izvesno pozorišno delo, prolazeći kroz · niz prethodnih pripremnih radnji, od prvih rediteljskih čitanja, pa sve do onoga momenta kada se digla zavesa i dok se ne završi i poslednji čin, pod ložno mnogim prepravkama i izmena. ma od svoga prvobitnog teksta. I ta'ko spremljeno i prikazano delo gledaju i slušaju stotine i hiljade pozo„išnih posetilaca, kako onih koji su već navikli da gledaju pozorište tako i onih koje pozorište tek „pridobija, stara i, još više, nova pozorišna publika. Utisci, poimanja, shvatanja suštine dramske radnje, problematike onoga što to delo postavlja i nosi, pa bilo to potpuno pravilno ili sa izvesnim skretanjima, uglavnom se zasnivaju na upečatljivosti onoga što je na sceni dato, Većina gledalaca zna o jednom pozorišnom delu onoliko i onako kako ga je videla, pa tako i sudi o njemu, fako misli i o piscu koji ga je napisao, PU velikim „pozorištima, i u. onim većim, iz pokrajinskih i oblasnih centara, gde je kriterijum čistiji i određeniji i gde je, najzad, i pisana kritika, koja proprati delo posle premijere, u stanju da pravilno osvetli i proprati izvođenje, — nisu ni moguć'na neka veća eksperimentisanja sa dramskim delom i njegovim tekstom, takva otstupanja koja bi dovodila u opasnost iskrivljavanje realnosti dela i njegove osnovne radnje, Međutim, pozorišta je danas mnogo, amaterskih pozorišta i dramskih sekcija kulturno-umetničkih društava još više; razni su uslovi pod kojima oni rade, razni stepeni njihovih mogućnosti, znanja, kulturnog razvitka glumaca i reditelja onih koji nisu ni glumci ni reditelji, ali koji igraju i koji režiraju. Otuda u praksi, u životu, i česti slučajevi da mnoga pozorišna dela izgledaju na sceni sasvim. drukčije negoli u pisanom i štampanom tekstu, preobučena i doterana, skraćena i dopunjena, onako kako se nekome svidelo ili kako je, u okviru „svojih mogućnosti, mogao to da. postavi i izvede.
Reč je, razume se, i o delima koja treba i koja se moraju u izvesnom smislu prepravljati, i o delima. s ko.jima to ne treba činiti, ili možda brisati samo ono što je suvišno za jasnoću osnovne misli i dramske radnje, ali, u svakom slučaju, reč je O priličnom broju pozorišnih dela, koja, iz raznih razloga, izgledaju na sce= ni sasvim drukčije nego što su ih Dprvobitno zamislili, postavili i napisali njihovi autori.
Ista pozorišna dela igraju se danas na raznim pozornicama, u sasvim ražnim mogućnostima. Ćosićeve »Sile«, Cankarevog »Kralja Betajnove«, Nušićevog »Narodnog poslanika«, Sterijinu »Pokondirenu tikvu« itd. daju danas i velika i mala pozorišta, i profesionalna i amaterska, Negde se ona mogu izvesti sa više uspeha, negde sa manje. No to, što se i velika i veća pozorišna dela igraju danas mnogo, i na raznim stranama, lji i velikoj ljubavi prema pozorištu uopšte. Na stranu, najžad, ovoga puta, i to do koga se realistično-umetničkog stepena dolazi u tome izvođenju (8 obzirom na razne mogućnosti „pojedinih. profesionalnih i amaterskih pozorišta). Međutim, radi se o jednoj drugoj stvari: sa koliko odgovornosti se uopšte prilazi jednom dramskom delu, njegovom spremanju i iznošenju pred publiku; kako i na koji način se poštuje pisac, sa koliko poštovanja i smelosti se gleda na dramsko delo, na ličnosti toga dela, na njihove reči koje treba da se kažu pred publikom. Od toga, sa toga stanovišta, od tih i takvih shvatanja pozorišta i pozorišnog rada uopšte polazi se i u pripremu za izvođenje jednog pozorišnog dela.
