Književne novine

KNJIŽEVNE NOVINE —

„ITERATURNAJA GRZETA/ NMnuomeimemae ~ ppOROĆANSTVA ISTINA ~

TT TITO TIK. Nagrade u Rumuniji | 7. 4 JUGOSLAVIJA - WOrsmm._ O PRVOM MA'JU U BEOGRADU

BPOJ »

BTRANA 3

ft Oi )

mija nauka razvila je živu aktivnost, Pre kratkog vremena Akademija

- Ivan KARAIVANOV

Nikada ranije Beograd nije video

TI.

_ I'prije donošenja neslavne Rezolucije Informbiroa, moskovska »Literaja gazeta« poklanjala je vrlo ma-

- Je pažnje i prostora Jugoslaviji, nje-

. noj književnosti, njenoj kulturi. Pre-

gledajući brojeve ovog organa Uprave Saveza sovjetskih pisaca SSSR koji su izašli u posljednje četiri godine, od maja 1945 — kad je definitivno oslo-

c pla naša zemlja i kad je započela široka razmjena literature i periodičkih publikacija između nas i SSSR

~ čovjek se može uvjeriti da sve što

je u »Lit.gazeti« napisano o nama ne bi ispunilo više od dvije, tri strane · jednog broja toga lista,

Sve khjige koje su štampane u novoj Jugoslaviji slate su u Sovjetski Savez ne u jednom, nego u više pri-

| mjeraka, preko Društva za. kulturnu

STO PEDESET GODINA OD RODJENJA TEA DE BALZAKA

će” |

'saradnju sa SSSR. ''o isto važi i za književne časopise, Svi sovjetski pisci koji su posjetili našu zemlju dobivali 8u a povratku najbolja djela naše književnosti, Ne može se, dakle, reći da sovjetski književni radnici nisu bili informisani o našoj literaturi | da

»Lit. gazete«, Na kultumom planu "zbiva se ono isto Što je već zapaženo na ekonomskom i političkom: naši informbiroovski »kritičari« prisiljeni su da prećutno priznaju pravilnost našeg stava, oni še koriste iskuštvima 8Oč« jalističke Jugoslavije, preuzimaju njene metođe u izgradnji socijalizma i njene pravilne postupke u odnosu među s&ocijalističkim zemljama, — ne prestajući da mas i dalje napadaju zbog »izdajstva socijalizma«, Ali baš tako oni razgolićuju Svoju »principi= jelnost«, Svijesna činjenice da se, što dalje odmiče vrijeme od rezolucije Informbiroz, sve jače otkriva pred međunarodnim radničkim pokretom i

pred čitavim svijetom jedan ođ raz-,

loga zbog kojih je morala biti doneSena rezolucija: sankcionisanje gaženja principa ravnopravnosti socijalističkih zemalja, i »Lit, gazeta« je po-

je podelila prve nagrade istaknutim naučhicima, književnicima i umuetnicima, da bi time dala potstreka razvoju naučnog i kulturnog života u Rumuniji.

Za književnost su dodeljene sledeće nagrade:

Za poeziju prva nagrađa dodeljena je Radulu Boreanu i Mariji Banuš, Radu Boreanu u a&vojoj posljednjoj zbirci pesama »Krv narodđa« (Sangele popoarelor) peva o borbi evropskih i vanevropskih naroda protiv angloameričkog imperijalizma,

Marija Banuš poznata je naprednoj kritici još od 1982 gođine. Ona je već tada obrađivala socijalnu tematiku, a kasnije, posle 1940 godine, njena zbirka pesama »Pesma pod tenkovima« (Cantec sub tankuri) postaje oštro oružje u borbi protiv fašizma. Mnoge od njih su širene i u rukopisu, Od oslobođenja, Marija Banuš se bavi publicistikom ali ne napušta ni svoj književni rad. Neke ođ njenih pesama iz ciklusa »Martovski vetar« (Vant de martie) apadaju, kako po sadržini tako i po umetničkoj formi, među

| takvu manifestaciju — 3welićanstveniju, masovniju, mahifestaciju toliko .

oduševljenu {| radoshu, Roja je imala i veliki istoriski Značaj, .

