Književne novine

STRANA 4

DEČAK U SIĆEVAČKOJ KLISURI

Gleđala sam nekoliko dana s prozora kako voz zamiče u Sićevačku klisuru i otud se dugo čuje njegovo huktanje, kao da'se svaki put s teškoćom kroz nju probija. Sećala sam se kako sam prošla jednom njome po mesečini, kao između dva ušpravna tamna zida iznad kojib je gore tiho teklo nebo i u njemu mesečev laki plovak čas naoko zaokretao, čas titrao u mestu; a pod vozom, možda na dohvat ruke, odblesci Nišave. Drugi put sam

? prošla kroz njeno predvorje peške i konjskim kolima, jutrom, i ponela s toga puta u sećanju više blesak belog eblutka, žubor osunčane reke nego .lonfiguraciju same klisure. Zato odlučim da je još jednom pređem VOmom prema istoku pa da se posle istim putem vratim peške.

Vožnja vozom mi je i sad u oči bacala brzo, izlomljeno, sad rečno korito mutne, crvene Nišave, sad ogrommu beličastu stenu, kućicu na visoravni, komad neba, sad tunelske nedograđene olvore ili zid međunarodnog puta priljubljen uza stenu kao tek započeto saće. Jedva sam čokala da se g8kinem u Radovom Dolu s voza, pa da sve to razgledam stopu po stopu, da povežem pogledom tu sliku Moju je voz svojom brzinom lomio. Moji slučajni saputnici, seljaci iz okoline, željezničari radnici na „kamenolomu, živo su učestvovali u mojoj namer' da

klisuru propešačim, rađovali joj se i?

' davali mi pouke,

— Nailepše čovek razgleda kad ide peške, veli jedan. Stane gde mu srce hoće

— Držite se uvek staze kraj koloseka, dođaje drugi.

Treći opominje:

— Kroz funele idi sve uza stenu, može naići tresina.

Miner, radnik u tunelima novog puta, smeši se i hrabri me: .

— Ne treba se bojati tvnela. Ja ih već dve godine bušim. Uvek sam pod zemljom.

U Radovom Dolu, gde se prekidala klisura, napustila šam voz i pogledala široko i nestrpljivo oko sebe, željna lepote planina i reke koja ih je probijala. Posle svakih nekoliko metara okretala sam se za sobom i uvek videla novu sliku. Svaki čas je isečak neba'nad klisurom bio drukčiji: sad romb, sad elipsa, sad trapez. Svakičas su se stene drukčije postavljale jedna prema drugoj i prema meni: jednom mi se čini da će mi se na glavu srušiti veliki kockast kamen odvojen jasno od gromade planinske pukotinom m kojoj već niče trava; drugi put kao da se planine sa suprotnih strana reke čelom bođu; treći put primiču jedna drugoj rame bliže nego dva čoveka u prijateljskom razgovoru. Isto takvo su mi čudo i lepotu pretstavljali radovi na putu koji se prosecao. Nisam znala šta bih pre gledala: samu klisuru, taj put koji je vođa sebi vekovima vekova probijala ili drum što su ga ljudi usecali u stenama. Radnici &u tih dana velikim delom bili povučeni sa ove izgradnje na neku drugu koju je trebalo hitno završiti, tako da Bu se radovi što su ih ma neko vreme za sobom ostavili mogli slobodnije po smatrati. Mogla se videti svaka pojedinost, svaki, inače neuhvatljiv, poRret, kao na onim usporenim bioskopskim slikama gde trku gledate kako mili, lebdi. Ovde &e na polupokretu zaustavio gvozdeni čekrk. Tamo je na gvozdenom užetu zaostao prazan vagomet u putu po kamen što se nalazio na drugoj obali. Na pokretnim drvenim mostovima u obliku nogara vide se hiljade ljudskih brzih štopa, jedne preko drugih. Onamo iz čamaca prive-

Desanka MAKSIMOVIĆ

zanih uz obalu izneto je veliko komađe kamena i složeno u podnožje budućeg puta. Pred otvorom jednog tunela desetak radnika je oštavilo svoje kante u jednu gomilu — kad se opet pošle nedelje dama vrate na ovaj posao, žele da budu, kao i dosad, u istoj radnoj jedinici. U podnožju dveju vododerina kraj drugog tunela stavljene Su velike daske i poduprte koljem i kamenjem, da nanos me bi zatrpao put. Na izmaku Rađovog Dola videlo se dvadesetak još zaposlenih ljudi, tre

balo je, verovatno neke poslove do-

vesti do tačke na kojoj se mogu ma i privremeno prekinuti. Jedni su ulazili u tunel i kucali nešto po njima, drugi silazili do Nišave i otud unosili alatke u baraku dipgnutu na zaravni stene. Dvojica se pela uz lagane lestvice nasloniene uz pađinu s koje se s&vaki čas otkotrljavale kamenice, pa šu vrlo lako mogle i te lestve sobom povući. Neki su se prebacivali spoljnom stranom tunela, niegovom izbočinom s jednog dela pu'a ma drugi, zacelo tu stena nije bila sva probušena. I sve se to činilo pod strašnom iul skom priprekom. na kamenu koji se

ni od jučeranje žege.nije bio ohladio

— a i sami hod u ovom kamenitom ugrejanom fesnacu bio je naporan.

