Književne novine

•

GRANA 4

SKUDŠTINA DRUŠTVA SLOVENAČKIH

Društvo slovenačkih književnika održalo je nedavno svoju petu redovnu skupštinu. Sastanku su prisustvovali ministar prosvete Narodne Republike

Slovenije dr Jože Potrč, direktor In-

&tituta za društvene nauke u Beogra= du Boris Ziherl, pomoćnik ministra prosvete Ivan Bratko, pretstavnik Saveza književnika Jugoslavije Milan Bogdanović i predstavnik Društva književnika Hrvatske Marin Franičević. Posle uvodnih pozdravnih reči pretsednik Društva Miško Kranjec podneo je opširan izveštaj o radu Društva i upravnog odbora.

U svome izveštaju je najpre konstatovao da život književnika kroz Društvo nema onai zamah i obim koji ti lako mogao imati. Pre svega Društvo nije dovoljno uradilo za idejno i kvalitativno uzdizanje rada knjičževnika. Premalo je takođe pomaga-

. lo radu za širenje kulture među na-

im radnim !judima. Društvo bi moralo voditi sistematsku borbu za dobmi naprednu, visoko idejnu i kvaliteltnmu književnost.

Drug: Kranjec je podvukao napore nekih naših književnika da se svojim stvaralaštvom pritliže u najvećoj meTi današnjem događanju, u čemu ih još uvek revolucionarno vreme i nagao tempo razvoja prestigne uvek iznova. Proza u Sloveniji još u rinogim „slučajevima bori se s reportažom, naročito kaja se književnik lati savremenog, aktuelnog predmeta, umesto da fo sv» bude prikazano 8 umetničkom sugostivnošću. Naša lirika je često još mnogo neakti:lna, nekako ograničena i ne prikazuje dovoljno revolucionarni proces u čovekovom osećanju. U poređenju sa predratnim godinzma vrlc je pozitivna pojava srazmerno značaino broja drama, a iz gođine u godinu imali emo na pozornici našeg Narodnog pozorišta u Ljubljani bar po dve nove slovenske drame, nešto u Mariboru, a priličan broj i po raznim narodnim pozorniczma. Kao iwpeh književnosti možemo ubrojiti i prvi slovenački scenarij za umetnički film. Naša nove= la se Fr) časopisima brojčano lepo povećala. Osetno je još uvek pomznjkanje dobre kritike. Isto tako manjka još eseja, rasprava, vulanaka, pregleda i beležaka marginalnih opaski kojima bi pisac morao da prati najrazličitije pojave. I pitanje saradnje književnika u »Književnim novina ma« nije još povoljno rešeno. Isto tako je važno i sudelovanje u drugim, slovenačkim časopisima (»Razgledi« u T-stu, »Svoboda« u Celovcu).

Društvo slovenačkih književnika je &a svoje strane pokušalo da učini sve za mobilisanje slovenačkog Kknjiževmika u radu, za to da mu da inicijativu. za to da bi upozorilo kroz svoje sastanke i diskusije na problematiku vremena, na dug naše književnosti prema tome vremenu, na njegov dug prema slovenačkoj i jugoslovenskoj kulturi.

Napređak, uzdizanje naše Kknjiževnosti i naše kulture uopšte, nije stvar pojedinca, niti uskih skupina, to je zajednička stvar kulturnih radnika i stvar naših radnih ljudi u celini,

Društvo će produžiti i prodđubiti điskusije o značajnim novim knjigama, o dramskim · đelima, o lirici i O kulturnim problemima uopšte, koje su uvedene prošle godine. Predavaniima će pratiti politički i ekonomski razvoj kod nas i u svetu; zainteresovaće književnike za najintenzivnije sarađivanje po časopisima, novinama i »Književnim mnovinama«. Pojačaće rad s mlađim književnicima, i poneće slovenačku književnost u gradove, sela i radnička središta sna većim brn-

jem recitatorskih nastupa. Naročito će Društvo još intenzivnije voditi borbu za dobru. zdravu, naprednu,

visoko-idejnu književnost, za visok kvalitet.

Sekretarski izveštai podneo je Ivan Potrč. Iz njega se videlo da je Društvo u protekloj godini priredilo 14 literarnih večeri u raznim krajev:ma, da je uložilo mnogo truda za uspele priredbe o godišnjici Cankarevoi i Prešernovoj. Kretanje članstva poka-

KNJIŽEVNIKA

zuje u Ovoj godini 6 novih članova i 6 kandidata. Društvo slovenačkih književnika ima danas 72 člana i 18 kandidata.

