Književne novine

Adresa uredništva 1

ORGA

administracije: Francuska 7 — Telefon: 9298-0098 |

LIK BEOGRAD

· M. PANIĆ-SUREP

prekaljivali ga

nje 8#ocijalizma, je po jeđan podvig, svaka

Posle Prvog svetskog nička grupaoija

ke revolucije u Rusiji i Mađarskoj;

narodi Jugoslavije trebalo je da postanu oruđe, a Beograd štab za izvo-

đenje tih paklenih planova. Ali, trud– ičke mase naše zemlje, predvođene

i učene od svoje mlade avangarde,

Gi UO E DORA, Jugoslavije, prou i omele podmuklog neprija= telja: narođi Jugoslavije 7 PPOŠH protivu revolucije! · Šta više, plamen Oktobra i reč Lenjinova zabuktali su i na našim ognjištima, ozarili i naša Srca. „Najljuće poprište te istoriske bitke bio je naš glavni grad. Kroz masovne štrajkove na njegovim radilištima, kroz krvave demonstracije na njegovim ulicama i po školama, kroz nemilosrdnu borbu na svakom Kora= hu, Beograd je tih dana dobijao svoju mužestvenu fizionomiju borca, postajao žiža zavetne oslobodilačke misli, Njega su za uvek'i neizbrisivo zapamtili čerčili i hortiji, pašići i aleksandri, a zapamtila ga je i radnička Klasa Sovjetskog Saveza,

Da bi zadržali bar ono što su privremeno osvojili, inostrani i domaći porobljivači nastojali su svim šsnaga= ma da, radi svojih daljih zavera šoviniziraju, zavade i zakrve jugoslovenske narode, da razdrobe snagu na= šeg proletarijata. Centar takve politike opet je postao Beograd, a glavni akter velikosrpska buržoazija, Ali i ove mračne mahinacije naišle su na šestok olpor radništvn i napredne jnteligencije Beogradu, „Zahvaljujući pravilnoj liniji naše Partije, Bcolrad ne samo da nije postao oslonac 'velikosrpske buržoazije i monarhofaši= stičke klike, već, na protiv, on se sve ' jače, sve žešće razgarao u buktinju revolucije, u glavnog propagatora bratstva i jedinstva naših naroda, u pobornika opšteg, svenarodnog otpora fašizmu. Blistava šsvedočanstva za to su bezbrojni otvoreni sukobi sa šesto= januarskom diktaturom, demonstracije na dan anšluša Austrije, manifestacije i masovno upisivanje dobrovoljaca za odbranu Čehoslovačke, i mnogi drugi, mnogi drugi.

Kakav je, čiji je i ko se sve nalazi uz njega, Beograđ je pokazao 27 marta 1941 godine, Do toga dana on je bio izrastao ne samo do zatočnika ča-

. sti jedne zemlje, već i do svešnog bor= ca koji je imao smelosti da naleti na dotad svemoćnog dželata cele Evrope. Ađol]? Hitler na ulicama Beograda 27 marta 1941 godine doživeo je svoj prvi poraz, prvu izgubljenu bitku. Njegova najamnička vlađa je razjurena, iz njegovih kandži je otrgnuta ogromna teritorija, a njegove razbojničke ratne operacije pobrkane. Zbog toga se na Beograd, samo posle nekoliko dana, 6 aprila, sručio sav bes ranjene nema= ni, Fašističke divizije pet država pro" menile su svoj pravac i umesto na istok pošle na jug, nemački bombarderi štali su da izručuju nagomilane vagone 6emrti na Beograd umesto na Kijev, Lenjingrađ, Moskvu. Na taj načim Sovjetski Savez dobio je više od dva meseca vremena da se spremi za očekivani, a ne iznenadni, udarac, Ta tašluga Beograđa i cele naše zemlje već tad je bila zapažena i visoko ocenjena od celog naprednog čovečanstva, Ona i danas blista i blistaće na stranicama svetske istorije sve dok je bude pisala neumitna istina i ljudska savest. ia

Ali, herojstvo našeg građa. nije se mikad, pa ni tad, završavalo sa jednim podvigom, pa ma on bio i najveći. Iz tazorenih ulica, sa zgarišta, kroz mnogohiljadite leševe svojih masakriranih

\J areu mi rašteš dragi građe. snom mladosti i visokih šikela, u mom biju va srca ti vrela

i gdje đa sam čujem ti brigađe.

U meni si kao zov &irena

kađ razviju krila tvoje zore, planu suncem sva tvoja šljemena, ko potoci ljudi zažubore.