Jedva oko polivine Klisure, posle čas i po hoda sustignem, na strani kojom je išla pruga, još dva putnika, oca sa sinom. Zatekla sam ih gde DOsmatraju neku ogromnu drvenu bačvu koja je, ležeći pobočke, išla od podnožja strme vododerine prema Nišavi, provlačeći se ispod započetog puta. Otac je objašnjavao:

— Vidiš tako se grade svodovi pod putevima. Kad put bude gotov, kamen oko dasaka cementiram, one će se izvući i tim će kanalom posle teći nanos i vođa u reku s planine, neće kvariti put.

Dečak je to i slušao i nije, pa primeti očevidno očaran u svakom pogle du tim građevinskim izumom:

— Partizani su se pod takvim svodo vima mogli lepo sakrivati. A viđao sam u bioskopu, u njima su obično palili mine.

Otac nije bio zađovoljan što je dečak mislima bežao od njegove lekcije i ostade da ga kori, ali potom oni me=ne sustignu i tako smo kraj puta skoro uporedo prošli. Čovek je naštavnički glasno stalno nešto tumačio. Nije dao detetu, pa sad ni meni, đa za svoj račun posmatramo. Možđa je bio profesor geologije, jer je sinu više svraćao pažnju na rad vode, vetra, sunca, uopšte uticaj atmosfere na planinu, nego na rađove koje šu ljuđi preduzimali. Dečalkka su, međutim, baš ti radovi zanimali.

— Kako radnici mogu da iđu onako uskom stazom, oče? Meni se čini da bi se otud i koza otisla, ~ O.

Na to čovek stane da tumači kako je upravo oma Wtaza bila nekad gorski potok, kako voda ne šamo prošeca bo gaze, već buši u stenama tumele, tojest pećine.

— Znam ja to, nego 6e čudim kako se radnici ne otisnu? — nestrpljivo dečak ponovi pitanje, pa najednom sko či na drugo: Zašto li se prvo prokopava gornji đeo tunela?

Pođem i ja za njegovim pogledom i zbilja: tunelška okna su još stajala vi6oko iznad nivoa puta. Kao da je i čovek tek sad bio primetio ovu pojeđi most, zagleda se zamišljeno, pa 2ZzaObilazno reče kako je takav običaj kod prokopavanja tunela i užurbamo Uuze

Johan „Volfgang Wolfgang Goethe) gusta 1749 u Frankfurtu na Majni. Otac mu je poticao iz zanatliske porodice. Kraj sve svoje prozaičnosti,

Gete (Johanm rođen je 2% avV-

pokazivao je sklonosti za umetnost. Geteova mati poreklom iz patriciske porodice, bila je puna topline, famtazije, vedrine i aktivnosti.

U Geteovom vaspitanju delovao je racionalizam epohe prosvećenosti, ali i Rusoova ljubav prema prirodi i harmonični uzor amtične umetnosti. Studirao je, po očevoj želji, pravo i bio uposlen kod laru, odakle je, na poziv hercoga Karla „Augusta, prešao na njegov dvor u Vajmaru, gde je bio pretsednik suda i ministar. U Vajmaru se sprijateljio sa Šilerom.

. Geteove misli i stvaramja Dproističu iz doživljaja. Mnogi likovi žena iz njegovih dela potekli su iz njegovih susreta sa ženama i njegovih ljubavi prema njima: lLote u »Verteru«, Grethen u »Faustu«, Klarisa u »Egmongu«, Dorotea, i druge.

Puno životno osećanje omogućavalo je Geteu, i pored uskog i filistar– Skog morala tog doba, da nađe sebe. U »Rimskim elegijama« opisuje kako je, držeći draganu u zagrljaju, na mjenil „Jeđima skandirao takt svojih stihova. Njegovi odnosi sa Friderikom „Brion u Sesenhajmu, lili Šeneman u Frankfurtu, Minom Herclib ili Šarlotom fon Štajn dali su · materijala ogovaranjima i klevetanjima. Naročito je Geteu upisivano u greh što je visoko obrazovanu, tamano osećajnu, oduševljeno zaljubljenu baronicu istismula jedna obična devojka iz fabrike«, Tom »devojkom ip, fabrike«, Kristianom Vulpius, svojom saputnicom kroz mnoge godine, koju više društvo nije htelo da primi, oženio se Gete prkoseći Svojoj okolini.