Primeri iz pozorišnog života i rada pokazuju i dokazuju sa kakvom se, često, neodgovornošću pristupa ovom poslu. Ako je trupa mala, i nije u stanju da prikaže delo onakvo kakvo je ono, brišu se cele uloge, »kombinuju« dve-tri ličnosti u jednu, ispušta ono što nosilac i tumač izvesne ličnosti nije u stanju da dobro iskaže; u izvesnim pozorištima, naročito „amaterskim, dobijaju neka dramska dela na taj način sasvim drugi karakter, tako da ih njihovi pisci ne bi više ni sami prepoznali. Uz to, u takvoj situaciji, pojavljuju se često i neodgovorni glumci koji sami preinačavaju nešto što im ne »leži«, improvizuju na otvorenoj sceni, naročito. u komedijama, da bi »uhvatili kontakte sa publikom itd. Najzad, iz pretstava u pretstavu komađ se često još više razvodnjava, menja i one svoje prvobitne postavke, preinačava raznim »slobodama« koje se pravdaju »uigranošću« ansambla,
Posetioci, poznati s otiginelom dela, sude i donose zaključke na osnovu onoga što su videli na sceni. To je za njih pisac, to je njegovo delo, sredina. i ljudi koje je on izneo; to je, najzad, i
pozorište!
U priličmnom nedostatku „domaćih dramskih dela, prikladnih za izvođe-.
nje na manjim profesionalnim i amaterskim pozornicama, pojavili su se u poslednje vreme meki »pišci«, uglavnom „pozorišni radnici, razni glumci, »prepravljači« i »prerađivači« dobrih dramskih dela naše litera-
ture, Potšo se više ne mogu izvoditi
poriografske jednočinke raznih ·predratnih Gara i ostalih nadripisaca tzv. skečeva«, jer je naša nova pozorišna publika odavno odbacila takvu vrstu
dramske »literature«, počela su da se,
scenu« najbolja
rerađuju za malu 38 književnosti, Te
dela naše dramske
svedoči o že- ,
udaljava „od.
aročito oni koji nisu u
DELA
»prerađe« i »obrade« pojavljuju se sa raznih strana, pa su počele da nastaju i iz radđio-drame. Radio-drama ima Svoje principe, svoj način interpretiranja, naročitu obradu, koja je uslovljena samo mogučnošću „slušanja ali ne i gledanja. Prema tome, prerađi„vati ili primati jedno dramsko delo u tim okvirima i na način kako to možda odgovara specijalnim zahtevima koje iziskuje mikrofon, ne može se ni po čemu primiti kao merilo za prera• du jednog dela koje treba da se izvođi na pozornici, pred publikom koja to delo gleda. (Iako i na radiu, na primer, »Šuma« od Ostrovskog, data za jedan sat, gubi sve ono što je u njoj najlepše kađa se daje na pozornici, onako kako ju je veliki ruski pisac napisao.) 3 | No, ma i takvih preterivanja u prerađama izvesnih dramskih “dela, takve »slobode« u tome poslu, da to prelazi svaku granicu dozvoljenoga. Nemilice se vršlja po našem kulturnom nasleđu, »prepravljaju« se najbolja dela naše dramske književnosti i pod raznim vidovima, najviše u rukopisima, proturaju iz pozorišta u pozorište, kako profesionalna tako i amaterska. Evo primera:
Na repertoaru nekih naših pozori-
Šta nalazi se u ovoj sezoni, pored' dru-
gih dramskih dela naše starije i DOvije dramske literature, i drama Đure Jakšića »Stanoje Glavaš«. Ovo dramsko delo Jakšićevo, koje je prvi put igrano pre sedamdeset godina, 1878, osvetljava, kroz snažne i borbene Jakšićeve stihove, jedan od momenatfta naše borbe za slobođu u početku devetnaestog veka, neposredno pred drugi srpski ustanak. Herojska tragedija Jakšićeva opeva Jegendarnog junaka Stanoja Glavaša, heroja ustanka, poniklog iz naroda, branitelja porobljene raje i zaštitnika sirotinje. Patriotski stihovi. Jakšićevi ope-
"vali su borbu za slobodu srpskog na-
roda i herojsku smrt Stanoja „Glavaša na pragu zapaljene kolibe svega nekoliko trenutaka pre nego što Rudničanin, čovek iz naroda, donosi poruku »da je Srbija listom ustala protiv zuluma«. Dakle, tu, na tim herojskim ustaničkim motivima, nalazi .se težište Jakšićeve drame, No, u junačku ličnost Stanoja Glavaša utkana ·je i njegova ljubav prema “Spaseniji, kao motiv na kome je građio dramsku radnju,