A zavidljivi prijatelji jugoslovenskih naroda očekivali su.s nestrpljenjem taj dan, kao odavno željenu potvrdu njihovog neprijateljskog, kon« trarevolucionarnog informbirovskog stava. Njihovi raznoglavi proroci zanosili su se varkom; oni su prorica= li izolaciju »Titove hlike« Prvog ma« ja, očekivali su demonstracije protiv »Titovog režima«, očekivali su sve samo ne ono što je zaisla bilo.

Informbirovski proroci »nisu primetili« veličanstvene manifestacije jedinstva naroda Jugoslavije sa KPJ i njenim CK na čelu # Titom, koje je pokazala čitava zemlja na V kongre= su KPJ, na kongresima svih komunističkih partija u narodnim tepubli= kama, na Kongresu herojske omladine Jugoslavije, na Kongresu Narod= nog fronta, koji je bio izraz volje osam miliona svojih članova, Oni ne vide da se u Jugoslaviji 8ocijalizam. gradi temeljitije nego što ga oni grade u svojim zemljama, A šta žele ti

dobijali ne samo moralnu već i mateTijalnu pomoć. U svemu tome nema ničeg komunističkog, ničeg intiernacionalističkog, hiče zajedničkog 8 marksizmom-lenjinizmom. Sva ta kampanja odraz je nezadovoljstva sitne i krupne buržoazije zbog izgradnje socijalizma u „Jugoslaviji, koji se ostvaruje uprkos svih teškoća uspešho i dosta brzim tempom. Svi fi veliki teoretičati marksizma-lenjinizma iz zemalja narodne demokratije, za koje je marksizam-lenjinizam samo mehaničko ponavljanje istrgnutih

„i papagajskih naučenih fraza, koji se

bave lažnim proročanstvima i produžuju da vode Nontrarevolucionarnu kampanju protiv Jugoslavije, nalaze se sada u bezizlaznom, očajnom polo-

' žaju, Oni dobro znaju da je sve što

oni brbljaju laž, čija zlonamernost i kontrarevolugionarnost je očita, ali oni neće dd enja svoj stav, da ne bi poljuljali svoj autoritet, i zavaravaju se fime da Će se njihova proročanstva uprkos &tvarnosti jednom oživotvoriti. Glupo verovanje

čenja Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina. Svako dete u Jugoslaviji zna dobro da cela zemlja pod rukovodstvom KP izgrađuje socijalizam. Nikada ranije nije bilo takve izgradnje, takvog en= tuzijazma, takvog rada pod lozinkom »jedan za sve i svi za jednoga«. Nikad ranije narodi Jugoslavije nisu imali tako dobar život, Sve to im je dao socijalizam. Svako je ovde već oO= probao kako miriše socijalizam, oprobao je njegov ukus, i svako zna. da u zemlji socijaližam postaje sve veća stvarnost. I niko, pa čak ni najveći autoritet u svebu, ne može narode Jugoslavije razuveriti u to.

Narodi Jugoslavije izvojevali su žestokom borbom svoje pravo da grade socijalizam, počeli su da ga grade i uvereni su da su na pravom putu. I oni će ga izgraditi tako, kako ga ne građe nigde u drugim zemljama narodne demokratije.

Prvomajski praznik u Beograđu bio je karakterističan baš u tom po gledu. Jer on nije bio samo snažna manifestacija čvrstog jedinstva između narođa Jugoslavije i njegove slavne predvodnice — Komunističke par~

zbog toga nisu mogli pisat. a i ; | . i ganizovali pučvadanje, _Baših Poliseee DUO RJMOPSMSR i OIBOTEKK najlepše pesme u rumunskoj poeziji, proroći, zlobnici, svi ti takozvani in- ~·budalastih popova! To je padanje u ” tije, nije bio samo manifestacija venih djela na ruski, popularisati jugo- - etvrtoj strani, ali užur- SOHO TUR BE Za prozu je Ku- · +ernacionalisti, neprijateljski nastto= ·„metafiziku kada odđmagači socijali- like privrženosti i ljubavi prema