Posle izveštaja o stanju blagajne i o ekonomskom poslovanju razvila se diskusija u kojoj su sudelovali pored ostalih, Milan Bogdanović i Boris Ziherl. Milan Bogdanović naglasio je potrebu da književnost prati socijalistički preobražaj sela, podvukao je nužnost pisanja scenarija, masovnih pesama i satira, posebno u vezi sa raskrinkavanjem Informbirovske besprincipijelnosti i drugih neprijateljskih pojava. Pomenuo je izdavanje Almanha kniiževnika Jugoslavije i zaključio pozivom da se književnici Slovenije već sada „pripremaju za drugi Kongres Saveza knjievnika Jugoslavije.

Drug Boris Ziherl jie u diskusiji upozorio na neke zadatke koje mora da rešava Društvo slovenačkih književnika. Kao uspeh je spomenuo važnu okolnost da je u prošloj godini u Sslovenačkoj književnosti bio odlučno odbijen pokušaji prodiranja za= padne buržoaske dekadđdanse u našu umetnost. Nacalje je naglasio važnnst pitanja savremene tematike mladih. Omlađinski časopis pokazuje znake naprefka i zato ne freba da gledamo pesimistički u pogledu književnog naraštaja. Vode se diskusije da li se sme opevati priroda, da li se sme pisati ljubavne pesme. ili da se pišu pesme o izgradnji. Spomenuo je zanimljiv, ali čisto skolastičan spor koji se pojavio u omladinskom časopisu: đa li da čovek voli mašinu ili čoveka. Pitanie ie u tome, kako se to postavlja, Čovek je upravo zato čovek i upravo time se razlikuie od životinje, što je mašina oruđe njegovog proizvađanja i nerazdvojno povezana s proizvodnim sredstvima. A':o opevamo mašinu iz perspektive oslobađanja čoveka, podizanja njegove kulture i duhovnog nivoa, time ne opeva-– mo samo mašinu nego čoveka. Mašina je tvorevina čovječjeg duha, nije mrtav predmet. Ako iz opevanja mašine izbija ljubav prema novom Žživofu. takvo opevanje ie pravilno.

Ljubavna lirika je isto ftako vezama za određen odnoš prema drugom čoveku, prema Društvu, U slovenačkim časopišima je oma uopšte rečeno, duboko pesimistična, dekađenftna. Kad u današnjim okolnostima. dok je sve usmereno napred, k uzdizanju. izbija iz ljubavne lirike takvo raspoloženje, to ie ili znak odbijanja, ili bar ravnodušnosti. Kodđ individualnih ošećania pofrebno jie gledati ma to kakvu ulogu će imati njihovo opevanje, da li će kođ čitaoca pobuditi pozitivan odnos prema životu.

Dotičući se pitanja Informbiroa, kazao je da nalazimo u redovima informbirovaca 'pre svega fakve elemente koje svaka teškoća ižbaci iz ravnoteže, Mi danas možemo te ljuđe lako razdeliti u dve kategorije: u karijeriste, ambiciozne, amoralne tipove, razvratnike, dekadentne pisce, bivše notorne trockiste i u vrstu ljudi koji šu se trenutno pokolebali i pređ autoritetom CK SKP(b) ispustili iz Vviđa stvarnost naše zemlje te nisu navode rezolucije Informbiroa konfronfirali sa stvarnošću u mašoj zemlii. Iza svega toga se skriva neverovanje u revolucionarne pokrete izvan SSSR. To je socijalni tip Rkolebljivos~ elemenfa „koji, kako je rekao Stalim »na Svakom oštrom zaokretu ispada iz voza revolucije«. Tema za pisce i njihov zadatak je da opišu i takav tip.

O kritici je kazao da je đođuše napravila korak napred, ali da joj često puta još manjka principijelnost. Zadatak je Društva takođe da se brine za organizovanu kritiku, naročito u časopisima. Konačno se dotakao još omladinske književnosti i označio kao njen glavni nedostatak da se ta književnost ne diferencira, da pišci nisu načisto šta treba pisati za malu decu, šta za pionire, a šta za ođraslu Omladinu. Premalo se pri tom posvećuje pažnja analizi unutrašnjeg du-

ševnog života omlađine. T tematika mora biti raznovrsnija i u omladinskoj književnosti treba naročito da bude zastupljeno posleratno doba. Ne smemo pri tome zanemarivati narodno kulturno blago.

Posle toga su obavljeni izbori za Upravni odbor u koji su izabrani: pretsednik Miško Kranjec, potpretsednik France . Bevk, prvi sekretar Petar Levec, drugi sekretar Ivo Minati, blagajnik France Vodnik, ekonom Mira Pucova; odbornici: Ivan Potrč, Prežihov Vorane, Anton JIngolič, Bogomir Magajna, Cene Vipotnik, Milan Šega, Josip Ribičič, Pavel Golija. U nadzorni odbor su izabrani: Fran Albreht, Jože Pahor i Jože Udđovič, u sud časti Juš Kozak, Maks Šnuder] i Vladimir Bartol.