Ali, u nizu dramskih prerada, Dpojavila se i prerada drame »Stanoje Glavaš«, koju je izvršio dr, Dušan Budimirović. Kako. je fo izvedeno? Sam Budimirović ističe da mu je bila namera da delo »spremi za manja pozorišta, kako po osoblju tako i pozornici«. Od devet slika u originalu, 6stalo je osam u preradi. Izostavljena je peta slika: na obali· Dunava, »Autor je u toj slici, kaže Budimirović, pokušao da prikaže i Hadži-Prodana, zbog koga je Glavaš i poginuo, Međutim, kako je dramski konflikt pretežno u ljubavi Glavaša i Spasenije, ja sam u ftom smislu izvršio preradu, utvrdio uzajamne odnose lica i odredio njihov zadatak«. I dalje: »Ostavio sam svega četrnaest lica i spojio uloge Turaka u uloge prvog i drugog Turčina. Tekst njihovih uloga izmenjen je, po potrebi, u sedmoj slici. Naznačio sam da oni poznaju Glavaša još pre njegova dolaska u Palanku (2 slika), ali ga fada od straha nisu dobro ni videli. Isto tako izostavio sam u ulozi Ćerima partiju u kojoj on sumnja u derviša (3 slika), koji traži od vezira dozvolu da poseti zatvorene Srbe. Ovo izostavljanje obrazložio sam poverenjem vezira prema dervišu koje potiče iz verskog fanatizma«. Itd. itd. :
Pošavši, dakle, od fe osnove da je težište drame na »dramskom konfliktu« između „Glavaša i Spasenije, Budimirović je brisao i ublažio sva ona mesta koja čine osnovu Jakšićeve drame: vitešku ličnost Stanoja Glavaša i borbu za šlobodu nepokornog srpskog naroda, MBudimirović je vezivao mesta koja treba jače da osvetle odnose Glavaša i Spasenije, brisao Jakšićeve patriotske stihove, i, u tim njihovim međusobnim odnošima, još jače podvukao ulogu i ličnost Stane, Spasenijine maćehe, kao nekog zloduha, stare veštice, stavivši je tako kao nosioca protivradnje u drami (umesto da to bude Sulejman, kao što je to kod Jakšića, i kao što je to logično, — kao ličnost koja se suprot= stavlja narodnoj pobuni). Na taj način izbledela je ličnost Stanoja „Glavaša, kao pretstavnika „narodnog ustanka a Budimirović je izostavio i sve one borbene Jakšićeve. stihove u kojima se ocrtavaju ostali junaci njegove drame; ostalo je kod njih, uglavnom, samo ono što služi kao do» puna dramskoj radnji koju Budimirović nameće Jakšiću. Otuda je, verovatno, i došlo do toga da Budimirović izbaci celu petu sliku, na obali Dunava, vrlo karakterističnu po cr-
tanju ličnosti skeledžije Janje, šićar=
džije i kukavice, Zbog toga Budimiroviću nije bio potreban ni HadžiProdđan, istoriska ličnost (premđa je on i kođ Jakšića dobio malo mesta u drami), jer nije direktno vezan za Ono što Budimirović podvlači, a to je: samo ljubavni odnosi između Stamoja Glavaša i Spasemije.
Budimirović je izbacivao iz Jakšićeve drame najlepše i najpoetskije stihove o slobodi i naordnom. herojstvu, ona mesta koja ocrtavaju turski zulum i težnje naroda da se protiv toga zuluma bori. Tako shvatajući Jakšićevu dramu (i svoj odmos prema našem „kulturnom „nasleđu!), Budimirović je morao da. padne u drugu, ne manje tešku grešku: da preinačava i »popravlja« Jakšićeve stihove, umanjujući im na taj način njihovu pesničku vrednost,
Evo ne- ·
koliko primera. Na kod jakšića stoji:
»Pa sađ je vodđiš Da sa divotom stvora njezina Potkupiš paši oči lakome«...
jednom mestu
Budimirović dopunjava:
»Pa sad je vodiš, stara veštice. . „«
Gdegod Jakšić kaže za Stanu da je »grešnica«, Budimirović je svuda naziva »veštica«. Jakšićevi junaci često se oslovljavaju sa »brale« na primer: »Pa kad se, brale, malo odmoniš«, Budimirović. to zamenjuje sa »druže« (»Pa kad se, druže, malo odmoriš«)!! . · I dalje — kod Jakšića:
Kako, Isače?
