Književne novine
e.
„J
A
„Meć Beam Se bio smirio od neugodnoy= upravo mučnine prvog i čudnosti razgovora kad se moj poznabet javio na vratima restauraciia u, pranji drugog mog znanca. PoRazao me ovome prstom i ponovo se iegublo, Novi dočljak mi je pristupio okim, Gdobroćudnim smiješkom na već posivjelu licu. Jedva sam ga pre= Nekađa, kao đak, gledao sam u, njema war dotinatva mudđrosti, i nage, U ni jugoslovensko-talijan-= skim” borbama, poslije! Prvog svjetskog rata, ukazivao mi se kao Ahilej. Ustao,sam i doista ga srdačno pozdravio. Govorio je tiho, ali brzo i kao da. želi sakriti ili ne dati nikakovo značenje onome što! govori, provlačio je uvijek u svom. govoru zakučastu, jedva primjetljivu šalu. Sjeo je pokraj mene i nešto nemiran odmah dodao:
— Jesi li vidio, opet.je pijan!
— Nisam vidio...
Nasmijao se đajući mojim riječima značenje koje nisu imale: shvatio je da ga! branim.
.- Mmm, tako. ti svetoga, mm ti ovdje!? — i odmah se sam Stao čuditi svom čuđenju — Kako da ti ne možeš biti ovdje, tako ti svetoga?! — potrkivao je nekako riječima promatrajući kradomice kako će. djelovati na. mene. Ali samo kratak čas, a zatim, kao da se sav prepustio nekom svom drugom, domaćem „sebi, ustao naglo i
. rekao?!
„— Vjeruj mi, ne snalazim se u kaVPpogin, gostionama. Idemo k meni |
Htio je svakako đa večeram kod njega! Nisam mogao osigurati sobu u hotelu i s nekim upravo dešperaterskim osećanjem, što mi predstoji vlažna noć na ulicama ovoga građa, kre• nušmo. Čim smo se našli na „ulici, živnuo je. Ne vidjevši se đavno, a i ne. poznavajući .se pobliže zapravo nismo ni imali o čemu razgovarati i tako se sve počelo odvijati konvencio= nalno i površno. Opažao sam, međutim da se kroz ovu ležernost njegovih riječi izdiže pred njim ponovno neka teškoća, koju je htio prevladati, ali kao da še još nije mogao odlučiti, ta tek smo se sreli i pozvao me upravo na večeru. No konačno se ipak odlu-
o:
— Znaš što, oprosti, ali tako je i što možeš, moraf. ćeš me malko pričekati... Znaš, moram se barem na čas javiti, tamo.— približi mi se i kao intimno,napol ozbiljno, a napol u šali, reče — imamo ulični sastanak... Moram se barem na trenutak pojaviti i onda ćemo na večeru...
— Kako bi bilo da i mene povede= te? Htio bih, vidjeti kako je to na jednom vašem uličnom sastanku.
'— Zbilja?! — začuđio še, ali se na kraju i poveselio, barem se takvim pokazivao, i
Okupiše me ljudi; građa još ni Vi-,
đio nisam. Živio je u mojoj svijesti više" kao slutnja, kao nejasna slika složena iz mmogih varijivih tu i tamo vidjenih i .slušanih „detalja. A ovaj hod kroz uske, već mračne, ulice potvrđivao je moje slutnje: u svemu se ošećala ruševnost: grad rana. Vještim skokovima pratilac me vodio (poprečnim putem) preko gomila ruševina M ušku uličicu a dvije relativno visoke i čvrste zgrađe, Ošli smo u prostor sličan svim tek improviziranim prostorijama naših masovnih organizacija: u vrhu dvorane pozornica zaštrta tamnocryenom zavjesom (ispod nje provirivahu razbačene kulise), pred pozor-: nicom. đugačak stol 6 klupom i nekoliko, stolica, a u. dvorani redovi klupa iz još neobojenog drveta. Velika, gola električna sijalica viši sa stropa. Po zidovima. parole, slike naših rukovodilaca i razni oglasi. Obično i tipično početničko, naše.
Za stolom nekoliko ljuđi oko čovje= ka niska stasa, ćelave glave nagmnuta nad- složenim :arcima ' papira, Čita, U dvonani sjede po klupama, stoje · uza zidove, žene i slušaju.”