ZebDlu amilar, koji je nagradu do- jeni prema Jugoslaviji i njenim na= zma misle da oni mogu biti tvorci Partiji, CK i naročito prema Titu, ne=

slavensku književnost kod narođa Sovjetskog Saveza, Ali oni to nisu ra= dili, Ni »Lit, gazeta«, kao najrasptrostranjeniji, književni list u· SSSR i #lavni organ Saveza sovjetskih pisaca to nije radila. Ona je ćutala o Jugotlaviji i o socijalističkoj kulturi koja Be počela građiti u toj zemlji, Međutim, nedugo poslije napada na Komunističku partiju Jugoslavije i na našu zemlju, u prvim mjesecima, kad još nije bio u puhom pogonu orkestar Informbiroa, »Lit, gazeta« se požurila da bude prva među sovjetskim knjiševnim «listovima u ovoj &ramnoj kampanji, Još u septembru—oktobru prošle godine ona je, štampajući (u brojevima 78, 79, 80) odlomke iz »A}]banskih zapisa« Aleksandra Tvardovškoga, objavila u tom fekstu pjesmu nekog tobožnjeg albanskog starca (ne onog Enver Hodžinog stogodišnjaka, nego nekog drugog) u kojoj se kleveću, poređuju s albanskim fašistima — balistima — drug Tito i drug Ran= ković. Sav cinizam tih nalijepljenih stihotvorskih insinuacija Aleksandra Tvarđovskoga osjetila je ređakcija so=

bano, ona je počela posljednjih mje• seci da piše o Čehoslovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama narodne demokratije, o kojima je dotada ćutala bezmalo kao o Jugoslaviji. Javili su se članci o kulturnom životu u Poljskoj, o književnosti, o filmu, o muzici u Rumunjskoj, Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Albaniji, (Časopisima koji se ne mogu zadovoljiti kratkim člancima ili bilješkama je teže provo• diti ovu nowa liniju koja treba da pokaže brigu za ravnopravnost socijalističkih zemalja na kulturnom planu: »Novi mir« štampa — na trideset stra= na nohnparela — rad jedne stuđentkinje petog kursa Moskovskog univerziteta o Juliusu Fuč:ku!)

Tako, na primjer, »Lit, gazeta« donosi nedavno na svojoj četvrtoj »na=rodnodemokratskoj« strani vijest da sU »u posljednje vrijeme« u Mađarškoj izašle 3 (tri) sovjetske knjige,

bio za prvi deo svog romana »Negura« u kome na realističan način opišuje događaje iz bliske istorije Bumunije; Kamilar je stavio sebi za cilj da u ovom romanu razotkrije one koji su uvukli Rumuniju u rat protiv SSSR.

Nagradu za đramsku umetnost dele Mihail Davidoglu i Mirčea Štefanesku. Davidoglu je sa svojim komadom »Čovek iz Čeatala« (Omul din Ceatal), igranom 1947 godine u Narodnom pozorištu u Bukureštu, među prvima uneo movu femaftiku „ rumunsku dramaturgiju, Godine 1948 Davidoglu je završio nov komad, pod naslovom »Rudari« (Minerli), u kome prikazuje borbu ruđara za povećanje

" proizvodnje,

Mirčea Štefanesku ie nagrađen za komad »Ciganska rapsođija« (Rapg8odija Tiganilor), koji tretira jedan interesantan momenat rumunske iksto= rije.

Nagrađa za književnu kritiku đodđeljena je profesoru Jonu Vitner. Rađ profesora Vitnera, po oceni rumunske štampe, znači početak zdrave i ozbiljne književne kritike, zasnovane ma

rodima? Oni hoće propast izgrađnje socijalizma u Jugoslaviji, propast jedne herojske borbe koja staje toliko žrtava narode Jugoslavije | kojom se 8 punim prayom može ponositi čitavo progresivno čovečanštvo.,

Da bi postigli svoje čudovišne ciljeve, oni vode već deset „meseci grozničavu kontrarevolucionarnu kampanju protiv KPJ i njenog rukovodstva, organizuju ekonomsku blokadu, uskraćuju ispunjenje obaveza po u-

