Književne novine

| |

Gostovanje pazorišta iz unutrašnjosti Srbije i Vojvodine koje je obavljeno na kraju prošle sezone izne!o je probleme koji nisu samo problemi pozorišta u Srbiji i Vojvodini već vrlo akutni problemi pozorišta i drugih republika. Osnovno je pozitivno u tom radu da ova pozorišta napreduju, da 6e umetnički stupanj njihovih pret= stava uzđiže, da 8e povela kod njih borba protiv šmire, kiča, diletantizma, protiv laži i neprirodnosšti na sceni, da se pretstave pripremaju stuđiozno, da se ozbiljno razmišlja o realistič-

" kom ostvarenju dramskog dela na Sša-–

vremenoj sceni.

Kada su došle u pretres slabe strane ovih pozorišta kao jedan od važnih problema postavio se problem stručne pomoći. U repertoarskom pogledu ima pokušaja emancipacije pozorišta iz unutrašnjosti od slepog podražavanja repertoarima centralnih pozorišta, U pogledu interpretacije, režijskih koncepcija, velikim delom i glumačkih kreacija, postoji kad njih jaka zavisnost od centralnih pozorišta koje oni smatraju kao svoj rukovodeći uzor. Stručnu pomoć ta pozorišta koja oskuđevaju u rukovodećim kadrovima očekuju iz centra. Ona še oslanjaju na viđene pretstave u ceptru i na kritike koje daju svoj pogled na te pretstave. Mišljenia koje se javno iznose o pretstavama prikazanim u cen= ftru su veoma uputna i autoritativna za Sva pozorišta u unutrašnjosti.

Međutim pozorišni život kod nas Još nema svoj potrebni publicitet. Re= publični pozorišni listovi nisu uspeli da razviju saradnju niti da probleme pozorišnog života, one koji &6u značajni za razvitak pozorišta kod nas, postave na diskusiju. Mnoga krupna pitanja pozorišnog rada ostaju nera= svetljena i neraspravljena. Postoje kod pojedinih pitanja koja su od kapitalne važnosti za smemrice razvitka naših pozorišta suprotna i sukobljena mišljenja koja nisu izišla na videlo u javnim diskusijama, koja nisu prodrla sa svojim oštricama u naš? DpozoTišne kritike. Pozorišta u unutrašnjosti upućena su u velikoj meri na podražavanje pozorišta u cenfru zbog tor ga što nisu na čisto kako treba prići dramskom delu da ono. u inferpretaciji bude wealističko, khaka se treba odnositi prema Kknnjiževnom nasleđu, Klasičnim delima, kako iđejno i.umetnički delovati na savremenog gledaoca sa Scene, Nije razvijena dishtusija po časopisima i listovima ni o reper-

'toaru, izboru pozorišnih dela prema

idejnim .i umetničkim. problemima &avremenog gledaoca, nije izloženo Kritic mehanično prenašanje nekih pogorlšta u unutrašnjosti repertoara po zorišta iz centra. Ne razmenjuju se iškustva pozorišta putem časopisa, Izđavačka pređuzeća nisu do sada pokazala veliku aktivnost u pružanju štampane stručne pomoći pozorištima, šta više moglo bi se kritički govoriti o pasivnosti pojedinih izdavačkih preduzeća prema foj pomoći. Teoretski materijal o dramaturpgiji, režiji, glumi, scenografiji, košstimu, tehnici scene, morao bi da dobije širi, ređovniji i plodniji poblicitet, Morala bi da potekne inicijativa od izdavačkih preduzeća da pozorišni stručni radnici kod nas obrade pojedina pitanja, đa'svoja znanja prenose i putem "publikacije na mlade kadrove. Vreme je već da 8e naša izdavačka preduzeća založe u objavljivanju građe za istoriju naše išne umetnosti, da še obnove ma= terijali iz te istorije koji su u pro šlosti publikovani, da se anpgažuju stručni radnici koji će sakupljati i obrađivati istorisku građu našeg poporišta. a. 1 Pozorišna kritika zbOg 8SVOg VrIO velikog uticaja na pozorišne kađrove i noši znatnu, odgovornost za

razvitak pozorišta, njegov idejni i u-.

