Književne novine

STRANA 2

| - INFORMBIROVSKE LM

Vjeko AFRIĆ

Kampanja kleveta i laži protiv naše zemlje svakim danom poprima sve veće i šire razmere, U ovoj poslednjoj _ etapi, nakon budimpeštanskog proce8a, poprimila je već takve fantastične ' razmere, đa se čovek pita odakle tak~

=wim ljudima toliko fantazije da dano-

mice izmišljaju toliko laži i kleveta. No, ako pogledamo u bližu istoriju takve političke propagande naići će! mo na žalosnu činjenicu, koja nikako ne služi na čast ni bukačima iz Kominforma ni vladi Sovjetskog Saveza koja im rukovodi. Metođdi same propagande, konstrukcije u formiranju

laži i kleveta, procesi lansiranja tak-"

vih besavesnih fantazija, imali su !siu sintaksu, etimologiju i stilistiku u nekadanjoj „Gebelsovoj propagandi. Svi _ instrumenti propagande već se u pu_„noj meni iskorišćuju. Pošto. su već ı ispunjene sve novine 1 časopisi svih . zemalja narodnih demokratija lažima 6, klevetama protiv Jugoslavije, pošto „su već i javne tribine iskorištene, u · istu svrhu, pošlo su i konstruisani -.monstruozni procesi, pošto već ne mo= „čete da odvrmete na radiju nijeduu . stanicu. zemalja narodnih. demokratija ili Moskvu, a,da ne čujete glasove te gablasne propagande, došao je sada red ima umeinost. Počeli su sa filmom, i to smišljenim i unapred udđešenim si„stemom, Stvara se film novog žanra: „umetničko-dokumentarni, Bez obzira na to, što po mom uverenju takav Tilm ne može da prikaže ni umetnost, n dokumenat, taj žanr filma je dosada, uzimajući stvarne i istinske dokumon– · te u filmsku obrađu, davao barem nokakvu ilustraciju, živu možda i in'teresantnu, o istinitim istoriskim događoajima. Sečamo se filma »Pad Đer, linae u prvim danima oslobođenja. | Taj je film svojom plastičnom i živom . ilustrativnošću zadovoljio našu zna„tiželju i duboko nas potresao,. kada „smo svojim očima mogli da , vidimo kako je centar fašizma srušen u prah i pepeo. Bili smo zadovoljni, gordi i „ponosni što možemo da gledamo po'slednje. ftrzaje odvratne aždaje i j&voetli pobednički mač. Taj film je zaista plastično ilustrovao jeđan stvar„ni istiniti i veliki ištoriski događaj.

U avgustovskom broju časopisa »Iskustvo kino« čitam o daljem: razvoju „filma takvog novog žanra, umcetničko„dokumenfarnog. Nakon »Staljingrad„ske bitke« i »Trećeg udđara« sprema se sada movi umelničko-dokumenftar– ni film »Tajni rata (ili, »Peti, udar«). Scenario za ovaj film napisao je 5OVjetski pisac N. Virta. Zadatak. jezovog Tilma da »sa boliševičkih, partijnih pozicija film treba da da istinitu, Uimetnički ubedljivu, političku tačnu a~

nalizu događaja koji su se razvijali u „Jugoslaviji 1944 god. i analizu koja, će „posedovati „dokaznu snagu, pravog do-

. \kumenta.«. Čovek ·bi mogao očekivati ' !đa će takav, film, prikazati herojsku

“borbu naše NMarodnooslobodilačke voj„ske, koja,ge baš u to vreme pod,ru'kovodstvom naše Komunističke partije i da Tita razvila u pravu Armiju, d

'staških ostataka, učvršćenje narodne ivJasti kao najbolje parancije za 'kasniju izgradnju, socijalizma. u. našoj zemlji i hiljade drugih akcija koje je poduzela Komunistička partija JugoSlavlje za konačno oslobođenje naših naroda, za pripremu izgradnje soćija-– lizma u našoj zemlji, a koje'su alccije poznate „čak i svakom jugoslovenskom pioniru: i to ne iz novina ili radija, Mweć iz ŽIVOZ iskustva. koje je pružala

svakidašnja | stvarnošt. Prikazujući takve dokumente, film bi morao da da istinitu, umethičlci ubedljivu, politički fačnu annlizu događaja koji su Se razvijali u Jugošlaviji 1944 god. Međutim što obečava scenarij N. Virte? on obećava da »veoma đet aljno 1 interesanino prikaže onaj · diyerzioni rađ, koji je obavljala engleska. špijunaža oko „Tita, a da je to istoriska, :Šinjenica navođi se kao dokaz neosnovana tvrdnja Ž. Dikloa u listu »Za trajan mir — za narodnu demokratiju«, koji kaže: Mi, imamo pravo da pretpostavljamo, da je u vreme rata Intelidžens Servis imao u nepqsrednoj okolini Tita svoju. „agenturu«,. Ovakva jedna „solipsistička, „pretpostavka bez ikakvih stvarnih argumenata poslužila je N. Virti kao, nepobitni dokazni moaterijal, 10