Istoriski institut na

Cetinju sa uspjehom

proučava Njegoševu epohu

Institut za „proučavanje istorije crnogorskog naroda razvio je od početka ove godine vrlo živu djelatnost u raznim pravcima. Pored rada na sređivanju Cetinjskog arhiva Institut je pojačao istraživački rad u Cetinjskom i Zadarskom arhivu. Član Instituta dr Jefto Milović i dr Stjepan Antolak, direktor Zadarskog arhiva, već šu pripremili za štampu dvije pu= blikacije o Njegošu i Šćepanu Malom iz dosad nepoznatog materijala. Zbirka članaka profesora Riste Dragićevića o Njegošu već je data u štampu.

Za štampu su fakođe pripremljene dvije publikacije o strancima koji su pisali o Crnoj Gori (Viala, Delari i dr.) i tužbalice iz narodnooslobodilačke borbe. Materijal su sredili profesor Andrija Lainović i Niko S. Martinović, direktor Instituta, j

Od početka godine institutska biblioteka i Cetinjski arhiv znatno su popunjeni. Otkupljeno je preko 1.000 knjiga, među kojima i prva izdanja »Gorskog vijenca«, Zbirke poslovica Vuka Karadžića, »Ogleđala srpškog«, zatim časopisa »Šumadinka« i »Sedmica«, kao i putopisi stranaca, sa materijalom iz Crne Gore. Iz doba Njegoša i drugih istoriskih ličnosti Crne Gore prikuplieno je preko 100 važnih dokumenata. Kompletirana je, sa malim izuzetkom, čitava istoriska građa iz 1918 godine. Iz Narodnooslobodilačke borbe sabrana je zbirka partizanske štampe kao i neprijateljske štampe. : Na inicijativu Instituta otvoriće se muzej ji arhiv u Hercegnovom. Insštitut je razvio saradnju kako sa sličnim naučnim ustanovama van Repub* like tako i sa pojedinim naučnicima.

A. B.

NOVI DOPISNI ČLANOVI JUGOSLAVENSKE AKADEMIJE ZNANOSTI I UMJETNOSTI

Na međavnoj drugoj godišnjoi skupštini Jugoslavemske akademije znanosti i umjetnosti izvršen je izbor novih članova.

Za dopisne članove Akademije u radnom sastavu odljeljenja izabrami su dr Nikola Menjarić, profesor klasične filozofije na Tilozofskom fakultetu u Zagrebu, dr Jurjo Tađić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i direstor istorisicog instituta Jugoslovenske akademije u Dubrovniku. Za dopisne članove izvan radnog sastava izabrani su: Luis Ađamić, književnik, Vik= tor Car-Emin, književnik, dr Siniša StanKović, predsiednik Akadđemijskog savjeta FNRJ, Andre Vailland, profesor srpskohrvatsko jezika na školi, orijentalnih jezika u Parizu i Emanuel Vidović, akadđemski slikar iz Splita.

Skupština je potvrđila ranije izvršemi izbor dopisnih članova Ljube Babića, profesora Akademije likovnih umjetnosti u Za» grebu, Stevana Boškovića, geodetskog generala u penziji iz Beograđa, dra Ivana Đaje profesora Univerziteta u Beogradu, dr Ivana Radđonića, profesora univerziteta u Beograđu.

auuu GGGiiiGGRGuiniRGsraceGiananiiGnGS iuris nina air ia annanicSi Znaci ronuarniOunien ri ri urinu nn inae uma

— Jesu li to vaši brodovi? — pitaju Tribunjci — Lipi brodovi, bogami, Kakvi su motori?

— Tiizel moderni, n vaš? | — Ka samar — kaže Japnjar jer njihov motor ima nekakve krakove, 'T— A nije le”, nije loš. Služi, služi. Pod Žirjem, prema pučini, pod Kurbom, Kornatima pojavljuju se sve nove i nove svijeće. Naše su se upalile koju stotinu metara od otoka, a pet šest stotina metara jedna od druge. Sa vrha Žirja izvidnica mornarice svjetlosnim „znakovima razgovara

' sa Radučem na Murteru. Mlazovi jake

svjetlosti padaju posred »kulfa« i nestaju — Neka taj motor lagano otiđe vičan svićar Duđe s bliže svićarice.

— Bit će se ukaza znak.