· govorima, potstiču takozvane zdrave

elemente koji su našli zločinačko utočište u njihovim zemljama da u Jugoslaviji dižu ustanak protiv Partije i njenog rukovodstva, od kojih su se do nedavna učili da izgrađuju i organizuju svoje zemlje i od kojih šu

života i da u ime lažnih parola mogu uništiti veliko delo socijalističke izgradnje koje izvršuju u svojoj zemlji narodi Jugoslavije pod rukovodstvom njihove oklevetane ali slavne KP. Nekad, u početku Renesanse, Fra= zmo Roterdamski napisao je delo koje i do dahas hije izgubilo svoj značaj. To delo še zvalo »Pohvala gluposti« Naše doba, će naći svoga Era= zma, koji će napisati „nesumnjivo drugu knjigu s potpuno drugom sadržinom, ali s istim naslovom. Ona će biti uperena protiv novih metafizičara, koji su se rešili da se pod maskom marksizma-lenjinizma bave pravom i besplodnom metafizikom i čija će rabota prefstavljati za „marksizam-le= njinizam faktičku reviziju velikog u-

go se on pretvorio u praznik trudđbenika oslobođenih „eksploatacije, koji ostvaruju veliko delo izgradnje š8ocijalizma. Mnogolika i kliktava povorka od preko dvesta pedeset hiljada ljudi, · koji 8u izišli na ulice Beograda da praznuju ovaj veliki dam trudbenika oslobođenih eksploatacije, defilovala je celih seđam časova ispred fribine na kojoj se nalazio Tito i Politbiro KP Jugoslavije. To je bio samo delić velikog kolektiva od šesnaest miliona ljudi, koje su zlobni informbirovci glupo nazvali »Titovom žklikom«. Zavideli bi oni toj kliki, kad bi mogli da shvate značaj te veličan= stvene manifestacije, Zavide oni Jugoslaviji što ima takvih principijelnih boraca za delo socijalizma, takvih smelih i odvažnih ljudi koji misle svojom glavom uvek polazeći od stvarnih uslova i činjenica, a ne ođ izmišljotina informbirovskih mudraca koji frazama hoće da izmene socijalističku stvarnost u jednoj zemlji.

Prvi maj u Beograđu nije opravđao kontrarevolucionarna , proročanstva nekih rukovodilaca nekih komu-

vjetskog čašopisa »Znamja«; i ona je e: ; i ; tzbacila te stihove, kad je objavila u „O, lItOVOj Jugoslaviji, gdje se vodi · metodu 8dijalekliškop istoriskog nističkih partija. Ko zna šta oni još ; ) »antisovjetska politika« izašlo je u ” materijalizma, „Profesor Vitner je mogu da izmisle! Ma «šta izmislili, stvarnost u Jugoslaviji nikada neće

cijelosti »Albans'e zapisše« (vidi »Znamja« 12/1948, &tr, 138).

Neđavno je »Lit gazeta« opet učinila jedan ispad protiv Jugoslavije i njemih pisaca. Objavljujući (u br, 34 ođ 27 aprila) sastav Stalnog komiteta svjetskog kongresa pristalica mira, Ooha je kao predstavnika Jugoslavije navela samo Josipa Vidmara, a brisa= la Čeđomira Minderovića lojj je takođe izabran za člana Stalnog komiteta. Izbor Čedomira Minderovića “oglašen je na samom Kongresu i objavljen u zvaničnom listu Kongresa « Les partisans de la paix» u br. 32. Sve je to đobro poznato i šefu sovjetske delegacije na tom Kongresu A, A. Fadjejevu, a i redakciji +Lit. gazete«, Ali Fadjejevu koji je u Vroclavu preĆatao 1,700.000 jugoslavenskih žrtava u borbi protiv fašizma i »Lit. gazeti«

koja gođinama uporno ćuti o našoj

zemlji i našoj kulturi nije bilo teško prećutati ime jednog jugoslavenskog bišca za kog &u glašali svi delegati na Kongresu,

Nepokolebljiv stav naše Partije i naroda Jugoslavije u čuđovišnoj kampahji Informbiroa, sve. jasnije otkrivahje pravih. istinskih njenih motiva našlo je ipak odraz i na stranicama

Na dan 20 maja ove godine, navrBiće We fačno sto pedeset godina od rođenja Onore de Balzaka, znameni-

ancuskog romansijera, jednog od

ON: BaVedih pisaca sveta,

a: poi

7 4

Balzak je živeo i stvarao u jednom

| od najburnijih | najzanimljivijih pe| rioda francuske — i evropske — isto~

rije, u prvoj polovini devetnaestog veka: rođen u prefposlednjoj godini

| osamnaestog stoleća, 20 maja 1799 go-.