Je li te odmor što potkrepio?«
Kod Budimirovića:
»Kako, Isače,
Moj dobar druže« „„ Jakšić kaže »krv je očina«, a Budimirović: »krv. je oca mog«. Na jed.
· nom mestu, u Glavaševoj kolibi, ka-
da se govori o Sulejman-pašinim zulumima, Jakšić kaže: »Sunce samo danju gleda... Noću se, tamio iza Avale, opruči, a glavu zamota crnom,
.. debelom kabanicom, pa hrče, baš kao
da je tri: mora rakije sasušilo«... Budimiroviću to izgleda. dugačko pa skraćuje i izvrće: »Sunce samo danju gleda... noću se tamo iza Avale opruži i spava« .. .!!
Budimirović briše, skraćuje i menja reči i cele izraze bez ikakvog re. da, kako mu to padne na pamet, dodaje neke svoje reči (zamenjuje JakšićevVo »gospo, gospo« sa »divna Že-
.no«), dođaje švoje stihove itd. Zavr-
šetak drame ptpuno se izgubio ı potenciranom crtanju „Staninih grehova, a narodna pobuna, početak drugog ustanka, što treba da čini kulminaciju dramske radnje, svedeno je, kroz skraćivanja i preradu, na sasvim beznačajan detalj koji je došao u drugi plan.
Takva »prerađa« »Stanoja Glavaša«, igrana je na nekim amaterskim i profesionalnim pozornicama!
x
·:Kađa se radi o dramskim delima
naše književnosti, koja već pripadaju daljoj prošlosti, nesumnjivo da je ponekad. potrebno izvršiti i izvesne iz. mene. Ne mora se svako dramsko :đelo, razume se, iznositi u potpunosti na scenu onako kako ga. je · njegov pisac prvobitno dao, Ima · u 'nekim delima izvesnih čisto scenskih nedostataka i slabosti i suvišnih mesta koja odđugovlače i razbijaju ·-dramsku radnju itd, Takva dela, svakako, treba na neki način preraditi. -. Jedno od takvih dela jeste i komedija »Podvala« od Milovana Glišića. »Podvala« je delo koje je rado igrano i još uvek se rado igra na našim pozornicama, „naročito amaterskim. »Podvala« ima jedan društveni, soci. jalni motiv: globljenje naivnog seljaka od strane beskrupuloznog seoskog ćifte i kajišara. Međutim, to osnovno što »Podvala« nosi, isprekidano je, suviše razdrobljeno, nepovezano, i gubi se u Glišićevo)j komediji, Dalje, izvesni likovi (na primer, lik Petka, pomoćnika sreskog načelnika) dati su nerealno, onako kako oni u stvarnosti nisu mogli da izgledaju niti su mogli biti (Petko je dat kod Glišića kao dobričina i poštenjaković koji goni kajišare i šićardžije, a ne, naprotiv, baš kao njihov zaštitnik i branilac!). Otuda se i dešava, kada se delo igra, da se udari akcenat komedije na ono što je manje važno i netačno, sve se zasladi melodramskim završetkom, a ono što je u komediji glavno i osnovno, upravo što to treba dđa bude, ostane retuširano i' bledo.
Zbog foga je bilo i potrebno i ko-
Tisno izvršiti preradu Glišićeve »Pod-
vale« u ovom drugom, pozitivnom
smislu, i dati je onakvu kakvu ju je' sigurno hteo i želeo da napiše i sam:
Glišić. Raša Plaović, koji je izvršio ovu preradu Glišićeve »Podvale«, uspeo je. da kroz celu. komediju, iz sli-
ke u sliku, stalno provejava mokliv-
koji je označen u naslovu dela. Umesto devet razvučenih slika, Plaović je sveo komediju na pet slika, izbegavši tako duge promene, razvučena i ne“ povezana mesta, Plaović je jače istakao. i okarakterisao ličnosti komedije, davši im logičnu razvojnu liniju. Pomoćnik sreskog načelnika, Petko, koji je kod Glišića u početku daj sa izvesnom satiričnom notom, da bi na kraju »rešio stvar« pravilno, — u Plaovićevoj.. preradi dat je onako kakav je on ustvari i
morao bitki, tj. zaštitnik i pokrovitelj”.