— E. ajmo, ajmo, imaju pravo kažu Tribunjci, pale motor i odlaze,

Mrsk se zgušnjuje Lađe svijećarice drže se na veslima prema fikvi ušidrenoj na tankom špagu. Svijećar gleda neprestano pred sebe u more. On je sposoban da i u uzburkanom moru po mjehurićima ocijeni količinu ribe. Pod svijećom se počnu skupljati srdele, sruni, koja skuša. Tamno plavi hrpti naziru se samo kao taman oblak. Šijavci Fric i Volja pjevaju.

.—. Dude, ima li štaa? — viču jedni,

— Ništo maloo. Diga se jedan pahalj. Nakon toga smire se svi osim straže jer su danas spavali svega koji sat. Najednom Dude javlja da je došao dupin.

— Ovode ispod nas puše, Vozi ova– mo pa ga pristraši.

Lujko Miljasov, vođa družine, uzima pušku pa lagano na vesla odlazimo prema dupinu. Dupina nestaje pa se opet vratimo kraju. Dok se lagano vozimo na stijenju se uporedo s nama vozi naša sjena. potpuno slična pravoj Jađi, kao čudan dvojnik.

Ć set sati Dude javlja đa bi mogl OSC — Ima, kaže, pet šest kvinta=

la ribe.

— Ajde, kunci, dižite se!

— Vođa je zmoražnja (zapadna) daje Duđe podatak. Vozi lagano na »poštu« i neprestano mjeri dubinu. Na odazivanju mne odgovara, Ovo su za njega časovi strasti i straha da se njegova lovačka naslađa me prekine. Blagim riječima ugađa zlu duhu. Na osamnaest sežanja dubine se zaustavlja i daje nalog da se radi.

Približimo se svijeći sa zmorca, bacimo sidro i pustimo na veću blizinu k svijeći. Od našeg usidrenog broda kao uporišta počnu u krugu opasivati ribu mrežom. Ribari se trude, a Dude ih neprestano kori da su prespori. Kad su zatvorili krug, na koloture stežu »imbroje« (ubralje), da se mreža u dnu stisne i načini veliku vreću,

— Ajde-ha-ha-ha Milić nastoji pojačati takf. Sad on uzima brigu.

— Nu fi ne ću gospu, šta radiš...

— Šta naopako slažeš konop?

— Ah, kako naopako.

Stoga se pazi da wvaki radi svoj posao točno, · *

Sastavili su mrežu, pa je odmah počnu dizati. Sad je riba njihova. Što je, u vreći je.

Na površinu kruga počne praćkanje. Srebrne strelice šibaju na sve strane, udaraju u mrežu, preskaču van, vraćaju se opet ka svijetlu. Po »baranju«, praćkanju, zaključuje se da će biti svega oko fri kvintala ribe. Malo. Svićarica se izvlači iz kruga. Dude pridržava-sredinu mreže i sad se pod svijećom skupi sva lovina u blistavom vrenju, Na površini udaranje peraja pravi trajan šum, a ljuske prskaju i šire se u vodi kao sjajan oblak. »Fralom« grabe srdele i bacaju na brod.

— Sprenula je riba — opravdavam Dude neuspjeh, — Zaplašena je. E, bože, more te izilo, šta si iša stvarati dupine! Šta si ih iša stvarati na propast čoviku! — on je stari ribar, pa se po staroj navici iskaljuje protiv duha čija zloba neprestano lebdi nad radnim ljudima, kojega treba mititi i za-

Odgovorni arednik:

kljinati, pa ipak će ti napakostiti đa se samo snebivaš. Mlađi se smiju. Drugi put su zavrgli oko pola noći i uhvatili svega oko dva kvintala., — Nema pravagr jnfa noćas. Ovo su sami sinoćnji ostaci, Razbijena vojska, Ribari više ne spavaju. Neki se pod palubom suše i griju, Sad razgovaraju življe jer ne očekuju dalji lov. Krpina je majstor u pripovjedanju šaliivih zgoda. Pretsjednik radne zadruge pripovjeda mi o daljim planovima za razvoj ribarstva i poljoprivrede. — Na moru 8šmo motorizirani prilično, a na kopnu nam malo zapinje jer nemamo guma na kamionu. — Očekuje savjete u toj stvari.

Kad se naslućuje zora, na otoku počnu cvrkutati ptice, galebovi kriješte sve glasnije. Sa jugoistoka sijeva i grmi, Gase svijeće, pa kraj Male Mare krećemo ka poponi koju su ginoć bacili. Izvlače samo nekoliko sruna i četiri pet velikih škarpina. Tribunjci su zavrgli mrežu iako je već sasvim dan. Počinje kiša.

Vozimo ravno ka Selu. Nakon sata vožnje dočekuje nas na brijegu Rata lapidaran napis: Za Tita.