metničkci smer. Mnoga pozorišta, naročito Ona manja u unutrašnjosti, nalaze u njoj putokaz, Pozorišna kritika, međutim, ne prati aktivno, pozorišni žiyot. Ona se javlja. sa velikim zaka-

- šBnjenjima, ne stiže u pravi čas, u vre-

me kad šu diskusije povodom neke

pozovišne pretstave živo pokrenute u

saga propušta važne pojave ili pre-

o vijih letimično i površno prelazi,

anja se od zaoštravanja pojeđinih spornih: pitanja.

Polavi še na primer problem interpretacija komedija Branislava Nušića, živ i aktuelan problem za sva po zorišta u zemlji, a on se obiđe, ne analizira se putem javnih rasprava na kojima bi se ogledala sukobljena mišljenja koja kao takva postoje u redovima

nih stručnih radnika po ovakvom problemu. Režija Bojana Stupice, Huga Klajna, Gavele, Strocija, Jana, Mate Miloševića, Kjostarova i đrugih nose u sebi veoma diferencirane stavove prema pozorišnoj umetnosti, stavove koji se u svojim metođama, stilu rađa, umetničkom izražavanju u većoj šli manjoj meri razilaze i sukobljavaju, a koji &vaki za sebe odgajaju i pozorišne kadrove i pozorišnu publiku, ti stavovi još nisu kritički utvrđeni i diskutovani. Ni sami reditelii nisu svi svoj umetnički kredo izneli pred javnost.

Pozorišna kritika bi morala u konstruktivnijem vidu izvlačiti Ono šio je pozitivno stvaralačko za savremeno pozorište u kakvoj ušpeloj režiji ižneti one njene elemente koji znače Umetničlki doprinos socijalističkoj kulturi, I to ne samo u pojedinačnim kritčkim člancima u kojima še po obi-

GODINA II Adresa uredništva | . administracije: Broj 44 | Francuska 7? ~— Telefon: 28-098

ona ara r ri rar ppuryfar iu grize: ugura Era iOG IJA pr Ju JP tama TAU PL J JIJ BIRATI

MN Velibor GLIGORIĆ

čaju više zadrži na literarnom prikazu ·

„dramskog dela nego na režiskoj i glumažčkoj interpretaciji, već obimnije, u studijama, u svestranoj analizi ovih pozitivnih elemenata koji postaju smernice pozorišnog rada manjih pozorišta, u svakom slučaju poetsticaj za samokritičko reviđiranje svoga umetničkog rađa kod drugih pozorišta.

Isto tako. pozorišna kritika ne bi

. smela da letimično i usputno, kon-

vencionalno i malođušno prelazi preko pojava. koje označavaju deformaciju teksta, duha | iđejnosti kakvog dramskog dela. Takve pojave imaju raznovrsan vid ili u formalizmu, ili u naturalizmu, ili u psihologiziranju. Ako sađrže draž inventivnosti, a propuštiene su blagonaklono od strane kvitike, one se razmnožavaju i vulgarizuju u interpretacijama manjih pozorišta. Pozorišna kritika bi se morala mnogo &tudioznije. zadržavati .ra režiskim i glumačkim „interpretacijama, obave-

„ štavati se o putu kojim se do interpre»

tacija došlo, metodu rađa, mnogo Upornije braniti dramska dela od: slučajeva. vulgarizacija i teaterskog ble-

_ firanja, uočljivih pojava kod onih koji

podražavaju.