'Promatrarp lica, publike; sve radni
svijet: domaćice, radnići, mornari, činovnice i poneki zamišljeni »gospodine na kraju klupe, tek što ne padne na sebe stati neki noštromo, brađat, strogih živih, očiju, u službeničkoj kapi: Tmam 'dđojam kao da se nalazim u kabini broda. Svrćem,. pozornost na predavača: glas njezov metalno-mu , kao, spor, nabraja neku statistiku: kolik su bili kređiti, a koliko &u iskorišćeni,— sve :jasno, nađugo, stavku po
stavku, Začuđuje me tvrdnja, da ni ,
jedna stavka nije posve iscrpljena, a uvijek s monotonom motivacijom: nije . bilo dovoljno radne:snage... Zatim sus&e mizale brojke kubika materijala
iznijetog iz grada, broj očišćenih ulica, ,
broj popravljenih zgrađa itd. I dok on falko govori gledam fe ljude i eve se 'jače: ukvrđuje u meni utisak, da sam. ma brodu, koji je doživio tešku havariju. Referent je završio čitanje pozivajući prisutne na didškusiju. Treba iznijeti sve nepravilnosti i dati su" gestije za nove radove, Sve obično, banalno. Žive diskusije nisu česte, pa
ni ova nije bila naročito živa, Ali upr«
kog svemu tome: običnosti činjenica, zahtjeva i primjeđaba otkrivao se tu adam neprimjetan, ali važan rad jedostavnih naših ljudi. Iz te diskusije
DOčela je nekako iz nutrine đa se stva-" doista
ra u meni slika ovog građa i oređenje s brodom nije bilo samo 0etsko, Razabralo se da gradske ku
ı Žene su govorile o slaboj kanaliiciji, o ugroženom vodovodu, sugerirale više pažnje kod popravaka zgra“ da, ne uzima se
kod plime more tari je noštromo štitnik svoje kape ( niavo čelo, zatim počeo davati savjete, »žna on to već, tako je to i prije bi-
lo...«
isJušam te nevješte riječi koje doti-
svakodnevne brige životne, gledam ta jednostavna lica i dira me briga Za j grad, skrb bez fraze, pažhja koja:
više učinila djelom neBO što, to.
Stari,noromo urastao je u SVOJ,
s nje! Naročitu pažnju Sškreće ·
a imaju dijelom svoje temelje u mo,
dovoljno u obzir da__ dolazi u podrume... .
pođigao lJakirani i ukazalo se bljedu=”
| kom To ramenu, povukao
UH SI TI 7A 00 STANJE? |-
. (Odlomak iv putopisa)
djelokrug praktičnom mudrošću i ja napeto pratim sve te jednostavne rniječi i postaje mi jasno kako svaka gradi, podupire, vidim kako se oko tih riječi kupe misli ostalih i sve se plete jedno opće tkivo zajedničkog shva-
ćanja, za uzajamni napor, Djeca pra-'
te usta starca, prelaze na zapitkivanje žena (svojih majki, sestara... ).i s vid ljivim očekivanjem zirkaju na onog ćelavog za stolom. A ovaj pogleda diskutanta nekako žmirkavo, brže okrene dugo, žutkasto držalo u svojoj ruci, zatim gleda u svoj papir, kao da provjerava ono što onaj s klupe govori, Čim mu susjed nešto šapne, zaustavi pokrete ruke, na držalu, kimne glavom ili dadne rukom znak da se pričeka. Konačno objašnjava griješke općim nedostatkom kadrova: treba se pomagati kako se može dok se kadrovi ne izgrade... U ovakvom neposrednom:.razgovoru njegov se glas mijenja
i postaje brži, mekši, Riječi Jjete, su-.
sreću se: stvara se ulančen most me-
đu ljudima koji omogućuje saznanje
onog što se može, Stvara uvid u in= ventar sredstava, kristalizuje volju, osvjetljuje zadatak: stvara zajedničku osnovu za sutra.
Nužno mi se nameće poređenje 8
poznanikom iz kavane, Zašto ima tak-
vih ljudi? — pitam se i odmah se U
mojoj svijesti diže smijuljivo lice sta-
rog iskustva i opovrgava moju težnju novim pitanjem: A zašto ima oluja, zašto mrazeva, zašto toliko neprijatelja čovjeka u njemu i van njega? Apsolutnih odgovora nema. MNepogode, bijede, zlo, sve su to životne pojave koje se životom &avladavaju. Da li će čovjek savladati i onakove ljude?