| Jedna ovakva. VAJEBlA ya iedaja čoveka koji-nije ni, zavirio.,u, prilike Jugoslavije poštaje za, kominformsku propaganđu »šnaga pravog dokumenta«. Milioni i milioni Jugoslovena. ko? ji su u neposrednoj blizini bili živi,i istinski &vedoci velike i beskompromisne borbe, koju je vodila, KPJ sa drugom Titom na čelu proliv! fašizma, a,za uspostavu vlade proletarjjata i izgradnju ,&ocijalizma, be izmače: ništa, i

istinski dođaji treba, da ustupe:mesto ·

iskonstruisanim lažima, kojima!:je:tcilj da doprinesu jedam udeo više urovoj najbesramnijoj kampanji, protiv ma rođa koji su uvek visoko dizali svoj ničim Bppaljnh" šteg POIOIE i čoveč“ nosti, ; | Taj film treba nažodima gdVjdtagog Saveža i &vetskoj javnosti da prikaže nove laži o našoj borbi o našoj Partiji i našem drugu Titu, Kroz Enagu filmske umetnosti treba đa se proturi nova izmišljotina, nova zločinačka kleveta. Nijeđno sredstvo za postignuće tako nečovečanskih ćiljeva ne može da bude nćiškorišćeno. i

- Nakon bezobzirnih aipkijavehističkih napađaja na Jugoslaviju i njene marode, nakon gažehja svih” moralnih principa u "politici, došla je na red i

}je, likvidaciju četničkih i u-'

umetnost; Mi sal \fled\ sie falsjficira i izvitoper Još do nedavno su umetnici Sovjetskog Saveza, a poseb-

ino filmski radnici i umetnici. u, svim 8vojim zajedničkim izjavnma nasla"šavali 8vrhu umetnosti koja mora đa Služi istini i napretku čovečanstva. Oprečnost između reči i dela koju sovjetska vlada provodi u politicj'sađa se eto. prenosi iu umćtnost, Šta će osta Ti od umetnosti, ako joj negirate njenu srž i njenu svrhu: istinu. No taj i ta. kav način tumačenja umetnosti ne

"može uništiti 1 negirati “umetnost kao.

takvu. Umetnost je u svom dugom is-

toriskom razvoju! prebrodila već mno- '

ge i mnoge krize i atake, a takva tre„firanja i atentati podmladi]i, i ona je novim, svežim i čvrstim smagam5 probijala'put istini.

I kao što đana& cela besomučna kam- '

panja protiv Jugoslavije neće i me može s&lomifi snagu i veru naših narođa, kao što' ideja socijalizma, komunizma, napretka čovečanstva, može utrnuti ovim alentatom Kominforma, tako će i umetnost preboleti rane što joj zadajete i stupati kroz ištoriju ponosna i &mela. Samo što će ime sovjetskih umetnika koji ovako služe laži biti ukaljano, što će poznije "generacije ukazivati na njih kao na falsifikatore umetnosti, IROrUg iigstine.

samo su je osnažili i ~

ne”

· KNJIŽEVNE. NOVINE

S orrrox-

| MUNIJESMO | PWEROVAČU |

" Da će n88 ognjem peći, da će nas, mačem sjeći mi nijesmo vjerovali,

+ će naš,grho Srošti V a i tugu oru vesti mi nijesmo vjerovali;

ie.

|| i t

da će nam nadmeno eeti

da živimo ludo -i-pseći m baš zato što smo mali;

da Če nam gazit slavu —— | _ ko hali pustivftavu i, ea gf, \ baš ato što smo mali;

da će nas mržnjom žeč i lažju” "ljutom, sjeći | mi nijesmo vjerovali;

ofa će nam, željot khukce i ledem mrak i muke,= mi niješmo vjerovajii i 073

Mi. nij esmo vjerovali,

.al sve je, avai, tako —: sramotno, naopako... '

j n Duša KOSTIG

aj SVI UVU VA IO O · AM " OV

ZABRANA PILMA O BORBI , ŠPANSKOG NARODA |

Prancuska vlađa. zabranila je prikazivanje filma o oslobodilačkoj borbi španskog naroda %Oni "Roji si še digli pre zore«. Na osnovu autentičnih filmskih reportaža i žurnala u „filmu je prikazano bombardovanje 'Gemike, kao i borba internacionalnih Moga.

„li. .Vih--priča~bajkiy ass seen"

id ya "vena,

EM Vd

74 B Zi

% f:: y”

,“ &vyome referatu na', izvanrednom

| Bvyegaveznom kongresu Sovjeta, 25 0O:„vembra 1996 godine, govoreći o buržoaskoj kritici projekta novog ustava. SSSR, Staljin se osvrnuo” i na neke

kritičare koji su tvrdili da je projekt '

| Ustava samo obmana, namebjena da

i zhvdta ljude jem bo»njima, SS9B O

stvari nije: država već samo geograf-~

skT Đojam; ba prema tome oni ne mo

že ni imali neki ustav. On je tom pri"likom govorio o jednoj od Sčedrino-

»U jednoj od aVojih Oriča–baiki veliki ruski pisac Ščedrin daje tip svojevoljinop, birokrate, veoma ogra-

m ara e

TBiččhog" i tUpoglavog, ali đo krajno=- |

isti samouverehog: i revnosnog, Po= 0 (Štio je taj birokrat, zaveo u »povoeze*, noj mu« oblasti »red i mir, istre„bivši WMiljade stanovnika, i 'spalivši „desctine, gradova, pogledao je ako sebe,i na horizontu. spazior Ameriku, Sl zemlju, naravno, slabo poznatu, gde,