zelenaša i kajišara. Plaović nije OVde ništa izmislio. On se poslužio opet samim Glišićem, upravo dao je Pet-
ku one osobine koje ima sreski načelnik u Glišićevoj pripovetci »Glava ·
šećera«. Na taj način, korekturom ove ličnosti, jačim podvlačenjem karalktera ostalih ličnosti (na osnovu zbijanja Glišićevog tekWta), usredsre-
đivanjem osnovne radmje „komedije ·
na sve činove, isticanjem u prvi plan
svega onoga oko čega se komedija i-
zbivš, — dobila je Glišićeva »Podvala« u svojoj vrednosti, književnoj i komediografskoj jačini i realnosti, i postala delo koje može da bude još uvek živo za našu publiku profesionalnih i amaferskih pozorišta,
U »Stanoju Glavašu«, u novom izdanju, koje izlazi kao' prva sveska pozonišne biblioteke Saveza kulturno-prosvefnih društava Srbije, uspe» šno je data dramaturška obrađa dela, nagnačena zagrađom me&ta koja se mogu izostaviti, ali nije dirano u Jakšićev tekst niti se osnovna dramska radnja sasvim izvrnula na drugu stranu.
Manja profešionalna amafersška po» zorišta i pozorišne družine treba Dpodizati na takav nivo da bi mogli davati i veća pozorišna dela; pisati kraće pozorišne komade za njih i tako ih pripremati za taj složeniji pozorišni rad, a nikako im ne davati sumnjive, neknjiževne i·' lažne »prera• de« raznih pozorišnih i anpozorišnih „»prerađivača« i »preudesivača« naše dramske književnosti.
KRJIŽEVNENOVINE ·
pozitivno i
Našao sam drugove
Mustafina Klada, oktobra 1943
Sunce još obasjava ubuđali vrh plasta i bukve na Kopčić Brdu. Ali ovde se već spustila senka.
Štafeta se zanstavlja ·pred ·seljačkom kućom. Jedan partizan ošišan do kože ispravlja leđa, baca drvce sa kojim je skidao glineno blato sa prljavih cipela, i dočekuje me sa ispitujućim osmehom. dok nogu još drži na stepenici od kamena koji je “odvalila mina. . 5:
To je bio komesar čete, iz dalmatin
ke zagore, Ante Budak.
— Razumeš li hrvatski? — On zna nekoliko italijanskih reči, koje je naučio u splitskom zatvoru, kada su mu fašisti zavlačili užarene šipke ispod nokata. a a CA
Četa je pre nekoliko dana stigla u Mustafinu Kladu. Potrebno je malo
odmora kada se živi napornim živo-
tom partizana. Nadajmose đa će potrajati još koji dan. Ovih deset đana neprekidnog marša i prištevi: na nogama iscrpli su me zaista. A sem toga, nekako je nagao skok. iz života u Zagrebu u ovaj ovđe. Čini. mi se da je prošla čitava. večnost otkako ni sam · skinuo cipele i tabani mi gore. Nema sumnje, lepa je stvar kupatilo u kući. o ERP ARNOI) — Ođakle ·si? ae aa javu Ha zo sam se pretfstavio. Ja sam Italijan, Ali ia mu nisam zabijao šipke ispod nokata niti sam ga tukao do krvi i nisam mu ubio nikoga od njegovih. i
O tome zapravo sam i razmišljam. On, vidi se, i ne pomišlja na to. Reče mi odakle je i šta je dosad radio, odgovarajući na moja pitamja,
Zatim pozva četu. RH
— Drugovi, evo našeg novog druga Italijana. Kako se zovež? Ah, da...
Govore mi vrlo glasno, jer još nisu ustanovili da ia znam više od nekoliko reči hrvatski. To 'su jaki momci, seljaci; po neki je radnik, jedan je berberin, Nijedan mi ne govori o partizanskom životu. Pitgju me kako se kaže ovo ili Ono na ifalijanskom; kažu mi da u bataljonu ima još dva Italijana ı da oni ne znaju hrvatski, pa treba da pođem i porazgovaram malo s njima. :
Već je zahladnelo. I bukve na Kopčić Brdu izgledaju kao crna mrlja: Osećaš ih po tihom šuštanju koje dopire k nama i po svežem Vetru koji nas miluje. .
— Drugovi, na večeru.
Ulazimo u veliku sobu, Danas su, u bataljonu, dobili na poklon jedno prasence. Raduiemo se pečenju. Kuvar je već isekao meso na parčad. Komesar se približio stolu i podela počinje. Ko zna zašto tako biraju najbolje komađe. A šta će, onda, dobiti
poslednij? , | — Izvoli. đruže, PFavorišci, compagno. — Baš za mene, prvo parče.”