Pod sugestijom tih pitanja okrećem svoj pogled rukama, licima ovih ljudi oko mene i objašnjava mi se njihov živ smisao za realnost živofnu, za Život sam: oni su život, oni ga drže i hrane i oni će doista savladati zbrčkanu, dekorativnu misao deklasiranih hohštaplera.
Pletu se tako moje misli i neka stara znatiželja moja hoće da zaviri u svako pojedino lice, da ga otkrije »sa sviju strana...« Poznam «tu #Volju. Ona bi htjela razgrnuti ovo društveno uzajamno ispleteno tkivo ovdje, da vidi ispod, da zaviri malo: tko je taj mudri noštromo? Da vidimo malo izbliza! Naći će se defaljića u njegovim riječima, pokretima lica, koji će ga
otkriti kao vuka, podmuklu liju: iz-~
vući samo jeđan đetaljić malo vješto
i uporno, izvući ćeš čitavu smrdljivu '
uwtirobu.., Te domaćice, taj vodđitelj sastanka... Možda doista oni »objektivisti« na kraju klupe imaju pravo?! Volja za analizom, psihološkom analizom se podrugljivo smijulji: samo đa vidiš u što se sve može pretvoriti jedam ovakav sastanaka!... Mislim tar ko i gledam jednu običnu domaćicu oštra pogleda, obla lica, sa čvrstim golim' rukama i najednom mi &e učini, da mi ona kaže: »Dobro, dobro, analiziraj, ali zašto u tom slučaju ne pokušaš najprije analizirati tu svoju volju, šelju! Vidi, u interesu kakvog stanja ona djeluje!
Okrenuh se i bi mi đoista tako kao da su svi ovi ljudi oko mene počeli sagledavati nešto stidno, upravo sramno na meni, Ješt, zašto ja to radim, kome to treba, kakva je to strast koja me goni na to?! Jer, zašto razbijati baš sada sat koji ide, kađ nam je potrebno mjeriti svaki minut? Zašto raštavljati motor koji nas izvlači, koji crpi vodu iz poplavljena podruma, koji nas vodi na drugu obalu? Zašto, konačno, premještati »točku gledišta«, postav“ ljati je u prazno? Ta ljudi smo! Inte“gracija čovjeka je potrebna čovjeku na našem putu!
TI ja se ponovo vraćam ovim ljudima živim ljudskim vidom, domaćicama, ćelavom vođi sastanka, starom noštromu i biva mi jasno s koliko brige i s koliko neuglednih, banalnih, svakodnevnih potreba, nevolja opterećuju svoj život, s koliko mirna strpljenja slušaju i uzimaju svaku izgovorenu TYi-
ječ od svojih slušača i ppstaje mi do) |
ista glupa! moja promatračka (viša!) amalizatorska pozicija. Nesprešnim ki-
manjem glave pozdravljam nešto za- | čuđene prisutne i izlazim. Oni su me”
i zaboravili odmah ...
Moj poznanik je brzo doskakutao za.
mmom i uhvatio me ispod ruke:
— A šta ćeš, nije zabavno, ali se · mora. barem. priviriti. Znaš kako je, ~
bra... das... Pogledao sam ga iskosa, no on me nije gledao, zurio je u vrhove mojih
cipela, Nisam odgovorio, ali čini se da ·
on nije ni očekivao odgovora: nešto se zamišlio, potonuo u sebe. Idući prema njegovoj kući izašli smo nenađano na široku obalu uz koju se, već sav OSVijetljen nalazio naš parobrod. Neoče=
kivano upravo stvorio se ispred mene .
poznanik s parobrođa, onaj Koji diže brodove. : : i
— Ha, a ja upravo o tebi mislim rekoh, Doista sam se, u vezi Svega O noga što sam vidio, sjetio njega.
A ja lutam gradom. Rano mi je još
a krevet. Spavam na brodu...