S u gradu Turu na Loanri, u vreme

| _kađ se moćan falas francuske revolu-

cije stišavao a Francuska spremala da · zagazi u napoleonovsku avatiu u, ko-

_ ja je unutar Francuske, značila kraj

društvenog preokreta započ“tong 1795,

_a, spolja, prema Evrmnnt uprkos šveg

«+

| večanstva od klasne eksploatacije,

| ___feudalizmu, · mlad, iscrpljen prekomernim rađom na „

svog zavojevačkor kara:tlera, bila te'smrtonosem udarac evropskom umro 1850, relativno

8vom ogromnom delu, u vreme kad #e februarska revolucija 1848 davila u svojim &sopstvenim protivurečjima, ali čiji je najznačajniji rezultat bio otkrivanje lika nove, radničke, klase, · koja će na svojim plećima poneti ve-

liki zadatak konačnog oslobođenja Šo:

ONORE

1948 godini 589 sovjetskih knjiga, So= vjetska djela čine 74 procenta cjelokupnog broja svih prevoda u Jugo šlaviji,

Bili bismo vrlo zahvalni »Lit, gazeti« kad bi nam odgovorila u kojoj od ze-= malja narodne demokratije se objavljuje (i apsolutno i relativno) više sovjetskih knjiga nego u Jugoslaviji.

Pišući o pomenute tri sovjetske knjige u Mađarskoj, »Lit, gazeta« jstiče da je jedna od njih -djelo M, Gorkoga. Naravno, »Lit, gazeta« nije nikada javila svojim čitaocima da u Jugoslaviji izlaze cjelokupna djela Mak sima Gorkoga, nije to javila, ma da ona izlaze već od 1946 godine, kad još nije bilo Rezolucije Informbiroa.

»Lit. gazeta« prođaje se u Jugoslaviji. Šta može da misli obični, prosječni jugoslavenski čitalac kad pročita ovu »značajnu« vijest o tri sovjetske knjige u Mađarskoj, a ne na= đe ni slova o našim prevodima sovjetskih knjiga, kojih su prepuni izlozi knjižara u Jugoslaviji?

On misli i zna: istina o Jugoslaviji mora na kraju pobijediti. Oha se ne može pokriti čak ni širokim stranicama »Lit. gazete«.

Dušan MATIĆ

među preživelih snaga »starog režima«, koje su uzaludno pokušavale da povrate svoje stare privilegije, ili bar da osiguraju sebi kakvo-takvo mesto u krilu vladajućeg sloja, i nove svemoćne građanske klase, s jedne strane, i muklom sve upornijom borbom između ove i rastućeg proletarijata, i sam prožiman tim #pprotivurečjima, Balzak, taj gorostas, sav satkan od 'genija 'i energije dovoljne za dešet ljudskih života iznad prosečnog, ostvario je grandiozno književno delo, kome je malo ravnih u svetskoj lite> raturi, e |

Jedna od najznačajnijih epoha mo~

| dernog ·francuskog društva, koje je,

nema sumnje, prototip — i škola evropskog građanskog društva, našlo je u Balzaku pisca, ne samo dostoj= nog svog vremena već svjh vremena, pisca čije je đelo, neosporno, najvernije ogledalo tog vremena i, zašto ne bismo rekli, njegova ·visoka umetnička savest, čime Balzak ne samo nad=

življava sebe već i svoju epohu, Jer,-

u svom delu, Balzak je na nezaboravan, svirepo istinit način naslikao Svo. je doba, u kome je buržoazija đotukla

prvi koji je posle oslobođenja počeo naučnu analizu uticaja radničkog pokreta na razvitak rumunske književnosti. Istovremeno je počeo i proučavahje klasičnih rumunskih «autora, kao FEminesku-a 1 Karadžale-a,

Nagrtađu za muzičku đelatnost } bili su Muhail Nađriku | Alfred Mendelson. Muhail Nadriku je veoma plodam kompozitor. Njegovo najbolje delo, II simfonija iz 1948 godine, pretstavlja, odlučni korak u borbi protiv formalizma, koji još vlađa u radovima izvesnih rumunskih kompozitora,. Rumunska štampa ističe veliku vrednost njegove »Kantate o Staljinu«.