Sad} gbunjuju narod. i gde, Be državom upravlja, dr ukčijim . meto Ya, Birokrat. je spa3zio, Ameriku i uzrujao

o. jeBleda, postoje nekakve slobodoe,ko-

ji Va

Nikola VUJ ANOVIĆ:

= ištoriski" Otkrivena iškustva u Dpokri-

vanju istine, uspeti u svome Weza-'

hvalnom poslu protiv Jugoslavije i njdne stvarnosti, Daybi. uspeh bio verovninijih oh} sa u 'tome pokrivanju koriste dvostrukim pokrivačem. Jedan je izvučan iz prašnjavih muzeja

spednjevekovlja, a izatkari je od svih

vrsta;nlaži, Hzraišljotina, kleveta, 5u„donja vošticama,- pseinia~i- psovki. Taj pokrivač je od vekovne upotrebe voć prilično olinjao, i pocepan, ali verni učenici zato, pažljivo krpe svaku rupu kroz koju 'bi mogao proći

„\eračak gvetlosti, oni u taj posao uno-

"SC SVO BVOjU' uahtazijuj pokušavaju “a gdtarl poktivač obogate novim i originalnim zakrpama. Au tome bi im mogli Peznvideti i njihove preteče iz dalekih vremoena, kao i ohi iz bliže prošlosti. |

„Drugi pokrivač čini grobno #ulenje o. jugoslovenskoj stvarnosti, briga da

o onijedna „istinita, informacija, o našoj zemlji ne ugleda sveta. U tome se, o

se: kakva,.ije to. zemlja, „otkudđa+ je . ona iskrsla, na osnovu čega, „Ona . · postoji? Doduše, ona je pre ngkoli-

ik stoleča slučajno. otkrivena, ali zar,ona: ne bi mogla, biti. opet pokri da od nje ne oslane ni, ftra·ga ni glasa?. 1 rekavši to doneo. ie rešenje: AEanOyO PRIE Ameri kule” . + OI

ri Prošlo :je: otkđa veš ifepoiagi. Roka c!i ponovo'su' se pojavili Ščeđrinovi bi„rokrafti, ovaj put onde gde:.to nije ttebalo očekivati, koji !veruju da mogu pokriti jednur'zemlju i njenu”gtvar– nost. „Ovaj,put ne više, Amorjku, niti Sovjetski Savez, već socijalističku „Ju'"gošlaviju, 'Savremeni Ščedrinovi birokrati ipak | Seroji, daće, Koristeći sva, . Gosađa

INFORMBIROVSKA TRANSFORMACIJA · 0 JEDNOG SPANSKOG GENERALA

Informbirovski list »Za trajan mir.« a zatim »Rude pravo«, organ KPČ, objavili su seriju klevetničkih „članaka španskog generalu u emigraciji Antonija Kordona. Radio „Moskva i ostale informbirovske nadio a&tanice odmah su prihvatili, ovo, pisanje, jer sve što je kleveta protiv Jugoslavije mora da uđe u sadržaj emisija Radio Mošlkve i ostalih informbirovskih radio &tanica.

Pisanje "generala Kordona, puno „psovki i kleveta protiv ličnosti druga "Tita, dokazuje, jasno i nepobitno, da Tezolucija Tnformbiroa,- a to znači politika, 'diktata koju sprovodi SSSR, nailazi na .odziv samo kod moralno 'propalih ljudi, kod ljudi koji su izgubili svaku, reyolucionarnu perspektiyu, „jer, 6u prekinuli vezu i ša sVOjim narodom, sa borbom svoga nar0đa, i sa napretkom, jer su švoj lični komoditet pretpostavili interesima onoga pokreta u čije ime žele đa govore, '

'TProđaja Bavebti; gospodina Korđona, bez obzira: ko je kupac, ostaje” uvek samo mdjprljaviji · posao među evim 'brljavim poslovima.

Ali, kad jelta prođaja savesti tako đubolto izdajnička kao: što je to slučaj sa pisanjem generala Kordona o ličnosti druga Tita, onda” se poštavlja pitanje da” li je ikada taj. gospođih general imao trunke poštenja revoluicionara za koga se izdavao dosada. ”

Najbezočnije wu članku generala Kordona objavljenum u listu »Za tra“jan mir... dr{dBke mesto gde 'se on sam čudi i bodthVlja pitanje »kako je mogao taj reakćionar (misli na druga Tita) da se izda za revolucionara...ć. Gospodin Kordđoh, naravno, pre toga kaže, da se to »pitanjeć postavlja kod onoga koji Titova dela proučava sa odstojanja, "Trebalo je, rađi jasnoće, đa gospodin general, nađođa, ali on to neće da uradi jer za to prima platu na informbirovško1i kasi, (da &e to »sa 'odstojanja« odnosi na logiku rezolucije Tnformbiroa koja je i računala. sa takvim moralnim pigmejicima kao što je gospođin general Korđon.