U Tijesnomu, na ribarnici, najprije se opskrbljuju članovi seljačke radnč zadruge, pa ostali seljaci. Druge dane» kad je lov obilniji, motori odmah voze ribu u građ i solarnice. Ove godine je u prvom i u drugom mraku odvezeno nekoliko vagona ribe, po vezanim cijenama dobili su nekoliko stotina tisuća dinara,

— Ja mislim, je li, da ovo nije na štetu petogodišnjeg plana — kaže mi šaljivo upravitelj ribarnice, Šuntan (Mate Salamun) prvoborac i najstariji član seljačke radne zadruge u Tijesnome, KNJIZEVNE'NOVINE

„MLADINSKA REVIJA«

»Mlađinska previja« izišla je prvi put u januaru 1946. Tada je to bio prvi književno-umetnički čisopis koji se pojavic u Sloveniji posle oslobođenja. Upočetku je »Mladđinsku re-

viju« izdavao Glavni odbor narodne

omladine Slovenije, a kasnije, u junu 1948, ona je postala ideološki i organizacioni organ novoformiranog Saveza mladih kulturnih radnika Slovenije (koji deluje u okviru organizacije Narodne omladine Slovenije). U vezi s tim mnogobrojni su i zadaci Ovog časopisa:

Objavljivanje svih relativno. kvaiitetnih dela, književnika početnika i reprodukcija dela mladih likovnih umetnika. f

Neposredno pomaganje indiviw“dualnom umetničkom „razvoju Kknjiževnika početnika,

Pružanje mlađim „Hknjiževnicima, umetnicima li ikulturnim madnicima naučnog materijala, njihovo upoznavanje s aktuelnom „problematikom, briga za stalno podizanje njihove idejnopolitičke svesti i opšteg obrazovanja itd.

Otvaranje vidika u svet domaćeg i inoštranog kulturnog života čitavoj slovenačkoj omladini. Registrovanje i komentarisanje svih značajnijih događaja kao i problematika opšteg društvenog značaja.

Vaspitanje svojih čitalaca u duhu marksizma-lenjinizma, borba pomoću umetničke, naučne i publicističke reči, protiv svih oblika prodora buržoaskog mentaliteta.

Pomoć u organizacionom učvršćenju Saveza mladih kulturnih radnika, izveštaj o radu Saveza, približavanje njegovih osnovnih organizacija, izmena iskustava i tako podizanje kvaliteta kolektivnog rada u Kkružocima. Došađa je relativno najbolja strana časopiša bila u esejistici i literarnoj publicistici, što, s obzirom na njegov vaspitni zadatak, svakako zaslužuje pohvalu. Studije, članci, rasprave i eseji tretirali su najrazličitije probleme: iz teorije književnog stvaranja, istorije književnošti i umetnosti, preko problemafike filma, muzike, pozorišta, arhitekture, pedagogike, sve do političke ekonomije. O svim ovim problemima časopis je često objavljivao prevode. (Staljin, Kalinjin, Đilas, Gorki, Čehov, A. Tolstoj, Timofejev itd.), privukao na Sšaradnju ugledne slovenačke kulturne i političke radnike (O. Župančiča, Prežihova-Voranca, Mateja Bora, Miška Kranjca) — a O mnogim problemima pisali su i mladi književnici, koji su se često hrabro prihvatili i težih zadataka, U člancima i esejima, koje su pisali mladi pisci, često se zapaža prenagljen sud, nedovoljno obra= zložene postavke, površne ocene i nedovoljno poznavanje potrebne građe, ma da s&u, uprkos tome, mnogi od tih pokušaja dostojni pažnje i imaju svoju vrednost ne samo kao pokušaji početnika, nego i nepošredno koristili širokom RKrugu čitalaca »Mlađinske revije“.

Feljton, koji sadržajno obuhvata približno isti okvir problematike kao i esejistički i publicistički deo, većinom je bio slabiji, ma da su se i tu ponekad javljali bolji prilozi, Feljton »Mladinske revije« (naročito ako ga uporedimo s feljtonom »Mladosti« i »Izvora«) suviše je uzak, u pojedinim brojevima ne bavi se dovoljno problematikom raznih područja i naročifo premalo pažnje posvećuje informacijama i kulturnom životu ne samo u Sloveniji nego i u ostalim jugoslovenskim republikama, pa i u inostranstvu. Čašopis je uopšte uzevši sa Svoje strane još uvek suviše malo učinio na povezivanju omladine Slovenije sa omlađinom bratskih naroda. Feljton je obeležio slovenačke nove knjige, neke pozorišne i filmske premijere, važnije manifestacije Narodne prosvete, kulturne priredbe Omlađine, ponekad i kulturne događaje izvan granica slovenačke republike. U celini može se reći da je feljton redigovan sa neđovolino plana i da se često mogu primetiti. primeri nedovolinog stručnog i ideološkog udubljivanja u tretiranju problema– tike.