Zbunjen sam: branim se; kao*što bi se urađilo u Zagrebu. Gledaju me upola nasmejani, upola začuđeni.
— Ali ti ši naš novi drug, — kaže komesar i sova
Na kraju ostaje poslednje parče 'pe čenja. I to ponudiše meni. Ovaj put gledam oko sebe; ali ne kažem ništa nego uzimam i jedem.
— Tako je. Eh, cosi, si, — reče komesar. Vrši se podela dužnosti. Ja sam slobodan i mogu da iđem na spavanje u senjak sa ostalima. Napolju nije hladno; i povetarac je prestao, prijatno ie na gumnu, na fihom vazduhu. Još je svetlo. Niko se ne obazire na mene, sada. Ne umem đa se okre= nem. Oni se okupljaju, šapuću nešto, neki me šeretski pogledaju. Zbunjen sam potpuno pravi novajlija, A oni još uvek šeretski gledaju. Y
I odjednom započeše:
»Avanti popolo, alla riscossa, bandiera rossa....s
Drugovi, drugovi, ja sam tu pesmu nosio kao uspomenu iz dalekog detinistva: ali sam čak i njene reči zaboravio. A sada te reči ponovo čujem i učim ih ovde na visovima Moslavine, dok se vi, drugovi Hrvati,
rađujete dolasku vašeg druga Italijana. | M My TI probili ste led, ja vas uveravam. Eros SEKVI .
Novi broji časopisa »Komuhnist*« · ii
Izišao je iz štampe broj 2, za mart 1949 godine, časopis »Komunist«, organa Centralnog komiteta KPJ.
Sadržaj broja: Drugo plenarno zasedanje Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije; Moša Pijade: Trideset godina Komunističke partije Jugoslavije, Đuro Salaj: Dvadesetpetgodišnjica Lenjinove šmrti; Edvard Kardeli: Zadaci naše 'politike na selu: Boris Kidrič: O tekućim pitanjima naše privredne politike; Svetozar Vukmanović: Rad partiskih organizacija u privrednim preduzećima, Krsto Popivođa: O metodu partiskog rukovođenja: Osman Karabegović: Značaj republičkih partiskih kongresa; Vladimir Deđijer: O kine skoj revoluciji, Lujo Matošić: Ekapanzija .američkih monopola u Zapadnoj Evropi; Kritika i prikazi.
BRkica. Đ. Andrejevića-Kuna
· ŽIVOT UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA"
· Godišnja skupština Udruženja književnika Srbije
U Beogradu je 20 marta održana treća ređovna godišnja skupština Udruženja književnika Srbije. Skupštini je prisustvovao Ministar za nauku i kulturu Vlade FNRJ Rodoljub
„Čolaković.
Izveštaj o rađu uprave Udruženja
književnika u prošloj godini podneo je sekretar Udruženja Oskar Davičo, a zatim je u kratkom pregledu pretsednik Udruženja književnika Srbije Milan Bogdanović prikazao književni rad pisaca Srbije u 1948 godini. _ Posle izweštaja uprave i referata Milana Bogdanovića razvila se disku„sija, u kojoj su uzeli učešća književnici Čedomir Minderović, Oto Bihalji, Eli Finci, Velibor Gligorić, Aleksandar Vučo, Laslo Gal i drugi.
Na skupštini je doneta rezolucija povodom klevetničke kampanje protiv naše zemlje u vezi sa rezolucijom Informbiroa.
” Skupština Udruženja književnika Srbije donela je ove zaključke kao sugestije za budući rad Udruženja:
·. 1) Pojačanom snagom voditi borbu za savremenost i idejnu čistotu u na= šoj književnosti, borbu za viši kvalifet književnog stvaralaštva;
93) Omogućiti našim „književnicima da se u svom radu prvenstveno orijentišu na traženju tema i motiva iz socijalističke izgradnje naše zemlje. U tu svrhu: preduzeti sve mere da se književnici upoznaju s onim sektorima našeg života na kojima se danas vodi glavna bitka za socijalizam, prvenstveno sa stvaranjem krupne industrije i radnih zadruga;
3) U javnu aktivnost Udruženja u. neti više planskog rada i prestati s praksom koja se stihijski nametala a organizovanju književnih večeri i. pređavanja, i u tom pravcu naročitu” pažnju pokloniti međurepubličkim * književnim vezama i gostovanjima;
4) U intemom rađu što više plenar„ nih sastanaka posvetiti stručnom i j- deološkom uzdizanju članova;
5) Uticati da se naši književnici što više posvete onim rađovima u kojima naša književnost dosad nije dala dovoljno rezultata (drama, scenarjj, esej, crtica, masovna pesma ifd),
6) Buditi kod naših književnika inferes za književno-publicistički rad inspirisan aktuelnim Z„političko-dru= štvenim femama iz naše stvarnosti i međunarodnog života;
7) Razvijati interes kod književnika za prevodilački rad, prvenstveno sa slovenačkog i makedonskog jezika; 8) Povećati brigu o materijalnom položaju književnika i njihovim uslovima za rad;
9) Pružiti što konkretniju pomoć mladim „književnicima u njihovom stvaralačkom radu.