Pored svojih pesničkih dela, Gete Be bavio i teorefskim, prirodno-naučmim i praktičnim studiiama iz raznih oblasti: zanimao se geologijom u cilju ponovnog otvaranja rudnika u Timenau. Proučavao je uporednu anatomiju radi predavanja na slikarskoj „akademiji. Inferesovao se za botaničke studije, polioorivredu. za probleme navodnjavanja, optiku i mauku o bojama. Tu su se njegovi kvaliteti sastojali u. opisivanju pri

suda u Vece...

rodnih fenomena u meteorologiji i mi neralogiji. Podmosi izveštaje o {ca menju na koje nailazi u Svojim putovanjima. Piše.o nauci o vremenu. Zanima se morfologijom, 1780 godine malazi intermaksilarmu kost. .

On je slikar, naučnik, i prevodi sa mnogih jezika,

U mnogom pogledu Gete se može upoređiti sa velikim umetnicima Renesamsa. „Mnogostruka interesova= nja, neumorna težnja za istinom i lepotom, duboka povezanošt ša Drirodom, čine. ga istovremeno umetnikom i istraživačem, naučnikom i pešnikom, i daju mu skoro enciklopedističku svest o svetu. A i umutarnju sklonost Ma izbnlansiranosti Antike, gotovost da u Svim kritičkim saznanjima stanja jasno i vedro gleda Uunapred i da život ušavrši kao umet= ničko delo.

U čemu se sastojala Geteova umet nička „snaga? Gde. je ležala tajna savršenstva njegovog pesništva? Gete je bio pum životne radosti, pun O-

sećajnog učešća u svem ljudskom. Pesnik, kaže Gete, treba samo da no owra što “i šta voli Šta

vs ; U umetnik nije voleo, ne voli, ne treba ni da opisuje, ne. može da opisuje«. Plastična snaga .uobličavanja, obilje fantazije, mnogostranost osećanja široke tonske lestvice prirodmih doživljaja, daju njegovoj lirici jedimstvenu zrelinu i lepotu. A pre svega duboka težnja za znanjem i istinom: u mnogoštrukosti pojava upoznati zakonito. Ne izmišljeni. već stvarni svet opisuje i slika pešaik, koji je »rođen da gleda i stvoren da vidi«. Gete daie definiciju književničke funkcije: »šta je na početku i kraju svakog pisanja: reprođukcija sveta oko mene kroz unutarnji svet, koji sve grabi, povezuje, prerađuje, gnječi i u vlastitom maniru opet Uuspostavlja...« E: Gete je umro 22 marta 1832. Na njega se mogu primeniti reči iz drugog dela »Fausta»: »Tragovi mojih zemaljških dana neće propašti u eonima..« 5 · Marksa ubraja Eshila, Šekspira i Getea u velike pesnike Sveta njemu najbliže. "To je priznanje umetniku Geteu, koga je mjegov genij i pored raskola | granica, koje. su mu postav-

ljali doba, sređina i vlaštita. đuša, di- '

gao iznad sebe i učinio pesnikom čovečanstva. i ff Pita

đa objašnjava nešto sasvim drufo; ka ko je moglo nići drvo nasred srede okomite stene, usamljena, zelena perja nica u celom tom kamenom kotlu. Govorio je o prašini koju vetrovi nanoše, o zubima vremena koji i granit šsamelju u rodnu zemlju. Ali dečak je neprestano mislio o ljudima koji su preduzeli teške radove. Brinuo se za švaku pojedinost njihovog života.

— Odakle li radnici donose vodu? Ne mogu valjda žedni raditi,

Zaista još nijedan izvor mišmo Opazili u tom kraju inače punom bujnih voda. Tek iza treće zaokuke spazim kako su & visine od možda sto metara radnici uskim gvozdenim cevima, nastavljajući ih, doveli izvorsku vođu do obale kojom je išla pruga. Tu je stajao drveni most i spajao radilište sa ovom privremenom česmom. Dečak se prvi našao kod nje i navalio .na vodu, očigledno više nego što mu je bilo potrebno, prosto zato što je prvi put pije s takvog izvora.