Pozorišni život u ogromnom rasponu razvitka u mašoj zemlji obogaćen je stvaranjem sve većeg broja pozornica, Rukovodstvo ovih pozornica je u formiranju. Ono se još teško snalazi u problemima koji su za njega novi, složeni, za koje još nema dovoljno znanja i iskustva, Njemu treba pomoći ne samo iz centra, već i iz mesta u kome radi. Najbolje rezultate pokazuju u radu ona pozorišta koja su okupila oko sebe savete prosvetnih i političkih radnika, onih koji vole pozorište i koji sa u stanju da pozitivnom stvaralačkom kritikom prate njegov rad. Pozorišta koja nemaju veze sa kulturnim životom mesta, sa prosvetnim i masovnim organizacijama, pozorišta koja se začaure sama u sebe, moraju neminovno pokazati. opadanje u umetničkim rezultatima i u vaspitncm uticaju na publiku. Pozorišni saveti ne smeju biti formalni i reprezentativni, niti se pak mešati u unutrašnje stvari pozorišta, u peršonalne odnoše, itd, Oni mogu pomoći

zorištima Svojom kritikom koja bi

morala biti vrlo aktivna i u jakom dejstvu, koja bi morala dolaziti i do javnosti, da se o njoj u osnovnim linjjama diskutuje, Vrlo malo ima kritičkih podataka o radu manjih DpozoOrišta, vrlo se malo Z o njihovim stvarnim vezama sa publikom, Pozo-

rišmi saveti mogli bi uticati da se kod

pozorišta u unutrašnjasti razvija ukus kako kod izvođačkih kadrova tako i kod publike, suzbijanjem banalnosti, tri vijalnosti, grube lascivnosti, lakrdijaške dubovitošti. lažne sentimentalnosti u interpretacijama. To se najbolje mo= ' že postići javnim predavanjima i kri-

· fikom koja na konkretnim primerima

mora biti rezolutna. Neukusnost koja su neka pozorišta iz unutrašnjosti poknzala prilikom prikazivanja »Dunda Maroja« i »Gospođe ministarke« morala bi biti izložena vrlo radikalnoj kritici u lokalnpj, javnosti,

Kađa je reč o pozorištima unutrmšnjosti potrebno je đa se borba protiv nabeđenog pedagoga, tipa profesionalnog šmiranta koji je pokušavao da se

' nametne prvih đana bujanja pozori-

šnogr života svojim uslugama, dovede do kraja. Taj tip još živi u pozori šnom životu pojedinih republika i štetočinski dela na razvitak pozorišta. On zavarava svojom profesionalnošću koja je u suštini primitivni diletantizam, ubogo neznalaštvo. Taj tip razara mlađe kadrove, inficira ih šablonom, lažnom teatralnošću, potpuno izvitoperava njihov talenat. Taj tip je našao dosta uđobno mesto u jednom broju kulturno prošvetnih društava, Treba.ga i ođatle svakako kao peda-

"goga isterati, a isteraće se uzdizanjem

pozorišnih kađrova po pozorišnim a kademijama. školama, „kursevima, Svaki zastoj ili nebriga u Uuzdizanju ovih kadrova znbčio bi zastoj u una pređenju pazorišta.

Potrebno je boriti se i protiv zaosta– lih predrasuda tamo gde ih još ima u lakom i površnom odnosu prema pozorištu. Pozorište je veoma krupan faktor u uzdizanju secijalističke svesti, u prosvećivanju naroda. Njemu je posvećena puna briga od strane naše države. Utoliko pre potrebno je uticati naročito javnom rečju da kulturno prosvetni zmačaj pozorišta u vaspim tanju naroda dobije svugde punu me-

Tu u svesti ljudi koji rađe na njego-

vom razvitku i unapređenju.