Ovaj general:ne komanduje nikakvim: jedinićama boraca, već ubira aplauze i prisustVuje banketima u Parizu, Moskvi, govori »u ime«' 'španskih revolucionara koje Franko sva kodnevno 'strelja po zatvorima, često evocira heroje borbe španskog narođa iz ranijih epoha i &lično onome što šti radili za vfeme rata' Rakoši, Toljati i druge perjanice Informbjroa, preko člinaka i govora na rađiu, poziva u borbu španski narod. On toi borbi ni šta ne (doprinosi, jer je vrlo, vrlo dhleko od :hje; a što je tragično u tome jeste činjenica da on lažno obavešta» va dvoje zemljake u Španiji o · pofspek tivana mjihove borbe. Svojim pisanjem o Narodnoošlobodilačkoj borbi Jugoslavije gospodin Kordon jezuitsko-judinovski ubija kod španskih boraca svaku pomisao na uspeh OE hove, sopstvene borbe.

Gospodin „general Kordonzna đa je odgovor na njegovo sadašnje ' pitanje dao: on: sam u članku »Vojske' i gerile — jugoslovenski! primer« koji: je objavljen. aprila 1947. godine u časopigu' španskih republikansıih oficira »Kul_ tura militar« čiji je: on:šef — redak tor. On je tada lopo objasnio Bvojim' španskim čitaocima zašto je drug:Tito uzdignut. ma mesto koje danas zauzima. On: je tada pisao: »Za razliku od svih drugih gerilskih pokreta. u To jima: je gerila dejstvovala u.saradnji sa. svojom :ili: savezničkom vojskcm, uopšte kao njihova pomoć, jugoslo._ venski gerilski pokret pretstavlja, po' prvi. put, primer, u nacionalnoj 'razmeri i kroz borbu, potpune i završne trasformacije jednog gerilskog bokreta u snažnu BDauiOTu! natodiu armi-

«. » r (U ft

o OByaGići ika na safiiaolju u Jugoslavi, "posle 6. aprila 1941 godine gene“ ral Kordon je pisao: »Dva puta 'su.6e otvarala za jugoslovenske narode u toj situaciji: put rezignirane pasiv. nosti, »u Očekivahju boljih vremena za bodyde o je savetovala emigralnf-.

ska „vlada dz Londona, ili put. borbe,

_hiljađa nem „ka, “žala osovina. »Ova, ofanziva, pisao je

(protiv ivaparah i njihovih dotogćih

saradnika. Ovaj drugi put. je izabrao onaj koji, danas, pred svojim sugrađanima i pred. celim svetom, između..o stalog zaslužno nosi ime prvog, jugo&lovenskog. rodoljuba: Josip Broz 'Ti-

· to. Na njegov. poziv i ispunjavajući

odmah. njegove direktive koje je dao

„u svojoj istoriskoj naredbi od .21 ju-

na 1941 godine, pojavile suse prve

·gerile.« | ;5+

:Dalje general: Kordon opisuje prvu nemačku ofanzivu protiv Narodnooslobodilačke vojske i navodi da. je u toj ofanzivi učestvovalo ukupno , 160 mačkih i italijanskih vojnipored” Mvisljnškihe koje je naoru-

peneral Kordon, jasno .je pokazala Titu da, je neprijatelji bio spreman „da realizuje u Jugošlaviji snažni, voj"ni napor sa ciljem potpunog uništavanja rodoljuba. Hiller je razumgpo vrednost koju pretstavlja za invaziju SSSR-a od, strane njegove vojske, i "uopšte za 6Ve njegove Osvajačke. plamove jugoslovenska, pozicija, , klin Balkana, „Bolan baza za ofanzivne operacije i na istočnom Mediteranu i Srednjem Istoku, opasna pobunjenič-

a žiža, ako. ne bi bila, ugušena, „za OP alraki Austriju, Bugarsku. i ,ItaJiju. Bez sumnje to je takođe shvafio „maršal Tito. Nastavljanje započute 'borbe moglo se ostvariti jli pomoću malih početnih odreda, proširujući, Više i više njihovo dejstvo, povećavaju= ići njihov, broj, ili prelazeći ma formiTanje vojnih „Jedinica, sposobnih da zadaju teške udarce osvajaču, Pažljiva atudija internaciohalne i nacionalne situacije „pokazuje opravdanost prihvatanja drugog kriterija „od strar ne maršala. "Tita, Njegovo „ostvarer nje omogućilo , je Jugoslaviji važnu saradnju sa savSznicima u antifašističkoj borbi, prikivanjem na, Md venskoj 'teritoriji znatnih neprijatelj skih anaga.i to bi dalo Jugoslaviji, na 'dan pobede, pravo na potpunu, nacio nalnu nezavisnost i pravo, da ide putem socijalnog naprefka,. ·ne „ritmom određenim od imperijalizma, kao u sta roj Jugoslaviji nego ritmom o” kome bi slobodno GSOS ?ugoslovenski narodi.