Alfred Mendelson, dirigent i kompozitor mnogobrojnih borbenih pesama, komponovao je 1948 muziku za balet »Harap Alb«. Scenario ovog ba= leta je uzet iz narodne bajke Jona Kreanga, Menđelson, kao i Mihail Andriku, nalazj u folkloru izvore svojih inspiracija. |

ISPRAVKA

U članku Eli Fincija »Lik Veselina MaBleše«, objavljenom u prošlom broju na šeg lista, pogrešno je objavljeno da je Veselin Masleša preveo knjigu Levinsona Morusa »Kako su nasfala velika bogatstva; međutim, on je preveo drugu Knjigu istog pisca »Novac u politici«, sa svojim pređ« govorom,

pišci ili poslovni maheri, ili zločinci, jer su neka mesta u životu jedinstve= na i izuzetna, a istorija se, bar u tom 6&mislu, ne ponavlja, Balzak je od tog istog ljudskog testa, u svojoj Lju dskoj komediji izmodelirao. bes šminkanja, bez senke. pri}vorstva, ve= ličinstvenu epopeju tog silovitoĐč {i bezobzirnog uspona francuske buržo= azije.

Kao da je Balzak imao luđu sreću. Već nekoliko godina .pošle njegove smrti, 1856, dva velika francuska pi= sca, pesnik Bodler i romansijer Mlo-

ber, doživeli su da budu izvedeni pred ·

sud zbog »nemoralnosti« svojih knjiga, Cveća ala, ,i Gospođe Bo-

vari, Istina je bila prestala da buđe ·

bezopasna za vladajuće krugove; viši građanski slojevi poštali su obazrivii počeli su da vođe računa o svom »do= brom glasu«, Drugo carstvo, na pri=

' mer, zabrinuto za svoju »građahsku

repulaciju«, nije više praštalo ni mr= tvom Balzaku. Pred kraj wladavine Napoleona III, kada su reakcija i hipokrizija dostigle vrhunac, 1867 godine, u francuskom senatu bio je diskutovan pređIiog »uglednih« građana Sent-Etijena, u kome se tražilo da se iz javnih biblioteka izbace nemoralna i opasna dela po poredak, Među po-

Marko Čelebonović: Na radilištu

ona videla, Čak su se, reklo bi se, cinično i samodopadljiyo, ovi podđanici kralja-građanina, prepotentni | puni vere u svoju snagu, naslađivali u nepatvorenom prikazivanju „njihovog sopstvenog divljeg zapada i njihove sopstvene gnusobe, ako je Balzak mogao neometan, na miru, ali se grozničavo žureći, da slika svoje doba i da, najzad, istinu postavi | kao najviši umetnički ideal, i fime zasnuje u književnosti jedan nov književni pra= vac, realizam, kritički realizam. Kasniji francuski pisci, pa i realisti, razblažili su svoje mastilo svetom vodicom spoljnih i unutarnjih obzira; trag opadanja energije i predznalt — za njih — mutnih i nerazumljivih vremena koja su hnailazila. q ij | Balzakov prvobitni plan bio je, da, po primeru Valtera Skota, izvuče iz istorije Prancuske seriju romana; ali je ubrzo promenio svoju „nameru: predmet njegovn, knjiga biće stvarnost njegove epohe, epohe poslerevo=lucionarne Francuswe, Koliko uzbud= ljivija istorija! On će, dakle, slikati savremeno francusko društvo, Pišući kasnije, u predgovoru KkJudske kome= dije, o tom vremenu svog odlučivanja, on je rekao: »Slučaj je najveći ro-