Izložba Slovenačke knjige u Beogradu

Izdavačko preduzeće Srbije »Prosveta« priredilo je u Beograđu tokom ove godine niz izložbi koje. pretstavljaju lepu i korisnu novinu u radu na širenju. i popularisanju 'knjiga. Od januara ove godine:do danas priređeno je šest zamimljivih i bogato opremljenih izložbi knjiga: Izdanje Srpske akademije nauka i savremeni jugoslovenski časopisi, Društveno-političke nauke, Tehnika, Poljoprivreda {i Šumarstvo, Medicina, Izdanja ·Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i Akademije znanosti i umefnmosli NR Slovenije. · | - Ovih dana, u prostorijama knjižare »Prosveta« (prodavnica broj 1) otvorena je izložba slovenačke knjige. Po-

setiocu se pruža širok pregled posle-.

ratnih slovenačkih izdanja, od političke i stručne literature do beletristike,

dečje književnosti prevodne literature, Knjige izdavačkih preduzeća Slovenije (Državne založbe Slovenije, Slovenskog knjižnog zavoda, Cankarjeve založbe, Slovenačke akademjje umetnosti in znancs&ti, Mlađinske Kmjige) svedoče o pažnji koja se u Sloveniji poklanja izboru dobre knjige a ujedno o brizi da knjiga buđe ukusno oprem„ljena. Izložba slovenačke knjige u Beogradu znači lep doprinos svestranijem i dubljem upoznavanju slovenačke književnosšti. O tome govori kako posećenost izložbe tako i veliki broj prodatih knjiga.

NEBZARONITA RONPFISKACIJA SLOVENAČKHE LITERATIRE U KORUŠKOJ

Slovenačko stanovništvo u Koruškoj posle pariske odluke, u čijem je do» nošenju učestvovala i sovjetska vlada, postalo je objekt sve svirepijeg terora. Austriske vlasti ne prezaju ni pred čim da nature silom svoju volju slovenačkom stanovništvu, U vezi s tim organi austriskih vlasti oočeli š&u nedavno i sa nezakonitim konfiskacijama slovenačke literature od slovenačkog stanovništva. Ova mera »predostrožnosti« pokazuje samo koliko je odluka ministara u Parizu bila nepravedna, protivna principima samoopre= deljenja naroda,

Konfiakovanje slovenačkih }knjiga austriske vlasti vrše i na ulici, Tako su, pre izvesnog vremena, austrijski organi u Ledenicama na ulici pretre&li slovenačkog radnika Simčiča i pro* tivzakonito mu odđuzeli slovenačke knjige, koje je imao pri sebi.

| BBOGRAD, UTORAK, 1 NOVEMBAR, 1949

ŽEVNIKA JUGO

SLAVIJE

LIST IZLAZI JEDANPUT NHDBLJNO UT

ORKO

PRIMERAK 3 DINARA

Ye i,

0 NEKIM POZORIŠNIM PROBLEMIMA PEDESETOGODISNJICA NAUČNOG ~·

RADA ALEKSANDRA BELIĆA ~

Tu neki dan navršilo se ·punih 50 godina nastavniPkog rađa i 52 godine vrlo plodne naučne delatmmosti d-ra Aleksandra MBelića, pretsednika Srpske akademije nauka i redovnog profesora Beogradskog univerziteta.

Profesor Belić se više od pola veka bavi naukom o jeziku kojoj je posve" tio sav svoj naučnički talenat, sve svoje izuzetne sposobnosti i noeiscrpnu radnu energiju. Za sve to vreme on je centralna ličnost te nauke, njen najistaknutiji pretstavnik. Može se reći i više od toga: naša nauka o jeziku poslednjih pedeset ''godina tesno je vezama za ime profesora Belića, Mnogobrojnim „značajnim delima od neocenjive i trajne naučne vrednosti on je u svim pravcima unapredio i ugavršio ovu najnacionalniju nauku. Takvim delima on-je obuhvatio široke, prostrane oblasti slovenske filologije i lingvistike, služeći se skoro uvek materijalom srpskohrvatskog jezika za „dalja ı.· šira ispitivanja. Snažan talenat, neizmerna ljubav prema disciplini koju neguje, neobično solidna naučna sprema, nikad nepokolebljiva istrajnost u radu, neophodna marljivost — sve je to, udruženo u njemu, omogućilo brzo rasvetljavanje najtežih pitanja u jeziku i sigurno i tačno objašnjenje najzagonetnijih jezičnih pojava. Rezultati do kojih je profesor Belić došao u svojim nauč'nim radovima od ogromnog su znača. ja za našu nauku o jeziku i za slovensku filologiju. Od tih rezultata polaze mnogi veliki ispitivači jezika pri rešavanju postavljenih srodnih problema. Zato pisati i govoriti danas o Beliću i razvilku njegovog naučnog rađa znači hišta mamje nego pratiti