Zeželio sam se njegova društva. Povukoh u stranu dosadanjeg, mog pra: tioca i počeh mu objašnjavati nužnost, da ostanem uz mog već starog znan-
ca, Uvjeravao sam ga više” brzinom |
„riječi i sugestivnošću gesta nego raz<
lozima, a konačno turnuh svoju ruku | u njegovu i pozdravih ga, On je ostao | : jsnenađen s. napol progutanim uskli-
kom:
"— Tako ti svetoga... Ah... OBuhvaćeni, vjetrom krenuli smo uz
obalu. I kada smo već prilično daleko
' bili začuo sam trk iza naših leđa. Do- |
faknuo me je on, isti moj znanac, ruu stranu i počeo”mi šapfatin | o e .— Nemoj se čudđiti, ali htio sam te
nešto pitati... Ti imaš veza, znam... |
Oprosti, znaš, izgleđat će ti čudno, ali htio bih znati, đa li si ti za ovo stanje? _—MKako?! — začudio sam se ire-
= nitačno a Oda me' spopao dSmijebi „činovnik, još uvijek isti... or. me je i na večeru pozvao; samo zato da | ; | ći zalaganje naše omladine. njen sa-
mopregor i heroizam u radu, kamera .
sazna...
o papyhdyk0e ee er
pe u dee {Ču dyoj društveni ___* _ Petar SBGEDIN
Majko! Vo barut, . dim i krv,
Elađa stana plen, . | padna. | majko,
Revna TBeliot. Bigej
O, zošto đevet leta so krv ja poevmo nie | našava zemlja cveta, · i bezbroj nejni čeda bez grob i i traga, ; majko, vo ova mhf. vo ufmro so mrfvi oči gledat? Blađa! Eladđa! " Zošto devet rami .
zošto devet leta
Denes, majko moja, v pređavnička raka A. mislevme nie senuvani dolgo · od
narodite v ljubov
Slobođata —
no najđovme samo Pameti go, majko,
so otrova zmijska, bez milost, ko
ja ubija našta ; v idninata —
ko reka, ko &totonen čekan, —
na tie što ja ubija denes
Za Markoš,
za Site naši nesoni noki,
za.se što ljubevmo silno i žarko, za našite maki,
za neznaen pokoj,
za &el zna Re! — prokletstvo večno
Proštavaj, rođen kaf, Sspaleno selo moe,
jas ranet posleden pnf na tvoi pepelišta stojam.
„Pusti se borečki strei, . mrtov e nivnief, prag,
· tam žetva krvava žnee i besno likuva vrag.
| No znam — i }
1 plada pak ke biđe slobodna,
· A mojot rođen kraj
” ke lista prolet — maj . vo Lerin,
Tigojot sin a i volen O. za o denoj, iza t · Rodino Sobi
= Rodđino štradna, i : luto se borev i
Snima se doku
Centralni studio. dolumentarnih
· filmova Saveznog filmskog preduzeća
»Zvezda« snima dugometražni dokumentarni film o izgradnji autoputa »Brafstvo—jedinstvo«. . ,
Bikipa za snimanje ovog filma nala- , | mi se već nekoliko meseci na terenu i | snima sve važnije momente sa izgrad-
nje ovog velikog objekta, } ;
Film režira, Bora, Đorđević, snima= , telj je, Branko Marjanović, „a „njegov, .
asistent Jovan Necić, . ., E U ovom filmu biće prikazana jz~
| gradnja Autoputa. od prvih dana pa . | sve do predaje saobraćaju, Prikazuju.
~ a
EVN
= i erre e4%? #1 Šš. ||
5,
TIT
v grohotna kanonada,
| Elađa,
pod crven oblak skrjen
na iieiičiye' Hauz ; uto V borba strađam?
vw pred zorica jasna, slobođata dana. ke agreat zori,
ke Gogreat srce..;
ni goreše v oči,
iskopani jami, ovoj krvav zločin: |
“vera!
našata mlađošt
· za puškata što je vo desnica držam, za bolkata što mi nagrizuva gradi, —
neka go sprži
VI
sa nova
\
lična. ' mlađa ...
ke cveta v širni poli, 28 batri Kavala,
ke šepne čudni dumi!..
(.
#
YVO.JA10603 OVINE
a
=*=okletstvo padne, majko,
i našeto đetsfvo!
ubijcot, majko, . ; Zaharijađes!
· Pbarikada!