-· O volim te kad u ranu ješem,

kao nekad kroz zrela strmništa, ispod &kela lutam sav zanesen kroz prašinu bučnih rađilišta, |

a rosa me graditeljske buke sveg orosi kao 8 mokrog vlata dok u srcu dižem slavoluke novih dama radosnoga cvata,

Lik Beograda naši narodi vajali u mnogobrojnim „teškim OJO, aljiv: u krvi i ognju, oplemenjivali u zanosima obnove i izgradSvaki zarez na njemu sen regoreni bol. Na dan njegovog BU,

petogodišnjice njegove najveće pobe= | de, zagledajmo se bar letimično u Ono | što je najizrazitije na ovom heroju.

rata, pobedr 3 imperijalista htela je od versajske Jugoslavije da napra=vi svoje uporište protivu nove podele &veta i bazu za napad na socijalistič-

R/ASTEŠ

uı očima građitelja snove

· dok sa tvojih skela odjekuje

stanovnika, lik borca Beograda, sud binski krvav i odlučan, ponovo se u:·

kazao na svetskom poprištu onog da-

na i časa kada je fašistička ratna mašina napravila zaokret, da bi opet izišla na put s kojega je bila zbačena 97

marta, Na dan fašističkog napada na

Sovjetski Savez, na poziv naše Partije narođi Jugoslavije, a u prvim re= dovima omladina Beograda, a&tali su svojim telima kršiti nemačku tehniku isfabrikovanu ne samo u Nemačkoj i Austriji, već i u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Francuskoj, Italiji, Rumuniji, Bugarskoj, čije radničke partije nisu učinile ništa da to oružje ne dođe u ruke dželata, a kamo li da neprijatelju izbiju i njegovo sopstveno... Ulicama Beograda tad je ponovo potekla krv, njegova i neprijateljska.

I ne samo jednog dana, ili jednog meseca. Plemenita krv borca za slobodu i crna krv porobljivača tekle su Beograđom neprekidno tri i po godine, Za to vreme Beograd je zakriljavao i nadahnjivao Tita i CK, organizovao ilegalnu borbu, svrstavao i slao u vojne jedinice hiljade svojih &inova, gušio grlo okupaloru u svojim ulicama. i

Svakodnevno osvajan za #sve vreme rata, Beograd nijednom nije bio osvoJen, Slobodan i slobodarski on je iski< vao Wu sebi bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije, razvijao misao socijalističke zajednice, U punom zamahu borbe za te ciljeve, Beograd je dočekao i svoj najsvefliji dan, 20 oktobar 1944. Uz sinove koje je poslao s Titom 1941 da pronesu plamen ustanka širom zemlje, Beograd je tad na &vojim ulicama video, zajedno s "Titom, borce svih naših naroda. Junačke jedinice NOV i POJ: I, V, VI, XI, XVI, XXI, XXVIII i XXXVIII diviziju &ačinjavali su »sinovi junačke Šumadije, junačke Krajine i ostale Bosne, junačke Crne Gore i sinovi be= log Zagreba i Hrvatskog Zagorja, sinovi kršne Like, Dalmacije, Slavonije, Vojvođine i sinovi Slovenije« (Tito: Zapovest 20 oktobar 1944 g.), Rame uz rame s našim ~ borbima, Beograđa pomogla je i bratska Crvena armija. Narodi Sovjetskog Saveza pomogli su svojoj braći i saveznicima, koji su se dugo pored njih, ma da prostorno uđaljeni, jedini borili u Evropi za spas civilizacije i progres čo= večanstva. Taj susret je označavao potvrdu one vemošti kojoj nas je godinama učio drug Tito, dokaz one đu-

. šnosti prve zemlje socijalizma o kojoj

je plameno govorio Lenjin.

Na sWmotri pobedničkih jeđinica 27 oktobra 1944 drug Tito je postavio OGnovni zadatak našem glavnom gra=du. »Odavdđe iz Beograda treba da zrače one ideje vodilje koje su nas nosile kroz ove teške dane — ideja brat-

' stva i jedinstva i ideja velike i srećne

Jugoslavije«. Reč učitelja i najvoljenijeg sina naše zemlje Beograd je bio spreman đa primi i da ostvaruje. Do&ledan sebi, svojoj prošlosti, on je od= lučno pošao za Titom i Partijam iz borbe u obnovu, iz obnove u izgradnju novog, socijalištičkog društva,

Sa toga puta njega nije mogao niko zavesti; ni oni koje je voleo kao najrođenije, ni oni koji su ga palili i pljačkali, Borben, istinoljubiv, slobodarski grad Beograd imao je u sebi dovoljno snage da podnese bol izdaje i da uđe, još prekaljeniji, u još jednu, možđa najtežu bitku. Ali ni ovoga puta on se ne bori samo za sebe, niti samo za svoju zemlju. Izjednačen sa svojom Partijom, sa svojim rukovodstvom, sa drugom Titom, građ heroj ima zajedno s njima tu istorisku čašt da ovih dana jedini među glavnim građovima socijalističkih zemalja nosi na svome koplju zastavu istine i ko» munističkog morala. U toj svetlosti ostvaruje &e i njegov plemenit, dragi lik.