Tesnac klisure se polako širio, Ukaza se na samom vrhu planine i krov kuće. Dečak se obradova š'o vidi kuću i još više što je usamljena, ali otac je više verovao naučnim teorijama ne go stvarnosti i reče kako u ovom kraju nema usamljenih domova, kako je s druge strane prevoja zacelo neka u-

'dolina i da to mora biti poslednja

zgrađa sela poniklog u toj udolini, To potvrdi opet teorijom:

— Ovde su sela ušorema, iako nije ravnica. To je zato što su veliki prostori goli, ova brda su kamenita i l]judi se zbijaju po uvalama gde nađu prvu plodnu zemlju. a

Dečak se nekoliko puta osvrte na usamljenu kuću, baci nekoliko puta ka men u reku pa se sa ocem izgubi iza zaokuke. Opet sam neko vreme ostala sama da posmatram. Ovde se uz planinu pela sitna i gusta šuma. Mnogo drveće kome prirođa nije odredila da bude vretenasto vetar je tako okresao, da su mu oko stabla oštale samo sitne grančice, kao zeleno paperje. Reka se ovde mnogo slobodnije prućila i sotovo se nije čula.

'Ukaza se kamenolom kod MajdanPetke. Bilo je podne i u senci vagona i odvaljenih stena spavali su radnici Jedan se išpružio, kao po klupi, po papučici teretnog vagona. U kamenom kršu, gde se inače uvek nešto lomi, puca i lupa, vladala je nečuvena tišina. Činilo se da i reka gazi zato na prstima, đa ne bi probudila umorne ljude. Podalje od spavača, u dve-tri gomilice, još se razgovaralo. \

— To nije pravedno! uzvikuje neko u jednoj gomilici,

— Bilo bi pravedno... čujem kako u drugoj neko tumači.

Večna tema našeg naroda i omladđine, tema o pravdi, sreta čoveka u eva– kom razgovoru kad pođe kroz našu zemlju. -

iUkraj česme tri-četiri školovanija omladđimca se prepirala oko toga da li

je petnaest hiljada dinara »nagomila=

vanje«. {

— Čoveče, rađniku je dozvoljeno da toliko uštedi! Čak mu še preporučuje da stavi na štednu knjižicu,

— Nemoj ti meni pričati! već DO treći put odbija sagovornik. To je nagomilavanje. '·Utom ponovo ugledam i &voje saput nike iz klisure, Stajali su pred nekom neobičnom građevinom. kao iz priče, Dosta laka kuća, spljoštena, a na njoj dva ogromna široka dimnjaka koji bi pristajali kući od pedeset spratova. Od brega do krova kuće ide dugačak čardak, drveni trem &a natstrešicom. A tremom ljudi u vagonetima dovoze kamen i sipaju u utrobu kuće. Dečak je zapanjeno gleđao u tu zgradu trudeći se da joj pogodi namenu. Otac ga je pustio neko vreme da se čudi pa onda poče izdaleka i svečano, spreman đa dugo govori:

— Viđao &i po našim selima jame iskopane u zemlji koje še...

— Znam, krečane! preseče dečak ra dđosno i nestrpljivo. I ovo je krečana?

— Moderna krečana »Partizanka«. Digli smo je 1947 godine... .

Nije imao više kome govoriti. Deča je već bio otrčao na breg, a zatim smo ga spazili gde uz radnike gura Vvagonet po drvenom čardaku.

— Ovde ima mnogo zanimljivih stva ri, obrati se sad njegov otac meni. Na jednoj strani reke krečana »Partizanka« a na drugoj manastir i ćelija svete Petke. Ako hoćete, pokazaću vam.

Meni se međutim hitalo do stanice svete Petke, da bih stigla pre voza i rastanemo se. Klisura se posle Majdan—RPetke još više ublaži, nije više ličila na kanjom. Planine se razmakle postale kosije, Obradivo zemljište se u zelenim falasima pelo uz kamenitu

visinu. Trava i sitan žbunj se peo li-

šajasto, po erozivnom zemljištu, čak do vrha. Korito Nišave, koje je ovde bilo mnogo bistrije, proširilo se kao da će uskoro ušće, pumo jašno belog oblutka, u koji se zbog belina nije mo glo dugo gledati. Na stanici je čekalo već nekoliko seoskih devojaka, nekoliko gimnazista možda petog razreda. Preslišavali su se kad će kome biti dozvoljeno da pođe na javne radove, kad će ko navršiti šesnaest godina. Jedan je tvrđio da će za pedeset godina zupčata željeznica ići u ono selo što se ugnjezdilo u planinskom prevoju Zatim su se preslišavali koje su sve

| poznate klisure u svetu, od Đerdapske

pa do kanjona američkih reka.