Ali, kako svaki; Ovu vojsku? Tstorija gerile pokazala Je, naročito na primeru španskog goerilskog 'pokreta iz 1808'da je formiranje velikih" gcYilskih jedihica voinog tipa imalo mogpativhe efekte za borbu jer su 'gBrilska formacije Iakše podlčgale udarci: ma nebpbijateliske vojske, Tito je 'tešio problem genijalnim i smelim osivarenjem ovoga programa: 'Rezvijaz ti postepen 'Borilu u naradnu gerilsku vojsku, a ne prestati zbog. toga sa formiranjem novih i novih gerila Do celoj nacionalnoj teritoriji. Prjla< gođavati jedinice u svojoj oPgan!ždciji i u svojoj taktići' raspoloživim sred, stvima, dati im Žoljezhu. dišciplinu i nesalomljiv moral. Iskoristiti šVe bkolnosti borboe"za'naoužanje | pos stignuće daradnje: prvo strateška" zatim operativne, sa igton in i žapaa– nim saveznicima.

Pošle prikaza ordanizovanja, NLO nidos1dbodilačke 'vojška” u „vatri, nepri. jateljskih ofanživa Meneral” Kordon piše: »Treba istaći đa, od prilike, do. VI heprijateljsko ofanzive, jug ve a iy eka, vojska gd, saha baoryža! oryžjem otekim od neprijateija, (podvultuo je general Ya naročito „Đružjem). petnaest (body uta generhi 'Korarm ı italijanških divižija " je je dy. da razdruža pređuhitrivšj pokužaj Ne-, maca, uoči kapitulacije Ttaliić, u. vremenu između ViViI fašističlce oan, zive« , ' S:

Dalje je “general, Kordoh opisa, način. partizanskog. ratovanja „u tolku Narodnooslobodilačke borbe i podvH=, kao važan. organizacioni, momenat u, partizanskoj vojsci stvaranjem. već, sa prvim.brigađama, uđarnoe grupe, koja. se saslojala od nekoliko; brigada. »Sa.

ovom grupom,. Disao je. general,, Kor-

don, išao je i borio se lično Tito u to~. ku: velikog. dela rata. Ova grupa bila. je mozak i du:

smeli nosljag, PO. celoj, jugoslovenskoj. :

mu: Ti

duša vojske, npeumorni i;

„teritorifi: alobodilačike drahoaHi i za„gtave jedinstva, bratstva i' borbe 6vih . jugoslovenskih naroda i :rodoljuba«. -:bZiatim” je general Kovdon opisao IV „fašističku ofanzivu protiv, Narodno=oslobodilačke „vojske.'i priložio kroki „operacjja, U. analizi IV meprijateljske. ofanzive, general Kordon: je stalno -dsticao naredbe “koje. je., davao drug Tito, i istakao jedan od principa- jao jima je drug Tito često rukovodi 'svojim 'nafedbama: Ne bojati se o! 0 'ća. »Ovaj princip, pisao ije genčršl 'Kordon, kada ga'nosi vojska kao što U'ga!je nosflq' partižanska (koja je umo"14" da razbije pet' velikih neprijateljskih obruča orgariizovanih' ti pet prvih ofanziva)/ima ogromnu borbenu vred"most i dokaz je ' vojnog morala na naj„višem stupnju; imao ič u!opisanojrofanzivi originalnu. i genijalnu.. primeIII divizija, koje, su se nalazile izdan obruča- vrlo udaljenhe od “neprijateljskih linija, bile su” dđe6brovoljno uvučene u obruč.od strane Vrhovne komande, da bi-zatim-pojača=-= ne IT i VII divizijom i potpomognufe

„do. smešnih, apsurda, do toga da čak azaboravić da karti, M oji ta prokleta zemlja koja

„We, zove Jugoslavija, da.,so, nastojinpo

w svaku cenu izbeći i pominjanje toga . i" anatemisinog imena,

"liko nije reč o kleveti, psovki i pret-

nji, protiv te” »čudovišne zemlje«. 'Ponovo se na zasedanju Ujeđinje-

nih načija pojavio isti problem —ka-–

- ko pokriti Jugoslaviju; razumljivo, u-

koliko se ne bsuje i ne kleveta, jer i to. špada: u pokrivanje? U Ujedi'njenim' nacijama Jugoslavija učestvu-=

„Je u rađu, izlaže svoj stav, stavlja U konkretne predloge o kojima mora

- izrazito

da: se"izjasne Sve zemlje bile one 'informbiroovske 'ili ne, žele one to ili ne. Ti predlozi su' usmereni na "odbranu mira, đemokratije, slobode i nezavisnosti malih narođa — oni su antiimperijalistički. Kalo,

-idakle, objasniti to da jedna- zemlja,

· jalizma#,,

koja je »kao što .je to opšte! poznato« (»prešla, u imperijalistički tabor«, postala »fašističko – gestapovska«, »trockistička«, »udarni, odred, imperi»špijunska«, »zmijsko gnezdoć i kako li bi se to sve reklo po poslednjem izdanju informbiroovskog „rečnika, tako, istupa u, Ujedinjenim "nacijama. Dakle, nezgo dna situacija; Xa nehako općt pokriti, tu čudnu "zemlju. A. najz#d, tu se bar ima isku-

' BStva, I poljski delegat u Ujedinjenim

nacijama Lalcs laća se 'isprobanog na-–

"čina: On jednostavno, za jugoslovonski

"predlog da se

:od drugih {jedinjea razbile?sa,doVoljho “ qidarne snage “obruč jimvazatorskih ~

snaga«.