Tad u &rcu kao dječak zidam tvoj lik bijeli u našem sazidam,

svaku ranu staru ja prezidam da mi budeš među. svima viđam,

U mislima crtam ti kejove sve radosti pljuskom što ih plave,

što ih nose pod žarom zastave,

Al gastanem. nasred novogradnje, a košava bije me u lice, razvejava rađosti i fanje,

nove bure sije plodne klice.

A ti, građe, rasteš kroz oluje radne bitke, i one što prijeti,

što kroz bure leti, Risto TOŠOVIĆ

pjesma u sv'jet

.Lv ı

eslobođenje

Đorđe Andrejević Mun: Partizam

Pozdrav Beogradu

Jure F RANI ČEVIĆ

| Pet 'godina se već navršil6"“od dana kađa su nad tobom, dragi naš grade, planuli kao ognjevi zastave pobedničke nošene na rukama boraca. kroz duge godine teških bitaka. Pet godina je prošlo od dana kada je tvojim ulicama potekla krv naših boraca pobjednika, bratska krv! \

U svijesti naših ljudi još odzvanja-– ju plotuni pobjede, kao da je to bilo ne pred pet godina već pred pet dana. Ali izmjenila je lik naša zemlja. Iste one ruke koje su se borile s omraženim neprijateljem — izgrađuju svoju slobodnu socijalističku otadžbinu, Oslobođena snaga naroda nezadrživo korača za svojom Pankijom i svojim Titom sve dalje, dalje u svijetlost, u budućnost, radi koje su se naše matere njihale na vješalima i naša djeca izgarala u požarima i naši borci gazili bespućs i virove zapjenjenih voda 6a zjenom na nišanu.

Hitler je nastupao. Djeca su tvoja raskomađana ležala po pločnicima. A ti še zgrčio od boli, ali nisi zadrhtao., Plakati smrti jezivo su treperili po tvojim mračnim ulicama, a ti si stajao gordo. U tebi je kucalo veliko srce Tita. Iz tvojih njedara buktala je kao oluja ljudska, proleterska i internmacionalistička bojna parola: Smrt fašizmu — sloboda narodu!

Ispod tvojih krovova pozivao nas je drug Tito i naš CK na borbu, i naši narodi su faj glas čuli, Iz tvojih njedara niknula je nezadrživa bujica borbe, buknula je naša Narodna revolucija, odzvanjali su koraci narođa u 6vijetlu budućnost.

I kad su fašistićki osvajači bili na dogled Moskvi mi nismo klonuli. Naši narodi išli su za Titom, za Partijom. Na nas su se &a zvijerskim bijesom bacali njemački, talijanski, mađarski, bugarski fašisti. Ali mi smo išli naprijed. Tito je išao 8 nama, on je prolazio .8 nama kroz kuršume i bombe. :

Počeli smo borbu golorukl, a završili smo Je sa snažnom armijom — ponosom naših naroda. Narod je uzeo sudbinu u svoje ruke — izrasla je iz patnja, iz požara, iz krvi Federativna Narodna Republika Jugoslavija, zemlja u krvi zbratimljenih naroda.

I opet je trebalo smjelo srce i plamena. riječ i britka &vijest đa bi se pošlo naprijed, da bi se na goloj opu– stošenoj zemlji izgrađio život, novi i veliki život, Ništa nismo imali. Samo tvrđe ruke, otvrdie u mukama i vjeru u Tita i Partiju — nesalomljivu volju da ostvarimo novi živol.

I porasla je naša zemlja, iz truda, iz znoja naših trudbenika,

Kad su u eter bačene otrovne riječi na 8ve ono, što je nama najveće i najsvetije, na tvojim ulicama, Beograde, odjekmule 6u pjesme zakletve. Ti ·'&i.6e zaicjeo drugu Titu, našem CK, a te

tvoje riječi odjekhule su širom naše domovine. Iz tebe je progovorio naš CK i drug Tito, iz tebe je progovorila savjest čovječanstva! Ti si visoko podigao Zastavu proletarijata, zastavu pod kojom su se borili, patili i umirali milioni sinova radničke klase, a koju su iznevjerili, nju, i borce koji su pod njom pali, rukovodiocj CK SKP(b) u gradu u kojem počiva veliki Lenjin.