'mansijer: da bi pisac bio plodan, samo treba da ga proučava, Mrančćusko

društvo 'biće istoričar, ja imam samo da budem sekretar, Dajući inventar* poroka i vrlina, skupljajući glavne činjenice sirasti, slikajući karaktere,

Prvo delo koje je Balzak priznao i potpisao svojim imenom, i koje otvara seriju njegovih velikih romana, jeste Poslednji Šuan (1827), Ali tek Filozo“ fija braka i Kuća mačke koja prede doprineli su da njegovo ime izbije na površinu, Međutim, njegova istinska slava romansijera upravo datira od pojave Šagrinske kože (1830). O toj se knjizi vrlo mnogo govorilo u Parizu, i njen je uspeh bio potpun, Put slave bio je probijen, Ostalo je da se ostva= ri veliko genijalno delo, za koje je

on oduvek osećao da ima i,snage i

sposobnosti da ga napiše, »Duboka naklonost ka jednom pozivu, pisao je Balzak u jednoj svojoj knjizi, misleći svakako i na sebe, jača je od svih prepreka, koje joj stoje na putu«,

Od tog trenutka pisanja i objavljivanje njegovih remek dela počelo je punim zamahom, neprekidno iz godine u godinu, To eMWsplozivno stvaranje (gotovo redovno godišnje po dve do tri knjige) može se objasniti samo njegovim izuzetnim „umetničkim darom, ogromnim, strašnim, kako je on govorio, radom i dubokim poznava-– njem francuskog društva. Pokazalo se da deset godina provedenih bez uspeha u poslovnom svetu i deset napisanih knjiga, koje nije smatrao dostojnim da uđe u njegdva celokupna dela, nije bilo izgubljeno vreme, ni izgubljen trud. To je bila škola života i pisanja, Ima umetnika koji u jednom malom životnom detalju mogu da naslute širok odjek Života, kao što se u maloj školjći naslonjenoj na uho

opravdati njihova proročanstva, Zato što tvorci stvarnosti u toj zemlji niSu oni, već narodi Jugoslnvije, koji vođe borbu na život i sm»t za izgradnju socijalizma. A činjenice, velike uspehe postignute u izgradnji socijalizma, kako je jednom prilikom kazao Tito, neće niko uništiti golim frazama.

e O U O Kulenovićeva poema na večeri poezije u Parizu

Početkom aprila, uoči Kongresa pristalica mira u Parizu je priređeno veče poezije, na kome su pročitani stihovi ftrinaestorice pesnika Francuske i drugih zemalja, boraca za slobodu svojih naroda i mir u svetu. Ovo književno veče organizovao je rejonski komitet Francuske Komunističke partije za sedmi aronđisman Pariza. Pored stihova naprednih pesnika Fran cuske, Engleske, Španije i Poljske

/ (Aragona, Bjenkovskog, Bronjevskog, Eliara, Garia, Lorke, Mačada, Maklejsa, Pšibosa, Salakrua, Verkora i Va'Žika), pročitana je i poema Skendera Kulenovića „»Stojanka' majka Knežpoljka«. Slušaoci su foplo pozdravili Kulenovićeve stihove u vrlo dobrom prevodu na francuski jezik, kao i uvodnu reč organizatora ove priredbe o borbi jugoslovenskih narođa i njihovom doprinosu u stvaranju čvrstog fronta mira u svetu,