"U vozu sam i ja nastavila da razmišljam o klisurama. ·' U Sovjetskom Savezu zacelo se kao i kod nas kroz njih grade još pruge i putevi. Kako li je to po drugim klisurama sveta? Želela sam da zamislim o čemu li razgovara omlađina bugarske, češka, rumunška kad se nađe zajedno, na zabavi ,putu, radovima? Da li raspravlja kao kod nas šta je pravedno, šta bi bilo pravedno? Da li prebrojava mesece do roka kada će poći na rad? Da li i tamo neko spori da je petnaest hiljada dinara »nagomilavanje«.

KNJIŽEVNE'NOVINE

(

Priredbe Umetničbog ansambla Jugoslovensbhe armije

'U vremenu od 3 do 13 avgusta održano je na beogradskoj letnjoi Dpozornici u Topčideru miz priredbi Umetničkog ansambla Jugoslovenske armije. Pored koncerata Simfonijskog orkestra, muškog i mešovitog hora, priređene su i dvije večeri narodnih igara iz raznih krajeva naše zemlje. Celovit, utisak koji se može dobiti sa ovih koncerata na letnjoj pozornici govori o tome da je Umetnički angambl Jugoslovenske armije u &vome razvoju postigao ogroman napredak i da se pojedine grupe u njemu mogu porediti i sa najboljim reproduktivnim telima istog karaktera u zemlji.

Stvaranju ovog ansambla i njegovom poštepenom formiranju do oblika i delokruga rada kojega danas ima, prethodio je niz prelaznih faza razvoja. Još u toku Narodnooslobodilačke borbe, uz inicijativu i rukovodstvo Partije, kulturno-umetnički rad u Armiji se intenzivno razvijao. Problem stvaranja reprezentativnijih reprođduktivnih fela (horova. orkestara i sl.) bia je prilično ozbiljan i težak. Intenzivni rad na polju kulturnog i umetničkog uzdizanja boraca u oslobodilačkoj vojsci urođio je bogatim plodom: među mnogobrojnim kulturno-umetničkim grupama koje se formiraju pri vajnim jedinicama ističa se već dosta zreli ansambli kao što su: Hor narodnog oslobođenja Dalmacije, Partizanski hor »Srećko Kosovel« iz Slovenačkog Primorja, ekipe Prve i Šeste proleterske divizije i drugi ansambli koji su pošlužili kao osnova za formiranje cenfralnog reprezemtativnog hora Jugoslovenske armije. Hor CDJA formiran je još 1946 godine (prvi dirigent hora bio je Rupnik, koji je učestvovao u formiranju i Dprvom spremanju hora) a zatim je ošsnovan Sšsimfoniški orkestar, sastavljen većinom od muzičara-pripadnika Jugoslovenske armije. U toku 1946 i 1947 hor i orkestar, koji su kao samosštalna tela delali pri Cemtralnom domu Jugoslovensške armije, istupaju kao reprezentativna armijška muzičia tela priređujući koncerte u Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu i Subotici, Od 1948 god., hor (muški i mešoviti), simfonijski orkestar i ansambl narodnih igara su tri umetnička kolektiva iz kojih je sastavljen Umetnički ansambl Jugoslovenske armije. Sa ciljem da doprinese umetničkom razvoju uopšte i posebno da pripadnicima Armije pruži umetnička ostvarenja koja mogu zadovoljiti zahteve njenog najšireg broja, Umetnički ansamibl Jugoslovenske armije teži, kako u izboru repertoara tako i u načimu interpretacije, ostvarenjima novog, naprednog, socijalističkog: duha

u umetnosti, kako produktivnoi tako i reproduktivnoj. Nastojeći da u svome članstvu izgradi lik novog narodnog umetnika — pripadnika Armije, intenzivan ideološko-politički rad doprinoši sa &voje strane uzđizanju Dpri-