Iznošeči neke elementd koji” đef:nišu 'jugosloverisitu ! Narodnooslobodilč-ku. vojsku general Korđon'je pored o ogtalog istakao đa' su njene akcije dale šnage j razvile 'oslobođilačku borbu u (Mađarskoj, Austriji, Bugarskoj i Italiji, Pored toga! jugoslovenske x snage ojoš pre uspostavljanja: operativne'saradnje sa avojim Baveznicima, oštvarile su same (podvukao general. Kor don) i slabo naoružane. efektivnu i

agocenu. stratešku, kooperaciju, dr= _žeći stalno prikayane, pod svojimiu> darcima, snage. daleko supoeriornije o nima kole“ sur bačene uoči invazije- na bivšu jugoslovensku vojsku«. rfi

Tako je pisao general Kordon aprila 1947 godine; (posle. godine i DO. dama boravka u Jugoslaviji, gde je na liču mičsta mogao da sadi o st;“rima, gde je mogao:proveriti sve okolnosti koje: su druža Tita uzđigle na mesto ikoje denas zauzima. među najboljim od. svih najboliih sinova. naše.,zemlje, da buđe, kao što je rekao sam general, 'Kordon, prvi jugoslavenski, rodoljub. ;

Da li lg ovo pisanje Sospodina Kor. 'don8, njqga i ralie , „obavezivalo.da.,bu„de tumač, španskim, borcima istorije „muša Oslobodilačk e borbe. Očialcdno, pod, Dia bi a da on posgdujc ne> Što muofala, to bi ga, obavezalo i dalje, Ati, „kad a bi gospodin „Korđon „pose= (lova, mizgar i mjaJo morala, „kada , bi SVOJ slav. određiyao na, O8novu onoga što mu je božnato, što je on, sam proverja kada je bio ovde u Jugoslaviji, onda:ne bizupaoo'blato u koja je upao! prihvatajući narudžbini Jidirin da mapiše članke protivčovoeka"ikoga je onrsam.,đoskorar nazivao u »prvim rodoljubams »genijalnimei tako Gdja

a kalcvu [28 korist od. takvog. OBEG rala da' imaju oni španski 'rodoljubi koji. po planinama i zatvorima Šnvani«.. je umiru verujući da njihovi grmerali pošteno rađe? Tmiće velike korišti, jer će videti da čovek koji bezočno da lnže ne može niti sme da govori u ime njih koji svakodnevno liju avoju krv ii borbi 2 slobodu, za

slobodu koja je pre svega istina, a e Ž

laži poltronstvo:

| Iz sađašhjep ponbšamja Nepala 7 Ičordona OE socijalističkoj JUSOslaviji i njenom rukovodstvu jasno se vidi da Informb'ro Služi za uhleb!je raznim odnaređehim tipovima, koji, bez ikakvih revoclucionarnjih perspektiva teže da zadrže svoje »pozicijo« tuđih sluPu. "Takvi lipovi su pre sVve· ga amoralni. Oni liče na mnjmune koje Marokanci hvataju žive. Maimun jako voli jabuke, a Marokanse mu namesti jabuku u tikvu sa vrlo moalim otvorom. Majmun uvuče ruhu ua tikvu, uhvati jabuhu ali ne može da

= Oopim zadaćima rađi „rane, To isključivanje Jugoslavije iz yavei

ro taki . i e nih m aeđunarodnih organizacija fako-.

' još origihnlniji,

odbaci princip dvotrcćinšhke voćine kao neđoemokraHsli, pr-

_vo' kaže da je to pređlog »nećkih, čr-

"ždyaa, a zatim „švedski jtd, A 80"vjetski ORO Wianuilski bio je Pobjijajući optužbe đa Jugoslavija, Bugarska i Albpnija maoružavaju grčke partizane, oh u svome besu mesto anatemisnnog imona Jugoslavija kaže »čudovišna ze-

'mlja«.

I tako,. na. kraju,, Jugoslavija dobi još, jedan. “epitet, iz, neiscrpne ,informbiroovske' riznice,

To pokrivanje Jugoslavije nije jednostavno. Narodi te čudovišne zemlje i njeno rukovodstvo dali su primer u toku Drugog svetskog rata kako se umire za, slobodu, za stvar radmičke klase i socijalizma. Oni su u borbi protiv fašizma, prema svojim 'snagama, kao iko drugi zađužili slobodđoljubivo čovečanstvo. I kao rezultat toga, glas socijalističke Jugoslavije čuo se i danas se čuje daleko. Pretstavnici Jugoslavije nalaze se u svima značajnim međunsrodnim demokroftskim i miroljubivim organizacijama, oni tamo iznose istinu O 5VOjoj zemlji, dosledno i principijelno se bore za mir i domokratiju, za ravno= pravnost i đobrovolinu saradnju medu narodima bili oni veliki ili mali, pripadali ovoj ili onoj rasi,