Nitko neće zaustaviti pobjedonosni hod čovječanstva pravednom i čovjeku đostojnom životu. Uzalud bijes, uzalud mračni planovi, uzaluđ mračne snage pokušavaju da unište istinu i lenjinsku misao, Ona živi i živjet će. I tvoja časna borba na čelu naše domovine „doprijet će do najmanjeg kutka zemaljske kugle. Jer tako mora biti. Jer drugačije ne može biti.

Ne, nas nitko ne može zapisati u ru briku mrtvih, Mi smo tu. Tu gdje nam srce sa zemliom otkucava. Mi imamo krvlju zapečaćeno bratstvo sa svim istinskim borcima za ljepši život, Mi nosimo u srcu plamenu ljubav za proletarijat čitavog svijeta. Tu ljubav ne može ugasiti nitko. Ljudi nisu rođeni zato da im šačica »velikih« može pijuvati u lice kad hoće i kako hoće; I bratstvo naših naroda i sovjetskih narođa ne mogu raskopati. Ono je zapečaćeno krvlju, i tu, na ulicama Beograda. I nitko nema pravo da po žrtvama koje šu pale za pobjeđu istine i pravđe gazi nogama

"i da misli da su te žrtve samo zato da bi se oni mogli dići na pieđestal sve· moći.

Borci pođ lenjinskom zastavom nisu za to ginuli. I nikada izdajnici te zastave neće moći ostvariti svoje mračne ciljeve. e :

Mi nemamo tako zvučnih antena kao što ih imaju oni, ali pjesma naše mladosti po ulicama Beograđa čuje se |i čut će se. Novi Beograd še gradi i sagradit će se. :

Rasli smo u boju pod rukovodstvom Partije i Tita. Pod tim istim rukovodstvom mi ćemo socijalizam izgrađiti, jer naši narodi su epremni na sve,

be.

Danas, na petogodišnjicu tvog oslo-.

'bođenja, Beograđe, svi narodi Jugo'slavije šalju ti riječ ljubavi i brat'stva. Hvala ti šta si uvijek držao viSoko zastavu borbe! Hvala ti za tvoje martovske borbene riječi! Hvala. ti za letke i proglase koji su izišli ispod tvojih krovova! Hvala ti za to što si u svojim njedrima čuvao naš CK i druga Tita! Hvala ti što je iz tvojih njeđara buknula nezadrživom snagom naša Narodna revolucija! Hvala ti što Si visoko podigao slavnu „zastavu marksizma-lenjinizma na čelu naše domovine!

Mr aa" Ru le" Ja ORh. 1 OR AMI, , | : i yazeyyja? | “ owke / e O

N GAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

. Biroa, · drugoj tačci dnevnog reda tog &astan-

samo ne na izdaju tekovina svoje bor- ·

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTORKOM

zlikovaca hod,

preteći tupka iz svih sokaka, iz svih ulica ogranaka,

ko noža tupog hod,

Da nije Dara, da Bogđan nije, da nije Zorin glas?

Nekoga vode,

— nisu sami,

sve mi se čimi u ovoj tami uhvaćeni ste,

bar da niste,

— stalno mislim na vaš,

Ja pokret vođe podzemne čujem... Napeto bubnji sluh:

traži li zaklon: drug nepoznati,

ili na streljanje koga vođe? Pucanj...

Patrole topotom hode...

Nekoga traže,

Zemlja ga skrila

ko da je samo uhtvara bile

grada heroja duh,

... Razvij plakatu

u ovom gradu

da oko svačije plane, našu plakatu,

nek drhti, reži, zlikovac kada svane.

Nek »krivca« traži,

— naći ga neće,

uništiv nije naš glas.

Plamte Darine oči crne,

pred vešću ko ptica što će da Dru, o tome da se Beograd bori,

"al' bori se uz mas.

Njina plakata gleđa sa ziđa. narod je s mržnjom čita. na podlost mami,

zvera u tami,

izdaju traži i sipa laž'

— a ma njoj

slika Tita. -

Slova joj zveče

Judinim zlatom,

. lik na njoj. ozbiljan, gord,

FREDERIKU ŽOLIO-KIRIU * ~

Uspomeni Dare Pavlović Noć. Slušaju ljudi pumi neme slutnje svakom se čini

. Razvjj plakatu

. plakate .ove

| nek cokulu krutu ljuljne &trah,

drug mu je dobar, najbliži mu je rod.