Na svojoj skupštini književnici Srbije izabrali su novu upravu Udruženja, Za pretsednika izabran je ponovo Milan Bogdanović, a za potpretsedni« ka Jovan Popović, Za sekretare iza» brani su Milorad Panić — Surep, Mi« ra Alečković i Milivoje Ristić.
Sa skupštine je upućen pozdravni telegram maršalu Titu,
LIROVI KOJI NADAHNIJUJU ~
Naša radnička Klasa, kao osnovni dio našeg novog društva, iz dana u dan, takoreći, vidno raste u djelu i mjsli, u trudu i ostvarenilma svoje historijske uloge. U redovima radničke· klase javljaju se novi likovi, koji na swoj način, do danas neviđem u Ovoj zemlji, žive stvaralačkim ŽiVvOtom, stvaraju novu, drugu ljubav, na nov način prolaze kroz ljepote Života, druge probleme iznose, a stare na nov. način rješavaju. Tu su drugi snovi, nepoznat ukus i u očima su novi vidici, Formira se jedna nova zajednica radnika, inženjera, novatora, masovika, udarnika, i u tom svijetu gdje je prvo mjerilo izdržljivost, uložen trud i pogled u budućnost, rađa se doista nešto svježe, zdravo, stvaran osjećai ljudskih odnosa. Da li smo vidili ono mudro, lijepo, plemenito pristupanje radnog lica svjetlom a&troju? Ili onu brigu za nepomućeno funkcioniranje strojeva, ono razumijevanje strmoja od najaeićušnijeg dijela u ćilmdru, u mierilu, do zdepastog medvjeda bagera? Treba vidjeti kako vladaju radnički um i radničko srce sa stvarnošću strojeva, s govorom mašina. 1 stroi stane, i kompresori se umore, i čelik se umori, a radničke ruke nikada. Stroj je atalno svijetao, a lice ruđara i mašiniste je crno od ugljena i ulja, ali a to ponekada i ne izgleda svetlije su oči rudara i žarči je njegov duh: taman lik iznutra svjetlošću rađa, a rad niie lak kao što je život lijep. Treba da umjetničko stvaralaštvo osjeti onai znoj i ona suha usta, onaj prah u grlu i one težine od širene do sirene, one noći i dno olovo što guši, onai fempo mašine i u svemu tome superiornost radničke i inženjerske duše u isti mah. Treba da umjetničko stvaralaštvo prikaže svijetlo. ali i noći u rudnicima, hlad i oganj u grudđima rudara.
Od ministarstva idustrije ili; ministarstva rudarstya do obične ivornice dugmadi ili čepova, od općeg plana, koji je postavio CK, do običnog grafikona očigledne agitacije i individualne norme, od vrhova do nizina procesa proizvodnje diše naš radni čovjek, stotine i stotine hiliada radnih ljuđi, koji s našim radnim seljaštvom znače naše ruke i upravo fi ljudi, te ruke čekaju dobre, pametne knjige o sebi, o svojim naporima, o Svojoj veličini, o svojim dramama, o svojoj sudbini,
Naša radnička klasa raste kudđikamo brže od rasta šume u drevnoj Jegendi. Stvara se radnička inteligencija odgajaju se novi kadrovi, prelijeva se seoski svijet preko radilišta i
ulijeva se u rudnike. u radionice, i·
tvornička odjeljenja. Od pojedinog svijesnog: radnika do tvomičkog Kkomiteta, od vratara do mašinskog spe» cijaliste u eksperimentalnim odjeljenjima može se nabrojiti hiljađe struka raznih grana proizvodnje i prema tome — hiljade „nepoznatih sudbina, hiljade novih životnih manifestacija. U teškim uslovima heroj6ki odolijeva radnička klasa prevlađujući i zađatke i sve one elemente koji bi htjeli da guraju štap u ovaj kotač historije.