A na osnovu spasonosne formule »kao što je već dokazano na budimpeštanskom procesu«, formule koja sve dokazuje i sve potvrđuje, postaje jednostavnije i pitanje daljeg učešća Pre TA Bana Jugoslavije u raznim e ORAO A demolratskim i mirolj organizacijama... Pošto je '»dokazano« na. tome procesu da je Jugoslavija · »fašističko-gestapovska« (kako je to već i ranije u svojoj noti izjavila vlada SSSR), da je njenom Yevoluocijom rukovodio gestapo, te da je pobeđa te revolucije bila istovremeno'i. pobeda gestapoa:i drugih im perijalističkih ' 'obaveštajnih “službi,

| | HJGOWAV. AGUOMO.JOB

prema tome pretstavnicima Jugosla-.

vije, nema mesta 'u redovima: demo> RWratskih, i, miroljubivih međunarođnih, organizacija. T ma osnovu 'e' spa+ sonmosme alhemiske formule o budim“ peštanskom „procesu, formule kojom se sve» da »dolhaati« · pretstavnici Sovjetskog: Saveza su pristupili si* stemafskom nastojanju, uz „podršku informbiyoovslh:,, vrhova u „ đrugim zemljoma, da isključe Jugoslaviju !iz svih · međunarodnih. .domokrakfskih» i miroljubivih. orgapizacija- U..fome su već i postimli neke, nedemokratske i razbijačke- rezultate, Pri tome, njima je: wiše stalo: do jshljučemja Jugoslavije nego lo. jedinstva u tim. organizacijama, nego do aibovoš rada na

ojih su formi-

đe je na liniji: parole »pokpijte JUgoslaviju.« Jer ı te organizacije u kojima sede pretstavnici naše zemlje,

' gde iznose svoje prinelbijelne demio-

jie izvuče. Marokanac,' koji je tikvu ·

čvrsto vezao za drvo, uhvatj ga živog jer majmun neće da pusti jabuku.

Tako je i sa majmunima kojima Judin mamešta jabuku.

kratSkoe, anliirnporijalističle i DHTOJjubive predloge i slavove, pde iznose istinu o svojoi zemlji, pretstavljaJu rupe ma injorimbo:h3Jovako!e pokri'vaču kojim se želi wvokriti naša stvarnost. Noslednici Šđedrinovih bi-

rokrata doncli su odluku da zakrpe

ove rupe, da bi sprečili da kroz njih prođe makar koji zračak svetlosti na ovaj den Balkana. Njima tu ništa ne smeta činjenica što pritom u ime je-

·dinstva demokratskih i miroljubivih

snaga u svetu razbijaju to jedinstvo.

Sve je znači predviđeno, sve je dobro »smišljeno«, Jedino nije uzeta u obzir jedna sitnica, a to je da je prošlo đoba čarolija i veštica, da su se ljudi u savremenoj eposi već uveliko oslobodili uticaja nadzemaljskih

r sila, „da sve žele da yide, provere,

Out iaa "Pi _BROJ 44 ddieebnu naučnom EI AV: NO —

da misle, znači, sopstvenom glavom. Jeretička misao, ali se s njom mora računafi!

Ta jerotička misao da provere, đa upoznaju istinu, muči danas radne masae u svim zemljama pa i u informbiroovskim! Ta misao je naterala mnoge komuniste i nekomuniste, radnike i intelektunlce u raznim zomljama da sve Više i više slušaju jugoslovenske radio-stanice, da nastoje da”đođa do nhše”štampe, dn Pišu našim liudima i traže odgovor na mhnoga pitanja. To je nateralo grupu jugoslovenskih isoljenika, radnika iz PTranćuske, da. dođu i svojim očima

vide jugoslovensku stvarnost. Oni su je upoznali i nisu hteli da o njoj ću-

te. Njih je informbiroovska štampa nazvala, zbog toga jeretičkog postupka imporijnlističkim: „agentima, fašizma itd, Čak. je i Sekretarijat Generalne konfederacije radna. Prancuske sma-trao kao svoju informbiroovsku dužnost da upozori sindikalne organizacije na »opasnost« od ovih. francuskih

"radnika koji šu se vratili iz Jugoslae „Vija. U svome, raspisu. oh upozorava

na io aiekj ii na njihove »provokacije« na njihovu

naravno Uulo-

na ,le »emisare« i »Titove agente«,

„»propagandu impoerijalističkih, agennata Boeograđa« itd. A. njihov zločin je „zaista, krupan: oni pričaju svojim dru“govima, istinu o onome šta .su videli i čuli u Jugoslaviji.

Ta jeretička želja da viđi 'istinu 'đovela je wu našu zemlju i naprednog :francuskog književnika Žana Kasua. "Ton je sada, iako još ne sasvim otvo'reno, postao meta informbiroovskih 'privrženika. Njemu OLOVO preWormo' i molećivo piše jedan od grčkih!" informbiroovskih poglavica Porfirogenig (kome je' preče klevetanje Jugoslavije nego borba za slobodu' svoga rinfoda). On mu zamera što 'se usudio đa dođe u Jugoslaviju i đa kaže šta je viđeo. On ga istovremeno “di moli da.se odrekne istine, da kaže 'dđa nije viđeo ono što je video.