U ruci tvojoj druga plakata, reči joj đuše pune,

i svaki potez, i slovo svako, kao top koji iznenađa,

za koga niko ni znao nije, izbliza sasvim grune.

u ovom građu, nek rapav umulne glas,

koja zove izdaji zlobnoj nas.

I raskrili najveću plakatu, nek zlikovcu bes prekine dah. — ljubav našu, za njih nepomatu, ·

neka znaju, nismo im še dali, tu pod zemljom šapirograf bđi, zalud noćne racije, rafali, — za istinu saznali su &vi,

Idem, građom, a Darine oči vidim, — svetli kamionski far, znam — Dara je &palila garažu, ove noći — narodu na dar. Idem gradom, a Zonine ruke Btežu moje, zvoni Zorin smeh... Kablovi &u presečeni jufros. Narod — Kkovač raspaljuje meh da prekali čelik, i oružje

da iskuje. Opet prođe dan,

i znam kako mati očekuje

da nam zlotvor provali u stan

O raskrili najveću plakatu, grade beli, naše vere glas, kad idemo izgladneli, bledi, nek sa strahom gledaju u nas.

i Mira ALEČKROVIĆ

pretsedniku biroa Svetskog kongresa pristalica mira

Iz »Imanitea« saznali smo o sednjci Biroa Svetskog kongresa pristali. ca mira, koja je održana 7 oktobra tekuće godine u Parizu. Prema saopštenju objavljenom u »Imaniteu« Biro je, u vezi sa prvom tačkom dnev nog reda povodom manifestacjja za 2 oktobar konstatovao da proslava 2 oktobra u mnogim zemljama svedoči o jačanju borbenog jedinstva i akcije narođa koji se bore za mir i đa znači novi korak napred u borbi protiv rata.

Kao druga, i poslednja, tačka bilo je postavljeno pjtanje o Jugoslaviji pod nazivom »O situaciji u Jugoslaviji«, \

Koliko se može videti iz saopštenja Ybjiavljenog u »Imaniteu«, po

ka referisao je g. Lafit, generalni sekretar Biroa Prema saopštenju »Imanitea« g. Lafit je postojanje druge tačke dnevnog ređa sastanka od 7 oktobra obrazložio »vezom koja po-

stoji između altivnosti Nacionalnog

komiteta Jugoslavije za odbranu mira i ratnohuškačke 'propagande koju vodi Titova vlada prema „zemljama koje brane mir«,

Na taj način, generalni &ekretar Biroa Svetskog kongresa pri&talica mira gospodin Lafit pokušao je da Biro Svetskog kongresa pristalica mi'ra upotrebi kao tribinu protiv vlade narođa Jugoslavije, optužujući je za ratnohuškačku propagandu protiv zemalja koje brane mir i istovremeno

optužio Nacionalni komitet Jugoslavije za odbranu mira da vodi ratnohuškačku propagandu.

Usvajajući tako postavljenu drugu tačku dnevnog reda Biro Svetskog kongresa' pristalica mira sWtavio je

&Voj autoritet u službu kampanje pro-_ · tiv Vlade naroda Jugoslavije i protiv. ; Nacionalnog komiteta Jugoslavije za by odbranu mira, što je naročito očigled - |

no iz konstatacije u saopštenju da «Titova vlada vođi ratnohuškačku pro pagandu prema zemljama koJe brane mir«,

Nacionalni komitet Jugoslavije za odbranu mira smatra da je nedostojno organizacije kao što je Svetski kongres pristalica mir", i njegovog vrhovnog foruma, njegovog Biroa, da &luži kampanji koju vođe informbirovske vlade sa vladom „Sovjetskog Saveza na čelu, zajedno sa drugim informbirovskim grupacijama, protiv vlade i narođa „Jugoslavije. itava svetska javnost osveđočava se već više od gođinu i po đana da se ta kampa–nja vodi putem političke, ekonomske i kulturne diskriminacije i blokade, koju vlada Sovjetskog Saveza uz podršku informbirovskih vlađa nekoliko drugih zemalja vodi protiv jedne ma–le, nezavisne, &ocjjalističke „zemlje. Čitava svetska javnošt osvedočila še da se vlada Sovjetskog Saveza u svojoj kampanji protiv jedne mnle, nezavisne, socijalističke zemlje, ne usteže ni od takvih mera kao što je raski.

(Nastavak na drugoj strani)

1u-XII 1939

tuđije za kompoziciju »14 deopmbare wJ Đorđa Anđdrejevića Kuna ef