Važan „sastavni đeo feljtona od polovine trećeg godišta su »Pomenki« (razgovori) u kojima redakcioni odbor kritičkim opaskama odgovara na primljene priloge, čime izvršava značajan Kknjiževno-vašpitan rad ne samo u odnosu na pojedine mlade autore, koji tako dobijaju kritičku ocenu svojih pokušaja „nego opštim opaskama pomaže i drugim književnicima početnicima.

U feljtonu bi trebalo pisati i o rađu kružoka Saveza mladih kulturnih radnika Slovenije. Dosad je bilg nekoliko skromnih pokušaja u om pravcu. U stvari časopis kao organigzacioni organ Saveza u tom pravcu još mije ništa bitno učinio, što odražava još neučvršćen · sastav „samog Saveza, koji se sada tek definitivno formira kao čvrsto organizaciono telo.

Značainu ulogu odigrala je »MIladinska revija“ u razvoju mlade slovenačke poezije. U vreme kad mladi pesnici traže nov izraz da opevaju nov život, kad se u bezbroinim diskusijama raspravlja o pitanju »novog stila«, zadatak časopisa bio je pre svega u tome da publikovaniem pesničkih pokušaja sabere materijal koji svedoči o tom traženju. Ipak časopis nije samo registrovao traženje novih puteva, nego je objavio i nekoliko uspelih pesničkih dela. Neki danas priznati pesnici naimlađe generacije, kao Levec, Minatti, Krakar, Škerlova, Kosmač i drugi počeli su svoj put na stranicama ovog omladinskog časopiša.

Slično je s umetničkom prozom, 8 tom razlikom što je tu bilo manje kvalitetnih ostvarenja. Dva — (koliko je to dosad moguće oceniti) — najizrazitija epska talenta mlade generacije — Krakar·i Robula — svoje najbolje ili ča8& sve svoje dosadašnje priloge objavili su na drugom mestu. Ipak se i u čašopisu pojavilo nekoliko imena (Župančič, Kos, Podmenik i drugi) koji obećavai·. razvoj. Ma da je po izboru moliva proza bliža na-

Jovan Popović Beograd, Franouska broj 7 Btamparija »Borba«, Beograd, Dečanska #1,

šem vremenu, u njoj je traženje snaž nog, ogromnim Memama ekvivalentnog izraza još mnogo više početničko nego li u poeziji, i dalo je srazmermno malo vidnih rezultata. Značajno je da se upravo povodom proznih pokušaja razvila u poslednjim brojevima čašopisa živa polemika o problematici sociialističkog humanizma u literaturi. Nezdrava pojava u foj diskusiji bila je ta da se ona oslanjala na jeđan pojedinačni i uz to me odviše značajni primer i da se odgo-

vor na (delimično zaista neopravda= .

nu) kritiku s principijelne baze preneo na lična prebacivanja i zamerke. Ipak je ta polemika pokazala kako je u redovima slovenačke omladine živ i veliki interes za problemafiku nove umetnosti. Ta diskusija je pokazala takođe da u časopisu treba objavljivati više principijelnih radova O marksističkoj estetici, koji su dosad 'neđdostajali, Uopšte su baš idejno-politički prilozi (uvodni članci povođom praznika, godišnjice itd.) bili sem retkih izuzetaka tako šablon ski mneinteresanini da nikako nisu mogli odigrati idđeološko-vaspitnu negu.

Idejnopolitička mpublicistika je pored feljtona dosad najslabija tačka »Mladđinske revije«. Redakcija bi morala da objavljuje zanimljive i zaista instruktivne teme, da privlači najbolje autore i da jednom za uvek otstrani sistem površnih, šablonskih »uvodnika«, koji opšte poznate postavke ne konkretizuju i ne prilagođavaju srecifičnoj problematici »Mladinske revije«.

Ako redakcija prođubi kvalitet principijelne publicistike, nužno će se i mnogim saradnicima, mlađim "književnicima, razjasniti idejna linija po kojoj se mora da razvija jugoslovemska socijalistička kultura. a

Što se tiče ne taliko principijelnih koliko praktičnih redakciskih pitanja, redakcioni odbor morao bi čim pre da poboljša i obogati dosad nedovoljne informacije o kulturnom životu omladine u ostalim našim republikama — kao i van granica naše zemlje.