Slavan je put radničke klase svih naših zemalja. Od svog djetinjstva klašni sšipdikalni i socijalistički pokret, kome je kičma i srce naša radnička klasa, prolazio je kroz razne faze, dok se nije uzdigao do današnje snage i visine. U Srbiji od Svetozara Markovića, u Hrvatskoj od osnut ka socijal-demokratske stranke, u Sloveniji od Btlin Kristana. (koji se je bavio i literaturom), u Bosni i Hercegovini od prvih štrajkova početkom našeg stoljeća, do Narodne revolucije, naša je radnička klasa dala iz svoga krila toliko heroja, toliko tipičnih lića i likova. Treba prolistati samo našu legalnu radničku štampu, reci= mo, do perioda monarhofašističke diktature, na primjer »Borbu«, i Vidjeti kakav se život borbenog dijela radničke klase i revolucionarne inteligencije nazire kroz te slavne stranice. Danas su stvoreni naši movi muzeji i biblioteke, a žive su tolike i tolike ličnošti potekle iz redova radničke klase, sačuvana su, iđakle, k
—
pisana i živa svjedočamstva legende 1 slova o likovima radničke klase, ai
Nije samo tematika iz Narodno« oslobodilačke borbe i Narođne vevolucije probni kamen sociialističko re« alističke metode, nego također i tematika iz procesa proizvodnje, im, borbe za ostvarenje Socijalističke privređe. Uticaj socijalizma na naše književnosti, pojave kao što su na primjer I, Cankar, K. Abrašević, A. Cesarec i drugi naši književnici koji su tretirali neposredno život radničke klase, mogu i dalje biti putokazi u ostvarenju naše nove književnosti, Naravno da je sva težina u tome kako prići i kako otkriti wmijeće oblikovanja ove tematike. kako iskoristiti naše borbene realističke Kmji» ževne tradicije i, u isti mah, primjere iz ruske i sovjetske Kknjiževnosti od Gorkoga naovamo.
Put kojim ide naša savremena književnost vodi naše pisce i obradi tih tema, a dosadašnja ostvarenja naše napredne literature sšiguram su znak da će i o temama izgradnje so= cijalizma kod nas nesumnjivo nastati značajna diela.
Šime VUČETIĆ
BIBLIOGRAFIJA
1949,
kalendar Izdanje Društva za kulturnu saradnju Ju» goslavije sa SSSR. Latinicom, strana 216, cena 50 dinara.
Jugoslovensko-sovjetski
Veljko Petrović: Izabrane „pripovetke, »Savremeni jugoslovenski pisci« izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Ćirilicom, strana 435, 82 dinara,
Vsevolod Ivanov: Oklopni Voz 14—69, Pripovetka. Preveo Kiril Taranovski »Mala knjiga«, izđanje Matice Srpske, Novi Sad, 1948. Ćirilicom, strana 117.
OBAVEŠTENJE ADMINISTRACIJE,
Isporuke kompleta »Književnih novina« administracija izvršava onim ređom kojim su narudžbine pristizale. Kako knjigoveznica nije u mogućnosti da ubrzo izvrši radove na povezivanju, molimo sve one koji su poručili povezane komplete da ovo uzmu u obzir.
Interesenti koji bi želeli da poruče povezane komplete treba da fo učine odmah, jer ćemo do kraja ovog meseca zaključiti izradu.
REDAKCIONI ODBOR:
Jovan Popović, Čedomir Minđerović, Marijan Jurković, Ivan Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dimitar Mitrev
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemlje na 3 meseca 35 dinara, ma 6 meseci 70 đinara i mu godinu dana 140 đinara, za inostranstvo: na 8 meseca 50 dinara, na 6 wnmeseci 100 đinara i na godinu đanB 200 đinara, Rukopisi se ne vraćaju, Broj čekovnog računa 1—90603%8 Poštanski fah 61%
__—__ _ –. –––- _—-– Tn Re .—
: TOG RQOL--- -—__—__ —_— —— — —— KC g c._ _—TSES Odgovorni aredniki Jovan Popović Beograd, Pranonska broj ? = Gtamparija »Borbae, Beograd, Dečansks 81,
'
“