{ 4/%" * x
padmnavl. } , i Aco ŠOPOV
mentarni film o izgradnji Autoputa EO NIOKU
će se zadržati na likovima junakagraditelja Autoputa, onim. najpožrtvovanijim, | najvrednijim, . prikazujući
pritom arakteristične detalje iz ži- '
vota brigadi-ta i brigada, svestranu
delatnost naše omladine na ovoi rad- . noj alkciji. Na filmsku traku, snimljeni
su mnogi dokumenti sa izgradnje A-
- utoputa, Zmačajno mesto zauzima će ı snimci o imoštranim brigađema, njihovom učešću u rađovima, razvijanju · drugarstva naše i inostrane omlađine. Više nego i u jednom dosadašnjem !
filmu sa radnih alkcija naše omladine biće „prikazan Nulturno-prosveini i fiskulturni rad brigadista,
· šena, u
vrt
1 TZLOŽBA" MAKEDONSKE "UMETNOSTI-OD X-XIX VEKA
"U starom delu Skoplja, u turskom
· amamu iz XVI veka, stolećima zatvo-
renom i zapuštenom, a sada otvorenom i restauriranom, smeštena je iZ” ložba makedonske umetnosti od X do XIX veka. U umutrašnjosti ovog istoriskop spomenika, čiie ogromne plave kupole nadvisuju staru skopsku čar– šiju, izložene su pod belim svodovima tih istih kupola, sa kojih se. krož rasute zvezdaste ofvore sliva plavičasto-mlečna svetlost, kopije najlepših srednjevekovnih fresaka, makete arhitektonskih spomenika-starih mana– stira i crkava, gipsani odlivi ormamenata, originame ikone i rezbarije, delovi originalnih fresaka, .fotografije građanske arhitekture Makedonije ZXVIII veka. Prikazani su najkarakterističniji primerci svih onih grana U-
metnosti koje je narod Makedonije ,
negovao i ugavršavao kroz vekove, počev od čuvenih fresaka iz crkve SV. Sofije u Ohridu (XI vek),. pa. preko
portreta feudalnih vlastodržaca, kra= .
ljeva i careva XIV i XV veka i monumentalnih arhitektonskih tvorevina-manastira Leešnovo, Markovog manastira i drugih, do jedinstvenog DPT!-
| merka visokog dostignuća makedonske
rezbarije na početku XIX veka. đelova drvenog ikonostasa crkve sv. Spasa u Skoplju. Oko 60 ikona različite starosti pokazuju razvitak makedđon–ske ikonografije, težnju đa se ona oOtrgne ispod vizantiskor i drugih stranih uticaja, unošenje novih. original– nih elemenata.
Prva dvorana ove ogromne građevine ukrašena je primercima koji pripađaju svim periođima. dok su u O-– stalim prostorijama predmeti raspoređeni po vekovima. Pažnju posetioca odmah privlače čuvena vrata mana stira Slepče- duborez „makedonskog umetnika iz XV veka. O njihovom dugo osporavanom makedonskom poreklu, koje je pripisivanc ·vizantiskoj umetnosti, svedoče silno urezani napisi 6lovenskim slovima. Duborez je još uvek plitak, što je karakteristično za rano doba rezbarije. Pored religioznih scena, kojima su vrata ukrajednoj figuri pretstavljen je'guslar kako sedi skrštenih nogu. Ovo prodiranje realističnih elemenata u crkvenu umetfnost karakteristično je za sve grane makeđonske ume}jnosti, a dolazi još više do izražaja u davanju likova svetaca, kada se već na najranijim freskama i ikonama javljaju u stvari, portreti živih ljudi. Guslar iz naroda na crkvenim dverima svedoči isto tako i o visoko razvijenoj muzikalnosti narođa ovog kraja od najstarijih vremena.
Jedini primerci delova originalnih fresaka se takođe nalaze ovde, To su dva fragmemta, prilično oštećena, iz manastira Čičevo (XV vek).