ty C Samegirrineztrimrna remen sıpanNaiJ

u kome je novac sve, gde se sve pre= ftvara u kupo-prodaju, u kome ne postoji ništa svetije od zlatnika, a gde se sve svetinje života izražavaju u većoj ili manjoj svoti novaca. Balzak je od vrha do dna upoznao i prozreo taj poslovni svet koji je dominirao modernim građanskim društvom i da= vao mu fizionomiju. Da bi dobro upoznao taj svet, Balzaku izgleda nije bilo dovoljno da pošmatra 8 obale kontemplacije te političke i poslovne pariske ajkule kako ludo plivaju, bore se i međusobno proždiru. On je i nehotice bio zaplivao 8 njima, i video ih na delu. Nije dovoljno bilo gledati taj zverinjak bogaćenja, Balzak je i nehotice bio ušao u tu arenu poslovnog sveta. Trebalo ga je ne samo videti, već ga i osetiti na 8vojoj koži; ne samo doživeti već i sam proživeti — i — preživeti, Trebalo je proći kroz sve društvene slojeve — Dposlovi su ih sve vezivali — videti ih izbliza, oše= titi sve nianse koje različita, zanima= nja ostavljaju na ljude, uočiti sve uticaje i đeformacije koje različite sredine i društveni položaji vrše na čoveka. Samo je Balzak ,ta egromna energija, ta strasna priroda i taj genijalni posmatrač, mogao da prođe kroz sve to i sve izdrži, i da, uzdižući e iznad tog vrftloga svojom umetničkom vizijom, prikaže to društvo i čo> veka zapletenog u njemu onakve kakvi su, i spolja i iznutra, jer su isti vetrovi duvali i kroz njegov život, To daje onu upečatljivu istinitost njegovim ličnostima: u nekima od njih

“~ on je dao elememte svoje strasne i

___kad se pigmejski POJOraai znameni- SPORA UKOR 0 SONEHA tita RR VIMEpa0 hija KU RalpakOVA tog imperatora Napoleon III, uz po= #čđžiristokratiju, ukoliko e rev U menutim knjigama bila : ak odabirajući glavne događaje iz druš- čujs rodne šoarhovakojd OSlajHM in Ba je s: · propustila da to učini, buržoazija koja celokupna dela, tva, komponujuči tipove sjedinjava- WEDNRKOR ćedi | BMMREM; i { kasnim ~ Snažne ličnosti, :

: ,

moć visoke buržoazije, uplašene ustan-

kom pariskih radnika, od naleta nb- ·

vih nadirućih snaga radnih masa. |i

. blagodareći zbunjenošti malograđanB,

remao da zaulari slobodu Francupri kako bi prođužio vek buržoaskaj vladavini, U tom burnom periođu isto~

vije francuskog društva, između dve

ucije i dva oarstva dva Napoleona — velikog i malog, kako ih je

m protivurečjem, borbom iz-

5 { ,

Wiktor Igo, društva razdiranog

je bila sazđana od onog istog sirovog i surovog tkiva, ispunjenog beskraj| nom ambicijom, neukrotivom energijom, ludim snovima o pustolovinama, dotle neslućenim, i žeđu za bogatstvom i slavom, od čega je bio sazdan ' i sam znameniti car, najostvareniji tip epohe,:pod čijom šu senkom njegovi savremenici živeli i umirali, a mogli su da postanu još samo ili izuzetno bogati, ili perovi francuske, ili veliki

'U Balzakovo doba, međutim, u onom kratkom periodu između »slavnih jul-

skih đana« 1830 i 1848, buržoazija, du- .

šom i telom predana zgrtanju napoleondora, pod luj-filipovskom parolom »Bogatite še!«, malo še brinula

šta o njoj misle ta piskarala, pa i ge-

nijalna, pa i sa ogledalom, čistim kao oko i bez traga.od nečkog daha što bi ga bar malo zamaglilo, koje u joj podnosila pod nos, da bi se u njemu

njem crta više homogenih karaktera, možda ću uspeti da napišem istoriju zaboravljenu od tolikih istoričara, istoriju običaja i načina života« I zaista prvi zajednički naslov koji je bio izabrao za svoje romane. i nosi karakteristično ime: Društvene studije (1837); konačno ime Ljudska komedi-

ja Balzak je usvojio tek kasnije

(1842). aaa ,

temperamentima, međutim, kao što je

bio Balzak, izgleda đa je potrebno da se zagnjure u život do pobede ili poraza, svejedno — čovek se i na SVO jim porazima uči — pa da mogu „da shvate život u svoj njegovoj silini i obimnosti, U poslovnom svetu. Balzak nije stekao bogatstvo, izraženo u novcu, ali je došao do jednog dragocenijeg bogatštva: do istine o tom svetu,

Posao istoričara jednog društva Balzak je shvatio na visoko umetnički način. Ne radi se za pisca da samc klasificira . sredine, nabroji ispriča drame iz intimnoga života, imenuje zanimanja, itd.; on mora da

(Nastavak na trećoj strani)

tipbve, ·

La abu Nine.