Kružoci Saveza i osnovni aktivi Narodne omlađine moraće Mda vode više brige da časopis čtc više prodre u redove slovenačke omladine. Broj redovnih mretplatnika zasad je još uvek mali da bi časopis, mogao 8 uSpehom da izvršava zađatak koji mu je namenjen.

Herbert GRUN |

SPOMEN:-BISTA U ČAST PESNIKA KOSTE RACINA

Povodom šoste godišnjice smrti osnivača savremene makedonske književnosti pesnika Koste Racina, koji je kao borac pao u narodnooslobodilačkom ratu 13 juna 1943 godine, u gradskom parku u Skoplju otkrivena je pesnikova spomen-bista.

Svečanom otkrivanju spamen-biste prisustvovali su književnici, javni i kulturni radnici i građanštvo. O životu i radu pesnika i borca Koste Racina govorio je Dimitar Mitrev, pretsednik Društva književnika Malkedonije. J. B.

Iz iasiracije za lnihgu „07 SOROLE?

od B. Ćopića

Neosporna je činjenica đa se ilustracijama u izdanjima koja su namenjena pionirima mora obraćati velika pažnja. Ovo se naročito odnoši na tzv. slikovnice u kojima je ilustrativni momenat. postavljen po pravilu u prvi plan i gde on služi boljem razumevanju i pravilnom primanju odgovara. jućeg teksta. Da bi ilustrativni materijal u jednom takvom izdanju ispunio svoju ulogu — pravilno odrazio najvažnije momente teksta i razvijao šmisao za lepo kod mladog čitaoca — on mora pre svega da bude na odgovarajućoj umetničkoj visini. A to znači da svaka ilustracija napoše mora biti realistička, data razumljivo za uzrast kome je knjiga namenjena, najzad ona mora da se koncentriše na onim momentima koji u najvećoj meri privlače pažnju mladog čitaoca. Kada kažemo da ilustracija mora pre svega da bude

realistička — ta znači da ona mora či. ·

taocu da verno dočara predmet. lik ili pejzaž koji se u njoj obradjuje. Ako ume{fnik poštavi sebi zadatak da stvori umetničku, realističku ilustraciju, onda će izabrati i odgovarajuća sredstva pomoću kojih će biti u mogućnosti da svoj zadatak ostvari. Tu se, znači radi o stilu ilustracije, idejnosti,

. koloritu itd,

Uz ilustraciju slikovnice »Oj sokole« od B. Ćopića koju je izdalo »Novo Pokolenje«, u Zagrebu a ilustrovali je IT. Šebalj i M. Ostoja potrebno je učiniti nekoliko kritičkih napomena jer je ova slikovnica primer površnosti u radu ređakcije koja je štampala knjigu, a istovremeno i primer duboko pogrešnog shvatanja umetnosti od strane ilustratora.

Ako se analiziraju ilustracije u navedenoj &likovnici može se videti da kroz sve njih probija oštra nota primitivizma — što sve znači da Šebalj i Ostoja, svesno ili ne, beže od stvarno“ sti, da unakažavaju stvarnost i takvu je daju mlađim čitaocima. Ilustrujući pesnik opeva herojsku borbu naših je pesnik opevao herojsku borbu naših narođa, ilustratori su učinili sve Što je do njih stajale đa unakaze smisao i lepotu Ćopićevih stihova, Dovoljno je pogledati sliku na strani devetoj. Ova slika treba da prikaže rastanak mladog partizana Rađovana sa njegovom staricom majkom. Lik Radđovana treba da pretstavi borca naše revolucionarne, narodne Vojske,

Međutim, najbliže rečeno, Radovan je kroz sve ilustracije dat na krajnje primitivistički način, njegov lik je bezizrazan, vulgaran. Primitivizam ilustratora ogleda se još i u njihovom potpunom preziru osnovnih anatomskih proporcija. Treba pogledati kako oni daju figure ljudi i životinja (naročito konja!) pa videti kakvo prenebregavanje i unakažavanje stvarnosti pretstavljaju njihove ilustracije. U ovom pogledu naročito su karakteristične ilustracije u kojima su pokušali da obrade motiv sušreta Narodno oslobodilačke vojške {i Crvene armije. Pretstavljajući ovaj susret kao susret dveju konjica, ilustratori su nacrtali konje tako nes. tvarno i krajnje primitivistički da će im se svaki najmlađi čitalac slatko nasmejati. Odnos čoveka prema konju na kome ovaj jaše, kompozicija konja u galopu, proporcije pojedinih delova gonjskog tela — sve je to snažna. potvrda crtačkog neznanja i primitivizma I. Šebalja i M. Ostoje.