Ljubiea Sokić: Crtež

U Beogradu je počeo sa

' radom drugi kurs za

pozorišne reditelje

„Posle iskustva i dobrih rezultata koje je pokazao prvi kurs za pozorišne reditelje, održan u zimu 1948/49 godine, Ministarstvo prosvete NR Srbije organizovalo je i drugi rediteljski kurš u Beogradu, Kurs je počeo s radom 20 avgusta. TI ovaj drugi kurs za reditelje, kao i prvi, vezan je u prvom ređu za sašvim praktičan deo rada. Naime, kursisti će prisustvova– ti svim probama Sterijine komedije »Laža i paralaža«, koju sprema Narodno pozorište u Beogradu u režiji Dr Huga Klaina. Pored ovog praktičnog dela kursa, kursisti će imati i popodnevnu nastavu iz teorije režije. obrade uloge i recitacije, istorije jugoslovenske i svetske drame i Dbozorišta, šminke, istorije kostima, scenografije i scenske muzike. Uz to, posetiocima kursa držaće se predavanje iz dijalektičkog i istoriskog materijalizma. Predavači na kursu su Dr Hugo Klajn, Raša Plaović. Stanislav Bajić, Milica ·- Babić-Jovanović i drugi. Na kuršu se nalazi četrnaest mladih reditelja iz pozorišta NR Srbije: Novog Sada. Kragujevca. Subotice, Niša, Šapca, Titovih Užica, Prištine, Zaječara, Čačka, Vršca, Pirota i Zrenjanina. Slične kurseve organizovaće Ministarstvo prosvete NR Srbije, u zajednici sa Savezom kulturno-prosvetnih društava ,u nekim pozorištima u unutrašnjiosti za reditelje amaterskih po„zorišta. Na taj način rešava se. koliko god je to moguće, problem rneđiteliskih kadrova za pozorišta u unutrašniosti,

padnika Ansambla, razvija „u njima pošten odnos prema umetnošti i pruža im mogućnosti da do detalja shva– te i prime umetnička dela koja reprodukuju. S druge strane, stručni rad teče paralelno. Pored stručne nastave u okviru Ansambla, na kojoj Su angažovani i profesori Muzičke akademije, mnogi članovi hora i orkestra pohađaju muzičke škole i Muzičku akademiju. Tako postoje SVI uslovi da se Svaki pojeđinac razvija prema svojim spošobnostima,

Nedavno održani koncerti Umetničkog ansambla ma letnoj pozornici u Topčideru pokazali su rezultate dosadašnjeg rada. Već prvi koncert na kome je Simfonijski orkestar pod rukovodstvom Karela Bača izveo II simfoniju od Muradelija i klavirski koncert u be-molu od Čajkovskog, uz sudelovanje pijaniste Zdenka Marasovića, pokazao je veliki napredak ovoga orkestra u poređenju sa njegovim ranijim nastupima na Kalemegdanskoj letnjoi pozornici, što je rezultat zalaganja i težnje za stručnim usavršavanjem svakog mojedinca a napose dirigenta majora Bača, koji je od početka rada orkestra pa do danas uložio mnogo truđa da od muzičara nepripravnih za orkestarsko Sviranje stvori jedan solidan orkestar, koji je danas u mogućnosti da izvodi i teža i ozbiljnija orkestarska dela.

Hor Umetničkog ansambla J. A. pokazao je na koncertu 7 augušta još jedan put svoje kvalitete. Obiman program, a naročito izvođenje kompozicija za muški hor, pokazao je već zrelo, jedinstveno i upevano telo, koje može da savlada i najteže horske partiture. Mladi i talentovani dirigent S. Krstić ostvario je toga večera zrele interpretacije većeg broja kompozicija domaćih autora, ma da program izveden pod vedrim nebom nije mogao dati'onu zvučnu &liku, koju hor može ostvariti u koncertnoj sali.

Na zajedničkom koncertu hora i orkestra izvedene su, pod rukovodstvom Bmila Koseta, pored »Dramatske uvertire« od Berse i švite iz baleta »Romeo i Julija od Prokofjeva i tri kantate savremenih đomaćih gsutora: »Mrtvi proleteric od, Rupnika, »Omlađinska pruga« od Pomikala i »Borbena kantata« od Koseta. U svome nastojanju da se pretežno izvode i obrađuju ona dela koja svojom sa=držinom evociraju borbene i herojske tradicije naših naroda, pošebno iz Narodnoošlobodilačke borbe, kao i ona koja izražavaju napore i postignuća naših narođa na izvršenju 'Titove Petoletke i izgradnji socijalističke domovine, rukovodstvo Ansambla ima pred sobom još jedan priličanm problem: potrebno je Ssugerirati domaćim kompozitorima stvaranje novih raznovrsnih dela ovoga karakteTa koja bi i po svojim kvalitetima zadovoljila potrebu ostvarenja ovih zamisli. Time će zaista biti ostvaren cilj Amsambla da armijškom sastavu pruži i sša svoje strane doprinos u razvijanju onih &#vojstava, koja ga čine borbenim i fpremnim na samopregoFr, koja jačaju bezrezervno drugarstvo i neograničenu ljubav prema švom najvišem rukovodstvu, švom voljenom Vrhovnom komandantu i svojoj socijalističkoj domovini.