'razvitak i napredak te nauke kod nas za više od pet decenija.

Na Velikoj školi Belić je godinu dana slušao predavanja poznatih naših naučnika prof. Ljubomira Stojanovića i Jovana Cvijića. On je već tada pokazivao meobičan interes za nauku. 1895 godine Belić odlazi u Odesu da tamo studira &lovensku filo-

"logiju, Posle dve godine studija pre-

lazi iz Odese, kao državni stipendista, na Moskovski univerzitet, gde postaje đak lingvističke škole jednog od najvećih ruskih lingvista akademika P. PF. Fortunatova. I tu se Belić izdvajao među sWvima njegovim slušaocima spremom i radom. Kada je završio studije, vraća se u Beograd i na Velikoj školi bude izabran za docenta. Međutim „njegov dučitelj Ljub, Stojanović, koji se svojim auto. ritetom nesebično zalagao da mu, slanjem u Rusiju, omogući naučno usavršavanje.. upućuje ga u Lajpcig, gde je 1899—1900 slušao pređavania iz uporedne gramatike, indiskog i litavskog jezika i &lovenske filologije Kod najboljih lingvista u Evropi u to vreme: Brugmana, Leskina i Ziversa. Tako je Belić postao đak druge velike nove lingvističke škole Đrugmana i Leskina, piladogramatičarske škole. U Lajpcigu ie izradio i disertaciju na nemačkom jeziku: O razvitku slovenskih „deminmutivnih i amypMWfjikaftivnih nastavaka kod imenipa (1900) koja je štampana u Jagićevu Arhivu za slovensku filologiju (knjiga XXIII), centralnom slavističkom časopisu, što je bio jasan đokaz da je Belić već tada imao pravu naučničku reputaciju.

Vrafivši se u Beograd sa doktoratom i kao naučnik pofpuno formiran, Belić- prima nastavu srpskog jezika na Velikoj školi. Odmah iduće godine (1901) on postaje njen vanredni profesor, 1905 redovni profesor. Kad je te godine Velika škola pretvorena u današnji Univerzitet, on, je na njemu vanredni profesor. Posle rata (1919) izabran je za redovnog , profesora, i kao takav nalazi se na katedri srpskog jezika i lingvistike i danas. Njegova nastavnička karijera, dakle, vezana je za rodno mesto Beograd, za njegov Univerzitet, Taj nastavnički rad bio je prekinuš samo gođinama Prvog svetskog rata, koje je prof, Đelić proveo u Italiji, Francuskoj i Rusiji, predđavajući na zastupajući i braneći &vuda interese i prava svoje napaćene zemlje.

Profesor Belić počeo se baviti nauše

nim radom. još kao student u Rusiji.