Posebno se treba osvmmuti na boje kojima se služe Šebalj i Ostoja. I u ovom slučaju se ispoljava njihov prezir prema stvarnosti. Nije čudo da je sunce kod njih dato u otužno narandža sto-crvenoj boji, da su im konji uvek pastelno oker boje, da je pola šinjela, zelene, a pola plave boje itd.

Nekritički stav redakcije »Novo Pokolenje« u Zagrebu, idđejna štetnost ilustracija I. Šebalja i M. Ostoje trebalo bi da posluže kao ozbiljna Oopomena svim izdavačkim „preduzećima. Bilo bi potrebno da se naša kritika osvrme češće na slične propuste i da istovremeno ukaže ma pravilne oblike kroz koje se ilustrac ia kao vrlo zna= čajan elemenat Knjige mora razvijati. Ako se tako postavi pitanje, onda je Jasno da će se sprečiti nesmetano prodiranje idejnc i umetnički slabih ilustracija koje kao takve vrlo štetno utiču ma naše mlađe čitaoce.

Zoran JOVANOVIĆ

BIBLIOGRAFIJA

Jugoslovenski pripoveđači, zbornik za pionire. Izbor napravio prof. Milan C. Jovanović. Beleške o piscima dao Dušan Puhalo. Izđanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1949 godine, ćirilicom, strana 719, cema ?

Bora Stanković: Odabrane pripovetke. Drugo izdanje. Sadržaj: Stari dani, Naš Božić, Stari Vasilije, Gospon Tasa, Piljarica, Paraputa, Pokojnikova žena, Oni, Uwvela a, Njegova Belka. Predgovor napisao Velibor Gligorić. Izdanje »NOVOE PpDOkolenia«, ćirilicom, 1949 godine, strana 155, cena 20 dinara.

Stevan Sremac: Odabrane pripovefke. Sadržaj: Junak dana ili »Niezov đan«, »Časna starina«, Buri i Englezi, Putujuće društvo, MKir-Geras, Nova godina, Maler, Politički mučenik. Predgovor napisao D. Vučenov. Izdanie »Novog pokolenja«, ćirilicom, Beograd, 1949 godine, strana 210, cena 27 dinara.

S. St. Kranjčević: Odabrane pjesme. ]Zbor pesama i predgovor Dušana Puhala, Tzdanje »Novog pokolenia«, ćirilicom, Beograd, strar.a 139, cena 25 dinara.

Branko Ćopić: Ljuđi s repom, humoreske. Sadržaj: Inicijativa, Naš ministar, St: Država, Muegdandžija Sreten, Džambussi, Džan Amerikanac, Teraj za Čačak, Propast oca Gerasima, Invalid, Ljudi š repom, MBraftimljenje u planini, Pepo i Kkobilin štić'nik, Planski snovi, Priča o sektorima, Utakmica, Starac i pioniri, Maistor Mićan. Knjigu izdalo Movinsko i izdavačko preduzeće Saveza udruženja novinara PNRJ, Beograd, .1949 godine, strana 108, cena 88 dinara.

A. Tolstoj: Zlatni ključić. Preveo N'ola Nikolić. Izdanje »Novog pokolenja«, Bcograd, 1949 godine, strana 118, cena 22 dinara. J. V. Staljin: Anarhizam ili socijalizam, Izdanje »Kulture«, iblioteka marksizmalenjinizma«, Beograd, 19549, latinicom, strana B5, cena 9 dinara.

Moša Pijađe: O triđesetogodišnjici Ko-

munističke „partije „Jugoslavije. Izdanje »Kulture«, 1949 godine, strana 37, cena 5 dinara. 4

T Komgres na komunističkata partija na Makedonija. Izdanje »Kulture, SKkdpje, 1949 godine, strana 278, cena 45 dinara.

Tlija Uzelac: Pobieda narodne revo}eile i poraz imperijalističke intervencije u Mini, »Mala politička bibliotca« u izdanju »Naprijed«, Zagreb, 1949 godine, strana 443, cena 4.50 dinara.

GOGA GI AUT IT" REDAKCIONI ODBOR:

Jovan Popović, Čedomir Minderović, Marijan Jurković, Ivan Potrč, Vjekoslav Maleb, Hsah Samohovlišia, Janko MĐopović i MDmiar Mitrev e PRMTPLATA ZA NOVINE Za našt zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 70 dinara i Da godinu dana 0D dinara

RNJIZEVNME

Zv Wwctrapstvo: na j mesecu 50 dinara, ma 6 moseci MM! dinara. ı na godinu dana 200 dinara Rukopisi se De Vračaju. t..oi Čehovnog računa 1L-—-J0(O23?8R Poštanski fab 617

| _______ ______ ___ ___ _______ ___- - — -— LR