Veoma interesantan. detalj ovog de-
la izložbe pretstavlja. jedan duborez
manastira Slepče iz XIX veka — kliše, verovatno. za gipsane odlive. To se vidi i po slovima koja su urezana natraške, a karakterističan je natpis INBI iznad razapetog Hrista, uzeto od katoličkog INRI, i koji ukazuje na verovatnoću unijatskog uticaja. Od kopija fresaka, najznačajniji u Ovoj prostoriji su likovi ralja Milutina i kraljice Simonide iz manastira Nagoričano (XIV v.). ;
Zidovi sleđeće sale ukrašeni su samo ikonama Hrista i bogorodice iz raznih perioda. Dve ođ njih su veoma karakteristične. Dok je prva, bogorodica »Ođigitrija so zlatni resi« iz Ohrida sva u stilu kanona, stroga izrava lica, dok Hristos blagosilja, druga, »Pelagoniska ili Vo-igranije mladenca«, pokazuje težnju umetnika da se otrgne od crkvenih kanona, da unese realistične momente. Na njoj je Hristos dete zavaljene glave, dignufih ruku kojima mrsi majčinu kosu, Obe ikone su iz XV veka. Kasniji su Hristo vi likovi, iz perioda turskog ropstva,
„ 6a-strogim izrazom lica, gde se oseća
pojava vladara, jer je crkva.u to vreme faktički zamenila feudalne.gospodare. nastojala da nasledi njihov autoritet u narodu. Svi ovi likovi rađeni su na zlatnoj podlozi. Na sredini iste šale nalazi se maketa crkve ŠV. Nikite iz XIV veka, Njene freske sadase kopirajuizbog &voje lepote pripremaju ,za izložbu jugoslovenske Umetnosti koja treba da se otvori u Parizu. ?? ı
U dve najveće i najsvetlije dvorane starog amama, trećoj i četvrtoj, smeštene Su kopije fresaka koje pretstavljaju vrhunac „makedonske 2ZOgrafske umetnosti, i makete najlepših građevina šrednjevekovne “crkvene arhitekture. Centralni zid prekrila je ogromna kopija freske iz XI veka »Uspenije „bogorođice« iz crkve sv. Sofije u Ohridu, freska sa puno rea= lizma i dramatičnosti u kompoziciji i izrazima Hrista i pojedinih svetaca, koji, svaki nd &voj način, oplakuju njenu smrt, Ova kopija, koja je isto fako verno prenela očuvanu lepotu i sklad boja originala, rad je makedđdon= skih slikara Kratine i ŠSojleva, Crkva
_ sv. Sofije pretstavljena ie maketom
fasađe te ogromne građevine, čije Se pojeđine strane, zatrpane zemliom, tek sada Oftkopavaju. U levom uglu ziđa, ispod freske, nalazi še i jeđan gipšani stub iz iste crkve, sa ormamentima
koje karakteristiše tročlana makedon-
sla pletenica, j
Puno realizma noši u Sebi i freska koja prikazuju oplakivanje Hrista iz manaštira sv. Pantelejmona. — Nerezi (XIT vek). Golo telo Hristovo, sasvim suprotno vizantiskom crkvenom kanonu, bogorođica drži ma krilu. Još
realističnije deluje druga freska dz istog, manastira, skidanje Hrista sa krsta, Na njoj jeđan svetac čupa velikim Mleštima eksere kojima su Hristove moge prikovane na krstu. Slobodu umetnika koji su dali freske u Nerezima karakteriše i te. što se na njihovim, ama. prvi put pojavljuje liku profilu — Rođenje bogorodice. Tspod haljina njihovih, svetaca naziru se isto tako veoma jasno i telesni Oblici, Četvrtu dvoranu ukrašavaju kopije fresaka-portreta srednjevekovnih vla-
· »Omlađinska biblioteka«,
BROJ 43
dara, Odela sačuvana u svoj lepoti boja i bogatstva ukrasa, pokreti i dr= žanje figura cara Dušana, carice Jelene. despota Olivera i drugih, odra> žavaju i pored svetačkih oreola (je~ – dan lik despota Olivera je čak i bez njega) likove svemoćnih vlastodrža.ca-feudalaca, U nizu radova anmonim= nih umetnika, ljudi iz naroda, nalazi se tu i velika freska, veoma lepa po plastičnosti figura, živopisnosti boja, savršenoj kompoziciji — Molitva na Maslinovoj gori, od episkopa Jovana, iz crkve sv. Andreje, okolina Prilepa (XIV vek), Kopiju je urađio &likar Zdravko Blažić. Po svojoj realističnosti izdvaja se u ovoj dvorani i ko= pija freske »Ubijanje dece wu Vitlejemu« iz manastira sv. Marko, okolina Skoplja, scena puna dramatičnosti i bez svetačkih oreola.
Rad na freskama prestaje u doba turskog ropstva. Mesto velelepnih cr-
kava i manastira, čiji su visoki zidovi
'ukrašavani freskama, zidaju se niske, skromne kućice, bez kubeta i zvonika, kao što pokazuje maketa crkve 8V. Đorđa u selu Banjanu, neposredna okolina Skoplja, One se sađa ukrašavaju samo ikonama. Međutim, i poređ jakog razvoja ikonopistva u XVII i XVIII veku, ove ikone više pokazuju kopiranje prošlosti, prelazak u jednoobraznost, u delima umetnika ima manje originalnosti.