Prvi rad štampan je ,1897 godine u časopisu Ruske akađemije „nauka, Zatim. eu odmah došli drugi radovi, značajniji i veći. lako je prošao kroz dve velike lingvističke škole, profesor Belić se pri samom &tupanju u nauku odlikovao originalnošću u operisanju jezičkim materijalom. On nije potpao pod njihov uticaj, već se u. njima samo, naoružao bogatim znanjem koje mu je dalo mogućnosti da mnogo. savremenije pristupa proučavanju i rešavanju jezičkih pitanja. Tih godina kađa je profesor Belić otpočinjao naučnu delafnost naša je nauka o jeziku u mmogim delovima još uvek bila bez ispitivača. I on. je došao u pravi čas. Prof. Belića na Dprvom mestu interesuje istorija srpskohrvatskog jezika. Polje dijalektologije ležalo je neobrađeno, i on koji je diialekatskom materijalu pridavao izuzetno veliki značaj za istoriju jezika, pristupa ispitivanju naših govora na širokoj uporednoj, istoriskoi osnovi i po švom originalnom metodu: treba nastojati da &e odredi mesto dijalekata, njihove granice, uzajamni odnos »u njihovom istoriskom razvitku, nji.

univerzitetu i .

Branislav MILANOVIĆ

hovo grupisanje &a istoriskog gledišta«. Tako su nastali Belićevi »Dijalekti istočne i južne Srbije« (1905), veliko delo koje služi kao »ugled za

_ dijalektološka istraživanja«. Zatim je

tu Dijalektološka karta srpskog jezika (na ruskom, 1905), prva takva karta kod nas, a onda i druge rasprave ı beleške o dijalekatskim pitanjima. Ali interes profesora Đelića nije ograničen samo na srpske dijalekte. On je proučavao i čakavske dijalekte: 1909 godine na ruskom jeziku napisao je Beleške o čakavskim govorima, čijim se materijalom posle služio pri pisanju radova druge vrste. Mnogo godina docnije profesor Belić'se opet vra tio dijalektologiji člancima o svim našim djjalektima u Narodnoj enciklopediji St. Stanojevića, raspravom O osnovnoj čakavskoj akcenfuacčiji (1985). -

Ako uzmemo u obzir sva njegova dela, mnoge rasprave, beleške, kritičške ocene iz oblasti srp„kohrvatske dijalektologije, onda moženio slobodno reći da profesoru Beliću pripada najistaknutije mesto među svima našim dijalektolozima uopšte, da je on najzaslužniji od' svih njih. Njegovi se radovi ove vrste odlikuju novim pogledom na dijalekakske pojave, velikom: tačnošću zabeleženog materijala i novim načinom iznošenja tog mateYTijala. Sa tim osobinama oni pretstavljaju pravu' dragocenost naše nauke; |

Postepeno iz oblasti dijalektologije profesor A. Belić prelazi na ispitivanje istorije slovenskih akcenata. Na tom polju čuvene &u u nauci njegove Akcenatske studije I (1914), pored drugih manjih rasprava o akcentima. U njima je, uglavnom na osnovu ma-

'terijala čakavskog kastavskog govora

proverenog građom iz svih slovenskih jezika, Belić postavio novu teoriju o razvitku slovenskih akcenata i njome je osvetlio jedno od najtežih pitanja

uporedne gramatike slovcnskih jezi-

Posle teških godina Prvog svetskog

rata profesora MBelića obuzima ,nov polet u naučnom stvaranju, U vremenu između ovoga i Drugog svetskog rata on je napisao, čitav niz većih i manjih dela i istoriju našega jezika, 12 njegove sintakse j.građenja reči i dela u kojima se ispituje i materijal

„svih slovenskih. jezika. Da ovde po-

menemo samo. njegovu. knjigu O dvojini u. slovenskim jezicima (1992), koja naročito jasno baca svetlost na veliki deo istoriske morfologije našega jezika. Profesor Belić ie u švima ov:m studijama i ispitivanjima prilazio češto najzamršenijim pitanjima slovenske filologije i prošlosti našega jezika. Takvo je,na primer, pitanje slovenskog konjuktiva, slovenske glagolske

sisteme, promene zadnjonepčanih su-,

glasnika, značaja priloga, pitanje granice sloga i sastava rečj, u, srpskohrvatskom jeziku, slivaranja srpske redakcije ćirilskih spomenika, pitanje sintakse glagolskih vremena, itd. Belić je svuda davao rešenja teoretski

potpuno ubedljiva. Ta rešenja, zato,

pretstavljaju krupne rezultate za lingvističku nauku uopšte.