Posebnu pažnju privukle šu na Ssebe dve »Večeri narodnih igara«, na kojima je uz pratnju simfoniskog orkestra „mastupao Ansambl narodnih igara. Rađ Umetničkog ansambla 4. A. na ostvarenju i razvoju narodnog baleta bazira na Stilizovanju origimalnih elemenata narodnih igara, Dostavljenih na muziku domaćih kompozitora koja obrađuje narodne pesme i igre. U nizu igara iz raznih krajeva naše zemlje treba istaknuti »Komiteku igru« u MRkoreografiji Mire Sanjine, po originalnim elementima i ritmu iz okolice Štipa, zatim »Simfomisko Rkolo« na muziku Gotovca i »Bunjevke« u Rkoreografiji Marime Olenjine, koja u Ansamblu, pored obimnog koreografskog rađa deluje i kao peđagog. Postavljanje ovih igara, čija tehnika izvođemja bazira na igračkoj tehnici klasičnog baleta, omogućila je Anšamblu da i pored nedostataka kadrova za balet, ovog proleća realizuje jedan baletski koncert u Narodnom Ymozorištu. Izveđemi fragmenti iz baleta »Romeo i Julija« od Prokofjeva i koreografija ruške bajke Besmrtni Kaščei na muziku simfoniske poeme »Noć ma golom brdu« od Musorgskog, pokazali su disciplinovan i uvežbnan igrački amš8ambl.

Jedna značaina crta koja karakteriše rađ Umefničkog ansambla iešte pružanie mogmućčnosti mlađim muzičkim kadrovima da delaju u okviru niihovog rađa. Tako na primer pored pomenufih mlađih dirigenata Krstića i Koseta neđavno je. za Anšambl narodnih eara. sfuđent kompozicije Aleksanđar Obrađović napisao muziku za iedam marodni balet. koji će biti jzveđem sa koreografskom „poštavom Marine Oleniine. Veliki uspeh u šireniu muzičke kulture Ansambl ie ĐOatisao i u davnanmiu večeri pojiedinih Wkomnpozitora u Centralnom domu J. A. Tako su ndržane večeri nasvećenm WMrokranicu, Čaikovskom. Šubertu i drueim znmnčainim Womnovitorimn. UZ iraća obiašniemina. Bilo bi mwoželino da se to praktikuje preko raznih m?– tineia {li večeri i za širu invmosf. kato kroz isfumanin Timetničknoe amsnmbln T A. fako i dmuigih muzičkih tela.

Sprovodeći u delo ieđan' ođ ošnmovnih zadataka koji ima bređ sobom, zadatak da reprezenftujie Armijiu u npašoj zemlii i širi muzižku Vulfturu, Umetnički amsambl J. A. krenuo ie na četrdesetodnevnu furmmeju pn Juposlaviji. Ansambl će dati vonce"fe u Zagrebu, Ljubliani, Puli, Pijeci. Sušaku, Splitu, Karlovcu. Varnždinu, Mariboru a prema mogućmostima daće i priređbe za građitelie Au?n-refa.

B. A.

- JI /

_- BROJ 34

O0O4M GGGGTC DiH (HRHM

U dvorani Kolarčevog univerziteta odršam je 18 avgusta koncert mladih umjetnika, članova delegacije Narodne omladine Jugoslavije za Međunarodni omlađinski festival u Budimpešti. Kao što je poznato, naša omladinska delegacija bila je u posljedniem momentu nn grub i nekulturan način spriječena od mađarskih informbi« roovaca (naravno po diktatu njihovih na« redbodavaca iz Moskve) da sudjeluje na ovoj velikoj manifestaciji napredne omla« dine svijeta.

Na koncertu su nastupili amladinci pje+ vači Ana Lipča iz Skoplja, Jeronim Žuw nec i Vladimir Ruždjak iz Zagreba, Zorica Filipović iz Beograđa, Rudolf France iz Ljubljane; piamisti: Zdenko Marasović iz Beograda, Darko Lukić iz Zagreba; violinisti: Igor Ozini iz Ljubljane, Josip Klima iz Zagreba; klarinetist Ermest Ačhum iz Beograda. Oni su izveli program koji je djelom spremljen za takmičenje na festivalu a dijelom za koncertne priredbe naše delegacije u okviru festivala. Taj pPogram sadržava istaknuta djela klasične i savre mene solističke literature, a postavlja wW soke zahtieve na izvođače u tehničkom | u umjetničkom pogledu. Naši mladi ri produktivni umjetnici pokazali su izvođ(« njem programa visok umjetnički nivo ki ji je rezultat njihovog solidnog i ozbilj mog studija i razvoja njihovog talemta.