Nezavisni laburistički poslanik Koni Zilijakus, kojega je doskoro često

· citirala :sovjetska i druga socijalistič-

· ta štampa kao pobornika mira i prijateljstva sa Sovjetskim Savezom, ta· kođe je napravio smrtni greh. Došao je u Jugoslaviju, viđeo je tu anatemisanu zemlju i džinovske, napore njenih naroda, video i nije pristao đa čuti. Kao odgovor došao je napad ,u Judinovom listiću, napad koji je preštampala moskovska »Pravda«, a za njom i još neki informbiroovski listovi. Psovački člančić je štampan pod _ naslovom: »Došao_ je, ništa nije vidco i nabrbljao so«. "Tako, je i Zilijakus -poštap »fašistički agent« i »ratni, hučlnč«a, Ma kraju, u Tudđinovom listiću bitaju: »Gde je Zilijnkusova logika: „.B jedne strane on ZMovori,n miru, a,gs ' druge — flertuje sa fašističkim avonturistima — najamničkim sluga„ma rafnih huškača«, „ Tsti Preh je nabavila i pPrupa italijanskih komunista — partizana koji su se u toku rata borili na strani NaYodnooslGbođilačke vojske Jugoslavi"je, Nisu nomogle pretnje rukovodstva T#.P, Italije ni sva, sredstva pritiska. Oni sn došli da svojim očima vide istinu, da o njoj kasnije govore svo"Jim drugovima.u Italiji. _ To pokrivanje Jugoslavije donosi, „dakle, raznih nezgoda i neprijatnosti, 'jer ta »čudovišnn« zemlja i nieni čudni ljudi ne | dogvoljavaju dh budu poWkriveni, opiru se i sliiđaiu sa sebe taj "prljavi pokrivač koji informbiroovski vrhovi! pokušavaju đa wrebace "preko njih. A uz to, savremena epoha je riezgodna za te moftode sređ'njevekovlja.:Svet 3e danas tako poveizan daje nemoflće izolovati i proc glasiti kužnim ma.i jedan njegov kuifić, da je nemoguće trajnije sprečiti da. se .saznn istina: Danas u svetu..već postoji nekakvo. javno mnjenje, 'Dostoje bozbrojni liudi koji se usuđuju da traže; istinu, koji' bogohulno odbi (jaja da veruju.na praznu reč, pa ma kakvi autoriteti stajali !iza nje. Da+ mas, u doba Yazvijene tehnile, mnogo :je:teže'nego u :doba, inkvizicije sakrifi jstinu, pokriti jednu, zemlju. Tu je mparobrodski.i vazdušni saobraćaj koji :'8u „skratili prostor, i približili mećusobno razne narođeri uđaljene kontinente., Tu je, dalje, visoko razvijena žebnik9, štampe i njenog prenošenja, i naizad, rađio-veme pde mne ' pomažu raspisi, i policiske zabrane, „jer etar niko.(zasad, još, ne. može.. staviti” pod kontrolu.,T'akoy ipak, ma kako bio pažljivo izatkan i vezen taj pokrivač koji trcba da pokrije, jednu zemlju i ?jenu' „stv rnost, milic viša đovoljno 'Slauran ba tih nasrtljivih ljuđi o remete inf ornibiroovski mir.i žele da ibak vide šta 'sc to. pokušavn sak Wyiti, Ali ta TAG aa, ili bolje rečeno ŽMNO" i zainfteresovanosk. BR td svim "deloy ma Sveta "da znaju. šuŠijnu SaDa 'fzmeđu ShikovodBtva SSSR-a-i još nekih Socijalištičkih ze malja' s jedne strane i,Jugoslavije 8 atdde' "strand, "izaziva neizmeran bes informbiroovskih vrhova, ikdca Kalo oni danas liče.na, Ščedrinovog: bigokraba kome je .pre, 13 godina. govorio te „Staljin: je tada. u naStay18a svoga osvria, na kritiku. burre tampe na Bovjetski ustav, poZOOM. izneG' Poša, o „Sčedrinovom bi? rolržH kaz Prle

e 1 „Donpsefi rešene Ba. se VOG -pokrjje Amerikn, Ščedrinov biro z:hkrak. poned: Bve svoja tunaglayor

_ stLoipak je mokazop,olemonfe; shvavc, fanja- roalnosti, nelravši odmah Ba mome sebi: „Šli, čini mi se On to :od.mene..ne, avisi«. Ja ne zpntm.bo„će li.gospoda iz-nemačkom oficinynog:

„organa {reč je,o nemočkom listu:

· »IDojčo diplomnijž oolibiše .Izor osme „donce —=,M,V.) imati doliko, parteti da se dosoeie da oni, dodnžo, movab „»pokriti« nn hnrtiji cevn ili onnp "re ·. čžavu, ali ako. hoćemo da govy?? "rho. CANA ;onda.»io od njih.ne zavigr, si«. J : i

Mi bi mogli odg 20VOV ji ovim is*1m rečima onima koji su zaborovilj ovu poučnu „pritu. Samo bi dodali da sumnjamo, da,.6e inforsabiroovski Mukovodioci imati toliko bameti.da. uvide.ovu jednostavnu i a koju je ipak, na knaju. uvidco iZ drinov bi? rokieata, · jer .mržnjz, bes, i; pvelecana vera u silu mogu pekad ia sasvim po(ute pamet. w