Godine 1941 izašlo je iz štampe kapitalno delo profesora Belića: Q.Ljezičkoj prirodi i jezičkom razvitku. To ie plod njegovog dugogodišnjeg rada na nauci.o jeziku. naročito rada na sintaksi. U njemu profesor Belić duboko lingvistički ispituje prirodu jezika uopšte, njegov unutrašnji život, određuje uslove jezičkoga stvaranja i, zakona razvitka u jeziku. U toj knjizi. profesor Belić je izneo &voj pogled na jezik i dao svoje učenje o jeziku. On jezik uzima kao celinu, kao stvarnost. »Jezik mora biti ispitivan uvek u onim prilikama. pod onim uslovima i u onoj sredini u. kojoj se stvara«. Ovo krupno delo, poz nato kod nas kao Belićeva lingvistika, nije još u opštoj lingvističkoj,nauci dobilo svoju ocenu, ali je

njegova pojava u njoj nesumnjivo

od ogromnog značaja.

Velika je zasluga profesora Belića za našu nauku i u tome što je on uvek budno nastojao, da razvitak našeg književnog jezika ide putem koji je obeležio besmrtni Vulk. jer je to i put pravilnosti i čistote njegove. A zatim iu tome što je prema Vukovim načelima ulvrdđio pravopis toga jezika. God, 1923 profesor Belić je sastavio Pravopis srpskohrvatskog jezika; 1930 god. izrađeno' je Pravopisno uputstvo u čijem je sastavljanju on najviše u. čestvovao, Drugo izgdanje Belićeva Pravopisa poštalo je zvaničan pravopis našep književnog jezika. Posle oslobođenja, kada se iz osnova izmenio ekonomski i društveni život u našoj zemlji, jezik, kao društvena pojava neophodna potreba, počinje, se razvijati u tom pravcu. U novim uslovima

razvitka jezika i pravopis zahteva iz- -

vesnih promena. Profesor Belić, koji sve to Živo prati, spremio je movo izdanje pravopisa sa mnogim nužnim

· izmenama i dopunama.

'U vezi sa nastojanjem đa se &avremeni jezik pravilno razvija nastale su Pelićeve studije o osnivačima naše nauke o jeziku, o Vuku Karadžiću i Đuri Daničiću, skupljene posle rata

u dve knjige: Vuk i Daničič (1947) i Vukova borba... (1949). Profesor Belić je najveći poznavalac Vukove revolucipnarne borbe za pobedu narodnog jezika u Mnjiževnosti, što znači za / kulturni preobražaj srpskog naroda. On je tu borbu pravilno i kao takvu ocenio, i time je odredio pravi značaj pojave Vuka Karadžića u istoriji na-, še kulture. Daničiću je tek u oceni nje ·govih nenadmašnih dela koju je dao profesor Belić određen rang najvećeg naučnika u jezičkoj stmuci kod nas.

Da pomenemo još i dva časopisa koje je uređivao profesor Belić, Sedamnaost velikih knjiga Jugoslovenskog filologa, posvećenog slovenskoj filoJogiji i lingvistici, pretstavljaju dragocenu literaturu za naše ljude koji se interesuju i bave naukom o jez:ku. Osim taga tu je kritički propraćeno sve Što je važnije urađeno u evropskoj lingvistici između dva svetska rafa. Popularo-naučni časopis Naš jezik (sedam knjiga) tretira probleme savremenog književneg jezika. On je taj

"posao nastavio i posle rata: Naš jezik

je ove godine obnovljen, * Južn, fiJolog: (knj. XVIII) pripremljen je za "štampu. I jedno i drugo opet najviše zaslugom profesora Belića. ?