Iako je veći dio izvođača poznat po svojim nastupima na omladinskim priredbama, festivalima i inače, ipak nas ugodno izmemađuje i raduje njihov umjetnički napredak. U nekim od njih vidimo već gotovo zrele umjetnike, koji su svijesno prišli svom zadatku i pojedinim problemima već suvereno vladaju (n. pr. pianist Darko Lukić, pjevači Zorica Filipović, Jeromim Žumec, violinista Josip Klima i drugi).

Osim solista nastupila je i naša najbolja grupa marodnih igara i pjesama, grupa »Jože Vlahovića&« (mukovodilac „Zvonko Ljevaković) iz Zagreba. Ta grupa je pokazala svoj napređak u savlađivanju autemtičnog oblika narodnih igara.

Podli postupak mađarskih informbiroovaca prema našoj omladini ogorčio je svakog, naročito one koji poznaju visoki nivo umjetničkog rada maše omladine, koja je mogla pred „naprednom omlađinom čitavog svijeta pokazati rezultate svojih kulturnih nastojanja. Gledajući i slušajući omladince na ovom koncerku postalo nam je još jasnije da su se informbiroovski lažovi i klevetnici plašili i samog umjetničkog nastupa članova naše delegacije, jer bi i samo taj nastup bio udarac po njihovim lažima i Kklevetama. Zar je tako visoki nivo kulturnog i umjetničkog rađa omladine moguć u jednoj do nedavno zaostaloj. zemlji — kad ona ne bi izgrađivala socijalizam? Samo u zemlji socijalizma može se posvećivati toliko pažnje kultumom uzdizanju omladine, 'mogu se postići takvi rezultati i uspjesi, ka kve je postigla i pokazala do sada omladina Jugoslavije.

No razbijači jedinstva omladine svijeta neće uspjeti u svojoj prliavoji kontrarevolucionarmoj raboti. Mase napredne omladine neće poći njihovim putem. A pravi put k jedinstvu omladine pokazuje Narodna omlađima JajgosTfavije koja je i na ovoj priredbi kroz mali isječak iz svog Kulturnog rađa pokazala svoju svijest i zrelost, kao što je pokazivala i pokazuje na svakom koraku od Omlađinske pruge do Autoputa, od Novog Beograda đo rekorda omladinske brigade rudara Ilije Grgića. N. H.

—_-—

NARODNO POZORIŠTE IZ VRŠCA GOSTUJE PO BANATSKIM SELIMA

Po završetku ovogodišnje sezome, ma inicijativu članova sindikalme podružnice, Narodno pozorište iz Vršca, koje je postiglo veliki uspeh na festivalu profesionalnih pozorišta u Subotici, orgamizovalr je furmeju DpDo okolnim selima. Pozorišni komadi sa tematikom iz života kolhaznika nailaze na lep prijem, naročito kod zadrugara. | u—

BIBLIOGRAFIJA

Jugoslovenska poezija, Zbornik obuhva– ta jugoslovensku liriku od polovine Dprošlog veka do danas. Knjigu su redigovali: Milan Bogdanović, Eli Finci, Marin Traničević, Ivo PFrol, Velibor Gligorić, Marijan Jurković, Blaže Koneski, Lino Legiša, Vlado Popović, Drago Šega, Boris Ziherl i dr. Izdanje Saveza književnika Jugoslavije, Beograd 1949, 395 strana, tiraž 30.000 primeraka. Cena 75 dinara broširano, 103 povezano. U prodaji kod knjižare »Kultura«, Beograd.

Ivam Novikov: Puškin u Mihajlovskom. Romansirana biografija A. S. Puškina. Preveo Roman Šovari. Stihove u tekstu preveo Gustav Krklec. Izdanje »Matice hrvatske«, Zagreb, 1949, latinicom, 345 strane. Cena 117 dinara.

Tvanka Vujčić-Laszowski: Spašeno svijet“ lo pozorišni komađ. »Pionirsko kazalište«, kolo I, svezak 3, izdarie »NOVOgE pokolenja«, Zagreb,. 1949 godine, 169 strama, cena 22 dimara.

Ranko Marinković: Oko božije. »Biblioteka izabranih pripovijetki«. izdanje »NovoP pokolenja« „Zagreb, 1949 godine, 33 strane. eena 858.50 dimara. vepra sureiariur Kai ri eye Te ira rzOi Rra iE e Te ere

Jovan Popović. Čedomir Minderović, , Marijan „Jurković, ivan Potrč, Vjekoslav Kaleb. Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dmitar Mitrev

PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 7 dinmaca ' na godinu dans u) digpara Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci IMO dinara { nm gođinu dana 200 đinara. Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 1—9060378 Počittanski fah 317

e — _——_-C- '— IKJd8.K

Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj ? — Štamparija »Borba« Beograd, Dečanska ŠL,