Dve poslednje prostorije ispunjene
.&8u fotografijama. Na njima je prven=
stveno prikazana građevinska arhitek tura: kuće u Ohridu, unutrašnjost kum ća, jednom maketom čakiulica u Ohriđu u XIX veku, pored toga i konak manastira &v. Jovana Bigorsškog, njegove tipične drvene doksate, unu= trašnjost trpezarije. Na jednoj foftografiji snimljen je u prirodnoj veličini drveni reljef koji prikaznje sv. Klimenta. Reljef je rađ rezbara XIV veka.
Izlaz iz izložbe ukrašavaju dva tamna stuba čuvenog ikonostasa crkve sv. Spasa u Skoplju, rad trojice umet nike iz Debra, koji su ga rezali punih 12 godina. Stubovi &u sa S&vim orna=– mentima i likovima izvajani iz jedin= stvenog komađa drveta.
Izložba makedons6ke „umetnosti od Xdo XIX veka pretstavlja samo jedan mali deo onog ogromnog umetnič-“ kog blaga makeđonskog naroda koje je narod stvarao kroz vekove, čuvao
! ga u ostvarenim delima, bogatio svo-
jom životnošću i doprinosio njime
svojoj kulturi, Olga BOŽIČKOVIĆ
| *%
BIBLIOGRAFIJA
- Sreval ŠDEHIAC_ |
Stevan Sremac: Pop Cira tn Pop Bpira. Na slovenački preveo Davorin Ravlj Tlustrovao Bog. Vojnović-Pelikan. Dani »Slovenskog knjižnog zavodđa«, Ljublj 1949 gođine, 279 strana, cena?
Roksanđa Njeguš:Normirac u srcu, Zbirka književnih reportaža sa tematikom iz Oslobodilačke borbe naših naroda i socijalističke izgradnje naše otadžbine. Crteži Pjera Križanića iZ. Džumbhura. Izdanje »Rađa«, Beograd, 1949 gođine, Čiriljcom, 110 strana, cena 23 dinara.
M. Gorki: Pripovetke. Knjiga trinaesta. »Dela Malsimn Gorkog«, Prevela Vera Stojić, redaktor Ivo Andrić, izđanje »Kultu-
| Te« Beograd—Zagreb, 1949 godine, 421 stra-
na, ćirilicom. cena 54 đinara.
MHarel Čapek: Prva smena, U ovom delu istaknuti češki pisac, koji je izđahnuo posle minhenske izdaje njegove zemije, pokazao je da je pravi heroizam u PHdu koji zbližava i bratimi ljuđe. S češkog preveo Krešimir Georgijević. Izđanje »Matice srp“ ske« Novi Sad, 1949 godine, 168 strana, cena ?
Bil Noton: Dečaci. S engleskog preveo Božidar Marković. Crteži Džordža Badeja. izđanje »Prosvereduzeća Srbije, Beograđ,
te«, izdavačkog com, 366 strana, cena 53
1949 godđine, Ćć dinara.
Milovan Đilas: Lenjin o odnosima među socijalističkim državama, Izđanje »Kulture«, Beograd, ta godine ćirilicom, 74 strane, cena 6.50 nara. :. |
Istorija filozofije, u ređakoiji G. F. Aleksandrova, B. E. Bihovskog, N. B. Mitina 1 P. PF. Judina. Preveo Tom 1, filozofija XV — XVII veka nje »Kulture« Beograd, 1949 godine, nicom, 4800 strana, cena dinara.
Ređakcioni ođbor
Jovan Popanvić, Čeđomir Minđerović, Marijan „Jurković, Ivan Pp
Vjekoslav Maleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović, i Dmitar Miirev
ZŽEVNE NOVINMN PRETPLATA ZA KNJIZŽE djnarib
Za našu zemlju na 3 meseca 35 m. 6 mesmci '- dinara i,na godinu čina
140 dinara,
Za ' ostranstvo: na 3 meseca 5 GO“ ıı 6 meseci 100 dinara 1 na godinu
200 dinara. Rukopisi se ne vraćaju,
Broi čekovnog računa 1-2060378 Poštanski fah 617