Kao pretsednik Srpske akademije nauka profesor Belić je pokazao izvan redne sposobnosti za organizaciju. Sredstvima koja su od narodne vlasti izdašno stavljena na raspoloženje za razvitak naše kulture i njegovim neumornim zalaganjem ova je ustanova obogaćena čitavim nizom instituta koji svoju naučnu aktivnost vezuju za našu savremenu stvar nost.i njene potrebe, Pod neposređ- ” nimi rukovodstvom profesora MBelića uveliko je otpočela izrada rečnika književnog jezika našeg u Institutu. za srpski jezik.

Duga nastavnička karijera profesor. Belića na katedri srpskog jezika od velikog je značaja za naš naučni i kulturni razvitak. On je odavno stvorio svoju školu. Njegovi učenici da nas predaju srpski jezik na svima fakultetima u našoj, eemlji_i gotovo u "svima višim pedagoškim školama, Onj prenose nn druge Belićevo učenje o jeziku. Znalan naučnički kadar okupljen je tako oko ličnosti profesgqra Đelića, IT u srednjim školama nastava maternjeg jezika uglavnom je u rukama PBelićevih slušalaca, On je na taj način svoje široko poznavanje i naučno fumačenje 'jezika i liubav prema njemu predao svim kulturnim pretstavnicima svoga naroda, Njegova Uuniverzitetska predavanja jesu prava smotra rezultata do kojih je on došao u bogatim naučnim ispitivanjima i do kojih dolazi i u isto vreme. ispravljianje drugih koji su se dotičnim pitar njem bavili. Svojim naučničkim autoritetom profesor Belić uljva duboko poštovanje kođ svojih slušalaca. Kao nastavnik on se uvek odlikovao taktičnošću na ispitima i pravičnošću pri ocenjivanju. I u takvim prilikama on je visoko cenio nauku. Zato što je u vek bilo tako, katkad je možda izgledalo da je fo njegova preterana strogest. Međutim to je bila samo njegova velika ljubav prema našoj nauci o jeziku i ljubav prema studentima, tJ, prema onima koji tu nauku treba da prihvate i neguju. 4493

Kađa su našu zemlju pregazili faši-, a&tički osvajači profekor Belić je ostao veran svome porobljenom narodu, povukao se potpuno iz javnog života. Ali neprijatelj nije tu stao: veliki nauč. nik svetskog glasa dopao je logora na Banjići i tamo je u starim godinama preživljavao ve užase i patnje u kojima se malazio njegov narod. Posle pobedanosngg završetka rata profesor Belić je nastavio svoi rađ na nauci sa smažnim poletom: Postavio je sebi nove zađatke, zamašne i teške: da izradi istoriju našeg jezika, novu nauč= nu 6intaksu i nauku o građenju reči. · Zahvaljujući ee navodnoj vlasti, povodom s8Vvog jubileja, na svemu što je ona učinila i što čini za napredak naše naike i kulture, profesor Belić je s punim pouzdđanjem naglasio đa će on učiniti sve. da te poslove završi. Pored toga on vrlo aktivno svakodnevno učestvuje u današnjem Mhulturnom živolu naše socijalističke đomovine. Široka lična kultura, bogatstvo znanja i iskustva i iskrena odanost dobru naroda —,šve je to spojeno u profešoru Beliću, i njegova je reč na mnogim. mestima često neophodna. A ugled koji je on godinama i godinama sticao u naučnom svetu porastao je dotle da se njime danas s pravom može poaositi naša nauka, Jer je on jedan od, njenih najvećih pretstavnika. Savremeno pokolenje odalo je zasluženo priznanje i blagodarnost profesoru Beliću svečanim proslavljanjem pedesetogođišnjice njegovog naučnog r

s ZOO

ya 685 UM ta

asa

DSLR Mr Or s ri kd

a Kr e =

SRL AL

aa PRSER i

Srb TE PO

spa cika

are: (a.

WEZA ei Hoja a

ZC ay aa a

ff | i

| Vet MAPIRESh \

x Ke. 7 NOŠEOrp ATL o „i